{"id":264923,"date":"2019-04-24T07:00:48","date_gmt":"2019-04-24T05:00:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=264923"},"modified":"2019-04-23T23:02:25","modified_gmt":"2019-04-23T21:02:25","slug":"klizimo-ka-nekoj-vrsti-apokalipse","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/04\/24\/klizimo-ka-nekoj-vrsti-apokalipse\/","title":{"rendered":"Klizimo ka nekoj vrsti apokalipse"},"content":{"rendered":"

\"\"Po\u010deo bih povezivanjem tri pojma iz naziva ove debate1 \u2013 sre\u0107a, komunizam, kapitalizam \u2013 preko jednog uzornog slu\u010daja, dana\u0161nje Kine. Poslednjih decenija Kina je postala najuspe\u0161nija ekonomska pri\u010da u ljudskoj istoriji. Stotine miliona ljudi prevedeno je iz siroma\u0161tva u srednju klasu. Kako je to Kina uspela? Levica 20. veka definisana je protivljenjem dvema temeljnim tendencijama modernosti: vladavini kapitala s njegovom agresivnom tr\u017ei\u0161nom utakmicom i autoritarnoj, birokratskoj mo\u0107i dr\u017eave. Savremena Kina spaja ova dva svojstva u njihovoj ekstremnoj formi: sna\u017ena autoritarna dr\u017eava i dinamika divljeg kapitalizma. Va\u017eno je ista\u0107i, to se radi u ime sre\u0107e ve\u0107ine ljudi. Da bi se legitimizovala vlast u Kini ne pominje komunizam, ve\u0107 se radije poziva na staru konfu\u010dijansku ideju harmoni\u010dnog dru\u0161tva.<\/p>\n

Ali da li su kineski gra\u0111ani zbog svega toga sre\u0107niji? Mada \u010dak i Dalaj Lama tibetanski budizam prevodi u zapadni koncept potrage za sre\u0107om i izbegavanja patnje \u2013 sre\u0107a kao cilj \u017eivota vrlo je problemati\u010dna predstava. Ako smo i\u0161ta nau\u010dili od psihoanalize, to je da smo mi ljudi vrlo kreativni u sabotiranju svoje potrage za sre\u0107om. Sre\u0107a je konfuzna ideja i u osnovi se oslanja na nesposobnost ili nespremnost subjekta da se u potpunosti suo\u010di sa posledicama svojih \u017eelja. U svakodnevnom \u017eivotu se pretvaramo da \u017eelimo stvari koje zapravo ne \u017eelimo. Stoga je, kona\u010dno, najgora stvar koja nam se mo\u017ee desiti to da dobijemo ono \u0161to zvani\u010dno \u017eelimo. Ljudski se \u017eivot u slobodi i dostojanstvu ne sastoji samo od traganja za sre\u0107om, bez obzira koliko tu potragu spiritualizujemo, niti u naporu da ostvarimo svoje unutra\u0161nje potencijale. Treba na\u0107i smislenu svrhu koja \u0107e biti ne\u0161to vi\u0161e od pukog zadovoljnog pre\u017eivljavanja. Me\u0111utim, ovde bih dodao nekoliko kvalifikacija.<\/p>\n

Prvo, \u017eivimo u modernoj eri i ne mo\u017eemo naprosto prepustiti neupitnom autoritetu da nam dodeli misiju ili zadatak. Modernost zna\u010di da treba da podnesemo teret slobode. Odgovorni smo za taj teret. Ne samo da nam nisu dozvoljeni jeftini izgovori zato \u0161to nismo izvr\u0161ili svoju du\u017enost, ve\u0107 ni sama du\u017enost ne bi trebalo da slu\u017ei kao izgovor. Mi nikada nismo samo instrumenti nekog vi\u0161eg cilja. Onog trenutka kada je tradicionalni autoritet izgubio svoju su\u0161tinsku mo\u0107, nije mu se mogu\u0107e vratiti. Svaki takav povratak danas je postmoderni fejk. Da li se Donald Tramp zauzima za tradicionalne vrednosti? Ne \u2013 njegov konzervativizam je postmoderni performans, d\u017einovski ego trip. U smislu poigravanja sa tradicionalnim vrednostima, me\u0161anja referenci na te vrednosti sa neskrivenom vulgarno\u0161\u0107u, Tramp je ultimativni postmoderni predsednik. Ako ga uporedimo sa Bernijem Sandersom, Tramp je savr\u0161eno postmoderni politi\u010dar, dok je Sanders u tom smislu staromodni moralista.<\/p>\n

