{"id":263970,"date":"2019-04-05T06:00:25","date_gmt":"2019-04-05T04:00:25","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=263970"},"modified":"2019-04-04T22:53:52","modified_gmt":"2019-04-04T20:53:52","slug":"istinski-problemi-drzave-nijesu-u-imenu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/04\/05\/istinski-problemi-drzave-nijesu-u-imenu\/","title":{"rendered":"Istinski problemi dr\u017eave nijesu u imenu"},"content":{"rendered":"

Autorka: Tatjana \u010cali\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"Makedonsko Sobranje je po\u010detkom godine jednoglasno promijenilo ustavno ime u Republika Sjeverna Makedonija. Uskoro ih \u010dekaju i predsjedni\u010dki izbori, a prije nepune tri godine ova zemlja bila je primjer gra\u0111anskog jedinstva, masovnih protesta i bunta, kada je sru\u0161en omra\u017eeni re\u017eim Nikole Gruevskog i Sa\u0161e Mijalkova, \u0161efa tada\u0161nje tajne makedonske slu\u017ebe i bratanca Gruevskog.<\/p>\n

Koliko su ovi doga\u0111aji promijenili Sjevernu Makedoniju, da li je do\u0161lo do zna\u010dajnijih socio-ekonomskih reformi ili onih u pravosu\u0111u, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, kakva je budu\u0107nost Prespanskog sporazuma,\u00a0 te kako \u017eive obi\u010dni gra\u0111ani, neka su od pitanja koja smo postavili Biljani Vankovskoj, profesorici na Filozofskom fakultetu u Skoplju i ekspertici za mirovna pitanja.<\/p>\n

Na samom po\u010detku razgovora, Vankovska ka\u017ee da su razumni ljudi oduvijek znali da se istinski problemi dr\u017eave ne nalaze u imenu, nego unutar sistema koji je nefunkcionalan, gdje su elite korumpirane, administracija glomazna i nesposobna, ekonomije kao da i nema, itd. Dakle, ni\u0161ta se nije promijenilo u ovim kriti\u010dnim oblastima, dok su se stvari i te kako pogor\u0161ale unutar dru\u0161tva, koje je sada podjeljenije nego ikada.<\/p>\n

\u201cAko smo nakon 2001. godine, pa i prije, brinuli o me\u0111uetni\u010dkim tenzijama, sada su u prvi plan do\u0161le intraetni\u010dke tenzije, izme\u0111u samih Makedonaca. Jugoslavija se raspala i svi konflikti koji su se vodili nakon toga su bili u su\u0161tini identitetski, i vidjeli smo na \u0161to su ljudi i grupe spremne u ime identiteta. Makedonija je unikatna u ovom kontekstu, jer je do nacionalnog in\u017eenjeringa do\u0161lo putem odluke vladaju\u0107e kaste, koja se oglu\u0161ila o glas gra\u0111ana izra\u017een na referendumu 30.09.2018 godine. Nakon toga je sledila ustavna reforma, putem skandaloznog skupljanja dvotre\u0107inske ve\u0107ine, tako da su poslanici opozicije bili pu\u0161teni iz pritvora da bi glasali, dobili su amnestiju za de\u0161avanja iz 27.04.2017., a i krivi\u010dni zakonik je promenjen kao ustupak u ovom pravcu. Ako je ustav svojevrsni dru\u0161tveni sporazum i osnova na kojoj se gradi politi\u010dka zajednica, onda mo\u017eemo re\u0107i da je Makedonija sada u limbu. I u slobodnom padu, jer umesto bavljenja ekonomijom, socijalom, dru\u0161tvenim delatnostima i reformama, \u010ditavo je dru\u0161tvo obuzeto identitetskim pitanjima. I tako je krug zatvoren: ako smo ranije kritikovali Gruevskog da je manipulirao ose\u0107anjima, nacionalizmom i navodnim ja\u010danjem makedonskog identiteta, sada Zaevu to uspeva mnogo bolje, jer je oti\u0161ao u sasvim drugu krajnost. A zemlja je u za\u010daranom krugu.\u201c<\/p>\n

