{"id":265156,"date":"2019-04-29T07:05:29","date_gmt":"2019-04-29T05:05:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=265156"},"modified":"2019-04-28T22:14:07","modified_gmt":"2019-04-28T20:14:07","slug":"budala-i-ludak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/04\/29\/budala-i-ludak\/","title":{"rendered":"Budala i ludak"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Harrison Fluss<\/strong><\/p>\n

D\u017eordan Piterson i Slavoj \u017di\u017eek su\u00a0 debatovali u Sony Centru u Torontu. Naziv debate bio je \u201eSre\u0107a: Kapitalizam protiv marksizma.\u201c Struktura debate je bila takva da je svaka strana prezentovala 30-minutni uvod pra\u0107en nizom kratkih 10-minutnih odgovora jednog drugom. Razgovor se okon\u010dao uz nekoliko uop\u0161tenih pitanja iz publike.<\/p>\n

Doga\u0111aj je bio rasprodat i trajao je 3 sata. Iako se o\u010dekivalo da bude \u201edebata veka\u201c ispostavilo se, ipak, kao krajnje prijateljska i prijatna razmena mi\u0161ljenja. Tokom cele ve\u010deri, oba govornika su, u nekoliko navrata, naglasila koliko se sla\u017eu i po\u0161tuju jedno drugog. Pitersonu se naro\u010dito svideo \u017di\u017eekov harizmatski nastup i \u201ekompleksni argumenti\u201c, dok je \u017di\u017eek isticao koliko se sla\u017ee sa Pitersonovom kritikom politi\u010dke korektnosti i njegovim agresivnim stilom argumentacije.<\/p>\n

\u017di\u017eek sigurno nije toliko omra\u017een kao Piterson. Ali debata je otkrila upravo koliko je levi\u010darski intelektualac propao i za\u0161to nam je potrebna prava marksisti\u010dka politika kako bismo se istinski izborili za slobodu i pravdu.<\/p>\n

Piterson o Marksu<\/strong><\/p>\n

Piterson je skoro celih svojih uvodnih 30 minuta posvetio napadu na Komunisti\u010dki manifest. Do\u0161ao je pripremljen sa 10 argumenata protiv Manifestai marksisti\u010dke ideologije. Piterson je po\u010deo sa tvrdnjom da su Marks i Engels pogre\u0161ili kada su redukovali glavne probleme egzistencije na klasnu borbu. Tvrdio je da Marks i Engels nisu uspeli da usvoje hijerarhiju kao \u010dvrstu biolo\u0161ku \u010dinjenicu. Tako\u0111e, postavio je pitanje da li bi \u201ediktatura proletarijata\u201c bila bolja od bur\u017eoazije.<\/p>\n

Piterson je \u010dak predstavio Marksa kao identitarijanskog mislioca, suprotstavljaju\u0107i navodno benevolentnu, ali ugnjetenu radni\u010dku klasu nasuprot opakoj kapitalisti\u010dkoj klasi. Nastavio je, pitav\u0161i se kako bi dru\u0161tvo bilo organizovano u komunizmu, tvrde\u0107i da bi mo\u0107 uvek bila koncentrisana u rukama manjine, bez obzira na postoje\u0107i dru\u0161tveni sistem.<\/p>\n

Piterson je, tako\u0111e, poku\u0161ao da kritikuje Marksa po pitanju ekonomije. Po\u010deo je citiraju\u0107i Marksovo prihvatanje materijalnog obilja stvorenog od strane kapitalizma. Piterson je tvrdio da kapitalisti, kroz svoje poslovne sposobnosti i vo\u0111stvo, stvaraju ekonomsku vrednost za dru\u0161tvo i da je taj sistem u\u010dinio mnogo toga da elimini\u0161e siroma\u0161tvo i pomogne siroma\u0161nima. Iako je priznao da kapitalizam stvarno bogate \u010dini bogatijima, naglasio je da kapitalizam, tako\u0111e, \u010dini siroma\u0161ne bogatijim. Zavr\u0161io je svoje uvodno izlaganje tvrdnjom da te\u017enja za profitom moralno disciplinuje kapitaliste da se ne ophode lo\u0161e prema svojim radnicima i da nijedan gazda, vo\u0111en profitom, nikad ne bi eksploatisao svoje radnike iz straha da mu ne propadne biznis. Kako je to Piterson rekao \u201ene dolazi se na poziciju autoriteta u ljudskom dru\u0161tvu tako \u0161to se eksploati\u0161u drugi ljudi\u201c.<\/p>\n