Konzervativni mislioci tvrde da poreklo na\u0161e krize le\u017ei u gubitku oslonca u nekom transcendentnom bo\u017eanstvu, ili vi\u0161im vrednostima. Ako smo prepu\u0161teni sami sebi, ako je sve istorijski uslovljeno i relativno, onda nema ni\u010dega \u0161to nas mo\u017ee spre\u010diti da se ne prepustimo najni\u017eim porivima. No, da li je to zaista pouka koju smo izvukli iz lin\u010dovanja, plja\u010dke i paljenja u ime religije? \u010cesto se ka\u017ee da religija navodi neke ina\u010de lo\u0161e ljude da \u010dine dobre stvari. Na osnovu savremenog iskustva, me\u0111utim, \u010dini se da je ovde prikladniji uvid Stivena Vajnberga koji ka\u017ee da dok bi bez religije dobri ljudi radili dobre stvari a lo\u0161i lo\u0161e, a da samo ne\u0161to poput religije mo\u017ee navesti dobre ljude da \u010dine lo\u0161e stvari.<\/p>\n

Pre vi\u0161e od jednog veka Dostojevski je u \u201eBra\u0107i Karamazovima\u201c upozorio na opasnosti bezbo\u017enog moralnog nihilizma \u2013 ako bog ne postoji, onda je sve dozvoljeno. Francuski filozof Andre Gliksman primenio je ovu kritiku bezbo\u017enog nihilizma na 11. septembar i naslovom svoje knjige \u201eDostojevski na Menhetnu\u201c sugerisao da lekcija savremenog terorizma glasi: ako bog postoji, onda je sve \u2013 \u010dak i dizanje u vazduh na stotine nevinih prolaznika \u2013 dozvoljeno onima koji tvrde da delaju direktno u ime boga. Isto va\u017ei i za bezbo\u017ene staljinisti\u010dke komuniste, oni su kona\u010dni dokaz. Njima je sve bilo dozvoljeno jer su sebe smatrali direktnim instrumentima svog bo\u017eanstva \u2013 istorijske nu\u017enosti progresa ka komunizmu. To je veliki problem svake ideologije: kako navesti dobre, pristojne ljude da \u010dine u\u017easne stvari.<\/p>\n

Drugo: da, treba da nosimo svoj teret i prihvatimo patnju koja uz to ide. Ali ovde vreba opasnost suptilnog preokreta: nemojte se zaljubiti u svoju patnju. Nemojte pretpostaviti da je patnja po sebi dokaz va\u0161e autenti\u010dnosti. Odricanje od zadovoljstva se lako mo\u017ee pretvoriti u zadovoljstvo odricanja. I tu vam ne\u0107u kao primer navesti neokonzervativce: beli, levi liberali vole da kleve\u0107u vlastitu kulturu i krive evrocentrizam za sva na\u0161a zla. Me\u0111utim, jasno je kako se profitira od ovog posipanja pepelom. Kroz odricanje od vlastitog porekla, multikulturalni liberali sebi su rezervisali univerzalnu poziciju: otmeno podvode druge koji isti\u010du svoj partikularni identitet. Beli multikulturalni liberali otelovljuju la\u017e identitetske politike.<\/p>\n

