{"id":265983,"date":"2019-05-13T08:35:49","date_gmt":"2019-05-13T06:35:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=265983"},"modified":"2019-05-13T09:02:55","modified_gmt":"2019-05-13T07:02:55","slug":"istina-o-istorijskoj-fotografiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/05\/13\/istina-o-istorijskoj-fotografiji\/","title":{"rendered":"Istina o istorijskoj fotografiji"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Gordana Radisavljevi\u0107 \u2013 Jo\u010di\u0107<\/strong><\/p>\n

Mirjana Beli\u0107-Koro\u010dkin-Davidovi\u0107, urednica lista Politika i njen suprug publicista i umetni\u010dki fotograf Radivoje Davidovi\u0107 autori knjige Stevan Filipovi\u0107, istina o istorijskoj fotografiji, kategori\u010dno tvrdi da je blendu na aparatu \u201elajka\u201d 22. maja 1942. godine, oko 11 \u010dasova, otvorila, tada sedamnaestogodi\u0161nja Slobodanka Vasi\u0107, \u0161egrt i takozvani lete\u0107i fotograf u radnji Kosare Anti\u0107 u Valjevu.<\/p>\n

Kada je svojevremeno na jednoj jugoslovenskoj dokumentarnoj izlo\u017ebi u Nju Delhiju, tada\u0161nji predsednik vlade Indije, D\u017eavaharlar Nehru, video fotografiju mladog partizana Stevana Filipovi\u010da kako uzdignutih ruku, prkose\u0107i zlu i smrti, stoji ispod ve\u0161ala, zastao je pred njom, klekao i dugo je ostao skru\u0161en u molitvi i razmi\u0161ljanju. Ustav\u0161i rekao je: Kakav moral pod om\u010dom. Ovaj \u010dovek je prekora\u010dio granice smrti. Tito je morao pobediti kada je imao partizane koji su se na ovakav na\u010din borili i umirali.<\/p>\n

Ipak, za svo vreme oko fotografije je lebdela i misterija: ko je njen autor? O fotografiji, koja je obi\u0161la svet i nalazi se u sedi\u0161tu Ujedinjenih nacija kao svojevrstan simbol otpora fa\u0161izmu, zapravo o potrazi za njenim istinskim autorom, posle vi\u0161e od dve decenije istra\u017eivanja Mirjana Beli\u0107-Koro\u010dkin-Davidovi\u0107 i Radivoje Davidovi\u0107 napisali razre\u0161ili ovu dilemu. Njihova potraga za istinom zahtevala je iekspertizu vrhusnksih stru\u010dnjaka iz ove oblasti.
\n
\nKako je Slobodanka snimila ovaj \u010din?<\/strong><\/p>\n

R:Ve\u010de uo\u010di ve\u0161anja Stevana Filipovi\u0107a u radnju je u\u0161ao jedan de\u010dak dao joj je izgu\u017evanu ceduljicu na kojoj je pisalo: Do\u0111i sutra da snima\u0161 ve\u0161anje Steve Filipovi\u0107a<\/a>. Pozdravlja te tvoj drug. Kao i svakog dana, Slobodanka je s fotoaparatom \u201elajka\u201d iza\u0161la na valjevske ulice i uputila se prema Apsani \u010dekaju\u0107i da izvedu osu\u0111enika. Niko je od obezbe\u0111enja nije spre\u010davao jer su je svi znali kao \u201elete\u0107eg\u201d fotografa. Napravila je nekoliko fotografija: kada ga izvode vezanog lancima iz zatovra, kada ga dovode do trga, kada mu \u010ditaju presudju. Kad su ga popeli na \u0161amlicu, pri\u0161la mu je na oko pet metara i, dok je jo\u0161 govorio, na\u010dinila desetak snimaka. Ovo je trenutak za ve\u010dnost. \u010covek ispod ve\u0161ala, ima om\u010du oko vrata i ljudi oko njega koji gledaju. Svima je jasno da on tu ne\u0161to govori.<\/p>\n

