{"id":266223,"date":"2019-05-17T07:00:56","date_gmt":"2019-05-17T05:00:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=266223"},"modified":"2019-05-16T23:23:39","modified_gmt":"2019-05-16T21:23:39","slug":"amerika-nije-tako-mocna-kao-sto-misli-da-je","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/05\/17\/amerika-nije-tako-mocna-kao-sto-misli-da-je\/","title":{"rendered":"Amerika nije tako mo\u0107na kao \u0161to misli da je"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Stephen M. Walt<\/strong><\/p>\n

Koliko su zaista mo\u0107ne Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave? Da li su jo\u0161 uvek unipolarna sila, sposobna da name\u0107e svoju volju protivnicima, saveznicima i neutralnima i primorava ih da je prate u politikama koje sami smatraju suludim, opasnim ili jednostavno suprotnim svojim interesima? Ili postoje jasni i ozbiljni limiti ameri\u010dke snage, \u0161to sugeri\u0161e da bi ova zemlja trebalo da bude selektivnija i vi\u0161e strate\u0161ki orijentisana kada formuli\u0161e svoje ciljeve i nastoji da ih ostvari?<\/p>\n

Trampova administracija je usvojila prvu poziciju, naro\u010dito otkako je D\u017eon Bolton postao savetnik za nacionalnu bezbednost u Beloj ku\u0107i a Majk Pompeo preuzeo Stejt department. Kakvi god da su bili po\u010detni instinkti Donalda Trampa, povratak ovih ljudi je ozna\u010dio i povratak na unilateralisti\u010dki i maksimalisti\u010dki pristup spoljnoj politici, koji je obele\u017eio i prvi mandat D\u017eord\u017ea Bu\u0161a mla\u0111eg u kojem su potpredsednik Dik \u010cejni i neokonzervativci dr\u017eali sve konce. Klju\u010dna odlika tog ranijeg perioda bila je pretpostavka da su Sjedinjene Dr\u017eave toliko mo\u0107ne da mogu same da re\u0161avaju mnoga pitanja, dok \u0107e druge dr\u017eave, kroz demonstraciju sile i odlu\u010dnosti SAD, strah naterati na pokornost. Kako je vi\u0161i Bu\u0161ov savetnik (navodno Karl Rouv) rekao novinaru Ronu Zuskindu: “Mi smo sada imperija, i kada delamo mi stvaramo svoju sopstvenu realnost”. Kompromisi i izgradnja koalicija su bili za mlakonje i snishodljivce, kako je i sam \u010cejni rekao 2003: “Mi ne pregovaramo sa zlom, mi ga pobe\u0111ujemo”.<\/p>\n

Pristup Bu\u0161-\u010cejni je proizveo lanac neuspeha, ali ista unilateralna arogancija nastavlja da \u017eivi u Trampovoj administraciji. Ona je evidentna u Trampovoj odluci da zapreti, a u nekim slu\u010dajevima i da stvarno zapo\u010dne trgovinske ratove, i to ne samo sa Kinom, nego i sa mnogim trgovinskim partnerima Amerike. Bila je i temelj impulsivne odluke da se iza\u0111e iz Transpacifi\u010dkog partnerstva i da se napusti Pariski klimatski sporazum. Nalazi se i u sr\u017ei “uzmi ili ostavi” pristupa doti\u010dne administracije u diplomatiji sa Severnom Korejom i Iranom, u kojem Va\u0161ington progla\u0161ava nerealne zahteve, a potom gomila sankcije u nadi da \u0107e mete kapitulirati i prepustiti Sjedinjenim Dr\u017eavama sve \u0161to one tra\u017ee, iako je ovaj pristup prema tim dr\u017eavama u pro\u0161losti vi\u0161e puta donosio neuspehe.<\/p>\n

