{"id":266158,"date":"2019-05-16T06:44:41","date_gmt":"2019-05-16T04:44:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=266158"},"modified":"2019-05-16T06:44:41","modified_gmt":"2019-05-16T04:44:41","slug":"afganistan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/05\/16\/afganistan\/","title":{"rendered":"Afganistan"},"content":{"rendered":"

Autorka: Olga Zirojevi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"Zemlja Afgana (ili Avgana) zove se tako od 18. veka, od kada njome vlada istoimeno pleme. Afganistan le\u017ei u centralnoj Aziji, na severoistoku iranske visoravni i prostire se na oko 650.000 km2. Zemlja je planinska sa veoma razgranatim visokoplaninskim lancima u centralnom delu, koji razdvajaju severnu niziju od ju\u017ene visoravni. Gorostasni Hinduku\u0161 \u2013 najve\u0107i afganistanski planinski lanac \u2013 preseca njegovu teritoriju s jednog kraja na drugi. Klima je nepovoljna; u visokim planinskim rejonima zime su duge i surove, a leta sve\u017ea i kratka. U dolinu reke Kabula \u2013 koja daje svoje ime glavnom gradu zemlje \u2013 prodiru blagi vetrovi s Indijskog okeana zahvaljuju\u0107i kojima tu uspevaju i suptropske kulture. I na severu zemlje reke sa Hinduku\u0161a navodnjavaju bogate oaze Baglana, Kunduza, Mazar-i \u0160arifa pre nego \u0161to nestanu u toploj stepi. U ovim oazama ubiraju se dve \u017eetve godi\u0161nje. Gaje se p\u0161enica, kukuruz, pirina\u010d, pamuk, \u0161e\u0107erna trska, vo\u0107e i povr\u0107e. A \u0161iroka dolina reke Hari Ruda kod Herata s pravom je nazivana \u017eitnicom Azije. Poslednjih godina, zbog rata, ali i velike su\u0161e, umesto p\u0161enice uzgajan je mak, pa je Afganistan pokrivao 50% svetske proizvodnje opijuma, odnosno oko 80% svetskog uvoza stizao je sa ovih prostora. Po drugim procenama, pak, sa svojih 4.600 tona Afganistan pokriva \u010dak tri \u010detvrtine svetske proizvodnje opijuma.<\/p>\n

Poljoprivredom se bavi oko 90 odsto stanovni\u0161tva, i to vi\u0161e sto\u010darstvom, koje je uglavnom nomadsko. Ta\u010dnije, obra\u0111uje se samo 12 odsto ukupnog zemlji\u0161ta. Polovinu ukupne povr\u0161ine zemlje \u010dine pa\u0161njaci na kojima pasu mnogobrojna stada ovaca i koza. Na nomade otpada petina od ukupnog broja stanovnika.<\/p>\n

U Afganistanu su otkrivene ve\u0107e koli\u010dine uglja i zemnog gasa, a ima i gvo\u017e\u0111a, olova, bakra, hroma, zlata, srebra, sumpora, azbesta, cinka i poludragog kamena (lazura). U izvoz idu najve\u0107im delom poljoprivredni proizvodi; su\u0161eno vo\u0107e, orasi, droga, vuna, \u010duvena karakul krzna (krzno od nekoliko dana starih jaganjaca), kao i poznati afganistanski tepisi (afgan) sa crvenom osnovom.<\/p>\n

Konfiguracija zemlji\u0161ta Afganistana ote\u017eava spoljne i unutra\u0161nje saobra\u0107ajne veze zemlje. Putna mre\u017ea obuhvata oko 22.000 km (podatak iz 1986). Izgradnja puteva kao da je bila jedino vidljivo dostignu\u0107e talibanske vladavine. Aerodoma ima ukupno 46 (od kojih su dva me\u0111unarodna), uz dva heliodroma. Me\u0111utim, u planinskim krajevima jedini putevi su konjske staze, pa se najve\u0107i promet robe obavlja karavanima sa konjima i kamilama, a zimi su planinski prevoji zavejani snegom.<\/p>\n

