{"id":265201,"date":"2019-04-30T04:11:06","date_gmt":"2019-04-30T02:11:06","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=265201"},"modified":"2019-04-30T05:20:58","modified_gmt":"2019-04-30T03:20:58","slug":"dobre-i-lose-strane-globalizacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/04\/30\/dobre-i-lose-strane-globalizacije\/","title":{"rendered":"Dobre i lo\u0161e strane globalizacije"},"content":{"rendered":"
\"\"

Branko Milanovi\u0107<\/p><\/div>\n

Autor: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Da bismo ispravno razumeli globalizaciju, moramo je postaviti u istorijski kontekst. To zna\u010di da dana\u0161nju globalizaciju i njene efekte, pozitivne i negativne, treba posmatrati kao proces koji na vi\u0161e na\u010dina verno odra\u017eava tokove prve globalizacije u periodu od sredine 19. veka do Prvog svetskog rata.<\/p>\n

Prva globalizacija je tekla paralelno sa industrijskom revolucijom u zapadnoj Evropi i promenila je ekonomsku konfiguraciju sveta, u\u010diniv\u0161i Evropu bogatijom i politi\u010dki i vojno mo\u0107nijom od bilo kog drugog dela planete. To je evropskim zemljama, i kasnije Sjedinjenim Dr\u017eavama, omogu\u0107ilo da osvoje najve\u0107i deo Afrike i velike delove Azije. \u010cak i kada se formalno nisu nalazili pod kontrolom zapadnih sila, ti regioni su trpeli njihov sna\u017ean uticaj u domenu ekonomske politike (otvaranje za trgovinu, kontrola carinskih prihoda), pa \u010dak i davali eksteritorijalni status evropskim doseljenicima.<\/p>\n

Napredne evropske zemlje su se obogatile, pa je 1914. godine razlika u dohotku po glavi stanovnika izme\u0111u Britanije i Kine, prema podacima iz baze Projekta Medison, iznosila 8 prema 1, dok je jedan vek ranije taj odnos bio 3 prema 1. (Dijagram prikazan u nastavku ukazuje na obrtanje ovog trenda: kineski, indijski i indonezijski BDP po glavi stanovnika izra\u017eeni su kao procenat uporedivog BDP-a po glavi stanovnika u zapadnoj Evropi. Krive jasno ilustruju uspon azijskih zemalja.) \u0160tavi\u0161e, plodovi industrijalizacije i globalizacije pro\u0161irili su se na \u010ditavu distribuciju dohotka u zapadnim zemljama, pa su \u010dak i siroma\u0161ni ljudi iz evropskih zemalja bili bogatiji od svih Afrikanaca i ve\u0107ine stanovnika Azije. Dominacija je tako\u0111e omogu\u0107ila Evropi da \u201eizveze\u201c vi\u0161kove stanovni\u0161tva i tako otupi o\u0161tricu klasnih sukoba unutar svojih zemalja.<\/p>\n

Ova kratka skica dobro poznatih efekata prve globalizacije treba da nas podseti da taj proces uvek ima dobre i lo\u0161e strane: s jedne strane, ogroman tehnolo\u0161ki napredak, s druge, eksploatacija; pove\u0107anje dohotka za mnoge i zastra\u0161uju\u0107a beda i isklju\u010divanje za druge; evropska dominacija i kolonijalni status za Afriku i veliki deo Azije.<\/p>\n

Kako bi to trebalo da doprinese razumevanju dana\u0161nje globalizacije? Prvo, moramo shvatiti da velike istorijske promene ne mogu svima donositi samo korist. Neko \u0107e se na\u0107i na gubitku, dok \u0107e drugi profitirati; ponekad je gubitak na jednoj strani preduslov za dobit na drugoj. Tako\u0111e, razmi\u0161ljanjem o pro\u0161losti otkrivamo da je dana\u0161nja globalizacija veran odraz prve globalizacije \u2013 dodu\u0161e bez najbrutalnijih epizoda u obliku osvaja\u010dkih pohoda i eksploatacije.<\/p>\n

BDP po glavi stanovnika u Kini i Indiji izra\u017een kao procenat BDP-a Velike Britanije (i BDP po glavi stanovnika Indonezije izra\u017een kao procenat BDP-a Holandije), 1820-2017.<\/p>\n

BDP po glavi stanovnika u Kini i Indiji izra\u017een kao procenat BDP-a Velike Britanije (i BDP po glavi stanovnika Indonezije izra\u017een kao procenat BDP-a Holandije), 1820-2017.<\/p>\n