Da li su ta\u010dne tvrdnje pojedinh novinara i analiti\u010dara da su na gra\u0111ane vr\u0161eni strahoviti pritisci kako bi iza\u0161li na referendum i prihvatili novo ime, odnosno Prespanski sporazum? <\/strong><\/p>\n

Referendum iz septembra pro\u0161le godine je bio jedan veliki reality show. Cilj nije bio da se \u010duje glas gra\u0111ana, nego da vlast dobije kakav-takav legitimitet i izgovor da je konsultovala narod. Problem je u tome \u0161to makedonski ustav ne poznaje konsultativni referendum, a da zakon o referendumu poznaje konsultativni referendum i to u pogledu prihvatanja me\u0111unarodnih sporazuma, ali samo prije dono\u0161enja odluke u parlamentu (dakle, prethodni referendum). Povrh svega, gra\u0111anima je bilo ponu\u0111eno trik-pitanje u stilu \u201e3 u 1\u201c, tako da je ono bilo neprihvatljivo i sa pozicije me\u0111unarodnih standarda i komparativnog prava, kao i u suprotnosti sa standardima Venecijanske komisije. Kampanja je vo\u0111ena samo ZA, od strane vlasti, \u0161to je isto tako nevi\u0111eni fenomen: da vlast umesto da pita gra\u0111ane, ona ih ube\u0111uje i to kampanjom. Da podsetim da su prakti\u010dno kampanju pomogli i visoki strani dr\u017eavni predstavnici, uklju\u010duju\u0107i i Angelu Merkel, generalnog sekretara NATO itd. Nasuprot tome, do\u0161lo je do samoorganizovanja u obliku pokreta Bojkotiraj (bojkot je bio najjednostavniji na\u010din da referendum ne uspe – i nije uspeo jer je samo 36% gra\u0111ana iza\u0161lo na glasanje, i to uz operaciju punjenja glasa\u010dkih kutija). No, to nije spre\u010dilo vlasti da krenu ka izmeni Ustava, uz sve skandalozne presedane o kojima sam govorila, i ratifikaciji sporazuma bez potpisa predsednika Republike, \u0161to po makedonskom zakonodavstvu predstavlja krivi\u010dno delo. No, pritisci na gra\u0111ane tek po\u010dinju, jer Severna Makedonija nasuprot volji gra\u0111ana ne mo\u017ee funkcionirati osim kao autokratska tvorevina i putem represije.<\/p>\n

Mo\u017eete li nam to pojasniti?<\/strong><\/p>\n

Recimo, vlada dekretom menja nazive svih institucija, pa \u010dak i onih osnovanih zakonom od strane parlamenta, uvodi se zvani\u010dni re\u010dnik upotrebe atributa makedonski, ograni\u010dava se sloboda izra\u017eavanja, ud\u017ebenici prolaze ne samo kroz reviziju nego i cenzuru, itd. Dakle, zabluda je da se promenilo samo ime dr\u017eave, jer se radi o sporazumu od 20 stranica, koji prema ameri\u010dkom profesoru Francisu Boyle-u zna\u010di gubljenje suvereniteta i pravo Gr\u010dke da se me\u0161a u unutra\u0161nje stvari suverene dr\u017eave. Da stvar bude gora, Makedonija ne\u0107e dobiti datum za po\u010detak pregovora za \u010dlanstvo u EU u junu, jer naravno promena imena i to na \u0161tetu Kopenha\u0161kih kriterija ne donosi ni\u0161ta novo. \u010clanstvo u NATO je izvesno, jer je i cilj sporazuma bio u geopolitici, a ne u re\u0161avanju sporova mirnim putem. No, \u010dlanstvo u NATO siroma\u0161noj zemlji ne mo\u017ee re\u0161iti nagomilane unutra\u0161nje probleme. Recimo, pre nekoliko dana je stigla ocena njema\u010dke privredne komore koja je makedonsku ekonomiju ocenila nulom, a Volkswagen je umesto u Makedoniji odlu\u010dio investirati u Srbiji. Ukratko, na boci sir\u0107eta mo\u017eete promeniti etiketu i napisati da je to staro vino, ali sir\u0107e ostaje sir\u0107e.<\/p>\n