Shodno svedo\u010denju Babura (umro 1530) \u2013 osniva\u010da \u010duvenog Mogulskog carstva u Indiji \u2013 \u201enije poznata nijedna zemlja u kojoj \u017eivi tako mnogo razli\u010ditih ljudi i u kojoj se govori tako mnogo razli\u010ditih jezika. Samo na podru\u010dju Kabula govori se 11 ili 12\u201c. Zbog mnogobrojnih etni\u010dkih grupa i podgrupa posmatra\u010di i danas do\u017eivljavaju Afganistan kao \u017eivi muzej razli\u010ditih kultura. Mnoge od ovih etni\u010dkih grupa \u017eive i izvan granica Afganistana: Pa\u0161tuni u Pakistanu, Uzbeci, Tad\u017eici i Turkmeni u biv\u0161im sovjetskim ju\u017enim republikama, odnosno dana\u0161njem Turkmenistanu, Uzbekistanu i Tad\u017eikistanu, a Belud\u017ei u Pakistanu i Iranu.<\/p>\n

Procene stru\u010dnjaka o broju jezika i onih koji se njima slu\u017ee su razli\u010dite. Za period do 1978. navodi se 45 jezika koji su bili razvrstani u 7 jezi\u010dkih grupa, odnosno 4 porodice jezika. Pritom su dominirali iranski jezici: pa\u0161tu i dari (persijski) s jedne strane zbog svog statusa \u2013 bili su zvani\u010dni jezici zemlje \u2013 ali i zbog velikog broja onih koji su se njima slu\u017eili (ima mnogo bilingvizma). Po poslednjim procenama (2001) dominiraju Pa\u0161tuni (35-38 odsto), slede Tad\u017eici (25-30 odsto), pa Hazari (10-15 odsto), Uzbeci (sa 10 odsto). Uz mnogobrojne male etnije i jezi\u010dke grupe (Turkmeni, Belud\u017ei, Durani, Pa\u0161ai, Nuristanci). Islam ispoveda 98 odsto stanovni\u0161tva, od toga 80 odsto otpada na sunite, a 18 odsto na \u0161iite (uklju\u010duju\u0107i i ismailite).<\/p>\n

Nepismenost je velika; kod mu\u0161karaca se procenjuje na 53 odsto, a kod \u017eena na 85 odsto.<\/p>\n

Plemenski organizovani Pa\u0161tuni (Patani, Afgani) \u2013 dr\u017eavotvorni narod \u2013 naseljavaju jug, istok i zapad, ali su rasuti i po celoj zemlji, a naro\u010dito su brojni oko grada Kandahara. Njihov jezik pa\u0161to, pa\u0161tu, afganski, pripada novoiranskoj grupi jezika (kao i persijski, koristi arapski alfabet) i od 1936. zvani\u010dni je dr\u017eavni jezik. To su plemenski organizovani i uglavnom slobodni seljaci i sto\u010dari (nomadi). Kao potomci vo\u0111a bogatih trgova\u010dkih karavana i danas dr\u017ee saobra\u0107aj i trgovinu u svojim rukama.<\/p>\n

Tad\u017eici \u017eive uglavnom u gradskim centrima, oko gradova Herata i Kabula, kao i na severoistoku zemlje. Poznati su kao trgovci na malo i ve\u0161te zanatlije. Na selu se bave zemljoradnjom i sto\u010darstvom, a cenjeni su i kao slu\u017ebenici. Susre\u0107u se, bezmalo, u celoj zemlji. Govore dari (jezik Darija), koji se tako zove od 1964. da bi se razgrani\u010dio od zvani\u010dnog persijskog jezika u Iranu. Iako njime govori samo 30 odsto stanovnika, dari va\u017ei za lingua franca u Afganistanu, jer ga razume oko 80 odsto stanovni\u0161tva. Lako se u\u010di i rado se koristi kao knji\u017eevni jezik. Re\u010d tad\u017eik (tazi) slu\u017eila je prvobitno Persijancima da njome ozna\u010de Arape, da bi na kraju obuhvatila sve narodne grupe iranskog jezika koje su se na\u0161le u centralnoj Aziji. Sa eti\u010dkog stanovi\u0161ta etnonim Tad\u017eik obuhvata sve one grupe stanovni\u0161tva koje govore persijski i nisu plemenski organizovane.<\/p>\n

Hazari \u2013 koji fizi\u010dki li\u010de na Mongole \u2013 smatraju se potomcima D\u017eingis-kanovih ratnika. Njihovo ime nastalo je, smatra se, od persijske re\u010di hazar (hiljada) budu\u0107i da je mongolska vojska bila organizovana u formacije od po hiljadu ljudi. Za razliku od sunitske ve\u0107ine Afganistana, oni su \u0161iiti, i to dvanaestoimamski i ismailiti, i ne sklapaju brakove me\u0111usobno. Ovi prvi nastanjuju uglavnom provincije Baglan, Orugan, Vardak i Gazni. \u017dive i po gradovima (Kabul, Kandahar, Herat), kao i na severu zemlje. Ismailiti su prete\u017eno naseljeni u isto\u010dnom Bamianu i Baglanu. Govore hazarad\u017ei \u2013 zapadnopersijski jezik sa ponekim tursko-mongolskim pozajmicama. Poznati su po svojoj skromnosti i izuzetnoj vredno\u0107i. Suniti Pa\u0161tuni i Tad\u017eici malo ih cene i u gradovima se uglavnom javljaju kao sluge, nosa\u010di i vodono\u0161e.<\/p>\n

