{"id":264177,"date":"2019-04-09T06:08:10","date_gmt":"2019-04-09T04:08:10","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=264177"},"modified":"2019-04-09T10:54:56","modified_gmt":"2019-04-09T08:54:56","slug":"masovna-psihologija-brexita","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/04\/09\/masovna-psihologija-brexita\/","title":{"rendered":"Masovna psihologija brexita"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Eli Zaretsky<\/strong><\/p>\n

Kako je primetio Ni\u010de, ludilo na individualnom planu je relativno retka, a na grupnom sasvim uobi\u010dajena pojava. Dana\u0161nja Britanija je kao dete koje nije samo napu\u0161teno, ve\u0107 doslovno ispu\u0161teno iz ruku svojih roditelja. Zemlja je podeljena na dve dru\u0161tvene grupe, dve politike, dva pogleda na svet, ali tako\u0111e, ispod povr\u0161ine, na dva na\u010dina reorganizovanja onoga \u0161to psihoanaliti\u010dari nazivaju svetom objekata. (Teorija odnosa prema objektima je jedinstveno britanski doprinos psihoanalizi.)<\/p>\n

U Engleskoj \u2013 pokreta\u010dkoj sili brexita \u2013 imamo posla sa psihologijom povla\u0161\u0107enog, \u010dak izabranog naroda. Kada \u201eBog odlu\u010di da zapo\u010dne neki novi i veliki period\u201c, Milton pi\u0161e u Areopagitici, \u201eon sebe otkriva prvo svojim Englezima\u201c. U Mandatu kraljeva i vladara, on dodaje i da je \u201enama pripala \u010dast da budemo prethodnica drugim nacijama koje se sada trude da budu na\u0161e sledbenice\u201c. Tokom vekova u kojim je Britanija odr\u017eavala svoju globalnu imperiju, ovo ose\u0107anje posebnosti nije po\u010divalo na nekom jednostavnom identitetu. Britanska imperija je naizmence gledala u pravcu kontinentalne Evrope gde je poku\u0161avala da o\u010duva ravnote\u017eu mo\u0107i, i prema morima kojima je suvereno vladala. Ova dvostruka perspektiva po\u010dela je da slabi kada je drugi tip imperije \u2013 Elen Majksin Vud je naziva imperijom kapitala \u2013 zamenio onaj stariji, \u0161to se desilo tokom vladavine Margaret Ta\u010der. Kada je u pitanju brexit, nemamo posla samo sa imperijom i gubitkom, ve\u0107 sa dva razli\u010dita oblika imperije: starijom, rasno organizovanom, kolonijalnom imperijom, i novom, amerikanizovanom imperijom, \u010diji je centar u londonskom Sitiju.<\/p>\n

Torijevski mentalitet koji je stremio odvajanju od EU i koji je kona\u010dno doveo do brexita, zasniva se na dugoj tradiciji engleske izuzetnosti. Knjiga Herojski neuspeh Fintana O\u2019Tula opisuje ovaj mentalitet kao \u201etransformaciju brljotine u dokaz karaktera\u201c. Kao primeri mogu poslu\u017eiti neuspeli poku\u0161aj ser D\u017eona Frenklina da prona\u0111e Severozapadni prolaz, kao i povla\u010denje iz Denkerka. U svakom od ovih slu\u010dajeva, britanski karakter se izdi\u017ee iznad samonametnute katastrofe putem bri\u017eljivo odr\u017eavane nezainteresovanosti i na taj na\u010din manifestuje svoju unutra\u0161nju nadmo\u0107. Slepa, tvrdoglava i kvazi-samoubila\u010dka odlu\u010dnost Tereze Mej da sprovede rezultate referenduma jo\u0161 je jedan primer ovog stava.<\/p>\n

