{"id":265361,"date":"2019-05-03T08:17:38","date_gmt":"2019-05-03T06:17:38","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=265361"},"modified":"2019-05-03T08:17:38","modified_gmt":"2019-05-03T06:17:38","slug":"medijske-zadruge-prilika-za-kvalitetne-lokalne-medije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/05\/03\/medijske-zadruge-prilika-za-kvalitetne-lokalne-medije\/","title":{"rendered":"Medijske zadruge: prilika za kvalitetne lokalne medije?"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Andr\u00e1s Juh\u00e1sz<\/strong><\/p>\n

Pokretanje medijskih zadruga je jedna od postoje\u0107ih alternativa za odr\u017eavanje postoje\u0107ih i pokretanje novih medija. Takvo, demokrati\u010dnije, upravljanje radom medija novinarima i korisnicima mo\u017ee omogu\u0107iti ve\u0107u kontrolu nad sadr\u017eajem, vi\u0161e politi\u010dke slobode i smanjiti negativne posledice tr\u017ei\u0161nog poslovanja.<\/p>\n

\u0160ta uop\u0161te znamo danas o medijima u Srbiji? Ako se slu\u0161a mi\u0161ljenje Aleksandra Vu\u010di\u0107a ili Ane Brnabi\u0107, onda su mediji slobodni, a dr\u017eava ne treba ni na koji na\u010din da se me\u0161a u njihovo poslovanje, \u0161to, prema njihovom mi\u0161ljenju, ni ne radi. Stav je vlasti da je u medijskom sektoru sve uredu.<\/p>\n

Opozicija, s druge strane, u akutne politi\u010dke probleme ubraja upravo neslobodu medija, \u0161to se za njih svodi na minuta\u017eu medijskog vremena posve\u0107enih njihovim aktivnostima. Novinarska udru\u017eenja i razne organizacije se tako\u0111e sla\u017eu da su medijske slobode ograni\u010dene, \u0161to potvr\u0111uju i skora\u0161nji izve\u0161taji Freedom House i Reportera bez granica.<\/p>\n

Rasprava bi postala znatno slo\u017eenija kada bi se tematizovalo pitanje o kakvoj je tu slobodi re\u010d. Jer vlast ispravno prime\u0107uje: svaki medij slobodan je da se uhvati uko\u0161tac s izazovima tr\u017ei\u0161ta. Ukoliko je vredan postojanja privu\u0107i \u0107e interesovanje kompanija, koje \u0107e kupovati reklamni prostor, i eto novca za dobar sadr\u017eaj. Ne kukaj, preduzimaj \u2013 mogla bi da glasi motivaciona poruka te preduzetni\u010dke floskule, dok se, uzgred, preduzimljivost da \u0161pikovati nezvani\u010dnim aran\u017emanima s vladaju\u0107im strukturama (Informer, Pink, i sl). A budu\u0107i da je politi\u010dka scena krcata protr\u017ei\u0161nim strankama, malo \u0161ta se mo\u017ee trenutno o\u010dekivati od oba tabora \u2013 kako od vlasti, tako od opozicije \u2013 u vezi s tr\u017ei\u0161nom \u201eslobodom\u201c (\u010ditaj uslovljeno\u0161\u0107u) medija, osim da potvrde da je tr\u017ei\u0161te u su\u0161tini dobra stvar.<\/p>\n

Potez katapultiranja medijskog sektora na tr\u017ei\u0161te setom medijskih zakona iz 2014. godine poslao je u smrt mnoge medije u Srbiji \u2013 pa i radna mesta \u2013 a ponajvi\u0161e su stradali oni lokalni. Dodatno, valja primetiti da je va\u017enost lokalnih medija bezmalo is\u010dezla iz kolektivnog znanja u doba globalnih medijskih sistema, i to ne slu\u010dajno.<\/p>\n