M: Nemci su to radili veoma lukavo. Bio je petak, pazarni dan, a ve\u0161anje je organizovala srpska dr\u017eavna stra\u017ea. Kada su stigli do ve\u0161ala, dvojica stra\u017eara su mu odvezali ruke i krenuli da stave om\u010du. Stevan je to odbio re\u010dima: Nemojte, bra\u0107o Srbi, vi da ve\u0161ate! Neka me ve\u0161aju Nemci! Ra\u0161irio je ruke visoko i, znaju\u0107i da po presudi ima pravo na poslednju re\u010d, obratio se okupljenima. Naime, po tada\u0161njem srpskom zakonu osu\u0111enik je imao pravo na poslednju \u017eelju. Kada su ga pitali \u0161ta \u017eeli, rekao je da ho\u0107e da govori. Taj govor je, po se\u0107anju, zabele\u017eio profesor valjevske gimnazije Milivoj D. Mandi\u0107.<\/p>\n

Kako ste utvrdili identitet autora fotografije?<\/strong><\/p>\n

M: Snimao je i sin Kosare Anti\u0107 koja je dr\u017eala radnju, snilamo je sigurno jo\u0161 ljudi. Od svih tih fotografija koje su tako\u0111e originalne trebalo je utvrditi koja je ba\u0161 ta koja je objavljena na naslovnoj strani \u201ePolitike\u201d 4. novembra 1944. godine. Doneo je nepoznat \u010dovek i odmah zatim ne\u010dujno nestao. Prva, prava, svedo\u010denja o tome ko je autor fotografije krenula su kad je po\u010dela da o\u017eivljava ideja o podizanju spomenika heroju Filipovi\u0107u.<\/p>\n

R: Prilikom istra\u017eivanja u Vojnom arhivu Srbije u izve\u0161taj Na\u010del\u0161tva valjevskog \u0161ta se doga\u0111alo 22. maja bila je prika\u010dena jedna fotografija sa ve\u0161anja Stevana Filipovi\u0107a. To je bio najuzbudljiviji trenutak za mene. Gledao sam tu fotografiju i nisam mogao da verujem: kada sam okrenuo fotografiju vidim oznaku papira \u00abaqva brovia\u00bb, koji se proizvodio pred II svetski rat. Onda sam bio siguran da u rukama imam jednu od originalnih sa\u010duvanih fotografija. Da bi utvrdili da je Slobodanka Vasi\u0107 autor pomenute fotografije obratili smo se \u0110or\u0111u Odanovi\u0107u, redovnom profesoru fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. On je ustnovio da se odgovor krije u polo\u017eaju kamere i uglu snimanja koji je u visini ramena Stevana Filipovi\u0107a, koji je bio nizak \u010dovek. Njegova visina nije prelazila 160 santimetara. Ta visina odgovarala je sedamnaestogodi\u0161njoj devojci, koliko je tada imala Slobodanka. Argument je i to \u0161to se na postoje\u0107im fotografijama ovog smaknu\u0107a ne vidi nijedan drugi fotograf a u ceo mozaik profesorove tvrdnje stoji i to da je najve\u0107i broj daljih svedo\u010denja potekao od strane mu\u0161karaca, iz \u010dega se moglo zaklju\u010diti da oni nisu mogli da prihvate \u010dinjenicu da je jedna devojka, snimila remek-delo.<\/p>\n

M: Ipak, samo je mlado stvorenje bez \u017eivotnog iskustva i straha, na koje kriti\u010dnog momenta niko nije obra\u0107ao pa\u017enju, moglo da uperi kameru i fotografi\u0161e javno ve\u0161anje u okru\u017eenju oficira Gestapoa, srpskih \u017eandarma i drugih \u017ebirova koji su se vrzmali oko okupatora. Isto tako i Slobodankino svedo\u010denje bilo je najuverljivije sa iznetim detaljima vezanim za ovaj doga\u0111aj.<\/p>\n

Za\u0161to Slobodanka nikada nije poku\u0161ala da izvu\u010de privilegije iz \u010dinjenice da je ona autor fotografije?<\/strong><\/p>\n