Od turskih govora \u2013 a severne afganistanske provincije obele\u017eavaju ju\u017enu granicu rasprostranjenosti turskih jezika u Aziji \u2013 prete\u017eu uzbe\u010dki i turkmenski (neke manje grupe nomada govore i kirgijski i kaza\u0161ki jezik). I Uzbeci i Turkmeni pripadaju tursko-mongolskim plemenima koja su se doselila iz centralne Azije. Od srednjeg veka naseljavaju ravnice severnog Afganistana od Kunduza do Herata. Nekada zloglasni razbojnici i trgovci robljem, Uzbeci su po\u010detkom pro\u0161log veka pacifikovani i danas \u017eive kao seljaci i ov\u010dari. Poznati su po proizvodnji karakul krzna, dok njihovi susedi Turkmeni izra\u0111uju veoma tra\u017eene afganistanske tepihe. Ovo podru\u010dje je dodatno dobilo na zna\u010daju kada su tu otkrivene bogate rezerve zemnog gasa, koji se godinama potom izvozio u Sovjetski Savez.<\/p>\n

Uzbeci \u017eive u susedstvu sa Tad\u017eicima i komuniciraju na jeziku ovih drugih, sklapaju\u0107i s njima i bra\u010dne veze.<\/p>\n

Slavu proizvo\u0111a\u010da najlep\u0161ih tepiha Afganistana u\u017eivaju Belud\u017ei; \u017eive na jugu i zapadu zemlje kao nomadi i polunomadi (Ku\u010di). Glavna oblast naseljavanja je Belud\u017eistan (u Pakistanu). Govore jedan dijalekat severozapadnog persijskog i doselili su se sa obala Kaspijskog mora, verovatno u 10. veku.<\/p>\n

Posebnu grupu \u010dine gorski Tad\u017eici ili Ismailiti, islamska \u0161iitska grupa koja sledi Agu-kana. Imaju sopstvene obi\u010daje i kalendar i poznati su po svojim navodnjenim poljima koja se prostiru na padinama Pamira, na visini i preko 3.000 metara.<\/p>\n

Posebno mesto u afganistanskoj me\u0161avini naroda zauzimaju Nuristanci. I oni \u017eive u planinskim predelima severno od puta Kabul-Pe\u0161avar. Do pred kraj 19. veka nazivali su ih kafirima (nevernicima), jer su se \u010dvrsto dr\u017eali svojih paganskih bogova, a onda su nasilno prevedeni u islam. Neki istra\u017eiva\u010di dr\u017ee ih za potomke gr\u010dkih vojnika iz vremena pohoda Aleksandra Makedonskog, budu\u0107i da su mnogi me\u0111u njima plavi i plavooki. Jo\u0161 neobi\u010dnije, koristili su stolice, a otkad su prevedeni u islam, sede na zemlji. Navodno su pre vi\u0161e od 2.000 godina dezertirali u nepristupa\u010dne planinske doline, tamo uzgajali vinovu lozu i prinosili \u017ertve bogu Bahu (ostaci ovog obi\u010daja sa\u010duvali su se do danas u susednoj dolini kod pagana Kala\u0161a). \u010cetiri jezika kojima govore \u2013 kajti, vajgali, a\u0161kuni, paruni \u2013 pripadaju indoevropskoj jezi\u010dkoj porodici.<\/p>\n

Novoindijskim jezicima \u2013 pand\u017eabi, urdu, sindi \u2013 slu\u017ee se stanovnici gradova, Siki i Indusi.<\/p>\n

Uprkos mno\u0161tvu jezika, sve do 1978. samo su pa\u0161tu i dari bili zvani\u010dni jezici zemlje. Tek je komunisti\u010dka vlast, u vreme Babraka Karmala, priznala, po sovjetskom uzoru, broj\u010dano ve\u0107im lingvisti\u010dkim manjinama pravo na sopstveni jezik i stavila im na raspolaganje \u0161tampu, radio programe i \u0161kolske ud\u017ebenike. Jezici antisovjetskog otpora ostali su i dalje pa\u0161tu i persijski.<\/p>\n

