{"id":264138,"date":"2019-04-08T07:46:33","date_gmt":"2019-04-08T05:46:33","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=264138"},"modified":"2019-04-08T07:47:18","modified_gmt":"2019-04-08T05:47:18","slug":"kurdi-u-proslosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/04\/08\/kurdi-u-proslosti\/","title":{"rendered":"Kurdi u pro\u0161losti"},"content":{"rendered":"

Autorka: Olga Zirojevi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"Jedan od najstarijih naroda na Bliskom istoku i najve\u0107i narod na svetu bez dr\u017eave. Kurdistan \u2013 zemlja Kurda \u2013 je naziv za planinski kraj neodre\u0111enih granica izme\u0111u gorja Ararata, Taurusa i Zagrosa u jugoisto\u010dnoj Turskoj, severoisto\u010dnom Iraku, severozapadnom Iranu i severoisto\u010dnoj Siriji. Va\u017eniji gradovi su: Dijarbekir, Bitlis, Van, Mosul, Kirkuk, Kerman\u0161ah. Zbog svojih bogatih rezervi vode i nafte (uz bakar, gvo\u017e\u0111e, hromit) ovaj nekada zaba\u010deni i besputni region postao je danas privredno i strate\u0161ki izuzetno va\u017ean.<\/p>\n

Sama re\u010d Kurdistan prvi put se javlja u islamskim tekstovima 12. veka. Poreklo Kurda je neistra\u017eeno. Pod drugim imenima se prepoznaju u Bibliji i Kuranu. Smatraju se potomcima Medijaca koji su 612. godine pre n. e. osvojili stari vavilonski grad Ninivu (blizu dan. Mosula) i osnovali Medijsko carstvo, \u0161to je na\u0161lo odjeka i u dana\u0161njoj kurdskoj nacionalnoj himni. Pre prodora islama Kurdi su bili zorastrijanci, a manjinom hri\u0161\u0107ani. Islamizacija Kurdistana, oko 630. godine, zna\u010dila je veliku promenu u istoriji ovog naroda. Propadanje Sasanidaskog carstva, poslednje vladaju\u0107e dinastije predislamske Persije, i nezadovoljstvo u Kurdistanu, kao i u drugim grani\u010dnim podru\u010djima, doprineli su brzoj islamizaciji Kurda, koji su se brzo integrisali u islamsku civilizaciju iza\u0161av\u0161i tako iz svoje dotada\u0161nje izolacije.<\/p>\n

Vi\u0161e od hiljadu godina pripadaju Kurdi islamskoj zajednici (umma), pa je njihova istorija deo islamske. Oni su, me\u0111utim, sa\u010duvali i svoje etni\u010dke i jezi\u010dke osobenosti. \u010cesto su se dizali na oru\u017eje protiv abasidskih halifa, pa su uspeli da sa\u010duvaju izvesnu nezavisnost pod sopstvenim dinastijama, a stupali su u vojnu slu\u017ebu bagdadskih i seld\u017eu\u010dkih vladara. Sultan Saladin, veliki muslimanski borac protiv krsta\u0161a kurdskog je porekla, kao i mnogi u\u010deni ljudi. U \u201ezlatnom veku\u201c arapske kulture u\u010destvuju i Kurdi; nastaju gradovi, podi\u017eu se \u0161kole. Nakon mongolske invazije (sredinom 13. veka) dolazi do op\u0161teg opadanja i Kurdi ponovo dospevaju u izolaciju, koja \u0107e potrajati sve do kraja mongolske vladavine na ovim prostorima. Otuda tek od po\u010detka 16. veka Kurdi ponovo do\u017eivljavaju procvat u kulturnom i privrednom pogledu, nastaju novi emirati i lokalni centri mo\u0107i. U me\u0111uvremenu su se u susedstvu konstituisale dve mo\u0107ne suprostavljene dr\u017eave, \u0161iitsko-safavidska Persija i sunitsko Osmansko carstvo. I obe su nastojale da ovladaju Kurdistanom, \u0161to je ovom narodu davalo jo\u0161 manje mogu\u0107nosti da stvori autonomno dru\u0161tvo. Tako od 16. veka Kurdistan postaje popri\u0161te borbi izme\u0111u Osmanlija i Persijanaca. U ovim sukobima Kurdi su se, iz verskih razloga, opredeljivali za sunite Osmanlije, koji su im, uz to, za razliku od Persijanaca, davali vi\u0161e autonomije unutar Carstva (pojava koja je prisutna i na na\u0161im balkanskim prostorima). Posle jedne serije ratova dolazi, 1639. godine, do podele Kurdistana izme\u0111u dva carstva. Podela je, me\u0111utim, ostala nominalna; lokalni emiri upravljali su i dalje svojim naslednim dr\u017eavama (hukumet) u rangu sand\u017eak-begova. Dolazi \u010dak i do izvesnog privrednog i kulturnog uspona. U srednjem Kurdistanu nastaju gradovi Bidlis (Bitlisi), Dijarbekir i D\u017eazira. Prvi put se koristi kurdski kao knji\u017eevni jezik (do tada su se kurdski nau\u010dnici i pesnici slu\u017eili arapskim). A u knji\u017eevnosti toga vremena, naro\u010dito u delu Ahmedi Hanija (1650-1707) javljaju se prvi put zameci kurdske nacionalne svesti, koja \u0107e se potpuno razviti u 19. veku, i to u osmanskom, ve\u0107em delu Kurdistana. Pesnik Ahmedi lamentira nad nejedinstvom kurdskih emira (koji vode i me\u0111usobne borbe) i \u017eali se na vladavinu stranaca, Persijanaca i Turaka, koji kurdske sukobe ve\u0161to koriste za u\u010dvr\u0161\u0107enje svoje vlasti.<\/p>\n