Slede\u0107a napomena. \u017dak Lakan je napisao ne\u0161to paradoksalno, ali duboko istinito: \u010dak i kada su istinite tvrdnje ljubomornog mu\u017ea da njegova \u017eena spava s drugim mu\u0161karcima, njegova ljubomora je i dalje patolo\u0161ka. Patolo\u0161ki element je to \u0161to je mu\u017eu potrebna ljubomora kao jedini na\u010din da odr\u017ei svoj identitet. U tom smislu se mo\u017ee re\u0107i i da, \u010dak i kada bi tvrdnje nacista o Jevrejima \u2013 da iskori\u0161\u0107avaju Nemce, zavode nema\u010dke devojke itd \u2013 bile istinite, \u0161to naravno nisu, njihov antisemitizam bi i dalje bio patolo\u0161ki fenomen, jer ignori\u0161e pravi razlog iz kog je nacistima antisemitizam potreban. U nacisti\u010dkoj viziji, dru\u0161tvo je organska celina harmoni\u010dne saradnje, pa je potreban uljez spolja da bi se objasnile unutra\u0161nje podele i antagonizmi. Isto vredi i za odnos anti-imigrantskih populista prema izbeglicama danas, bar u Evropi. Uzrok problema koji je, tvrdim, imanentan savremenom globalnom kapitalizmu, projektuje se na eksternog uljeza. Opet, \u010dak i kada bi bili istiniti svi navodi o incidentima sa izbeglicama \u2013 problemi postoje, priznajem \u2013 populisti\u010dki narativ o njima je la\u017ean. Sa antisemitizmom se pribli\u017eavamo temi pri\u010danja pri\u010de. Hitler je bio jedan od najve\u0107ih pripoveda\u010da 20. veka. Tokom 1920-ih, mnogi Nemci su svoju situaciju do\u017eivljavali kao krajnje konfuzan nered. Nisu razumeli \u0161ta im se de\u0161ava sa vojnim porazom, ekonomskom krizom, onim \u0161to su videli kao moralno propadanje i tako dalje. Hitler im je onda ponudio pri\u010du o jevrejskoj zaveri: \u201eNa\u0161li smo se u ovom haosu zbog Jevreja\u201c.<\/p>\n

Na tome bih insistirao: pri\u010damo sebi pri\u010de kako bismo imali smisleno iskustvo svog \u017eivota. To, me\u0111utim, nije dovoljno. Jedna od najglupljih mudrosti \u2013 a uglavnom su sve glupe \u2013 ka\u017ee: \u201eNeprijatelj je onaj \u010diju pri\u010du niste \u010duli\u201c. Stvarno?! Spremni ste da ka\u017eete da je Hitler bio na\u0161 neprijatelj zato \u0161to njegova pri\u010da nije saslu\u0161ana? Iskustvo koje imamo o svom \u017eivotu, pri\u010da koju sebi pri\u010damo o nama kako bismo objasnili svoje postupke, u osnovi je la\u017e, a to nazivam ideologijom. Istina le\u017ei izvan onoga \u0161to radimo. Na sli\u010dan na\u010din, opsesija alt-desnice kulturalnim marksizmom zapravo je izraz njenog odbijanja da se suo\u010di sa \u010dinjenicom da su pojave koje kritikuju kao posledice zavere kulturalnog marksizma \u2013 moralna degradacija, seksualni promiskuitet, potro\u0161a\u010dki hedonizam i tako dalje \u2013 zapravo ishod imanentne dinamike kapitalisti\u010dkih dru\u0161tava. Pozva\u0107u se ovde na jednog klasika: \u201eKulturne protivre\u010dnosti kapitalizma\u201c Danijela Bela napisana je 1976. i u njoj autor obrazla\u017ee kako neobuzdani nagon modernog kapitalizma podriva moralne temelje izvorne protestantske etike. \u0160tavi\u0161e, u novom predgovoru Bel nudi osve\u017eenu perspektivu savremenih zapadnih dru\u0161tava, otkrivaju\u0107i krucijalne kulturne razlike s kojim se suo\u010davamo u 21. veku.<\/p>\n

Zaokret prema kulturi kao klju\u010dni sastojak kapitalisti\u010dke reprodukcije i prate\u0107e komodifikacije samog kulturnog \u017eivota, jeste krucijalni momenat pove\u0107anja kapitalisti\u010dke reprodukcije. Dakle, koncept kulturalnog marksizma igra istu ulogu kao jevrejska zavera u antisemitizmu. Na potpuno isti na\u010din projektuje, ili transponuje neki unutra\u0161nji antagonizam \u2013 kako god to zvali, nejasnost, tenzija \u2013 na\u0161eg dru\u0161tvenog i ekonomskog \u017eivota na spolja\u0161nji uzrok. Da\u0107u vam druga\u010diji, mo\u017eda sporniji primer: isto tako se liberalni kriti\u010dari Trampa i alt-desnice nikada ozbiljno ne pitaju kako je na\u0161e liberalno dru\u0161tvo moglo da stvori Trampa. U tom smislu je slika Donalda Trampa tako\u0111e feti\u0161, poslednja stvar koju liberal vidi pre nego \u0161to se suo\u010di sa stvarnim socijalnim tenzijama. Ovde va\u017ei Hegelov moto: \u201eZlo obitava u pogledu koji svuda vidi zlo\u201c. Taj liberalni pogled koji demonizuje Trampa tako\u0111e je zao, jer ignori\u0161e kako su sopstveni neuspesi otvorili prostor za Trampov patriotski populizam.<\/p>\n