Budu\u0107i da je re\u010d Afgan \u010desto etnonim za Pa\u0161tune, a afgani se koristi kao sinonim za pa\u0161tu, pre nekoliko godina bilo je predlo\u017eeno da se razne etnije Afganistana obuhvate imenom Afganistani (poput Pakistani) i tako suprotstavi prevlasti Pa\u0161tuna, koji su vidljivi \u010dak i u imenu dr\u017eave (i nov\u010dana jedinica zemlje zove se afgani). Usledile su, me\u0111utim, otvorene kritike nau\u010dnika \u2013 nepa\u0161tuna. Ni u kasnijim radovima nije se pitanju jezika posve\u0107ivala dovoljna pa\u017enja, a lingvisti\u010dko pitanje je usko povezano sa politi\u010dkom borbom za prevlast i dominaciju. Jer, jezik je, pored etni\u010dke pripadnosti i religije, bitno obele\u017eje samoidentiteta u Afganistanu.<\/p>\n

S pojavom talibana pluralisti\u010dko afganistansko dru\u0161tvo podvrgnuto je, pa\u0161tunizacijom i islamizacijom, rastu\u0107em ujedna\u010divanju.<\/p>\n

Ina\u010de, po procenama Ujedinjenih nacija u Afganistanu je 2000. godine bilo preko 25 miliona stanovnika. A iz zemlje je ukupno pobeglo vi\u0161e od 6 miliona.<\/p>\n

Po\u010deci afganistanskog nacionalizma<\/strong><\/p>\n

Tridesetih godina pro\u0161log veka kraljevska ku\u0107a Afganistana nastojala je da afirmi\u0161e pa\u0161tu kao glavni jezik zemlje. Akademija Pa\u0161totolana osnovana je da ostvari taj cilj, kao i da propagira zajedni\u010dku afganistansku istoriju i kulturu, koju ujedinjuje islam. Tra\u017eeno je i zajedni\u010dko poreklo svih etni\u010dkih grupa u Arijcima (Aryan). U okviru tog procesa istorijske dinastije i li\u010dnosti su nacionalizovane. Veli\u010dani su Gaznavidi (Turci) i Timuridi (Mongoli) kao afganistanske dinastije, uz brojne zastupnike slavne afganistanske pro\u0161losti, me\u0111u kojima se nalazio i lekar i filozof Avicena (Ibn Sina), Iranac turskog porekla. Pritom je, \u0161to je zanimljivo, ve\u0107ina rasprava o jedinstvu nacije bila napisana ne na pa\u0161tu, ve\u0107 na persijskom jeziku, koji je uprkos svim naporima vlasti ostao, ipak, preovla\u0111uju\u0107i jezik u zemlji.<\/p>\n

Plavo blago Afganistana<\/strong><\/p>\n

Lazur se nalazi u kraljevskim grobnicama Ura; faraoni su od njega izra\u0111ivali slike bogova, a italijanski slikari 14. veka koristili su ga kao pigment za tamno plavu boju slika svojih Bogorodica. Re\u010d je o, mo\u017eda, prvom poludragom kamenu koji su ljudi koristili za nakit \u2013 lazuru. Razlog za njegovu trajnu omiljenost je o\u010dito jaka plava boja i, naravno, njegova retkost; jedino ve\u0107e nalazi\u0161te u svetu le\u017ei u Afganistanu.<\/p>\n

Trgovina ukrasnim plavim kamenom vezana je za same po\u010detke afganistanske istorije. U severoisto\u010dnom delu dana\u0161nje dr\u017eave Badah\u0161anu na\u0161li su pastiri, negde u 3. milenijumu pre n.e. \u2013 tako ka\u017ee legenda \u2013 plavi, poludragi kamen od koga su se izra\u0111ivali veoma cenjeni amuleti. Trgova\u010dkim putevima stigao je lazur u sve evropske i azijske civilizacije. U srednjem veku bio je najdragoceniji mineral posle zlata. I Marko Polo \u0107e zabele\u017eiti da se lazur nalazi u brdima Badah\u0161ana, da se od njega dobija plava boja i da je tu najbolji na svetu. I od tada se do danas ni\u0161ta nije promenilo. Najve\u0107i rudnici lazura le\u017ee u dolinama Hinduku\u0161a, a najbogatiji na visini od preko 2.000 m. Eksploatacija nalazi\u0161ta dragog kamena na severoistoku zemlje omogu\u0107ila je, nedavno, lokalnim vo\u0111ama da finansiraju rat protiv talibana.<\/p>\n