U 18. veku zapo\u010dinje oslobodila\u010dki pokret, uz uzdizanje lokalnih emira. Na centralisti\u010dke reforme Turske, u narednom veku, Kurdi odgovaraju ustancima. Krajem veka, me\u0111utim, nastaje jedan novi intelektualni sloj. Nosioci reformi postaju, pre svega, sinovi emira i plemenskih stare\u0161ina koji su se bili vratili iz vojnih i evropskih \u0161kola u kojima su stekli moderno obrazovanje, ali bili i izlo\u017eeni rastu\u0107em evropskom uticaju. Godine 1898. izlaze prve kurdske novine, \u0161to je jo\u0161 vi\u0161e doprinelo razvoju kurdske nacionalne svesti. Politi\u010dki program nove elite bio je veoma umeren.<\/p>\n

U toku Prvog svetskog rata jedna kurdska liga preuzela je na sebe zadatak da uspostavi autonomnu nacionalnu dr\u017eavu Kurdistan na prostoru Dijarbekir-Bitlis. Po diktiranom miru u Sevru Kurdistan je postao autonoman, s tim da kasnije dobije nezavisnost. Ali, snovi Kurda o jednoj domovini ostali su neispunjeni, jer oni na konferenciji u Lozani (1923) nisu uvr\u0161teni me\u0111u manjine. U novonastaloj Republici Turskoj postali su turski dr\u017eavljani koji su zajedno sa islamskim, ali etni\u010dki i kulturno razli\u010ditim grupama, kao \u0161to su \u010cerkezi i Lazi, uklju\u010deni u tursku naciju (kasnije \u0107e se za Kurde javiti i naziv Planinski Turci), \u0161to je 20-ih i 30-ih godina dovodilo do ustanaka.<\/p>\n

I u Iraku \u2013 kome je nakon Prvog svetskog rata pripao znatan deo Kurdistana \u2013 oni tako\u0111e di\u017eu ustanke tra\u017ee\u0107i nezavisnost. Podr\u017eavaju ih pograni\u010dna turska plemena Irana i Turske. A u Iranu, u toku secesionisti\u010dkog pokreta provincije Azerbejd\u017ean (1945) Kurdi su obrazovali (uz pomo\u0107 Sovjetskog Saveza) nezavisnu republiku sa centrom u Mahabadu (koju \u0107e vlada u Teheranu ubrzo likvidirati).<\/p>\n

Borba Kurda za autonomiju naziva se u Turskoj separatizmom (neko vreme bila je zabranjena i zvani\u010dna upotreba njihovog jezika), a 1979. je uvedeno vanredno stanje i na istoku zemlje je do\u0161lo do oru\u017eanih sukoba. Radni\u010dka partija Kurdistana (PKK) Abdulaha Od\u017ealana, ne\u0161to poput Vijetkonga, imala je najpre svoj komandni centar u Siriji odnosno Libanu, a nakon Drugog zalivskog rata pro\u0161irila je svoj uticaj na za\u0161ti\u0107enu zonu u severnom Iraku. Vojne akcije PKK u Turskoj prestale su 1999. na poziv utamni\u010denog Od\u017ealana. U izve\u0161taju istra\u017ene komisije turskog parlamenta (iz 1998) navodi se 3.428 razorenih sela i tri miliona Kurda izbeglica. Civilno stanovni\u0161tvo bilo je dvostruko ugro\u017eeno, s jedne strane od radikalne gerile (pe\u0161merge), a s druge strane od vanrednih mera turskih vlasti i akcija vojske.<\/p>\n