Slede\u0107a ta\u010dka: trebalo bi prestati sa okrivljavanjem hedonisti\u010dkog egoizma za na\u0161e nevolje. Suprotnost egoisti\u010dkom samoljublju nije altruizam, briga za zajedni\u010dko dobro, ve\u0107 zavist, ogor\u010denost, koja navodi na postupke protiv vlastitih interesa. Iz tog razloga, kao \u0161to su mnogi filozofi jasno videli, zlo je u osnovi duhovno, u izvesnom smislu duhovnije od dobra. Zato ni egalitarijanizam ne treba uzimati zdravo za gotovo, jer se standardno odricanje u korist drugog mo\u017ee potajno preokrenuti. Egalitarijanizam \u010desto de facto zna\u010di \u201espreman sam da se odreknem ne\u010dega, da ga ni drugi ne bi imali\u201c. Sad nastupa za neke od vas mo\u017eda sporan deo: mislim da tu le\u017ei problem politi\u010dke korektnosti. Ono \u0161to se javlja kao preteranost, regulatorna revnost politi\u010dke korektnosti zapravo je impotentna reakcija koja krije stvarnost poraza. Moja heroina ovde je jedna crna \u017eena, Tarana Burk, koja je pokrenula #MeToo kampanju pre vi\u0161e od jedne decenije. U nedavnom kriti\u010dkom osvrtu primetila je da je tokom godina pokret postao nepokolebljivo opsednut po\u010diniocima. MeToo je suvi\u0161e \u010desto nepatvoreni protest filtriran kroz ogor\u010denost. Treba li onda da odustanemo od egalitarijanizma? Ne. Jednakost za koju se zala\u017eem tako\u0111e mo\u017ee zna\u010diti stvaranje prostora za \u0161to vi\u0161e ljudi, kako bi razvili svoje razli\u010dite potencijale. Paradoks je u tome da nas upravo savremeni kapitalizam previ\u0161e ujedna\u010dava i time uzrokuje gubitak mnogih talenata.<\/p>\n

Kako, dakle, stoje stvari s ravnote\u017eom izme\u0111u jednakosti i hijerarhije? Jesmo li zaista preterali s jednako\u0161\u0107u? Ima li u savremenoj Americi zaista suvi\u0161e jednakosti? Mislim da ve\u0107 povr\u0161an pogled na prilike govori suprotno. Daleko od toga da je preterala, levica ve\u0107 decenijama postepeno gubi upori\u0161te. Njeni za\u0161titni znaci \u2013 op\u0161ta zdravstvena za\u0161tita, besplatno obrazovanje i tako dalje \u2013 stalno su u opadanju. Pogledajte program Bernija Sandersa, ja ga ne idealizujem, to je samo verzija onoga \u0161to je pre pola veka u Evropi bila prosto predominantna socijalna demokratija, a danas se progla\u0161ava pretnjom na\u0161im slobodama, ameri\u010dkom na\u010dinu \u017eivota i tako dalje. U tom programu ne vidim pretnju slobodnom stvarala\u0161tvu \u2013 naprotiv, vidim zdravstvenu za\u0161titu i obrazovanje koji bi mi omogu\u0107ili da svoj \u017eivot fokusiram na va\u017enija stvarala\u010dka pitanja. Vidim jednakost, onu osnovnu jednakost \u0161ansi, kao prostor za stvaranje razlika i da, za\u0161to ne, \u010dak i razli\u010ditih, prikladnijih hijerarhija. \u0160tavi\u0161e, nalazim da je vrlo te\u0161ko temeljiti dana\u0161nje nejednakosti, kako ih je recimo Piketi dokumentovao u svojoj knjizi, u razli\u010ditim kompetencijama. Kompetencijama za \u0161ta? U totalitarnim dr\u017eavama, kompetencije se utvr\u0111uju politi\u010dki. Ali ni tr\u017ei\u0161ni uspeh nije nevin ni neutralan kao regulator dru\u0161tvenog priznanja kompetencija.<\/p>\n