U vrtlogu istorije<\/strong><\/p>\n

Centralni polo\u017eaj Afganistana u mre\u017ei karavanskih puteva izme\u0111u Indije, Kine i Zapada umnogome je odredio sudbinu ove zemlje. Otuda je on u pro\u0161losti \u2013 a naseljen je u kontinuitetu od paleolita \u2013 vi\u0161e puta bio centar zna\u010dajnih dr\u017eava, ali i cilj mnogih osvaja\u010da. \u0160tavi\u0161e, sve ono \u0161to se kretalo kopnom za Indiju, seobe, vojske, trgovina, prolazilo je obavezno kroz Afganistan (osim Britanaca koji su do\u0161li morem), pa je istorija Afganistana dobrim delom i odeljak indijske istorije. Oko 500. godine pre n.e. ovo podru\u010dje je bilo deo Persijskog carstva Ahemenida. Od njih ih u 4. veku otima Aleksandar Makedonski. U toku daljih stole\u0107a Afganistanom su vladali razni osvaja\u010di. Od 240. do 650. opet je persijska provincija, \u010dije su severne granice morale da budu \u0161ti\u0107ene, jer su bile stalna meta upada divljih hordi konjanika iz centralne Azije. Po svoj prilici tada su u zemlji postojale zna\u010dajne skupine hri\u0161\u0107ana \u2013 nestorijanaca.<\/p>\n

Oko 652. po\u010dinje nova epoha u Afganistanu koja je do danas presudno odredila izgled zemlje i \u017eivot njenih stanovnika. Arapi su osvojili gradove Herat i Seistan i doneli sa sobom novu veru \u2013 islam, koji je 30 godina ranije zapo\u010deo svoj pobedonosni pohod iz Meke. Me\u0111utim, do 10. veka Kabul i veliki deo planinskog podru\u010dja ostao je i dalje budisti\u010dki i hinduisti\u010dki. Iz tog ranog perioda islama sa\u010duvani su samo ostaci jedne d\u017eamije kod Balha sa sjajnom \u0161tukaturom.<\/p>\n

Oko 1000. u Afganistanu je nastala prva zna\u010dajna doma\u0107a dinastija pod \u010dijom se vla\u0161\u0107u grad Gazni (ju\u017eno od Kabula) razvio u centar islamske kulture i nauke. Gaznevidi su vladali sve do pred kraj 12. veka na velikim prostorima Indije, Badah\u0161ana, Turkestana i Persije. Drugi vladar ove dinastije, Mahmud (veliki persijski pesnik Firdusi posvetio mu je svoj \u010duveni spev \u0160ahnama), upadao je u Indiju 15 puta. Jezgro njegove vojske \u010dinili su Turci (\u0161to je bio i on sam), a uz njih bilo je i Indijaca i Afganaca. Za Afgance (Pa\u0161tune), koji su \u017eiveli u Sulajmanovim planinama (danas zapadni Pakistan) tada se \u010dulo prvi put.<\/p>\n

Pod pritiskom Turaka Seld\u017euka drobi se dr\u017eava Gaznijaca, da bi sasvim nestala krajem 12. veka. Od tog vremena re\u0111aju se doma\u0107e i strane dinastije, me\u0111u kojima su i Goridi, koji u Delhiju stvaraju prvu islamsku dr\u017eavu na indijskom tlu. Njihov kraj ozna\u010di\u0107e, 1219, provala D\u017eingis-kanovih Mongola. Oni \u0107e razoriti sve gradove i sela, kao i zate\u010deni sistem za navodnjavanje u ju\u017enom Afganistanu, i to tako temeljito da je ovo podru\u010dje ostalo do danas pustinja.<\/p>\n