IZME\u0110U \u017dELjA I REALNOSTI<\/p>\n

Ova arogancija je jo\u0161 o\u010diglednija u skora\u0161njoj odluci da se nametnu sekundarne sankcije dr\u017eavama koje jo\u0161 uvek kupuju iransku naftu – \u0161to je potez koji preti izazivanjem skoka cena nafte i naru\u0161avanjem ameri\u010dkih odnosa sa Kinom, Indijom, Turskom, Japanom, Ju\u017enom Korejom i drugima. Konstatacija o unilateralnoj aroganciji je sasvim ta\u010dna i povodom takozvanog mirovnog plana kog vode\u0107i nepotista D\u017eared Ku\u0161ner – Trampov zet i njegov visoki savetnik – stalno obe\u0107ava: to je plan koji \u0107e po svemu sude\u0107i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, republikanskog donatora \u0160eldona Adelsona i druge pristalice koncepta Velikog Izraela u\u010diniti sre\u0107nim, ali nimalo ne\u0107e doprineti ideji mira. Sli\u010dna vera u ogromnu sposobnost Amerike da kontroli\u0161e ishode se tako\u0111e mo\u017ee videti u preuranjenom priznavanju Huana Gvaida za VD predsednika Venecuele, odnosno u o\u0161trim ameri\u010dkim zahtevima da “Maduro mora da ode”. Koliko god po\u017eeljan bio taj ishod, bilo bi lepo kada bismo imali bilo kakvu ideju kako da ga ostvarimo.<\/p>\n

Rezon iza svih ovih politika je da \u0107e ameri\u010dki pritisak – znate, ono \u0161to Pompeo voli da naziva “swagger” (ameri\u010dki \u017eargon koji ozna\u010dava veoma samouvereno, arogantno i egocentri\u010dno pona\u0161anje; prim. prev) – na kraju primorati doti\u010dne protivnike da urade \u0161ta god Sjedinjene Dr\u017eave od njih zahtevale, a da druge dr\u017eave ne\u0107e na\u0107i na\u010dina da izbegnu, ometaju, preusmere, ubla\u017ee, potkre\u0161u, uspore ili druga\u010dije anuliraju ono \u0161to Va\u0161ington poku\u0161ava da uradi. U takvom rezonu se podrazumeva da i dalje obitavamo u unipolarnom momentu, i da je jedno bitna volja da se iskoristi sila koja je Americi na raspolaganju.<\/p>\n

Mo\u017eda najva\u017enije od svega, pri ovakvom pristupu se pori\u010de da mo\u017ee biti bilo kakvog kompromisa oko bilo kog od navedenih ciljeva. Ako su Sjedinjene Dr\u017eave zaista svemogu\u0107e, onda sankcionisanje Kine povodom nabavki nafte od Irana ne\u0107e imati bilo kakvog efekta na trgovinske pregovore koji su u toku sa Pekingom, a Turska ne\u0107e na isti taj pritisak odgovoriti pribli\u017eavanjem Rusiji. Ovde se dalje pretpostavlja da ameri\u010dki NATO saveznici toliko o\u010dajni\u010dki \u017eele da zadr\u017ee ameri\u010dku vojsku u Evropi da \u0107e prihvatiti uzastopna poni\u017eenja i pratiti ameri\u010dko vo\u0111stvo protiv Kine, uprkos gomilaju\u0107im dokazima da ovo ne odgovara realnosti. Tu se ne uvi\u0111aju rizici igre na sve ili ni\u0161ta sa Egiptom, Izraelom, Saudijskom Arabijom i Zalivom, a uzima se u obzir sasvim malo rizika od rata sa Iranom i drugima.<\/p>\n

Da budemo iskreni, nije te\u0161ko razumeti za\u0161to jastrebovi misle da mo\u017ee da im pro\u0111e ovakav stil spoljne politike, makar na kratke staze. Uprkos mnogim skora\u0161njim gre\u0161kama, Sjedinjene Dr\u017eave su i dalje veoma mo\u0107ne. Njihova aktivna podr\u0161ka i dalje predstavlja ne\u0161to \u0161to mnoge dr\u017eave \u017eele, a njihovo “fokusirano neprijateljstvo” je ne\u0161to \u0161to nijedna dr\u017eava ne mo\u017ee sasvim da ignori\u0161e. Sjedinjene Dr\u017eave su i dalje veliko i vredno tr\u017ei\u0161te, dolar ostaje glavna rezervna valuta u svetu, a sposobnost da se druge dr\u017eave i finansijske institucije odseku sa infrastrukture globalnih finansija pru\u017ea Va\u0161ingtonu prednost koju druge dr\u017eave nemaju. Mnogi ameri\u010dki saveznici su navikli na pot\u010dinjavanje Va\u0161ingtonu i razumljivo su nespremni da u\u010dine bilo \u0161ta \u0161to bi moglo da natera Sjedinjene Dr\u017eave da uskrate podr\u0161ku. Tramp i kompanija tako\u0111e mogu da ra\u010dunaju na podr\u0161ku autoritarnih srodnih du\u0161a iz redova evropske desnice (uklju\u010duju\u0107i aktuelne vladare Poljske i Ma\u0111arske), kao i moralno kompromitovanih saveznika sa Bliskog istoka. Plus, ve\u0107ina Amerikanaca ne mari mnogo za spoljnu politiku i spremna je da toleri\u0161e \u0161ta god izvr\u0161na vlast radila, samo ukoliko nije previ\u0161e skupo ili previ\u0161e poni\u017eavaju\u0107e.<\/p>\n