Dozvolite da se nakratko pozabavim, dobronamerno, onim \u0161to je postalo poznato kao pri\u010da o jastogu.2 Daleko sam od upro\u0161\u0107enog socijalnog konstruktivizma. Duboko po\u0161tujem teoriju evolucije. Naravno da su ljudi tako\u0111e i prirodna bi\u0107a i da se na\u0161a DNK, kao \u0161to znamo, 98% poklapa sa DNK nekih majmuna. To ne\u0161to zna\u010di, ali priroda, to nikada ne treba da zaboravimo, nije stabilan hijerarhijski sistem ve\u0107 je puna improvizacija. Priroda se razvija kao francuska kuhinja. To sam \u010duo od jednog Francuza: poreklo slavnih francuskih jela i pi\u0107a je trenutak kad su shvatili da se neuspeh mo\u017ee prodati kao uspeh. Tako su pravili sir na uobi\u010dajen na\u010din, ali se sir ubu\u0111ao i po\u010deo da smrdi pa su rekli, o bo\u017ee, evo originalnog francuskog sira. Ili uzmu da prave vino na uobi\u010dajen na\u010din, ne\u0161to krene naopako sa fermentacijom, pa ispadne \u0161ampanjac. Ne pri\u010dam to samo da vas nasmejem, jedna od lekcija psihoanalize je da na\u0161a seksualnost upravo tako funkcioni\u0161e. Seksualni instinkti su, naravno, biolo\u0161ki determinisani \u2013 ali, pogledajte \u0161ta smo mi ljudi napravili od njih. Nisu ograni\u010deni na sezonu parenja. Mogu se razviti u trajnu opsesiju koja se hrani vlastitim preprekama \u2013 ukratko, u solidnu metafizi\u010dku strast koja remeti biolo\u0161ki ritam krivinama kao \u0161to su beskrajno odlaganje zadovoljstva u platonskoj ljubavi, odavanje raznim perverzijama i tako dalje.<\/p>\n

Dakle, da, seksualnost je biolo\u0161ki uslovljena ali kada je transfunkcionalizovana, ako mi dozvolite takav izraz, postaje trenutak razli\u010dite kulturalne logike. Tvrdim da isto va\u017ei i za tradiciju. Veliki konzervativac T. S. Eliot je napisao: \u201eOno \u0161to se doga\u0111a kada se stvori neko novo umetni\u010dko delo je ne\u0161to \u0161to se u isti mah de\u0161ava i sa svim umetni\u010dkim delima koja su mu prethodila. Sada\u0161njost isto toliko menja pro\u0161lost, koliko pro\u0161lost upravlja sada\u0161njo\u0161\u0107u.\u201c3<\/p>\n

\u0160ta to zna\u010di? Uzmimo za primer promenu koju je donelo hri\u0161\u0107anstvo. Ne samo da uprkos svim na\u0161im prirodnim i kulturalnim razlikama ista bo\u017eanska iskra obitava u svakom od nas, ve\u0107 nam ta bo\u017eanska iskra omogu\u0107ava da stvorimo ono \u0161to se u hri\u0161\u0107anstvu naziva \u201esvetim duhom\u201c \u2013 zajednicu u kojoj su vrednosti porodi\u010dne hijerarhije, bar na nekom nivou, poni\u0161tene. Setite se Pavlovih re\u010di Galatima: Nema tu Jeverejina ni Grka, nema mu\u0161koga roda ni \u017eenskoga u Hristu.4 Demokratija prenosi ovu logiku na politi\u010dki prostor: uprkos svim razlikama u kompetencijama, kona\u010dna odluka treba da zavisi od svih nas. Zalog demokratije je ideja da ne treba da prepustimo svu mo\u0107 kompetentnim stru\u010dnjacima. Upravo su komunisti legitimisali svoju vladavinu predstavljaju\u0107i se kao la\u017eni eksperti.<\/p>\n