Afganistan se jo\u0161 nije bio ni oporavio od ovog ru\u0161ila\u010dkog besa kada je, iz dubina centralne Azije, pristigao slede\u0107i talas osvaja\u010da, oko 1370. Tamerlan (Timurlenk) je ponovo opusto\u0161io celu zemlju. Stanovnici svih gradova koji su pru\u017eali otpor bili su masakrirani, a od njihovih odse\u010denih glava Tamerlan je naredio da se na\u010dine u\u017easne piramide (\u0107ele kule). Njegovi naslednici,Timuridi, izabrali su Herat za svoju prestonicu. Pod njima je Afganistan dostigao zna\u010daj koji u kasnijem vremenu nikad vi\u0161e ne\u0107e imati. Herat je postao centar umetnosti i kulture u zapadnoj Aziji, a carstvo se prostiralo do Eufrata i Sir-Darje. Cvetala je trgovina sa Evropom i dalekom Kinom budu\u0107i da se Afganistan nalazio na \u010duvenom putu svile. Ali, oko 1500. ka jugu ponovo prodiru nove horde stepskih nomada; ovog puta to su Uzbeci. Oslabljeno carstvo Timurida nije moglo da im se suprotstavi. Dolazi do masovnog bekstva srednjoazijske duhovne i umetni\u010dke elite u Indiju. Iz Buhare je pobegao i kne\u017eevi\u0107 Babur (umro 1530). Najpre je sa svojim pristalicama osvojio Kabul, a zatim i \u010ditavu severnu Indiju, gde je osnovao \u010duvenu dinastiju Mogula (arapsko-persijski oblik od re\u010di Mongol), koja je vladala Indijom sve do dolaska engleskih kolonizatora.<\/p>\n

Nakon toga Afganistan postaje bezna\u010dajno zale\u0111e. Zapad je pao pod persijske Safavide, sever je bio uzbe\u010dki, a istok i jug ostali su u sklopu Mogulskog carstva. Izgradnjom evropskih trgova\u010dkih brodova propala je i unosna karavanska trgovina na putu svile i Afganistan gubi svaki zna\u010daj. Ali zemlja nikako nije bila i mirna; njome su zvani\u010dno vladali persijski Safavidi i indijski Moguli, ali se planinska plemena nikad nisu mogla valjano pokoriti. I ta neuta\u017eiva \u017ee\u0111 za slobodom dovela je do stvaranja Afganistana. Osniva\u010d je Ahmed \u0160ah Durani (1747-1773) i sa njim, zapravo, po\u010dinje istorija Afganistana. Bila je to, najpre, pa\u0161tunska plemenska konfederacija, koja se prostirala od Amu-Darje do Delhija. Ahmed \u0160ah je vi\u0161e puta upadao u Indiju, osvojio Ka\u0161mir i najve\u0107i deo Pend\u017eaba. Njegova snaga bila je u nacionalnoj afganskoj konjici.<\/p>\n

Nakon njegove smrti ostala je prostrana, ali nestabilna dr\u017eava koju su razdirale dinasti\u010dke borbe i plemenski partikularizam. Razoran uticaj vr\u0161ilo je i rivalstvo izme\u0111u Velike Britanije i Rusije, \u010diji su interesi po\u010deli da se ukr\u0161taju na teritoriji Afganistana. Kao posledica tog rivalstva nastala je, tek u 19. veku, afganistanska dr\u017eava. A moderna dr\u017eava, kao nacionalna dr\u017eava, nastaje 1880. sa stvaranjem jake centralne vlasti u vreme vladavine gvozdenog emira, Abdur Rahmana. Iako Afganistan nikad nije bio kolonija, potpunog suvereniteta domogao se tek u tre\u0107em anglo-afganskom ratu (1919). Nakon toga, kralj Amanulah (1919-1929) zakju\u010dio je ugovor o prijateljstvu sa Sovjetskim Savezom i Turskom i zapo\u010deo modernizaciju zemlje i reforme po evropskom uzoru (po ugledu na Tursku). Uvodi monogamiju, obavezno \u0161kolovanje, evropsku ode\u0107u za dr\u017eavne slu\u017ebenike i ukida pokrivanje \u017eena. Ove neislamske novine nai\u0161le su na otpor kod muslimanskog sve\u0161tenstva i seoskog stanovni\u0161tva. Njihova pobuna zavr\u0161ava se proterivanjem kralja iz zemlje.<\/p>\n

Naredni period u znaku je postepenih reformi i modernizacije zemlje.<\/p>\n

Vojnim udarom 1973. svrgnut je kralj Zahir \u0160ah (nedavno se ponovo vratio u zemlju iz svog rimskog egzila), a pu\u010d komunista 1978. i ulazak u zemlju sovjetskih trupa naredne godine predstavljaju prelomni trenutak u istoriji Afganistana. Rat, bekstvo i emigracija, naro\u010dito u susedne dr\u017eave, Pakistan (dva do tri miliona izbeglica) i Iran (jedan milion) doveli su do dubokih promena u socijalnom, politi\u010dkom i privrednom \u017eivotu zemlje. Antisovjetski otpor, koji se formirao kao ideolo\u0161ka opozicija komunizmu i u ime islama, bio je razbijen u mnogobrojne grupacije.<\/p>\n