I u Iranu se Kurdi smatraju samo Irancima i moraju da se bore za svoju kulturnu autonomiju. Homeini je 1979. pozvao na sveti rat protiv Kurda.<\/p>\n

Svoj danak da\u0107e Kurdi i u vreme Prvog zalivskog rata; zbog podr\u0161ke kurdskim gerilcima od strane iranske vojske, Sadam Husein \u0107e 1988. baciti na kurdski grad Halabju otrovne bombe od kojih je stradalo preko 5.000 civila, prete\u017eno \u017eena, dece i starih ljudi. Stanovni\u0161tvo je hap\u0161eno, mu\u010deno, deportovano; tada je potpuno razoreno oko 4.500 sela.<\/p>\n

U Drugom zalivskom ratu, padom Sulejmanije (april 1991) pred nadiru\u0107im ira\u010dkim trupama kurdsko stanovni\u0161tvo tra\u017ei spas u bekstvu. Oni \u0107e se vratiti (njih 250.000 iz Turske) nakon uspostavljanja za\u0161ti\u0107ene zone iznad 36 paralele (na osnovu Rezolucije 688 UN). Tu je Kurdima pru\u017eena za\u0161tita od napada Sadama Huseina, kao i mogu\u0107nost da \u017eive i rade u svojim selima, uz sopstvenu upravu.<\/p>\n

\u201eOvo je prvi put u kurdskoj istoriji da gledamo kako padaju bombe ne na nas ve\u0107 na na\u0161e neprijatelje\u201c, kaza\u0107e nakon otvaranja severnog fronta u zavr\u0161nom ira\u010dkom ratu komandant elitnih jedinica Vad\u017eih Barzani.<\/p>\n

A kad je re\u010d o broju Kurda, njihovom jeziku i veri smatra se da ih u Turskoj, Iraku i Iranu \u017eivi izme\u0111u 24 i 27 miliona (ima ih jo\u0161 u Siriji, zemljama biv\u0161eg Sovjetskog Saveza i Avganistanu). Kurdski (veoma bogat i razvijen jezik) pripada indoevropskoj grupi jezika, odnosno iranskim jezicima. Pi\u0161e se na 4 alfabeta (arapskim, latinicom, \u0107irilicom i jazidi pismom) i ima nekoliko dijalekata od kojih se najvi\u0161e (60%) govori kurmand\u017ei.<\/p>\n

Ve\u0107ina Kurda (oko 70%) su muslimani suniti, 15% su aleviti (obo\u017eavaoci Muhamedovog zeta i \u010detvrtog halife Alija), a u Iranu i Iraku \u017eive jo\u0161 i \u0161iitski Kurdi (fejli), pa (u Jermeniji) jezidi (sinkretisti\u010dka religija sa predislamskim kultovima), kao i neznatne skupine hri\u0161\u0107ana. \u017dene uivaju ve\u0107u slobodu nego kod susednih naroda i ne nose veo.<\/p>\n

Pomenimo, na kraju, da je kurdskog porekla (iz Tikrita) bio i \u010duveni Saladin (ta\u010dnije Salahadin: 1138-1193), egipatsko-sirijski sultan i osniva\u010d dinastije Ejubiba, koji je ujedinio Egipat sa Sirijom, Hed\u017eazom i delom Mesopotamije. Preoteo je od krsta\u0161a Jerusalim (1187), \u0161to je dovelo do Tre\u0107eg krsta\u0161kog rata. U vreme njegove vladavine grade se putevi i nasipi, podi\u017eu nove gra\u0111evine, pa je njegovo ime tradicija odr\u017eala kao simbol junaka, darovitog vojskovo\u0111e i sposobnog vladara. Nema\u010dki pesnik Lesing pominje ga u delu Natan Mudri kao pametnog i verski tolerantnog vladara, a ime Saladin u\u0161lo je \u010dak i u nema\u010dki onomastikon.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedan od najstarijih naroda na Bliskom istoku i najve\u0107i narod na svetu bez dr\u017eave<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-264138","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/264138","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=264138"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/264138\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=264138"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=264138"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=264138"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}