SAVR\u0160EN RECEPT<\/p>\n

No, bez obzira na sve, razlozi za\u0161to ovaj siled\u017eijski pristup do sada nije doveo do bilo kakvog velikog spoljnopoliti\u010dkog uspeha (niti \u0107e u budu\u0107nosti) su jo\u0161 ubedljiviji. Pre svega, \u010dak i mnogo slabije dr\u017eave s gnu\u0161anjem odbacuju pomisao o pot\u010dinjavanju ucenama, i to iz jednog prostog razloga: jednom kada poka\u017eete da ste lak plen za ucene, ne\u0107e biti kraja novim zahtevima. \u0160tavi\u0161e, kada Sjedinjene Dr\u017eave insistiraju na totalnoj kapitulaciji (npr. kada pozivaju na totalno razoru\u017eanje Severne Koreje ili na smenu re\u017eima u Iranu), one ciljanoj zemlji ne pru\u017eaju ni mrvicu podsticaja da sara\u0111uje. A imaju\u0107i u vidu bogato demonstrirano be\u0161\u010da\u0161\u0107e i prevrtljivost Trampa u diplomatiji, za\u0161to bi bilo koji strani lider verovao u bilo koje garancije koje mu on ili Pompeo daju? Saberite sve ovo i dobi\u0107ete savr\u0161en recept za propast bilo kakve diplomatske inicijative.<\/p>\n

Drugo, maltretiranje skoro svih dr\u017eava \u010dini formiranje mo\u0107nih koalicija – \u010dija bi podr\u0161ka mogla da osna\u017ei ameri\u010dki diplomatski utica – mnogo te\u017eim poduhvatom. Ovaj problem je mo\u017eda najevidentniji u hazarderskom pristupu administracije ekonomskoj diplomatiji sa Kinom. Napu\u0161tanjem Transpacifi\u010dkog partnerstva i zapo\u010dinjanjem trgovinskih sporova sa drugim klju\u010dnim partnerima, administracija je propustila priliku da organizuje \u0161iroku koaliciju industrijskih sila ujedinjenih u \u017eelji da primoraju Kinu da reformi\u0161e svoje ekonomske prakse. Trampov trgovinski tim \u0107e iovako mo\u017eda uspeti da izboksuje nekakav sporazum sa Pekingom, ali on ne\u0107e biti tako dobar kao onaj koji je mogao da bude dobijen prefinjenijim i kooperativnijim nastupom.<\/p>\n

Vrlo sli\u010dna lekcija va\u017ei i za Iran. Trampova administracija je namerno ubila Iranski nuklearni sporazum, i to na o\u010digled svih. \u0160tavi\u0161e, toliko je fokusirana na ovaj cilj da je \u010dak spremna i da kazni druge potpisnike u jalovom poku\u0161aju da natera Iran na predaju. Teheran nastavlja da se pridr\u017eava odredbi sporazuma uprkos ameri\u010dkom ga\u017eenju istog, ali njegovo strpljenje verovatno nije beskona\u010dno, naro\u010dito kada se ima u vidu da je administracija jasno dala do znanja da je smena re\u017eima njen pravi cilj. Ukoliko Iran na kraju obnovi svoj program nuklearnog naoru\u017eanja – koji je bio zamrznut du\u017ee od decenije – ostatak sveta ne\u0107e odjednom da se svrsta iza Sjedinjenih Dr\u017eava u podr\u0161ci jo\u0161 tvr\u0111oj akciji. Za\u0161to? Zato \u0161to svi znaju da su Sjedinjene Dr\u017eave – a ne Iran – bile te koje su ubile sporazum, tako da ne\u0107e biti mnogo saose\u0107anja prema Americi kada po\u010dne da kre\u0161ti o odgovoru Irana. Ameri\u010dki bliskoisto\u010dni klijenti \u0107e nesumnjivo biti sre\u0107ni ako Va\u0161ington odlu\u010di da u\u0111e u jo\u0161 jedan rat za njihov ra\u010dun, ali ne treba ra\u010dunati na mnogo njihove ili ma \u010dije tu\u0111e pomo\u0107i.<\/p>\n