Kako isti\u010de O\u2019Tul, stoicizam i nadmo\u0107 u psiholo\u0161kom domenu povezani su sa mazohisti\u010dkom patnjom u stvarnosti. Ova kombinacija je vi\u0161e odgovarala dru\u0161tvu zasnovanom na organskoj podeli rada izme\u0111u aristokratske vi\u0161e klase, koja je \u017eivela u skladu sa kodeksom \u010dasti, i pot\u010dinjenih poljoprivrednih i industrijskih radni\u010dkih klasa, koje su trpele u ti\u0161ini. Kampanja za napu\u0161tanje EU iskoristila je odjek ovih starih dru\u0161tvenih aran\u017emana i povezala nezaposlenu ili slabo zaposlenu postindustrijsku radni\u010dku klasu \u2013 takozvane \u201enapu\u0161tene\u201c (left-behinds) \u2013 sa bezbri\u017enim torijevcima iz vi\u0161e klase, ljudima poput Borisa D\u017eonsona i D\u017eejkoba Ris-Moga. Prva od ove dve grupe nije imala \u0161ta da izgubi, bez obzira na ishod, dok druga ne bi ni\u0161ta izgubila. O\u2019Tul pi\u0161e: \u201eDu\u017enost engleskog naroda u situaciji u kojoj je povre\u0111ena \u010dast njegovih vladara, oduvek je bila jasna \u2013 slavno patiti onoliko dugo koliko je potrebno da cela stvar zgasne u iscrpljenosti i besciljnosti.\u201c<\/p>\n

Mehanizam koji le\u017ei u osnovi kulta herojskog neuspeha jeste regresija u narcizam. Kao \u0161to dete koje poku\u0161ava da iza\u0111e na kraj sa odsustvom roditelja ili ro\u0111enjem brata ili sestre mo\u017ee posegnuti za zlatnim dobom u kojem je vladalo \u201enjegovo viso\u010danstvo, beba\u201c, tako nacija u krizi mo\u017ee potra\u017eiti spas u pri\u010dama iz pro\u0161losti. U oba slu\u010daja cilj je ponovno uspostavljanje narcisti\u010dke ravnote\u017ee. Slogan kampanje za napu\u0161tanje EU \u201eTake Back Control\u201c (povratimo kontrolu), ba\u0161 kao i Trampov slogan \u201eMake America Great Again\u201c (u\u010dinimo Ameriku ponovo velikom), odraz je ideje da mo\u017eemo napredovati samo ako ponovo zadobijemo nekada\u0161nju veli\u010dinu. Za dete, ovo je doba narcisti\u010dkog izobilja. U politici, Boris D\u017eonson je poku\u0161ao da govori kao Milton, ali to nije zvu\u010dalo ubedljivo. Milton je obja\u0161njavao za\u0161to su Englezi zaklju\u010dili da je neophodno pogubiti kralja, a ne za\u0161to ne mogu da prihvate zdravstvene regulacije u proizvodnji hrane, ili da zabrane pu\u0161enje u pabovima.<\/p>\n

Ako je kampanja za napu\u0161tanje EU ukorenjena u komunalnom i aristokratskom tlu Engleske, kampanja za ostanak u EU odra\u017eava pomorsku dimenziju britanske istorije, koja je kulminirala u imperiji kapitala, Sitiju i tr\u017ei\u0161tu. Zagovornici ostanka u EU, takozvani \u201erimejneri\u201c, ne propovedaju herojski neuspeh, ali prihvataju jedan njegov element. Prava poenta herojskog neupeha je u dokazivanju da ste uprkos tome \u0161to ste zabrljali jo\u0161 uvek voljeni. Pristalice ostanka u EU su samo povr\u0161no gledano globalisti i kosmopoliti, koji se u Tokiju, Buenos Ajresu ili Rimu ose\u0107aju jednako lagodno kao u Londonu. Bilo bi preciznije re\u0107i da su oni poput skija\u0161a ili planinara koji se izla\u017eu rizicima da bi se nakon toga bezbedno vratili u svoj topli dom.<\/p>\n

Osnovni uvid \u0161kole objektnih odnosa sastoji se u tome da ljudi na razli\u010dite na\u010dine organizuju svoje odnose sa drugima, bilo kroz potragu za zavisno\u0161\u0107u ili kroz njeno izbegavanje. Za brexit je posebno zna\u010dajna knjiga Majkla Balinta Uzbu\u0111enja i regresija (1959), u kojoj se uspostavlja razlika izme\u0111u ljudi koji su posebno vezani za objekte i onih kojima su dra\u017ei otvoreni prostori. Po Balintu, jedan tip individue \u201e\u017eivi od objekta do objekta, trude\u0107i se da joj prebivanje u praznom prostoru traje \u0161to kra\u0107e. Strah je izazvan napu\u0161tanjem objekata, a smiruje se kada se sa njima ponovo spojimo\u201c. Psihoanaliza je profesija koja se bavi na\u0161im \u017eivotom u odnosu sa objektima. Analiti\u010dari, smatrao je Balint, nude sebe pacijentima kao objekte za koje se ovi mogu vezati. Druga vrsta osobe \u017eivi u svetu \u0161irokih, otvorenih, prijateljskih prostora, u kojima se povremeno mo\u017ee nai\u0107i i na neke opasne i nepredvidive objekte. Svet osobe prvog tipa struktuiran je fizi\u010dkom blizinom i dodirom, dok je svet osobe drugog tipa struktuiran udaljeno\u0161\u0107u i vidom. Za prvi tip osobe sigurnost je najva\u017enija, dok se drugi tip upu\u0161ta u opasne poduhvate, situacije izlo\u017eenosti i suo\u010davanja sa nepoznatim, \u010dudnim i stranim. Ovo su, naravno, idealni tipovi: u stvarnosti, oni su \u010desto pome\u0161ani. Hoda\u010d po \u017eici u ruci dr\u017ei \u0161tap, krotitelj lavova bi\u010d, dirigent palicu; a akrobata se sa trapeze vra\u0107a u zagrljaj svog divljenjem ispunjenog asistenta.<\/p>\n