Pitersonovo prezentovanje fundamentalnih na\u010dela marksizma je sme\u0161na vulgarizacija, u najmanju ruku. Zvu\u010dao je kao neko ko je jedva prelistao klju\u010dne tekstove.<\/p>\n

Uzmimo njegove komentare o inherentno hijerarhijskoj i ugnjeta\u010dkoj prirodi ljudi: kada su Marks i Engels rekli da je istorija zapravo istorija klasnih borbi, oni su govorili o zapisanoj istoriji. Ljudska bi\u0107a \u017eivela su bez klasa milionima godina. Stvaranje klasnog dru\u0161tva \u2013 gde manjina prisvaja vi\u0161ak rada ve\u0107ine \u2013 je relativno skora\u0161nji fenomen, a za Marksa i Engelsa proizvodnja i reprodukcija \u017eivota je ta koja je u centru interakcije \u010doveka sa prirodom.<\/p>\n

Piterson je \u010dak oti\u0161ao toliko daleko da je rekao da priroda kao kategorija ne postoji u Marksovim spisima, \u0161to je o\u010digledno neta\u010dno. U prvom odeljku Kapitala, Marks je istakao da je rad osnovni odnos me\u0111u ljudima i prirode i da rad nekog oblika \u201eje ve\u010dna prirodom nametnuta neophodnost, bez koje ne mo\u017ee biti materijalne razmene izme\u0111u \u010doveka i Prirode, stoga ne mo\u017ee biti ni ljudi\u201c. Nije \u010dak morao ni da i\u0161\u010dita do kraja Prvi tomda bi to shvatio.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de Pitersonovih tvrdnji o hijerarhiji, konstantno ju je me\u0161ao sa klasnim dru\u0161tvom. Nijednom nije demonstrirao za\u0161to je privilegija jedne klase da eksploati\u0161e drugu klju\u010dna za ljudsko postojanje. Dalje, kada se Marks zalagao za ukidanje klasnog dru\u0161tva, nije mislio da \u0107e ljudska dru\u0161tva prevazi\u0107i potrebu za politi\u010dkim organizovanjem. Za Marksa, politi\u010dka \u201edr\u017eava\u201c ima veoma specifi\u010dan zna\u010daj kao organ klasnog dru\u0161tva. Pri prevazila\u017eenju klasnog dru\u0161tva, ljudima \u0107e i dalje biti potrebna struktura i organizacija; oni \u0107e i dalje imati potrebu da promi\u0161ljaju, raspravljaju i te\u017ee ka stvarima koje su im zajedni\u010dke, kroz borbu i debatu. Kako Norman Geras u svojoj odbrani Marksa od \u201eSedam tipova osude\u201c tvrdi, u komunizmu, oblici javne vlasti bi\u0107e utemeljeni na demokratskim i izbornim principima.<\/p>\n

Po\u0161to Piterson vidi ljudsku prirodu kao esencijalno propalu i sinonimnu sa prvim grehom, napori potla\u010denih grupa u kolektivnom prevazila\u017eenju sopstvene situacije bi\u0107e nu\u017eno obele\u017eena sa jo\u0161 vi\u0161e nasilja i patnje. Ali, to je metafizika koja spre\u010dava svaku grupu ljudi da tra\u017ei pravdu ili pobolj\u0161anje svojih uslova iz straha da \u0107e izazvati jo\u0161 vi\u0161e nasilja.<\/p>\n

Dalje, suprotno Pitersonu, Marks nije video borbu radni\u010dke klase u identitarijanskim uslovima: radnici imaju interes da uni\u0161te sopstveni identitet, identitet eksploatisanih proletera. Za Marksa, iako \u0107e socijalisti\u010dka borba imati svoje elemente idealizma, solidarnosti i \u017ertve, proleteri nisu an\u0111eli; stotine godina tla\u010denja ove klase spre\u010dava \u010dove\u010danstvo da deluje \u201ebenevolentno\u201c (u Pitersonovom smislu). Ovi problemi klasnog antagonizma ne smeju se sagledati kroz Pitersonovo plitko moralizovanje, ve\u0107 u strukturalnim uslovima koje je istakao Marks.<\/p>\n

