{"id":265662,"date":"2019-05-08T07:19:39","date_gmt":"2019-05-08T05:19:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=265662"},"modified":"2019-05-08T07:19:39","modified_gmt":"2019-05-08T05:19:39","slug":"dva-stuba-vladavine-sns-a","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/05\/08\/dva-stuba-vladavine-sns-a\/","title":{"rendered":"Dva stuba vladavine SNS-a"},"content":{"rendered":"

Autor: Luka Petrovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"Snaga SNS-a se \u010desto obja\u0161njava uticajem vladaju\u0107e stranke na izborni proces i kontrolom medija. Me\u0111utim, ta stranka pokazuje se veoma uspe\u0161nom u razvijanju i odr\u017eavanju klijentelisti\u010dke mre\u017ee i kori\u0161\u0107enju dr\u017eave za privatne interse, \u0161to treba imati u vidu i pri razmi\u0161ljanju o medijima i izborima.<\/p>\n

Nepregledne kolone autobusa koje su prevozile \u010dlanove SNS-a tokom predsednikove kampanje \u201eBudu\u0107nost Srbije\u201c ili Putinove posete Srbiji, i masovni mitinzi kojima je, prema odre\u0111enim procenama, prisustvovalo i preko sto hiljada ljudi, ilustrovali su mobilizacijsku snagu i brojnost \u010dlanstva vladalju\u0107e partije.<\/p>\n

Osim toga, istra\u017eivanja javnog mnjenja koja se ti\u010du podr\u0161ke gra\u0111ana politi\u010dkim partijama pokazuju kolika je snaga SNS-a. Dok iz jedne agencije tvrde da je, usled vi\u0161emese\u010dnih protesta detektovan pad popularnosti vladaju\u0107e partije sa oko 50% na 43%, istra\u017eivanje druge pokazuje da SNS i dalje podr\u017eava preko 50% gra\u0111ana u Srbiji. Mo\u017eemo probati da se ute\u0161imo pa da ka\u017eemo da ovakva istra\u017eivanja nisu previ\u0161e relevantna, ali onda do\u0111u izbori, na kojima se ispostavi da su ipak precizna.<\/p>\n

S druge strane se mo\u017ee \u010duti da izbori nisu fer i slobodni i da vlada medijski mrak, pa da podr\u0161ka nije zaista tolika. Od kada je SNS na vlasti, do\u0161lo je do pada regularnosti izbornog procesa, a situacija u medijima je, posebno nakon deregulacije medijske scene 2014. godine, katatrofalna i malo je slobodnih i nezavisnih medija.<\/p>\n

Slobodni i fer izbori su veoma va\u017eni, kao i slobodni i nezivisni mediji, i za obe stvari se vredi boriti. Ipak, pogre\u0161no je toliku podr\u0161ku vladaju\u0107oj partiji svoditi na regularnost izbora i uverenja gra\u0111ana. \u0160ta ako pretpostavimo da ljudi nisu naivni da stvarno veruju u ono \u0161to im se pri\u010da preko malih ekrana? Odakle onda tolika podr\u0161ka vladaju\u0107oj partiji i za\u0161to u Srbiji te\u0161ko dolazi do politi\u010dkih promena?<\/p>\n

Igra brojeva<\/strong><\/p>\n

Privatizacioni procesi zapo\u010deti krajem osamdesetih godina pro\u0161log veka, ratni sukobi i sankcije uticali su na izmenu strukture doma\u0107e privrede. Do\u0161lo je do ubrzane deindustrijalizacije dr\u017eave, rasta nezaposlenosti i pogor\u0161anja materijalnog polo\u017eaja ve\u0107ine stanovnika. Od 1990. do 2000. posao izugbilo 750 000, a nakon petooktobarskih promena dodatnih milion ljudi. Usled slabe razvijenosti \u201erealne privrede\u201c, te propasti industrije koja bi generisala razvoj, dr\u017eavna preduze\u0107a predstavljaju najvredniji plen oko \u010dije se kontrole takmi\u010de politi\u010dke partije.<\/p>\n

Zbog toga \u010dlanstvo u vladaju\u0107oj partiji ili razli\u010diti oblici veza s nekim ko je deo partije predstavljaju va\u017ean instrument obezbe\u0111ivanja materijalne egzistencije i socijalne mobilnosti. Partija kontroli\u0161e rad javnog sektora i samim tim ima mogu\u0107nost da obezbedi posao svom \u010dlanstvu. Politi\u010dka lojalnost kompenzuje se obezbe\u0111ivanjem materijalne sigurnosti. Tako je direktor fabrike \u201eMilan Blagojevi\u0107 \u2013 Namenska\u201c otvoreno pozvao radnike da glasaju za vladaju\u0107u partiju na lokalnim izborima u Lu\u010danima. Strankama je u interesu da imaju \u0161to vi\u0161e sledbenika i vi\u0161e ljudi koje mogu da mobili\u0161u u odre\u0111enom trenutku za svoje potrebe.<\/p>\n