Sticajem okolnosti ja ne verujem u narodnu mudrost. \u010cesto nam je potrebna figura gospodara5 da nas pokrene iz inercije i, ne pla\u0161im se re\u0107i, da nas prisili da budemo slobodni. Sloboda i odgovornost bole, zahtevaju napor. Najvi\u0161a funkcija autenti\u010dnog gospodara je da nas bukvalno probudi za na\u0161u slobodu. Nismo spontano slobodni. \u0160tavi\u0161e, mislim da se dru\u0161tvena mo\u0107 i autoritet ne mogu neposredno temeljiti na kompetenciji. U na\u0161em ljudskom univerzumu mo\u0107, u smislu sprovo\u0111enja autoriteta, jeste ne\u0161to mnogo misterioznije, \u010dak iracionalno. Kjerkegor, moj i sva\u010diji omiljeni teolog, smatrao je da bi, ako dete ka\u017ee da \u0107e slu\u0161ati svog oca jer je otac kompetentan i dobar \u010dovek, to bila uvreda za o\u010dev autoritet. Istu logiku je primenio na Hrista. Hrist se uspostavlja \u010dinjenicom da je bo\u017eiji sin, a ne svojim kompetencijama ili kapacitetima; kako Kjerkegor ka\u017ee, \u201esvaki dobar student teologije bi to bolje objasnio od Hrista\u201c. Takvog autoriteta nema u prirodi. Jastozi mo\u017eda imaju hijerarhiju, ali glavni vo\u0111a me\u0111u njima nema autoritet u tom smislu. Opet, zalog demokratije je \u2013 ne protiv kompetentnosti \u2013 ve\u0107 u tome da politi\u010dku mo\u0107 i kompetenciju ili ekspertizu treba dr\u017eati razdvojeno. U staljinizmu nisu bili razdvojeni, a jo\u0161 se u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj znalo da se moraju razdvajati, pa su njihovi javni izbori \u010desto bili kombinovani i sa lutrijom.<\/p>\n

Da zaklju\u010dim, gde tu, dakle, nastupa komunizam? Za\u0161to se i dalje dr\u017eim tog prokletog imena, kad znam i potpuno priznajem da je komunisti\u010dki projekat u 20. veku propao, pora\u0111aju\u0107i nove oblike ubila\u010dkog terora. Kapitalizam jeste pobedio, ali danas pitanje glasi da li savremeni globalni kapitalizam sadr\u017ei dovoljno jake antagonizme koji spre\u010davaju njegovu beskrajnu reprodukciju. Mislim da takvi antagonizmi postoje: pretnja ekolo\u0161ke katastrofe, posledice novog tehno-nau\u010dnog razvoja, naro\u010dito u biogenetici, i novi oblici aparthejda. Svi ovi antagonizmi ti\u010du se onoga \u0161to je Marks zvao op\u0161tim dobrom \u2013 zajedni\u010dka supstanca na\u0161eg dru\u0161tvenog bi\u0107a.<\/p>\n

To je, na prvom mestu, op\u0161te dobro spolja\u0161nje prirode koja je u opasnosti od zaga\u0111enja, globalnog zagrevanja, i tako dalje. Da budem precizan, jasno mi je koliko su analize i projekcije u ovom domenu neizvesne. Bi\u0107e izvesne tek kada bude suvi\u0161e kasno, i potpuno sam svestan isku\u0161enja nepromi\u0161ljenih ekstrapolacija. Kad sam bio mlad, u Nema\u010dkoj je vladala opsesija pri\u010dom o Waldsterben, \u0161umama koje umiru. Predvi\u0111alo se da bi za par decenija Evropa mogla ostati bez \u0161uma. Prema novijim procenama, me\u0111utim, u Evropi danas ima vi\u0161e zemlji\u0161ta pod \u0161umom nego pre sto ili pedeset godina. Ali, nema sumnje da smo danas suo\u010deni sa verovatno\u0107om op\u0161te katastrofe. Nau\u010dni podaci bar meni izgledaju dovoljno ubedljivo.<\/p>\n

Trebalo bi da delamo na \u0161irokom frontu, zajedni\u010dki. Tako\u0111e, mislim da ovde postoji problem sa kapitalizmom iz prostog razloga \u0161to njegovi menad\u017eeri \u2013 ne zbog svoje zle prirode, ve\u0107 je to logika kapitalizma \u2013 brinu samo o tome da pove\u0107aju proizvodnju, dok im ekolo\u0161ke posledice naprosto nisu tema. To opet nije moralni prigovor. Sticajem okolnosti, da ne pomislite da ne znam o \u010demu pri\u010dam, u komunisti\u010dkim zemljama su oni na vlasti tako\u0111e bili opsednuti rastom proizvodnje, a nisu bili pod javnom kontrolom pa je situacija bila jo\u0161 i gora.<\/p>\n