M: Rano je oti\u0161la u inostranstvo. U Beograd se vratila tek osamdesetih godina. Na osnovu njene pri\u010de Radivoje i ja smo shvatili da je ona zaista autor fotografije, ali nismo imali opipljave dokaza da doka\u017eemo da je to ona. Na\u017ealost, Slobodanka Vasi\u0107 za \u017eivota nije dobila priznanje da je autor istorijske fotografije, tako da joj ova na\u0161a knjiga do\u0111e kao neka vrsta spomenika i \u010duvara od zaborava. U senci svog herojskog \u010dina \u010desto se nalazio i Stevan Filipovi\u0107, \u0161to tako\u0111e bele\u017ei na\u0161a knjiga, ali ja sam ube\u0111ena da \u0107e jednog dana do\u0107i nove generacije koje \u0107e prevazi\u0107i sve animozitete prema onome \u0161to je pro\u0161lost, jer ne verujemo da su iz na\u0161eg jezika nestale re\u010di: sloboda, po\u017ertvovanost i hrabrost.<\/p>\n

R: Zanimljiv je i detalj da su se fotografije pola sata posle ve\u0161anja, kom je prisustvovalo oko 3.000 Valjevaca, pojavile u izlogu foto-radnje Kosare Anti\u0107, zarad prodaje. Narod ih je kupovao i zahvaljuju\u0107i tome sa\u010duvano je nekoliko primeraka, jer su istog dana Nemci zaplenili negativ, sve snimke, zatvorili radnju i uhapsili njene radnike me\u0111u njima i Slobodanku, kako bi proverili da snimanje nije izvr\u0161ila po ne\u010dijem nalogu. Ne\u0161to kasnije ona se odselila u Kraljevo. Zahvaljuju\u0107i ljudima koji su fotografiju kupili i \u010duvali je za vreme okupacije i listu Politika koja je prva objavila 4. novembra 1944. ta fotografija je krenula u svet.<\/p>\n

Pri\u010da o nastanku knjige \u201eStevan Filipovi\u0107, istina o istorijskoj fotografiji\u201d ima i li\u010dni pe\u010dat?<\/strong><\/p>\n

M: Kada je u Politici rubrici Me\u0111u nama objavljeno pismo da je \u010duvenu fotografiju ve\u0161anje Stevana Filipovi\u0107a snimila fotografkinja Slobodanka Vasi\u0107, ja sam za rubriku Tragom pisama napisala tekst koji se pretvorio u feljton koji je iza\u0161ao u Politici u tri nastavka. I ja sam tu stala. Mo\u017eda bi pri\u010da o toj fotografiji bila zavr\u0161ena za mene da nije bilo Radivoja.<\/p>\n

R: Zanimljivo je da smo nas dvoje pisali o Stevanu Filipovi\u0107u, a da nismo znali za to. Ona je pisala za Politiku, a ja za list Glas Vra\u010dara. Naime, sasvim slu\u010dajno sam saznao za Slobodanku Vasi\u0107 od major Ivana Gostojevi\u0107a, od koga sam dobio njen telefon. Pre nego \u0161to sam je pozvao raspitao sam se kod novinara Radio Valjeva Zdravka Rankovi\u0107a, koji je \u017eiva legenda Valjeva i kolege iz foto kluba u Valjevu, da li oni znaju ne\u0161to u vezi toga. I posle objavljivanja teksta u Glasu Vra\u010dara nastavio sam da istra\u017eujem. U isto vreme kada je Mira objavila feljton u Politici iza\u0161ao je moj tekst u listu Arena. Kako je Mira u svom tekstu pozvala sve \u010ditaoce koji znaju ne\u0161to da se jave, pozvao sam je, rekao da imam neke nove informacije\u2026 To je bilo 5. decembra 1984. godina, a posle tri godine mi smo se ven\u010dali. I nastavili da tragamo za istinom zajedno.<\/p>\n

Mediasfera.rs<\/a><\/p>\n

Splitska Slobodna Dalmacija je svojevremeno objavila<\/a> svjedo\u010denje Vladimira Avramovi\u0107a, koji je kao dje\u010dak gledao vje\u0161anje komuniste i partizana Filipovi\u0107a. U rodnom Opuzenu, 1991. godine je sru\u0161en spomenik<\/a> podignut ovom heroju i nikada nije obnovljen. Stevanu je pravo ime bilo Stjepan, a Stevo mu je bio nadimak.<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cuvenu fotografiju Stjepana Steva Filipovi\u0107a snimila je sedamnaestogodi\u0161nja Slobodanka Vasi\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-265983","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/265983","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=265983"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/265983\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=265983"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=265983"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=265983"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}