Procene su da \u010dlansku kartu SNS-a ima vi\u0161e od 700.000 ljudi, \u0161to zna\u010di da je u proteklih \u0161est godina gotvo 400.000 ljudi pristupilo ovoj stranci. Ako imamo u vidu da na parlamentarne izbore u Srbiji izlazi oko 4 miliona ljudi, onda je jasno koliku prednost predstavlja ovoliki broj \u010dlanova.1<\/p>\n

Ovi ljudi u\u017eivaju razli\u010dite vrste koristi od svog \u010dlanstva. Od dobijanja slabo pla\u0107enih poslova u organima javne uprave i lokalne samouprave, preko (v.d.) direktorskih pozicija u velikim javnim preduze\u0107ima, do razli\u010ditih oblika javno-privatnih partnerstava pomo\u0107u kojih se isisava javni novac iz bud\u017eeta. Radi se o razli\u010ditim interesnim vezama i ljudima koji dolaze iz razli\u010ditih dru\u0161tvenih slojeva i druga\u010dijeg su imovinskog stanja. U pitanju je klijentelisti\u010dka mre\u017ea koja obuhvata razli\u010dite dru\u0161tvene skupine i u koju je upleteno previ\u0161e ljudi koji se ne bi olako odrekli vlasti.<\/p>\n

Odmah je neophodno re\u0107i da masovno u\u010dlanjenje u vladaju\u0107u partiju nije izmislio SNS. Samo se treba prisetiti podr\u0161ke SPS-u tokom devedestih, a nakon toga i partijama koje su do\u0161le na vlast nakon petooktobarskih promena. Ipak, SNS je mehanizme kontrole svog \u010dlanstva doveo do vrhunca, \u0161to najbolje pokazuje organizovanje vi\u0161e od sto hiljada ljudi koji su pozdravili Vladimira Putina, a nakon toga i Aleksandra Vu\u010di\u0107a, odnosno skandalozni snimci na kojima se vidi da su njihovi \u010dlanovi primorani da prisustvuju mitingu predsednika.<\/p>\n

S druge strane, \u010dim izgube vlast, stranke ubrzano gube podr\u0161ku i veliki broj \u010dlanova. SPS je na prvim izborima nakon petooktobarskih promena izgubio oko milion glasa\u010da u odnosu na period devedestih, a DS, DSS i G17+ koji su u vremenima kada su bili deo vlasti zajedno imali i preko milion i po glasova, sada u\u017eivaju podr\u0161ku od svega nekoliko procenata stanovni\u0161tva ili uop\u0161te nisu aktivni. Radi se o ogromnim fluktuacijama u \u010dlanstvu i podr\u0161ci u veoma kratkom periodu, koja je su\u0161tinski uslovljena manjim ili ve\u0107im beneficijama koje se dobijaju od stranke. Mo\u017ee se pretpostaviti da \u0107e sli\u010dna sudbina zadesiti SNS kada bude oti\u0161ao s vlasti.<\/p>\n

Druga stvar koja je indikativna ti\u010de se poverenja gra\u0111ana u politi\u010dke partije. Istra\u017eivanje Cesida pokazuje da je nepoverenje u politi\u010dke partije i politi\u010dare (47%) naj\u010de\u0161\u010di razlog zbog kojeg se gra\u0111ani ne uklju\u010duju aktivno u politi\u010dki \u017eivot. Dodatno, na direktno pitanje da li veruju politi\u010dkim partijama, 77% gra\u0111ana odgovara da ne veruje, a svega 13% ispitanika smatra da poslanici u Skup\u0161tini Srbije zastupaju interese obi\u010dnih gra\u0111ana. Jedini zaklju\u010dak koji mo\u017ee da sledi jeste da je primarni motiv za u\u010dlanjenje u partiju u Srbiji \u017eelja da se na odre\u0111eni na\u010din pobolj\u0161a sopstveni polo\u017eaj.<\/p>\n

Ovde se ne radi o mentalitetu ili kulturnim navikama nekog naroda. Re\u010d je o borbi za egzistenciju u uslovima u kojima je gotovo nemogu\u0107e raditi za pristojan novac u privatnom sektoru. \u010cesto je mogu\u0107nost izbora toliko su\u017eena da ljudi nemaju drugih opcija. Paradoks je \u0161to su trenutno najve\u0107i opozicionari svojom ekonomskom politikom u prethodnom periodu dobrim delom uticali na to da postoji samo ovakav izbor koji im se sada obija o glavu.<\/p>\n

Dr\u017eava kao plen, kapital kao partner<\/strong><\/p>\n

Drugu stranu medalje predstavlja potpuna instrumentalizacija dr\u017eave za potrebe stranke i kori\u0161\u0107enje razli\u010ditih mehanizama za isisavnje novca iz bud\u017eeta koji se preliva na ra\u010dune najbogatijih. Inostrane kompanije i doma\u0107i biznis imaju svoju ra\u010dunicu kada je re\u010d o podr\u0161ci vladaju\u0107oj nomenklaturi.<\/p>\n