Bit javnog interesa i njegova nekompatibilnost s potrebama tr\u017ei\u0161ta postaje izvanredno jasna upravo u delatnoj sferi lokalnih medija, na nivou mesnih zajednica, op\u0161tina i gradova. Razlog za to je posve jednostavan. Jo\u0161 niko nije smislio kako da spoji interes za sticanjem profita s izve\u0161tavanjem o, na primer, zaga\u0111enoj pija\u0107oj vodi, o podrazvijenim linijama javnog prevoza, o roditeljima i starateljima koji nemaju pristup vrti\u0107u, o bilo kojim drugim potrebama i problemima lokalnih zajednica ili zahtevima njihovih organizacija i pokreta.<\/p>\n

Takve teme skre\u0107u pa\u017enju na pitanje zadovoljavanja ljudskih potreba (uzgred, to je taj javni interes u medijima), a gde se pote\u017ee pitanje zadovoljavanja ljudskih potreba, tamo se su\u017eava prostor za sticanje profita \u2013 jer retko kome je istinska potreba da besumu\u010dno kupuje robu za robom, dok profitni motiv upravo zahteva poslu\u0161ne potro\u0161a\u010de (i obespravljene radnike, ali to je druga tema).<\/p>\n

Mediji usmereni na javni interes, ili na pitanja zadovoljenja ljudskih potreba, su mediji koji doista rade u slu\u017ebi demokratije \u2013 demokratije shva\u0107ene u klasi\u010dnom smislu, kao \u201evladavina naroda\u201c ili kao sistema u kojem primat imaju potrebe ljudi, a cilj je zajedni\u010dko iznala\u017eenje na\u010dina njihovog dru\u0161tvenog zadovoljenja.<\/p>\n

Dakle, mediji koji slu\u017ee javnom interesu nisu politi\u010dki neutralni, niti su kompatibilni s antidemokratskim i protr\u017ei\u0161nim tendencijama. To \u0161to mediji nisu politi\u010dki neutralni, ne zna\u010di da nisu objektivni, ukoliko se pod objektivno\u0161\u0107u podrazumeva neiskrivljavanje \u010dinjenica.<\/p>\n

Prepu\u0161tanje medija tr\u017ei\u0161tu i korporativna dominacija u medijskom sektoru nisu nikakva specifi\u010dnost Srbije, kao \u0161to to nije ni sprega politi\u010dke i ekonomske mo\u0107i \u2013 politi\u010dkih partija i korporativnih interesa \u2013 koja umnogome odre\u0111uje pravila igre za medije. Javni mediji su postali prava retkost globalne medijske scene, vlasni\u0161tvo se koncetrisalo u izuzetno mali broj ruku, prostor za medije koji bi da zastupaju javni interes i podsti\u010du na kriti\u010dko promi\u0161ljanje se drasti\u010dno suzio (u odnosu na \u201ezlatno doba novinarstva\u201c, kada je u mnogim dr\u017eavama javno finansiranje medija bilo znatno izra\u017eenije, a radna prava novinara znatno postojanija nego \u0161to su to danas).1<\/p>\n

Medijske slobode najve\u0107e su u skandinavskim dr\u017eavama, gde je najvi\u0161e javno finansiranih medija, a istra\u017eivanje je pokazalo da je ultra desni\u010darskog sadr\u017eaja manje tamo gde su javno finansirani mediji jaki.<\/p>\n

Uz ekonomsku dominaciju korporativnih interesa i njihovih politi\u010dkih slugu, progresivne dru\u0161tvene i politi\u010dke snage su jo\u0161 uvek slabo organizovane. Nema naznaka skora\u0161njih strukturnih promena koji bi ukinuli korporativnu dominaciju nad medijima, a politi\u010dkim snagama koje bi to u budu\u0107nosti mogle u\u010diniti, potrebno je jako medijsko prisustvo.<\/p>\n

Ima li onda alternativa u opticaju? Kako u datim okolnostima uspostaviti slobodne medije koji bi slu\u017eili javnom interesu?<\/p>\n

Lokalni pokreti i medijske zadruge<\/strong><\/p>\n

Alternativni na\u010din organizovanja vlasni\u0161tva i upravljanja, koji ve\u0107 neko vreme privla\u010di dosta pa\u017enje i primenjuje se u raznim oblastima proizvodnje, jeste zadrugrastvo.<\/p>\n