Tri godine posle povla\u010denja sovjetskih trupa iz Afganistana (1992) stvorena je privremena vlada pod vo\u0111stvom zapovednika mud\u017eahedina; progla\u0161ena je islamska republika. Ali, nova vlada nije uspela da zemlji obezbedi mir. Naprotiv, borba za vlast dovela je do krvavog gra\u0111anskog rata. Godine 1994. grupa talibana (re\u010d bukvalno zna\u010di \u201eoni koji tra\u017ee\/tragaju\u201c, odnosno studenti islamskih nauka) \u2013 pre svega iz redova Pa\u0161tuna s obe strane pakistanske granice (pokret je ro\u0111en u gradu Kandaharu) \u2013 umirila je delimi\u010dno zemlju, ali je propagirala islam baziran na kodeksu \u010dasti Pa\u0161tuna (uz o\u010digledni vahabitski uticaj), koji se sprovodio rigidnim sredstvima. Javno se praktikovala diskriminacija \u017eena i nepa\u0161tunskih etni\u010dkih grupa (naro\u010dito su stradali Hazari), a 1998. Afganistan je postao emirat (emir je, pored ostalog, i titula vladara u nekim islamskim zemljama).<\/p>\n

Nedavno je surova talibanska vladavina okon\u010dana.<\/p>\n

Danas je Afganistan, posle 23 godine rata, ogromna gomila ru\u0161evina. Uz pomo\u0107 razvijenih industrijskih zemalja treba da u\u0111e u moderno doba. Ali, mine (ra\u010duna se da ih ima oko deset miliona), gospodari rata i birokratija ometaju br\u017ei napredak ove zemlje koja odavno spada me\u0111u najsiroma\u0161nije u svetu.<\/p>\n

Pa\u0161tunski kodeks \u010dasti<\/strong><\/p>\n

Klju\u010d za uspe\u0161an afganistanski otpor protiv stranih sila nalazi se u izrazitoj te\u017enji za slobodom, koja je jedinstvena me\u0111u narodima Azije. I to te\u017enja za individualnom slobodom. \u201eMi rado podnosimo \u2013 ka\u017eu Pa\u0161tuni \u2013 nerede, sukobe, sva\u0111e, ali ne mo\u017eemo da trpimo nikakvu vlast nad nama\u201c. Ova slobodoljubiva crta karakteri\u0161e kodeks \u010dasti ve\u0107ine Afganistanaca, ali, pre svega, pa\u0161tunskih plemena. Otuda kod Pa\u0161tuna jedva da je bilo robova (prezirali su otimanje ljudi). I izbor \u017eene \u010desto je bio posledica obostrane naklonosti. U starim izve\u0161tajima stalno se isti\u010de da su Pa\u0161tuni jedini narod centralne Azije kojem je poznata re\u010d ljubav (minnah). A \u017eene su, opet, \u010desto imale i znatan uticaj, pre svega kao savetodavci.<\/p>\n

Mo\u0107 emira koji je stajao na \u010delu zemlje bila je \u010desto prili\u010dno klimava. Ona je zavisila od toga koliko mu mo\u0107i daju plemenske stare\u0161ine. Seoske stare\u0161ine sazivaju seoski savet, koji se naziva d\u017eirga i koji ima i pravosudnu funkciju. Ali Pa\u0161tun koji dr\u017ei do sebe \u010desto pribegava samoza\u0161titi, \u0161to zna\u010di krvnoj osveti. A ona, po obi\u010daju, obuhvata i rodbinu po\u010dinioca. Ali, postoji i mehanizam koji spre\u010dava da se zatru \u010ditave porodice. U kodeks \u010dasti Pa\u0161tuna (pa\u0161tunvali) spada i to da se ne odbija nijedna molba, \u0161to se obi\u010dno ostvaruje uz pomo\u0107 posrednika i ne ba\u0161 lako.<\/p>\n

Pa\u0161tuni su posebno osetljivi na odluke svoga kana. Svi njegovi postupci moraju prethodno da budu dogovoreni i usagla\u0161eni sa seoskim stare\u0161inama. Ni poslednji pastir ne mo\u017ee biti privoljen na poslu\u0161nost kanu. Jedina mogu\u0107nost je da bude ube\u0111en. Poznavanje ovog kodeksa i postupanje po njemu uslov je da se bude prihva\u0107en u pa\u0161tunsku zajednicu.<\/p>\n