A \u0161to se ti\u010de kapitalista koji stvaraju vrednost, Piterson ne razume da Marks vidi vrednost kao dru\u0161tveno potrebno radno vreme. Bur\u017eoazija ne mo\u017ee stvarati vrednost ukoliko ne eksploati\u0161e radnike, odnosno ukoliko nemaju koristi od njihovog nepla\u0107enog rada. Eksploatacija stoga nije moralni neuspeh kapitalista, ve\u0107 je izgra\u0111ena u strukturalni odnos izme\u0111u kapitaliste i radnika. Pitersonov poku\u0161aj da u\u010dini kapitaliste neophodnim stubom civilizacije sli\u010dna je poznatoj basni Menenija Agripe o trbuhu i njegovim podanicima.<\/p>\n

Mo\u017eemo nastaviti, ali dovoljno je jasno da je Piterson besramno ignorantan oko stvari kojima se Marks zapravo bavio. Ne radi se o tome \u0161to se nije slo\u017eio (mnogo pametnih desni\u010darskih kriti\u010dara se ne sla\u017ee), ne radi se o tome da je poku\u0161ao da pojednostavi problem za \u0161iru publiku, ve\u0107 on jednostavno nije dovoljno informisan da bi se upustio u debatu.<\/p>\n

A \u0161to se ti\u010de globalnog kapitalizma danas, pobolj\u0161anja u potro\u0161nji, smrtnosti i \u010dinjenica da nam je bolje nego na\u0161im precima, nije izgovor za osudu velikog dela \u010dove\u010danstva na kontinuirano eksploatisanje i otu\u0111ivanje. Piterson je dogmatski tvrdio da su ova relativna pobolj\u0161anja rezultat slobodnog tr\u017ei\u0161ta, a ne zbog nekih drugih stvari, kao \u0161to su intervencije u javnom zdravstvu, obrazovanju i borbe radni\u010dke klase protiv eksploatacije. Ne treba ni spomenuti da je te\u017enja za profitom, tako\u0111e, jedan od glavnih faktora koji stoji iza svih dru\u0161tvenih problema, uklju\u010duju\u0107i i ubrzavanje klimatskih promena.<\/p>\n

Ujedinjeni protiv sre\u0107e<\/strong><\/p>\n

Dok je Piterson pretpostavio da ulazi u debatu sa klasi\u010dnim marksistom i da \u0107e ve\u0107ina debate biti centrirana oko marksizma, \u017di\u017eek se uop\u0161te nije koncentrisao na Marksa, ve\u0107 je izlaganje po\u010deo \u017ealjenjem za tim kako su Piterson i on marginalizovani od strane \u201epoliti\u010dki korektne\u201c akademije:<\/p>\n

\u201ePiterson i ja\u2026smo oboje marginalizovani od strane zvani\u010dne akademske zajednice i od nas se o\u010dekuje da branimo levo-liberalnu liniju protiv neokonzervativaca. Stvarno? Ve\u0107ina napada na mene dolazi upravo od levih liberala. Setite se samo negativnih reakcija zbog moje kritike LGBT ideologije.\u201c<\/p>\n

Nakon \u0161to je ustanovljeno da Piterson i on dele zajedni\u010dkog neprijatelja, \u017di\u017eek je nastavio da diskutuje o razli\u010ditim temama. To je uklju\u010divalo tvrdnje da kinesko ekonomsko \u010dudo nije utemeljeno na demokratiji slobodnog tr\u017ei\u0161ta, ve\u0107 na autoritarnom kapitalizmu; da je Berni Senders demonizovan kao radikalni politi\u010dar, dok je on zapravo \u201estaromodni moralista\u201c i da za propast levice treba kriviti \u201ebeli liberalni multikulturalizam\u201c.<\/p>\n

