![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2015\/11\/email-stres-e1556705674381.jpg\")
Profesor Univerziteta Stanford D\u017eefri Fefer ne izra\u017eava se metafori\u010dki kada tvrdi da \u201erad ubija ljude”.<\/p>\nProfesor Univerziteta Stanford D\u017eefri Fefer ne izra\u017eava se metafori\u010dki kada tvrdi da \u201erad ubija ljude”.<\/p>\n
Fefer, pripadnik Stanfordske ekonomske \u0161kole, napisao je ili je bio koautor 15 knjiga na temu organizacione teorije i upravljanja kadrovima – smatra se jednim od najuticajnijih analiti\u010dara dana\u0161njice u oblasti menad\u017ementa.<\/p>\n
U najnovijoj knjizi \u201eUmiranje za platu”, objavljenoj pro\u0161le godine, tvrdi da mnogi aspekti modernog radnog \u017eivota – dugo radno vreme, sukobi na poslu i u porodici i ekonomska nesigurnost uni\u0161tavaju fizi\u010dko i emotivno zdravlje radnika.<\/p>\n
\u201eNeljudski”<\/strong><\/p>\n U knjizi Fefer navodi slu\u010daj Kend\u017eija Hamade, 42-godi\u0161njeg Japanca koji je umro od sr\u010danog udara u kancelariji u Tokiju. Hamada je radio 75 sati nedeljno i putovao je skoro dva sata da bi stigao na posao.<\/p>\n Radio je 40 dana bez prestanka pre nego \u0161to je umro.<\/p>\n Ovo je samo jedan od primera u Feferovoj knjizi koji opisuje kao \u201eneljudski” sistem rada. I to ne samo u Japanu.<\/p>\n Prema njegovom istra\u017eivanju, 61 odsto ameri\u010dkih radnika smatra da su se razboleli zbog stresa, a sedam odsto je uvereno da su hospitalizovani zbog uzroka vezanih za posao.<\/p>\n Fefer procenjuje da je stres povezan sa smr\u0107u 120.000 ameri\u010dkih radnika svake godine.<\/p>\n Stres tako\u0111e ima godi\u0161nju cenu za ameri\u010dke poslodavce: vi\u0161e od 300 milijardi dolara.<\/p>\n \u0160panski servis BBC ( BBC Mundo) razgovarao je sa profesorom Feferom.<\/p>\n U knjizi opisujete sistem rada kao toksi\u010dan. Koji su dokazi za to kako moderan poslovni \u017eivot uti\u010de na zaposlene?<\/strong><\/p>\n Postoje dokazi o njegovom uticaju na zdravlje. Dugo radno vreme, vi\u0161ak radne snage, nedostatak zdravstvenog osiguranja i stres izazivaju ogromnu ekonomsku nesigurnost, kao i porodi\u010dne sukobe i bolesti.<\/p>\n Rad je postao nehuman. S jedne strane, preduze\u0107a su pobegla od odgovornosti prema zaposlenima.<\/p>\n S druge strane, ja\u010danje \u201eekonomije honorarnih poslova” pove\u0107ala je nesigurnost.<\/p>\n Ko je odgovoran?<\/strong><\/p>\n Tokom 1950-ih i 1960-ih, direktori bi rekli da je neophodno uravnote\u017eiti interese zaposlenih, klijenata i akcionara.<\/p>\n Danas je sve fokusirano na akcionare.<\/p>\n U investicionim bankama, na primer, postoji op\u0161teprihva\u0107ena navika da zaposleni rade i nakratko odu ku\u0107i da se istu\u0161iraju pre nego \u0161to se vrate u kancelariju.<\/p>\n U okviru ovog sistema, mnogi zaposleni postaju zavisnici od narkotika, jer uzimaju kokain i druge lekove kako bi ostali budni.<\/p>\n Da li su neki sektori vi\u0161e pogo\u0111eni nego drugi?<\/strong><\/p>\n Radnici u fabrici, piloti i voza\u010di kamiona imaju ograni\u010deno radno vreme.<\/p>\n Ali mnoga zanimanja nemaju ograni\u010denja.<\/p>\n U knjizi tvrdite da je rad peti najve\u0107i uzrok smrti.<\/strong><\/p>\n Mo\u017eda je i \u010de\u0161\u0107i uzrok. Za to su odgovorni poslodavci. I vlade, koje ne rade ni\u0161ta po tom pitanju.<\/p>\n Mogu li politi\u010dari da pomognu?<\/strong><\/p>\n Oni imaju va\u017enu ulogu. Moramo da uradimo ne\u0161to da zaustavimo ovo \u0161to se de\u0161ava. Ali ne\u0107emo mo\u0107i da uradimo ni\u0161ta na individualnom nivou.<\/p>\n Ako \u017eelite da re\u0161ite sistemski problem, potrebna vam je sistemska intervencija koja mora da proiza\u0111e iz neke vrste zakona.<\/p>\n Kako direktori kompanija reaguju na va\u0161e ideje kada razgovarate s njima?<\/p>\n Niko ne dovodi u pitanje podatke. Ali ovo je kao igra vru\u0107eg krompira: ljudi vide problem, ali niko ne \u017eeli da se pobrine za njega.<\/p>\n \u010cak i kada su zdravstveni tro\u0161kovi ogromni. Radni uslovi izazivaju hroni\u010dne bolesti kao \u0161to su dijabetes i kardiovaskularne bolesti.<\/p>\n Ali zar poslodavci ne tvrde da \u0107e promene u sistemu rada uticati na zaradu?<\/strong><\/p>\n To nije istina. Znamo da radnici pod stresom imaju ve\u0107u verovatno\u0107u da napuste posao. Bolesni radnici – ili psihi\u010dki ili fizi\u010dki – su manje produktivni.<\/p>\n Istra\u017eivanja pokazuju da je za 50% odsustva s posla u Britaniji i SAD kriv stres na poslu.<\/p>\n Ameri\u010dki Institut za stres izra\u010dunao je da svake godine to ko\u0161ta 300 milijardi dolara.<\/p>\n Zato je veoma skupo imati bolesne radnike, ili one koji \u0107e i\u0107i u kancelariju, ali \u0107e biti manje produktivni. To ko\u0161ta \u010ditavo bogatstvo.<\/p>\n Kako radnici mogu da promene uslove rada?<\/strong><\/p>\n Pre svega, zaposleni moraju da preuzmu odgovornost da se brinu o svom zdravlju.<\/p>\n Ako radite na mestu gde vam ne dozvoljavaju da uravnote\u017eite svoj porodi\u010dni i profesionalni \u017eivot, morate da odete.<\/p>\n Neki ljudi odgovore da jednostavno ne mogu da odu.<\/p>\n Ja im ka\u017eem: “Ako ste u sobi punoj dima poku\u0161a\u0107ete da odete, jer \u0107e to izazvati te\u0161ke posledice po va\u0161e zdravlje.”<\/p>\n Ljudi tako\u0111e zbog tro\u0161kova u dru\u0161tvu moraju da tra\u017ee usvajanje zakona i da deluju zajedno kako bi se za\u0161titili.<\/p>\n