Zadrugarstvo ima dugu i razgranatu tradiciju, a kao politi\u010dki promi\u0161ljen model organizovanja proizvodnje isproban je ve\u0107 u prvo zlatno doba neregulisanog tr\u017ei\u0161ta kada su kapitalisti\u010dke tvrtke maltene bez ograni\u010denja raspolagale radni\u010dkim \u017eivotima.<\/p>\n

Robert Oven, britanski industrijalac i \u010dovek sklon socijalisti\u010dkim idejama je, na samom po\u010detku devetnaestog veka, eksperimentisao s zadrugarstvom, da bi radnicima obezbedio ve\u0107u kontrolu nad proizvodnjom, kao i obrazovanje i zdravstvenu negu. Otada pa do danas zadrugarstvo se javlja na mnogim mestima \u0161irom sveta kao model manjeg ili ve\u0107eg odstupanja od dominantnog kapitalisti\u010dkog na\u010dina organizovanja proizvodnje i vlasni\u0161tva, a primenjuju je i poneki mediji.<\/p>\n

Pou\u010dan je primer pa\u017eljivo isplaniranog i organizovanog zadru\u017enog medija M\u00e9dor u Belgiji. Prema re\u010dima jedne od osniva\u010dica tog istra\u017eiva\u010dko-novinarskog \u010dasopisa, grupu medijskih radnika\/ca je zadru\u017enom modelu vlasni\u0161tva i upravljanja privukla potreba za nezavisno\u0161\u0107u i transparentnim radom. Princip \u201ejedna osoba jedan glas\u201c onemogu\u0107ava da jedan finansijer ulaganjem ve\u0107e sume novca kupi uticaj na sadr\u017eaj, \u0161to je rasprostranjen slu\u010daj u medijskom sektoru, isti\u010de ona.<\/p>\n

Osnivanju M\u00e9dor 2015. godine prethodila je jedna godina terenske provere postojanja publike i finansijske odr\u017eivosti planiranog \u010dasopisa. Osniva\u010dka grupa je organizovala stotinjak sastanaka s potencijalnim korisinicima-pretplatnicima. Cilj im je bio da sakupe 1500 pretplatnika, koji su spremni da unapred ulo\u017ee svoj novac u rad budu\u0107eg \u010dasopisa, jer to je odgovaraju\u0107i znak da postoji potreba za planiranim medijem i garant da \u0107e on biti odr\u017eiv u po\u010detnom periodu rada. Da je taj cilj ostao nepostignut, odustalo bi se od osnivanja medija. Pro\u0161le godine zadruga M\u00e9dor je imala preko devetsto \u010dlanova.<\/p>\n

Zadrugarstvo se \u010dini posebno prigodnim modelom za organizovanje lokalnih medija. Takav na\u010din razvijanja lokalnih medija moglo bi da se poka\u017ee posebno atraktivnim za lokalne progresivne organizacije, inicijative, pokrete.<\/p>\n

Na progresivnoj politi\u010dkoj sceni u Srbiji poslednjih godina se obrazuju lokalne inicijative i pokreti. Oni koji ve\u0107 u\u017eivaju poverenje odre\u0111enog dela stanovni\u0161tva, imaju na raspolaganju organizacione resurse koje su potrebni da bi se inicirala lokalna medijska zadruga. Budu\u0107i da svoje politi\u010dko delovanje zasnivaju na potrebama lokalnog stanovni\u0161tva, svoje delovanje u lokalnim zajednicama bi mogli da pro\u0161ire i na stvaranje kvalitetnog lokalnog medija.<\/p>\n

