{"id":264213,"date":"2019-04-10T03:12:19","date_gmt":"2019-04-10T01:12:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=264213"},"modified":"2019-04-10T03:12:19","modified_gmt":"2019-04-10T01:12:19","slug":"raskid-sa-neoliberalizmom-nije-moguc-na-nivou-eu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/04\/10\/raskid-sa-neoliberalizmom-nije-moguc-na-nivou-eu\/","title":{"rendered":"Raskid sa neoliberalizmom nije mogu\u0107 na nivou EU"},"content":{"rendered":"

\"\"Na\u0161 sugovornik Vladimir Unkovski-Korica predaje na Univerzitetu u Glasgowu i na Centralnim i isto\u010dnoevropskim studijima. Prije toga je predavao na Nacionalnom istra\u017eiva\u010dkom univerzitetu \u2013 Vi\u0161a \u0161kola ekonomije u Moskvi te na Londonskoj \u0161koli ekonomije i politi\u010dkih nauka (LSE). Autor je knjige \u2018Ekonomska borba za vlast u Titovoj Jugoslaviji: od Drugog svetskog rata do nesvrstanosti\u2019. Trenutno istra\u017euje politiku zapadne ljevice prema raspadu Jugoslavije. Politi\u010dki je anga\u017eiran u Srbiji, u grupi Marks21 od njezinog osnivanja 2008., a u Britaniji kao \u010dlan organizacije Counterfire.<\/p>\n

Kako biste definirali ljevicu u Velikoj Britaniji danas, tko sve spada u nju?<\/strong><\/p>\n

Levica u Britaniji je \u0161irok pojam. Najve\u0107a snaga je svakako Laburisti\u010dka partija. Ona je jedina parlamentarna partija koju bismo mogli da svrstamo u levicu. Me\u0111utim, to je \u0161iroka partija koja je podeljena po bitnim pitanjima, pa i po pitanju evropskih integracija. Dugo je va\u017eilo pravilo da je desno krilo za Evropu, dok je levica protiv. Tako partija nije zauzela stav na referendumu o pristupanju Evropskoj zajednici 1975., pa je \u010dlanstvu bilo dozvoljeno da bude za ili protiv.<\/p>\n

Proizvod \u2018bleristi\u010dke politike\u2019<\/strong><\/em><\/p>\n

Dotaknimo se i manjih izvanparlamentarnih stranaka, sindikata i mo\u0107nih dru\u0161tvenih pokreta. Spadaju li i oni u radni\u010dki pokret?<\/strong><\/p>\n

Bitno je podvu\u0107i da su vanparlamentarni dru\u0161tveni pokreti, za razliku od u\u017ee shva\u0107enog radni\u010dkog pokreta, relativno osna\u017eili u proteklih par decenija. Najbolji primer je antiratni pokret, koji je izveo dva miliona ljudi na ulice davne 2003, protiv rata u Iraku. Ali bilo je i drugih mobilizacija, na primer sindikati su izveli pola miliona na ulice 2011, protiv \u0161tednje. Sve te pokrete jesu oblikovale radni\u010dke organizacije i levica, te u tom smislu predstavljaju odre\u0111enu formu radni\u010dkog pokreta u \u0161irom smislu. Sto\u017eeri tih pokreta su bile organizacije koje su napravile neformalnu koaliciju levice na nivou akcionog jedinstva po pojedinim pitanjima. Tu su bili bitni sindikati i levo krilo laburista kao i vanparlamentarne partije levice, poput Komunisti\u010dke partije Britanije (CPB), ali i razne i brojnije partije iz trockisti\u010dke tradicije, tj. Socijalisti\u010dka radni\u010dka partija (SWP), Socijalisti\u010dka akcija (SA), Socijalisti\u010dka partija Engleske i Welsa (SPEW) i Counterfire. One nisu radile zajedno na svakom frontu, ali je odr\u017eavanje vanparlamentarnih pokreta odigralo bitnu ulogu u politi\u010dkom \u017eivotu zemlje tokom proteklih decenija te delom stvorilo teren za izbor Jeremyja Corbyna na \u010delo Laburisti\u010dke partije.<\/p>\n

Pozicija laburista bila je druga\u010dija npr. 2016. pa i ranije, od one nakon te godine?<\/strong><\/p>\n