Radi se o dobijajanju razli\u010ditih povlastica u vidu subvencija ili poreskih olak\u0161ica, uz garantovanje ekskluzivnog prava da se sklapaju poslovi s dr\u017eavom u vidu javno-privatnih partnerstava. Samo nekoliko skora\u0161njih primera dobro ilustruje trenutnu situaciju.<\/p>\n

Ljudi bliski vlastima dobili su unosne poslove u vezi s izgradnjom mini-hidroleketrana u vrednosti od 3,1 milion evra, dok na primer, Stanko Suboti\u0107 mo\u017ee da ra\u010duna na najmanje 28 miliona evra u poslu vezanom za koncesiju beogradskog aerodroma.<\/p>\n

Kada smo ve\u0107 kod aerodroma, vredi spomenuti da je dr\u017eava preuzela ni\u0161ki aerodrom kako bi osigurala uspe\u0161no poslovanje novog koncesinara, francuske kompnije \u201eVansi\u201c, koja je ujedno koncesionar i pri\u0161tinskog aerodroma. Tu je i nezaobilzani primer gradskog prevoza i unosnih poslova koje dobijaju privatne kompanije, ali i kompanije u vlasni\u0161tvu nema\u010dke dr\u017eave. Istovremeno nelegalni objekat od 1000 kvadratnih metara na Pan\u010di\u0107evom vrhu ne samo da nije sru\u0161en, iako postoji re\u0161enje o ru\u0161enju, ve\u0107 je prema poslednjim vestima, deo objekta upisan u katastar.<\/p>\n

Osim simbioze dr\u017eave i kapitala, na delu je potpuna instrumentalizacija dr\u017eave za partijske svrhe. Na primer, Poreska uprava \u0107e detaljno proveravati rad nezavisnih medija, dok \u0107e mediji bliskim vlastima ostati netaknuti. O tome kakva je veza krupnog kapitala i vladaju\u0107e partije najbolje pokazuje primer privatizacije lokalnih medija. Mediji koje je privatizovao biznismen blizak vladaju\u0107oj koaliciji Radoica Milosavljevi\u0107, u koje izme\u0111u ostalih spadaju lokalne televizije u Kru\u0161evcu, Kragujevcu, Po\u017eegi i Pan\u010devu, dobili su preko 59 miliona dinara na loklanim konkursima za finansiranje medija. Zanimljivo je da je isti \u010dovek donirao novac SNS-u za kupovinu prostorija na Novom Beogradu. Na konkursima je sasvim dobro pro\u0161ao i Zvezdan Milovanovi\u0107, poverenik SNS-a za Ni\u0161 i brat Sr\u0111ana Milovanovi\u0107a. Prvi je inkasirao 65 milona dinara na konkursima, a drugi je postao novi vlasnik Prve i O2, dve od pet televizija koje imaju imaju nacionalnu frekvenciju.<\/p>\n

Ovakva sprega dr\u017eave i kapitala je, pored masovnog \u010dlanstva, drugi stub koji osigurava dugotrajnu vladavinu SNS-a.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu ra\u0161irenost klijentelisti\u010dke mre\u017ee vladaju\u0107e partije, kao i vezu krupnog kapitala s dr\u017eavom, deluje da insistiranje na slobodnim i fer izborima, te nezavisnim medijima ne\u0107e preterano uzdrmati vlast SNS-a. Radi se o posledicama privatizacionih procesa, koji su zapo\u010deti krajem osamdesetih, kao i o posledicama ratnih sukoba devedestih, koji su stvorili preduslove da malobrojna ekonomska i politi\u010dka elita preuzme dr\u017eavu u svoje ruke, dr\u017ee\u0107i veliki broj \u201eobi\u010dnih\u201c ljudi pod svojom kontrolom. Ipak, koliko god situacija delovala bezizlazno, va\u017eno je boriti se. Pre svega, za druga\u010diju ekonomsku politiku, koja bi ljudima omogu\u0107ila da ne moraju da zavise od onoga ko je trenutno na vlasti, koja bi garantovala ekonomsku nezavisnost ve\u0107ine stanovnika.<\/p>\n

1)Ako su ovi podaci ta\u010dni ispada da SNS ima vi\u0161e \u010dlanova od Laburisti\u010dke i Konzervativne partije iz Velike Britanije zajedno, te na primer, od CDU-a Angele Merkel, nema\u010dkog SPD-a, pojedina\u010dno. Prema odre\u0111enim procenama Laburisti\u010dka partija ima ne\u0161to vi\u0161e od 500 000 \u010dlanova, a Konzervativna 124 000. Za dodatnu ilustraciju mo\u017ee se iskoristiti primer organizacije Momentum iz Velike Britanije. Iako se \u010desto uzima kao primer uspe\u0161ne masovne politi\u010dke mobilizacije u poslednje vreme, ova organizacije broji \u201esvega\u201c 40.000 \u010dlanova.<\/p><\/blockquote>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Procene su da \u010dlansku kartu SNS-a ima vi\u0161e od 700.000 ljudi. Ovi ljudi u\u017eivaju razli\u010dite vrste koristi od svog \u010dlanstva<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-265662","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/265662","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=265662"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/265662\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=265662"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=265662"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=265662"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}