Svakako, postoje\u0107i mediji uglavnom ne\u0107e biti zainteresovani za delovanje tih lokalnih progresivnih inicijativa ili \u0107e biti neprijateljski raspolo\u017eeni prema njima, te je i inicijativama u interesu da oja\u010daju svoja sredstva komunikacije s \u0161irom javno\u0161\u0107u. Ukoliko u svojim redovima ve\u0107 imaju ili mogu da uklju\u010de novinare odgovaraju\u0107eg pristupa medijskom radu, mogu, poput gornjeg primera M\u00e9dor, da pristupe istra\u017eivanju publike i finansijske izvodivosti projekta. Posebno je va\u017eno napraviti dobru finansijsku projekciju, takvu koja omogu\u0107ava punu anga\u017eovanost novinara \u2013 \u0161to \u0107e se pozitivno odraziti na kvalitet medija. Budu\u0107i da su te inicijative politi\u010dki akteri, sastanke s potencijalnim korisnicima-\u010dlanovima zadruge, mogu da artikuli\u0161u oko aktuelnih problema lokalnih zajednica.<\/p>\n

Dakle, progresivni politi\u010dki akteri mogu da razmi\u0161ljaju o organizovanju medija kao o aspektu njihovog politi\u010dkog organizovanja, koje \u0107e svakako obavljati ukoliko \u017eele da \u0161ire uticaj u svojoj sredini. Na tu polit\u010dku dimenziju medija skre\u0107e pa\u017enju i Gram\u0161ijeva ideja integralnog novinarstva. Integralno novinarstvo je prema Gram\u0161iju medijski rad koji nije usmeren samo na zadovoljavanje potreba korisnika \u201enego nastoji da stvori i razvije te potrebe i na taj na\u010din \u2026 stvara svoje \u010ditaoce i postepeno pove\u0107ava njihov broj\u201c.2<\/p>\n

Stvaranje potreba<\/strong><\/p>\n

Korporativni mediji i koporativne dru\u0161tvene mre\u017ee su izvanredno uspe\u0161ni u stvaranju potreba korisnika. To ne treba da \u010dudi budu\u0107i da su deo ekonomski (pa onda posredno i polit\u010dki) mo\u0107nog korporativnog sektora, \u0161to je, nesamerljiva prednost u odnosu na inicijative koje bi da plasiraju kvalitetan sadr\u017eaj i da podsti\u010du demokratske dru\u0161tvene prakse.<\/p>\n

Rasprostranjeno je slaganje oko zna\u010daja uloga medija za razvoj demokratskog dru\u0161tva. Negativna potvrda tog zna\u010daja je u\u010destala u vidu uticaja la\u017enih vesti na javno mnjenje, velikih medijskih projekata koji slu\u017ee odre\u0111enim korporativnim i politi\u010dkim interesima ili komunikacijskim mo\u0107ima kompanija kao \u0161to su Facebook i Google.<\/p>\n

U takvom nedemokratskom ambijentu velikih nejednakosti snaga, treba da bude jasno da je polje informisanja ujedno i polje politi\u010dke borbe. Medijsko-politi\u010dke aktivnosti na lokalnom nivou, o kojima je u ovom tekstu bilo re\u010di, izvesno je, ne mogu dovesti do strukturnih promena, ali su zna\u010dajne za oblikovanje lokalnih progresivnih demokratskih snaga. Simbioza lokalnog politi\u010dkog organizovanja i medijskog rada, moglo bi da donese ljudima ono \u0161to dugo nisu iskusili: ose\u0107aj da imaju svoje novine, da se vesti ti\u010du njihovih \u017eivota, kao i da postoji na\u010din da se njihove ljudske potrebe za sre\u0107nim \u017eivotom zadovolje.<\/p>\n

    \n
  1. \u00a0\u00a0\u00a0 O tome vidi, na primer, Robert W. McChesney: \u201cRich media, poor democracy: communication politics in dubious times\u201d<\/li>\n
  2. \u00a0\u00a0\u00a0 Antonio Gram\u0161i: Izabrana dela, Kultura, 1959, Beograd<\/li>\n<\/ol>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    U nedemokratskom ambijentu velikih nejednakosti snaga, treba da bude jasno da je polje informisanja ujedno i polje politi\u010dke borbe<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-265361","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/265361","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=265361"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/265361\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=265361"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=265361"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=265361"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}