Dakle, kako delati? Prvo treba priznati da smo duboko zaglibili. Ovde nema jednostavnog demokratskog re\u0161enja. Ideja da ljudi sami treba da odlu\u010de \u0161ta da rade sa prirodom zvu\u010di duboko, ali otvara bitno pitanje, \u010dak i ako im shvatanje nije izobli\u010deno korporativnim interesima: \u0161ta ljude kvalifikuje da donose odluke u tako delikatnoj stvari? Sem toga, radikalne mere koje zagovaraju neki ekolozi i same mogu dovesti do katastrofe. Pomenu\u0107u samo ideju koja se razmatra, o upravljanju solarnom radijacijom stalnim masivnim prskanjem aerosoli u atmosferu kako bi se odbili i apsorbovali sun\u010devi zraci i time hladila planeta. Mo\u017eemo li makar zamisliti koliko je krhka ravnote\u017ea funkcija na\u0161e planete i na kakve je sve nepredvidive na\u010dine geoin\u017eenjering mo\u017ee poremetiti? U vremenima nu\u017ede, kada znamo da moramo delati ali ne znamo kako, potrebno je misliti. Mo\u017eda treba malo da se osvrnemo; za razliku od Marksove \u010duvene 11. teze6 u na\u0161em novom veku treba da ka\u017eemo da smo mo\u017eda u prethodnom suvi\u0161e brzo poku\u0161ali da promenimo svet. Vreme je da napravimo korak unazad i protuma\u010dimo ga.<\/p>\n

Druga pretnja usmerena je na op\u0161te dobro unutra\u0161nje prirode. S novim biogeneti\u010dkim tehnologijama stvaranje novog \u010doveka, u doslovnom smislu promene ljudske prirode, postaje izgledna realnost. Mislim pre svega na takozvane neurolinkove, direktnu vezu na\u0161eg mozga i digitalnih ma\u0161ina a onda i mozgova me\u0111u sobom. Mislim da bi to bio istinski preokret. Digitalizacija na\u0161eg mozga otvara ne\u010duvene nove mogu\u0107nosti kontrole. Neposredna podela iskustva sa voljenom osobom mo\u017ee zvu\u010dati privla\u010dno, ali kako vam zvu\u010di deljenje sa nekim a da toga niste ni svesni?<\/p>\n

Kona\u010dno, op\u0161te dobro prostora samog \u010dove\u010danstva. \u017divimo u svetu koji je sve vi\u0161e povezan, ali ipak duboko podeljen. Kako odgovoriti na to? Prva i na\u017ealost preovla\u0111uju\u0107a reakcija je za\u0161ti\u0107eno samozatvaranje: \u201eSpolja\u0161nji svet je u haosu, hajde da se za\u0161titimo raznim zidovima\u201c. Na\u0161e zemlje su uglavnom u dobrim rukama, ali da li haos u kome su se na\u0161le tzv. odmetni\u010dke dr\u017eave ima neke veze sa na\u0161im odnosom prema njima?<\/p>\n

Uzmimo za primer Kongo, mo\u017eda najgoru odmetni\u010dku dr\u017eavu od svih. Gospodari rata koji vladaju tamo\u0161njim provincijama i dalje posluju sa zapadnim kompanijama, prodaju im minerale. \u0160ta bi bilo s na\u0161im kompjuterima bez koltana iz Konga? Tu su zatim na\u0161e intervencije u Iraku i Siriji, ili intervencije preko posrednika kao \u0161to je Saudijska Arabija u Jemenu. Tamo nastaju izbeglice. Stvara se novi svetski poredak, svet mirne koegzistencije civilizacija, ali na koji na\u010din on funkcioni\u0161e? Prisilni brakovi i homofobija su u redu sve dok su ograni\u010deni na drugu zemlju, koja je ina\u010de punopravni u\u010desnik na svetskom tr\u017ei\u0161tu. Tako nastaju izbeglice.<\/p>\n