Da, u to vreme su laburisti zauzeli proevropski stav. Nije lako objasniti za\u0161to. Porazi koje je radni\u010dki pokret pretrpeo osamdesetih godina su svakako deo razloga. Pogotovo nakon poraza velikog \u0161trajka rudara iz 1984.-85. radni\u010dki pokret i laburisti sve vi\u0161e gube pouzdanje da je mogu\u0107e kontrirati neoliberalizmu u Britaniji. Veliki delovi pokreta se zato okre\u0107u ideji da bi promene na nivou Evrope mogle da uvedu minimalne kontrole nad vladama u Britaniji. Dakle, klasna borba se u strategiji glavnog dela levice izme\u0161ta iz nacionalnih okvira i njeno mesto zauzima borba za \u2018socijalnu Evropu\u2019. Bitno je naglasiti da su laburisti bili opozicija od 1979. sve do 1997. pa je lako shvatiti za\u0161to su se mnogi ose\u0107ali nemo\u0107nima da zaustave Margaret Thatcher i nakon nje Johna Majora. \u0160tavi\u0161e, iako je Ugovor iz Maastrichta, koji je potpisan 1992, upisao neoliberalizam u DNK nove Evropske unije, levica se pozivala \u0161irom kontinenta na Evropsku socijalnu povelju, pro\u0161irenu 1996, kao konkretan primer mogu\u0107nosti da se uspori neoliberalizam na kontinentalnom nivou. Kao i drugde, podr\u0161ka \u2018Evropi\u2019 u Britaniji je rezultat politi\u010dkih i socijalnih poraza na nacionalnom nivou i stoga tra\u017eenja pravnih okvira da se na me\u0111unarodnom nivou ubla\u017ee porazi.<\/p>\n

Ali laburisti su ponovno bili na vlasti od 1997. do 2010. godine?<\/strong><\/p>\n

To nije promenilo generalni sentiment na levici prema EU-u. Naprotiv, nakon 2010. je o\u010digledno da je dobar deo laburista u EU-u ponovo video spas protiv novog proboja desnih konzervativaca, koji pobe\u0111uju na izborima 2010. i jo\u0161 ubedljivije 2015. Argumentacija se opet svodi na to da, koliko god da je EU neoliberalna i nedemokratska, ipak nudi neke kontrole nad konzervativcima, koji bi \u017eeleli da se re\u0161e socijalne dr\u017eave u korist ekonomije niskih poreza i nepostoje\u0107ih radni\u010dkih, socijalnih i drugih prava.<\/p>\n

Tako se mo\u017ee objasniti \u010dinjenica da je 2016. do\u0161lo do toga da laburisti zauzmu stav \u2018ostanka\u2019 u EU-u na referendumu?<\/strong><\/p>\n

Referendum je su\u0161tinski sazvan zbog poku\u0161aja premijera Davida Camerona da porazi evroskeptike u svojoj partiji i da \u2018modernizuje\u2019 konzervativce. Treba naglasiti da je ostanak bio o\u010dekivan, a da su ga svesrdno podr\u017eale ozbiljne institucije vladaju\u0107e klase, uklju\u010duju\u0107i udru\u017eenje poslodavaca i 99 firmi registrovanih na listi sto najve\u0107ih kompanija na britanskoj berzi (FTSE 100). EU je postala glavni trgovinski partner Velike Britanije u decenijama nakon kraja imperije. Dakle, ostanak u EU-u je bio program ve\u0107eg dela vladaju\u0107e klase, pa i glavne opozicione partije. Dodu\u0161e, pitanje je u kojoj meri je bilo neminovno da laburisti podr\u017ee ostanak u EU-u te 2016. Istina je da je glavnu kampanju za izlazak iz EU-a vodilo desno krilo konzervativaca, uz pomo\u0107 radikalno desne Partije za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) i ve\u0107inski desni\u010darskih medija. Me\u0111utim, 2015. je najlevlji kandidat u istoriji partije, Jeremy Corbyn, zauzeo vo\u0111stvo laburista. U partiju je u\u0161lo nekoliko stotina hiljada novih \u010dlanica i \u010dlanova da ga podr\u017ei. Pitanje je u kolikoj meri je ta masa imala jasne stavove po pitanjima kao \u0161to je EU. Ona je prvenstveno motivisana protivljenjem desnom skretanju laburista za vreme Tonyja Blaira, spoljnim ratovima i doma\u0107oj politici socijalnog liberalizma. S druge strane, Corbyn je istorijski na pozicijama levice laburista iz 1970-ih po pitanju EU-a: smatrao ju je tvorevinom prvenstveno krupnog kapitala u Evropi.<\/p>\n