\u017di\u017eek je, tako\u0111e, tvrdio da je migrantska kriza rezultat \u201eimanentnih protivre\u010dnosti\u201c kapitalizma, me\u0111utim, kasnije te ve\u010deri je govorio protiv otvorenih granica. \u017di\u017eek je, s pravom, tvrdio da je populisti\u010dka mr\u017enja prema izbeglicama iracionalna. Me\u0111utim, dvosmisleno je isticao da \u201esu izve\u0161taji [o izbeglicama] istiniti\u201d. Mo\u017ee se \u0161pekulisati da je \u017di\u017eek mislio na prethodne napomene koje se ti\u010du nasilnih izbeglica, koje su bile kritikovane kao ksenofobne.<\/p>\n

U njegovu korist ide to \u0161to je istakao podr\u0161ku za univerzalno zdravstvo i obrazovanje, koje bi omogu\u0107ilo individuama da se fokusiraju na ispunjavanje svojih kreativnih potencijala. Tako\u0111e, potvrdio je da klimatske promene nisu obmana, ve\u0107 stvarna pretnja \u010dove\u010danstvu protiv kog se treba izboriti nekim vidom me\u0111unarodne saradnje.<\/p>\n

Ali, kroz debatu, \u017di\u017eek je nebrojeno puta istakao da je pesimista. On savremenu levicu vidi na manje vi\u0161e isti na\u010din kao i Piterson, kao mo\u010dvaru ozloje\u0111enosti i \u017ertava. Ne mo\u017ee da se poistoveti sa Marksovom optimisti\u010dnom vizijom, koja se zala\u017ee sa slobodne i transparentne dru\u0161tvene odnose. Suprotno tome, \u017di\u017eek i Piterson su tvrdili da ljudska bi\u0107a nisu racionalna, ve\u0107 da inherentno te\u017ee ka sopstvenoj sabota\u017ei.<\/p>\n

Marksisti\u010dki cilj da oslobodi proizvodne sile od kapitalizma nije problem za \u017di\u017eeka. On shvata modernost u egzistencijalnim uslovima kao potrebu da \u201enosi\u2026pravi teret, \u0161to zna\u010di slobodu samu po sebi\u201c. Bez tradicionalnog autoriteta, mi smo odgovorni za sopstveni teret, osu\u0111eni da se borimo za smisao protiv komodifikovanog i hedonisti\u010dkog sveta. \u201eMoramo da na\u0111emo neku zna\u010dajnu svrhu izvana su\u0161te borbe za ugodno pre\u017eivljavanje\u201c. Ali, ova vrsta egzistencijalnog asketizma protiv zadovoljstva i hedonizma, je strana Marksovom projektu zadovoljavanja ljudskih potreba na univerzalnom nivou. Marks, kako I\u0161aj Landaisti\u010de, nije bio protiv konzumerizma po sebi, ve\u0107 protiv mera \u0161tednje na koje kapitalizam prisiljava ve\u0107inu.<\/p>\n

Iznova, Piterson i \u017di\u017eek su citirali judeo-hri\u0161\u0107ansku tradiciju (ili \u201eZapadnu\u201c tradiciju) kao svoju po\u010detnu ta\u010dku, \u0161to to je egzistencijalna tradicija a laKjerkegor, Ni\u010de ili Hajdeger, a ne racionalisti\u010dka tradicija Hegela i Marksa. \u017di\u017eek je postavio Hegela nasuprot Marksu, kao svog filozofskog heroja, ali to predstavlja hegelijanstvo bez dijalekti\u010dkog re\u0161enja, stvaraju\u0107i od Hegelovih kontradikcija nere\u0161ive antinomije.<\/p>\n

Otu\u0111enje, za \u017di\u017eeka i Pitersona, ispe\u010dena je u samom kola\u010du egzistencije. Obojica vide ljudske uslove kao inherentno tragi\u010dne, ili kroz so\u010diva biologije, psihoanalize ili metafizike. U osnovi, svi smo osu\u0111eni na propast i frustracije, bez obzira na to kakav je ekonomski i politi\u010dki re\u017eim.<\/p>\n