Druga reakcija je globalni kapitalizam s ljudskim likom: uzmite dru\u0161tveno odgovorne korporativne figure kao \u0161to su Bil Gejts ili D\u017eord\u017e Soro\u0161. Zdu\u0161no podr\u017eavaju LGBT+, zagovaraju dobro\u010dinstva i tako dalje. Ali \u010dak i u krajnosti, otvaranje granica za izbeglice i puna ravnopravnost, to je samo ono \u0161to se u medicini zove le\u010denje simptoma. Re\u0161enje nije u tome da bogate zapadne zemlje prime sve imigrante, ve\u0107 da se nekako poku\u0161a promeniti situacija koja stvara masovne talase imigracije, u \u010demu smo mi sau\u010desnici. Da li je takva promena utopija? Ne. Prava utopija je da mo\u017eemo opstati bez takve promene. Znam da je provokativno re\u0107i da je to poziv na komunizam, priznajem da to radim da bih malo provocirao, ali ono \u0161to je potrebno \u2013 za sve ove oblasti o kojima govorim, ekologija, digitalna kontrola, jedinstvo sveta \u2013 jeste nekako ograni\u010diti, regulisati kapitalisti\u010dko tr\u017ei\u0161te koje, priznajem, \u010dini sjajne stvari. Pre nego \u0161to ka\u017eete da je i to utopija, samo pomislite kako globalno tr\u017ei\u0161te ve\u0107 funkcioni\u0161e danas. Oduvek sam mislio da je neoliberalizam la\u017eni pojam. Ako pogledate pa\u017eljivije, vide\u0107ete da upravo u najbogatijim kapitalisti\u010dkim ekonomijama dr\u017eava danas igra zna\u010dajniju ulogu nego ikad pre. Dakle, tr\u017ei\u0161te je ve\u0107 regulisano, ali ne u dobrom smislu, naivno govore\u0107i.<\/p>\n

Dakle, pesimisti\u010dan zaklju\u010dak: \u0161ta \u0107e se desiti? Uprkos protestima tu i tamo, verovatno \u0107emo nastaviti da klizimo ka nekoj vrsti apokalipse, \u010dekaju\u0107i da nas velike katastrofe probude. Ne prihvatam jeftin optimizam. Kad mi neko ka\u017ee da se, i pored svih problema, ipak vidi svetlost na kraju tunela, smesta odgovorim \u2013 da, a to je verovatno voz koji nam ide u susret.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n

    \n
  1. Debata pod nazivom \u201eSre\u0107a: kapitalizam vs. komunizam\u201c odr\u017eana je 19. aprila 2019. u Centru izvo\u0111a\u010dkih umetnosti u Torontu, kao \u201edebata veka\u201c izme\u0111u dve javne li\u010dnosti koje na globalnoj sceni predstavljaju popularne predstave dve sukobljene politike, alt-desnice i neomarksisti\u010dke levice. U svom uvodnom izlaganju \u017di\u017eek polemi\u0161e sa nekim klju\u010dnim argumentima D\u017eordana Pitersona, kao \u0161to je recimo tvrdnja da zapadnim svetom potajno vlada zavera \u201epostmodernih kulturalnih marksista\u201c, dokazuju\u0107i da je postmoderna pre svega na desnici; ili kao \u0161to je Pitersonova ideja o nu\u017enosti socijalne hijerarhije i ekspertize u politici itd. Istovremeno, \u017di\u017eek se obra\u0107a i svom ozbiljnijem protivniku koji nije prisutan na sceni, levo liberalnom mejnstrimu \u010dija je koruptivnost i napravila prostor za uspon desnice (prim.prev).<\/li>\n
  2. \u017di\u017eek ovde referi\u0161e na Pitersonovu tezu o prirodnosti hijerarhije, neslavno izvedenu na primeru pona\u0161anja jastoga.<\/li>\n
  3. Iz eseja \u201eTradicija i individualni talenat\u201c, prema prevodu Milice Mihailovi\u0107; prim.prev.<\/li>\n
  4. Poslanica Galatima, 3:28, prema prevodu Vuka St. Karad\u017ei\u0107a; prim.prev.<\/li>\n
  5. Naravno, Lakan. Ukratko o konceptu gospodara i \u010detiri diskursa: https:\/\/nosubject.com\/Master; prim.prev.<\/li>\n
  6. \u201eFilozofi su svijet samo razli\u010dito interpretirali, radi se o tome da ga se izmijeni\u201c, Teze o Fojerbahu<\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Uvodno izlaganje iz debate Slavoja \u017di\u017eeka sa D\u017eordanom Pitersonom <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-264923","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/264923","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=264923"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/264923\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=264923"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=264923"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=264923"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}