Herat<\/strong><\/p>\n

Me\u0111u prvim gradovima koji su u\u0161li u kulturnu ba\u0161tinu sveta, a to je bilo 1974. godine, nalazio se i Herat. S pravom!<\/p>\n

Ovaj sveti islamski grad, koji le\u017ei na granici prema Iranu, smatra se kolevkom afganistanske civilizacije. I danas je to oaza mira i najlep\u0161i i najgradskiji afganistanski grad. Ovde, na najplodnijem zemlji\u0161tu \u010ditave centralne Azije, prvo naselje nastalo je pre 5.000 godina.<\/p>\n

U Heratu se nalazi jedna od najlep\u0161ih d\u017eamija, grobovi poznatog misti\u010dnog pesnika Ansarija, persijskog pesnika D\u017eamija i kraljice Govhar \u0160ad, \u017eene koja je po\u010detkom 15. veka u Heratu gradila biblioteke, hamame i palate i dovodila umetnike iz Indije i Persije. U ovoj nekada\u0161njoj prestonici Timurida (do 1507) izra\u0111ivali su se najfiniji tepisi, najbolje oru\u017eje i najskupoceniji nakit. \u201e\u010citavi nastanjeni svet ne poznaje grad kao \u0161to je ovaj\u201c, zapisa\u0107e zadivljeni osniva\u010d Mogulskog carstva Babur.<\/p>\n

Herat je nekad imao 300 \u0161kola, a drugi jezik obrazovanih \u017eena bio je francuski. I danas ve\u0107ina njegovih stanovnika (800.000) govori knji\u017eevni persijski, dari, a ne isprani sleng Kabula, gde se me\u0161aju svi provincijski dijalekti. Me\u0111u \u017eenama su neke ve\u0107 odbacile burku i nose, po iranskom uzoru, hid\u017eab (crni veo) koji ne pokriva lice. U mo\u0107noj citadeli, koju su nekad utvr\u0111ivali D\u017eingis-kan i Tamerlan, danas je stacioniran tzv. Bataljon za javni red.<\/p>\n

Bamian<\/strong><\/p>\n

Nastale su pre 1.500 godina, pre\u017eivele su D\u017eingis-kanove horde, videle propast Britanaca u Afganistanu i ulazak sovjetske armije, a na samom po\u010detku tre\u0107eg milenijuma talibani su im objavili rat. Da, re\u010d je o \u010duvenim Budinim statuama u Bamianu, koje odavno pripadaju kulturnoj ba\u0161tini sveta. Nakon njihovog ru\u0161enja, ostaci stena su natovareni na kola i odneti neznano kuda (ostaci banjalu\u010dke Ferhadije su, znamo, samleveni).<\/p>\n

Kolosi su umirali dugo: pet puta dnevno talibani su ih ga\u0111ali svojim topovima. I tako tri nedelje, uvek nakon molitve. Kako tvrdi nema\u010dki nedeljnik Der Spiegel (br.16, 2002) uni\u0161tenje Budinih statua je, pre svega, delo saudijskih i pakistanskih najamnika Bin Ladena. Oni su tra\u017eili od talibana da uni\u0161te ove statue, jer su one svojim postojanjem navodno vre\u0111ale Alaha.<\/p>\n

Uz statue je stradalo i lokalno stanovni\u0161tvo, \u0161iiti Hazari. Talibani su ih mu\u010dili, ubijali i terali na prinudni rad, i upravo su nekada\u0161nje mona\u0161ke \u0107elije (a ima ih na hiljade) u planinskom masivu Hinduku\u0161a, pru\u017eile progonjenima siguran zaklon. A i danas tamo borave svi oni kojima su talibani popalili ku\u0107e.<\/p>\n

U ovom izgubljenom raju \u2013 gde topli slani izvori i \u010dudesna priroda ve\u0107 dve hiljade godina privla\u010de hodo\u010dasnike \u2013 i \u0161iiti Hazari lepo su \u017eiveli u senci Budinih statua (o njihovoj sudbini odlu\u010diva\u0107e i UNESCO). Oni su, ka\u017eu, muslimani, ali verovati u Budu je, valjda, tako\u0111e u redu. \u017dele da im se Buda \u0161to pre vrati.<\/p>\n

Uz Budine statue talibani su uni\u0161tili, \u0161to je manje poznato, i istorijske statue u kabulskom muzeju, kao i one u gradu Gazni.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zemlja Afgana (ili Avgana) zove se tako od 18. veka, od kada njome vlada istoimeno pleme<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":266159,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-266158","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/266158","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=266158"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/266158\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/266159"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=266158"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=266158"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=266158"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}