REALNI TEST<\/p>\n

Tre\u0107e, dr\u017eave ne vole da budu taoci tu\u0111ih hirova, a naro\u010dito ne onih koji se pona\u0161aju sebi\u010dno, histeri\u010dno i sa lo\u0161e odglumljenom bri\u017eno\u0161\u0107u povodom njihovih interesa. Zato ne iznena\u0111uje \u0161to su ostale zemlje po\u010dele da razvijaju zaobilazne mehanizme usmerene na ograni\u010davanje ameri\u010dkog uticaja, pre svega pravljenjem finansijskih aran\u017emana izvan mre\u017ee institucija koje je Va\u0161ington koristio za primoravanje saveznika i protivnika na poslu\u0161nost. Kako su Henri Farel i Abraham Njuman nedavno napisali za Forin polisi: “Umesto da podstaknu dr\u017eave i korporacije da minimalizuju kontakte sa metom ameri\u010dkih sankcija”, tvrdoruka\u0161ka taktika Trampove administracije “mogla bi da dovede do toga da dr\u017eave i korporacije minimalizuju svoje kontakte sa ameri\u010dkim globalnim finansijskim sistemom i krenu da grade sopstvene zaobilaznice. Vremenom bi te zaobilaznice mogle da prerastu u efektivan alternativni sistem”.<\/p>\n

Kona\u010dno, siled\u017eijsko pona\u0161anje podsti\u010de protivnike da se udru\u017ee iz sopstvenog interesa, dok potencijalnim saveznicima daje razloga da se dr\u017ee na distanci. Nije slu\u010dajnost \u0161to se Rusija i Kina sve vi\u0161e pribli\u017eavaju – iako nisu prirodni saveznici i pametniji ameri\u010dki pristup bi mogao Moskvi da pru\u017ei razloge da se distancira od Pekinga – a isti ameri\u010dki siled\u017eijski impuls \u0107e i dr\u017eave poput Irana da otera u njihov zagrljaj. Bolton i njegova sorta \u0107e verovatno izmisliti neki novi zvu\u010dan naziv za ovu grupu – “Osovina zla” i “Trojka tiranije” su ve\u0107 zauzeti, pa bi mo\u017eda mogli da probaju sa “Trijadom problemati\u010dnih” ili “Koalicijom haosa” – ignori\u0161u\u0107i \u010dinjenicu da su upravo njihove politike dovele do okupljanja ovih sila.<\/p>\n

Stoga je ono \u010demu svedo\u010dimo realni test dve konkurentne vizije savremene geopolitike. Jedna verzija gleda na ameri\u010dku silu kao na prakti\u010dno neumanjenu i veruje da \u0107e joj kombinacija materijalnih mogu\u0107nosti, povoljne geografije i \u010dvrstih institucionalnih kapaciteta omogu\u0107iti da vodi ambicioznu i revizionisti\u010dku spoljnu politiku po maloj ceni i sa velikom verovatno\u0107om uspeha. Druga verzija – kojoj i sam pripadam – vidi Sjedinjene Dr\u017eave kao veoma mo\u0107ne i privilegovano pozicionirane (iz brojnih razloga), ali tako\u0111e veruje da postoje granice ameri\u010dke snage, pa je neophodno postaviti prioritete, minimalizovati beskompromisnost kad je to mogu\u0107e i sara\u0111ivati sa drugima u mnogim pitanjima. Ona polazi od toga da se drugi ne mogu izudarati do kapitulacije, kao i da efektivni i trajni me\u0111unarodni sporazumi zahtevaju odre\u0111eni stepen uzajamnog kompromisa, \u010dak i sa protivnicima.<\/p>\n

Sjedinjene Dr\u017eave su isprobale verziju br. 1 u preiodu od 2001. do 2004, a rezultat je gotovo totalni neuspeh. Razumem da je kopiranje prethodnih eksperimenata va\u017eno za nau\u010dni napredak, ali da li Amerika zaista mora da ponovi ovaj eksperiment?<\/p>\n

*Stiven M. Volt je profesor me\u0111unarodnih odnosa na Harvardu<\/p>\n

SOTT<\/a>\/ foreignpolicy.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Siled\u017eijsko pona\u0161anje SAD podsti\u010de protivnike da se udru\u017ee iz sopstvenog interesa, dok saveznicima daje razloga da se dr\u017ee na distanci<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-266223","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/266223","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=266223"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/266223\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=266223"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=266223"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=266223"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}