Balintova distinkcija mo\u017ee se o\u010digledno primeniti na brexit. Zagovornici napu\u0161tanja EU su bili skloni tome da prionu uz objekte poput nacije, zajednice, porodice i prijatelja, ali i rase: ljudi \u201epoput nas\u201c. Zagovornici ostanka su bili u potrazi za \u0161iroko otvorenim prostorima globalnog tr\u017ei\u0161ta. Barem je na prvi pogled tako izgledalo. Me\u0111utim, tokom ovog dugog i neodgovornog eksperimenta iz grupne psihologije, desio se neo\u010dekivani preokret. Zagovornici napu\u0161tanja EU, inicijalno motivisani sigurno\u0161\u0107u i izvesno\u0161\u0107u, pretvorili su se u de facto zagovornike rizika \u2013 spremne da se upuste u pregovore o carinama, trgovinskim ugovorima, \u010dekanju u redovima, paso\u0161ima i sli\u010dnom. S druge strane, pristalice ostanka, inicijalno motivisane uzbudljivim evropskim horizontima, na\u0161le su utehu u status quo ante. Svaka od dve grupe je prona\u0161la svoje nesvesno u onoj drugoj.<\/p>\n

U trenutku kada se distinkcija izme\u0111u ove dve psihologije odnosa prema objektima uru\u0161ava, mo\u017eemo videti \u0161ta stoji u njihovoj osnovi. Kampanja za napu\u0161tanje EU bila je nepoverljiva i kriti\u010dki nastrojena; pristalice ostanka su se pona\u0161ale nadmo\u0107no i snishodljivo. Ali obe pozicije su bile odraz straha za svoj svet objekata, koji se kod prvih manifestovao u prejakom vezivanju, a kod drugih u prevelikom insistiranju na autonomiji. Prava autonomija se me\u0111utim ne mo\u017ee posti\u0107i samo individualnim naporima, ba\u0161 kao \u0161to se ne mo\u017ee posti\u0107i ni vezivanjem. \u201ePravi cilj\u201c, pi\u0161e Balint, \u201esastoji se u tome da objekat dr\u017ei i \u010duva nas, a ne da se mi o\u010dajni\u010dki vezujemo za njega\u2026 Duboko tragi\u010dna situacija sastoji se u tome da \u0161to se vi\u0161e vezujemo za objekat to nas on manje dr\u017ei i \u010duva\u201c.<\/p>\n

Neki misle da \u0107e brexit proizvesti novu vrstu politike zasnovanu na suprotnosti izme\u0111u otvorenog i zatvorenog, pre nego na onoj izme\u0111u levice i desnice. Ovo bi bila gre\u0161ka, ba\u0161 kao \u0161to bi gre\u0161ka bila i pobeda nad Donaldom Trampom biranjem nekoga sa politi\u010dkim stavovima Hilari Klinton. Umesto toga, ovaj kratki izlet u masovnu psihologiju sugeri\u0161e zna\u010daj savremene verzije socijalizma za kreiranje ishoda koji bi odgovorio na potrebe oba tabora: socijalizma koji je u stanju da odr\u017ei i \u010duva svoje gra\u0111ane, istovremeno prepoznaju\u0107i vrednosti rizika i otvorenih prostora.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/London Review of Books<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako je kampanja za napu\u0161tanje EU ukorenjena u komunalnom i aristokratskom tlu Engleske<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-264177","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/264177","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=264177"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/264177\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=264177"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=264177"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=264177"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}