Kako se debata nastavila, Piterson je navodio \u017di\u017eeka na temu marksizma i terao \u017di\u017eeka da razjasni svoj stav prema Marksu. U odgovoru na to, \u017di\u017eek je pojasnio da je njegovo kori\u0161\u0107enje re\u010di \u201ekomunizam\u201c provokacija i da se on zapravo ne identifikuje kao komunista. Naprotiv, \u017di\u017eek je potvrdio potrebu za ograni\u010denim, regulisanim kapitalizmom. Nije se zalagao za emancipaciju radni\u010dke klase, ve\u0107 za vo\u0111u koji bi \u201eprisilio ljude na slobodu\u201c. Ovde se \u017di\u017eek postavio kao tehnokratski liberal, po\u0161to za njega, mase nisu sposobne za ostvarivanje slobode \u2013 neka vrsta \u201evo\u0111e\u201c je neophodna da ih predvodi. Piterson se nije usprotivio nijednoj od ovih tvrdnji; ve\u0107 je priznao da kapitalizam ima svoje probleme i da on ne podr\u017eava potpuno razuzdano tr\u017ei\u0161te. Parafrazirao je Vinstona \u010cer\u010dila rekav\u0161i da je kapitalizam najgori mogu\u0107i sistem\u2026ali i dalje bolji od svih ostalih.<\/p>\n

Ka kraju ve\u010deri, Piterson je izazvao \u017di\u017eeka poslednji put, pitav\u0161i ga za\u0161to bi sebe uop\u0161te i poistovetio sa marksizmom. U odgovoru, \u017di\u017eek je nejasno, ali sa po\u0161tovanjem referisao na \u201eOsamnaesti Brimer\u201c i Marksov \u201eKapital\u201c kao suptilnu i sofisticiranu politi\u010dku i ekonomsku analizu. Van toga, nije ponudio malo podrobniju odbranu.<\/p>\n

\u201eFrenemies\u201c<\/strong><\/p>\n

Iako je Piterson bio o\u010daran \u017di\u017eekovom harizmom, bio je jo\u0161 vi\u0161e impresioniram \u017di\u017eekovim \u010dvrstim odbijanjem da se svrsta uz Marksove i Engelsove klju\u010dne argumente. Uprkos \u017di\u017eekovoj privr\u017eenosti levici i Piterson i on su potvrdili postojanje klasnog dru\u0161tva, dru\u0161tvene hijerarhije i neizbe\u017enu sudbinu patnje. Mo\u017eemo se samo nadati da \u0107emo se nositi sa patnjom koju stvara kapitalizam (ili kao individue ili kroz mlake regulacije) \u2013 ali nikad se ne mo\u017ee nadati da \u0107emo prevazi\u0107i ovaj sistem.<\/p>\n

Piterson je rekao da \u017di\u017eekove tvrdnje nisu uop\u0161te zvu\u010dale marksisti\u010dki, ve\u0107 vi\u0161e \u201e\u017ei\u017eekijanski\u201c. Ali, nema ni\u010deg originalnog ovde: nije to \u017di\u017eekizam ili Pitersonizam, ve\u0107 stara metafizika bur\u017eoaskog pesimizma. Nijedan od u\u010desnika u ovoj debati nije istakao konkretnu alternativu kapitalizmu, niti veruje da je stvarna sistemska alternativa po\u017eeljna.<\/p>\n

Razlika izme\u0111u \u017di\u017eeka i Pitersona je, stoga, razlika izme\u0111u Lokove budale i ludaka: budala nije u stanju da izvu\u010de zaklju\u010dke iz svojih premisa, dok ludak nu\u017eno donosi zaklju\u010dke iz pogre\u0161nih premisa. \u017di\u017eek je u ovom slu\u010daju budala, jer njegova privr\u017eenost levici ostaje nekompatibilna sa filozofskim premisama koje deli sa Pitersonovim tragi\u010dnim vi\u0111enjem ljudskog postojanja. Piterson, ludak, shvata ove tragi\u010dke premise kao svoje logi\u010dke, anti-socijalisti\u010dke zaklju\u010dke.<\/p>\n

Ali ko zna: Sa toliko toga zajedni\u010dkog, mo\u017ee li ovo biti po\u010detak jednog lepog prijateljstva?<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Razlika izme\u0111u \u017di\u017eeka i Pitersona je, stoga, razlika izme\u0111u Lokove budale i ludaka: budala nije u stanju da izvu\u010de zaklju\u010dke iz svojih premisa, dok ludak nu\u017eno donosi zaklju\u010dke iz pogre\u0161nih premisa<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-265156","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/265156","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=265156"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/265156\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=265156"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=265156"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=265156"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}