O\u010digledno je da se Corbyn osjetio izoliranim u Laburisti\u010dkoj partiji na nivou vode\u0107ih struktura?<\/strong><\/p>\n

Ova parlamentarna partija je prevashodno proizvod \u2018bleristi\u010dke politike\u2019. Kada ka\u017eem parlamentarna partija, mislim na laburisti\u010dke \u010dlanove parlamenta. Oni istorijski sebi uzimaju pravo da ignori\u0161u godi\u0161nji kongres partije. Obja\u0161njenje koje tradicionalno daju, a ono traje od osnivanja partije pre vi\u0161e od jednog stole\u0107a, jeste da su oni odgovorni primarno bira\u010dkom telu, a ne \u010dlanstvu partije. Njihovi su vidici, navodno, \u0161iri i zbog toga moraju nekada da odstupaju od \u017eelja \u010dlanstva. I mnogi drugi \u0161irom radni\u010dkog pokreta, u sindikalnim vrhovima i \u010delnici raznih kampanja ili lokalnih partija, tako\u0111e su mahom prihvatili mit o \u2018socijalnoj Evropi\u2019. Corbyn je stoga takti\u010dki odigrao 2016. godine. Nije hteo da pravi kampanju sa \u2018modernim\u2019 konzervativcima, ve\u0107 je pravio sopstvenu \u2018za ostanak i reformu EU-a\u2019.<\/p>\n

Ve\u0107ina partijske ma\u0161ine, \u010dlanstva i bira\u010da laburista bila je za ostanak u EU-u?<\/strong><\/p>\n

Ipak je ve\u0107ina bira\u010da glasala za izlazak iz EU-a: bilo je 52 prema 48 odsto. Mnogi delovi zemlje koje su i konzervativci i laburisti zapostavili tokom vladavine od davne 1979. osetili su priliku da se osvete. Naravno da je bilo delova zemlje koji su desno orijentisani ili bogatiji i koji su na referendumu 2016. glasali za izlazak iz EU-a na potpuno reakcionarnoj bazi. Tako\u0111e je istina da je radni\u0161tvo u mnogim gradovima koji su u proteklih 40 godina relativno dobro pro\u0161li, a iz potpuno legitimnih pobuda, straha od desnih konzervativaca i sa antirasisti\u010dkih pozicija, glasalo za ostanak. Ipak, brojevi koje sam naveo ne pokazuju nam kako su glasa\u010di geografski glasali 2016. A bitno je imati na umu da je u Britaniji izborni sistem organizovan po teritorijalnim jedinicama ili okruzima (constituencies), u kojima onaj ko je uzeo prvo mesto uzima sedi\u0161te u parlamentu. Ako pogledamo stvari iz tog ugla, shvatamo slede\u0107e: da je 70 odsto konzervativnih i 60 odsto laburisti\u010dkih okruga glasalo za izlazak iz EU-a. Kako objasniti te brojke, ako vidimo da je glasanje na referendumu bilo 52:48? Jednostavno: okruzi nemaju isti broj glasa\u010da. Stoga je potrebno naglasiti da je referendum jedno, a izbori drugo. Da bi laburisti pobedili na izborima, morali bi uzeti ve\u0107i broj okruga, ne nu\u017eno ve\u0107i broj glasova u zemlji. To nam mo\u017eda i obja\u0161njava za\u0161to je na izborima 2017. bilo jako blizu po glasovima, ali ne i po sedi\u0161tima u parlamentu. Konzervativci su imali 42,4 odsto, a laburisti 40. Ali su konzervativci uzeli 317 sedi\u0161ta, a laburisti 262.<\/p>\n

Duboko podeljeni konzervativci<\/strong><\/em><\/p>\n

Tada je izgledalo kako je trenutak pre\u0161ao u korist laburista, usprkos gubitku?<\/strong><\/p>\n