Odnos relativnih dohodaka i ukupna distribucija ekonomske aktivnosti pokazuju da se evroazijski kontinent (koji za ovu priliku mo\u017eemo \u201epro\u0161iriti\u201c priklju\u010divanjem Severne Amerike) ponovo nalazi tamo gde se nalazio pre industrijske revolucije, kada su delovi Azije (uglavnom Kina i Indija) imali pribli\u017eno isti dohodak kao razvijeniji regioni zapadne Evrope. Kada je putovao u Kinu u 13. veku, Marko Polo je bio impresioniran kanalima, mostovima i pijacama Hangd\u017eoua; u to vreme nije bilo velike razlike u dohotku ili nivou tehnolo\u0161kog razvoja izme\u0111u Venecije i Kine. Ali u nekoliko narednih vekova to se promenilo i Zapad je stekao veliku prednost u odnosu na sve ostale. Sada smo ponovo u procesu promene koja svet vra\u0107a relativnim odnosima iz davne pro\u0161losti \u2013 naravno, na znatno vi\u0161em nivou apsolutno izra\u017eenih iznosa dohodaka.<\/p>\n

Kako onda da sudimo o dobrim i lo\u0161im stranama teku\u0107e globalizacije? U pogledu relativnih geo-ekonomskih odnosa, treba primetiti da dana\u0161nja globalizacija donosi dobit Aziji i relativan gubitak za Zapad. Otuda se mo\u017ee tvrditi da je dana\u0161nja globalizacija zaista veran odraz u ogledalu velike globalizacije od pre stotinu godina. Mo\u017eda je jo\u0161 va\u017enije to \u0161to jasno vidimo da su mnogi po\u017eeljni efekti: pove\u0107an prose\u010dni realni dohodak, zna\u010dajno smanjenje globalnog siroma\u0161tva, produ\u017eenje o\u010dekivanog \u017eivotnog veka, vi\u0161i prose\u010dni nivo obrazovanja, pristup elektri\u010dnoj energiji, pitkoj vodi i kanalizaciji \u2013 kao i u svim velikim transformacijama \u2013 nu\u017eno pra\u0107eni nepo\u017eeljnim efektima: uni\u0161tavanje \u017eivotne sredine, komodifikacija aktivnosti koje su nekada bile rezervisane za \u010dlanove porodice i prijatelje, stres i usamljenost, pa \u010dak i brojne patolo\u0161ke pojave (zloupotreba droga, korupcija, terorizam).<\/p>\n

Ali, osim \u0161to je nekompletno, prosto nabrajanje \u201edobrih\u201c i \u201elo\u0161ih\u201c strana pati od jo\u0161 jednog velikog nedostatka; naime, tako se porede samo proseci: prose\u010dni o\u010dekivani \u017eivotni vek, prose\u010dni nivo dohotka i tako dalje, \u0161to ne mora biti naro\u010dito relevantno. Uz porast nejednakosti u ve\u0107ini zemalja sveta, prose\u010dne vrednosti imaju sve manje smisla. U nejednakom ili polarizovanom dru\u0161tvu, \u010dinjenica da je prose\u010dni dohodak porastao ne mora govoriti ni\u0161ta o promenama kroz koje prolaze bogati (\u010diji su realni dohoci porasli mnogo vi\u0161e od proseka) ili siroma\u0161ni (\u010diji su realni dohoci uglavnom stagnirali).<\/p>\n

Otuda duboki nesklad izme\u0111u onoga \u0161to zagovornici globalizacije opisuju kao njene jednozna\u010dno po\u017eeljne efekte i \u010destih izliva nezadovoljstva ili razo\u010darenja \u0161irokih masa. Prose\u010dne vrednosti, \u010dak i kada su ta\u010dne, nemaju mnogo zna\u010daja u svetu nejednakosti. Tako\u0111e, u globalizovanom svetu imamo priliku da svoje prihode, pristup javnim uslugama, slobodno vreme, stabilnost prijateljstava, sre\u0107u i tako dalje, poredimo sa ljudima sa svih strana sveta. \u010cak i kada nam je \u201eobjektivno\u201c dobro, me\u0111u 7,4 milijardi stanovnika sveta na\u0107i \u0107e se mnogo onih koji su bogatiji ili sre\u0107niji od nas. Zato su objektivno izmerena pobolj\u0161anja koja je donela globalizacija gotovo po definiciji pra\u0107ena subjektivnim ose\u0107ajem neispunjenosti. Ako razumemo proces koji stoji iza toga, mo\u017eda \u0107e nam biti lak\u0161e da prihvatimo taj temeljni dualitet koji je mo\u017eda i sastavni deo ljudske situacije.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Global inequality<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dana\u0161nja globalizacija veran odraz one od pre stotinu godina<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-265201","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/265201","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=265201"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/265201\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=265201"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=265201"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=265201"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}