Istina je da je Corbyn povratio partiju, koja je na tim izborima imala 9,6 odsto vi\u0161e nego na prethodnim, te je konzervativcima negirao apsolutnu ve\u0107inu u parlamentu. Veliki deo razloga je bila \u010dinjenica da je odneo pobedu u partiji nakon referenduma i da je bilo potrebno da se prihvate rezultati referenduma. Dakle, bilo je bitno predstaviti laburiste ne kao partiju koja negira Brexit, ve\u0107 kao partiju koja se bori za druga\u010diji Brexit od konzervativaca. \u0160tavi\u0161e, njegova vizija Britanije kao mesta gde bi dr\u017eava ulagala u privredu kako bi smanjila dru\u0161tvene nejednakosti bila je veoma popularna. \u010cak ni teroristi\u010dki napadi tokom izborne kampanje iz 2017. nisu oja\u010dali konzervativce. Snaga antiratnog i antiislamofobnog pokreta u Britaniji je dostigla takav nivo da je principijelan stav Corbyna da su napadi znak da Britanija mora da promeni spoljnu politiku nai\u0161ao na veliki odjek u narodu.<\/p>\n

Ipak je ta neformalna koalicija nakon 2016. bila pod pritiskom?<\/strong><\/p>\n

Najve\u0107im delom zbog toga \u0161to se levo krilo laburista u raznim svojim formama nalazi na pozicijama formalnog uticaja koje do sada nije imalo. Vo\u0111eno idejom partijskog jedinstva i elektoralnog puta u socijalizam, levo krilo laburista ose\u0107a potrebu da nalazi kompromis sa desnim krilom partije. Desno krilo, dodu\u0161e, oduvek ima ve\u0107i nivo odanosti prema poretku nego prema partiji i pokretu. Stoga ono zagovara desne politike, poput ostanka u EU-u putem zagovaranja novog referenduma. Momentum, organizacija koja je nastala da podr\u017eava Corbyna u Laburisti\u010dkoj partiji, \u010desto popu\u0161ta pred ovakvim pritiscima. Sam Corbyn verovatno ima vi\u0161e zajedni\u010dkog sa vanparlamentarnom levicom, koja je ve\u0107im delom za \u2018narodni Brexit\u2019, tj. raskid sa neoliberalizmom, koji je nemogu\u0107 na nivou EU-a. Na\u017ealost, pre\u010desto ne vidi veliki potencijal u tom pravcu, jer su dru\u0161tveni pokreti sve slabiji usled podela izme\u0111u \u2018parlamentarista\u2019 i \u2018vanparlamentarista\u2019.<\/p>\n

Jo\u0161 uvijek je nejasno kako \u0107e se stvar dalje odvijati?<\/strong><\/p>\n

Da, iako je olak\u0161avaju\u0107a okolnost za Corbyna i za \u2018vanparlamentariste\u2019 da je britanski parlament trenutno paralizovan. Konzervativci nisu do sada bili u stanju da se dogovore oko toga kakav bi budu\u0107i odnos \u017eeleli sa EU-om, jer su i dalje duboko podeljeni. Dogovor koji je postigla premijerka Theresa May sa Bruxellesom nije prihvatljiv svima u njenoj partiji i koaliciji, jer stvara druga\u010dija pravila za Severnu Irsku nego za ostatak Britanije, \u0161to za unioniste (centraliste) nije prihvatljivo. S druge strane, nijedna druga verzija Brexita, ni opcija drugog referenduma nije nai\u0161la na podr\u0161ku \u010ditavog parlamenta, jer ve\u0107ina laburista \u017eeli bli\u017ei odnos sa EU-om ili prosto drugi referendum kako bi UK ostao u EU-u. Mogu\u0107e je da \u0107e do nekog dogovora ipak do\u0107i, jer ve\u0107ina u parlamentu ne \u017eeli da napusti EU bez nekakvog dogovora, ali parlamentarna blokada koja traje mesecima ja\u010da Corbynov argument da su potrebni novi izbori. Ni to, naravno, nije garancija da \u0107e se stvar dobro zavr\u0161iti za radni\u010dku klasu, ali barem otvara mogu\u0107nost da se Corbyn premesti sa boji\u0161ta parlamenta na boji\u0161te ulica i radnih mesta, gde je njegova leva poruka nesumnjivo ja\u010da.<\/p>\n

Portal Novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Unkovski-Korica: Blokada britanskog parlamenta koja traje mesecima ja\u010da Corbynov argument da su potrebni novi izbori. Ni to, naravno, nije garancija da \u0107e se stvar dobro zavr\u0161iti za radni\u010dku klasu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-264213","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/264213","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=264213"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/264213\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=264213"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=264213"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=264213"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}