U toku je je i predizborna kampanja za predsjedni\u010dke izbore koji \u0107e se odr\u017eati 21. aprila. O\u010dekujete li da se dese neke bitnije promjene nakon ovog datuma? <\/strong><\/p>\n

Nakon svega \u0161to se desilo i potreslo zemlju, logi\u010dno bi bilo da se ide na prevremene parlamentarne izbore, na kojima bi vladaju\u0107a koalicija ispitala svoj legitimitet. No, i pored svih hvalospeva i pohvala, Zaev se nije usudio jer se pla\u0161i odgovora. Predsjedni\u010dke izbore nisu mogli presko\u010diti, ali sada se ponovo postavlja pitanje legitimiteta. O\u010dito vlada i strah da bi izbori bili neuspe\u0161ni u drugom krugu, t.j. da se ne bi postigao cenzus\/izlaznost od 40% glasa\u010da. Po\u0161to Makedonija ima parlamentarni sistem, izbor predsednika ne\u0107e doneti neke velike promene, ali rezultat mo\u017ee nagovestiti tok doga\u0111aja u skoroj budu\u0107nosti. Ipak, za sada, u centru kampanje je ve\u0107 Prespanski sporazum i na\u010din na koji je on donesen, a oporbena kandidatkinja, profesorica ustavnog prava obe\u0107ava da \u0107e u slu\u010daju pobede formirati ekspertsko telo sastavljeno od najboljih znalaca me\u0111unarodnog prava da preispita njegovu legalnost kroz prizmu Be\u010dke konvencije o ugovornom pravu. S druge strane je kandidat vladaju\u0107e koalicije kome je glavni adut o\u010dekivano \u010dlanstvo u NATO, upravo kao nagrada za promenu imena. Tako, po svoj prilici, izbori \u0107e biti nastavak referenduma drugim sredstvima i vi\u0161e \u0107e se govoriti o ovlastima vlade nego o predsedni\u010dkim.<\/p>\n

Kakve poteze o\u010dekujete od Zorana Zaeva u bliskoj budu\u0107nosti, i kako gledate na izjave da je Makedonija okupirana, a Zaev samo marioneta Amerike?<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Zoran Zaev je obe\u0107ao da \u0107e raspisati izbore ukoliko njegov kandidat ne pobedi na izborima, ali nitko ga ne uzima ozbiljno: nebrojeno puta je dokazao da jedno govori, a drugo radi. Njegova najve\u0107a slabost je upravo ono \u0161to smatra nave\u0107im dostignu\u0107em: sada kada je isporu\u010dio ono \u0161to su tra\u017eili od njega spolja, on mora isporu\u010diti reforme, a tu ne\u0107e biti ni gledanja kroz prste, ni tap\u0161anja po ramenu. Do sada su na njega gledali sa simpatijama, ali taj medeni mjesec isti\u010de. Uostalom, i redovni izbori su za manje od dve godine. To da je Zaev marioneta, a ne potencijalni nobelovac, je sasvim jasno, jer Prespanski sporazum (kao ni Dejtonski ili Ohridski) nije bio delo balkanskih lidera, nego produkt stvoren vani. Pla\u0161im se da takva re\u0161enja ne donose dobro, a to smo ve\u0107 iskusili. Jo\u0161 pre referenduma, povelika grupa eminentnih profesora i intelektualaca iz razli\u010ditih zemalja, uklju\u0107uju\u0107i i Milana Kunderu, objavilo je otvoreno pismo u nadi da \u0107e biti uzeti u obzir kolateralni efekti ovog in\u017eenjeringa – ali kako to biva, takvi glasovi dolaze na povr\u0161inu kada je suvi\u0161e kasno. Ja se pla\u0161im da je Severna ili ma kakva Makedonija danas manje demokratska, manje stabilna i manje sposobna za ekonomsko-socijalni razvoj nego \u0161to je bila pre ove operacije.<\/p>\n

\u0160ta o\u010dekujete u narednom periodu kada je u pitanju realizacija Prespanskog sporazuma, ali i put va\u0161e zemlje ka EU? I koliko je za dr\u017eave poput Makedonije i BiH put u EU put u bolju budu\u0107nost? <\/strong><\/p>\n

Implementacija Sporazuma ve\u0107 nailazi na prakti\u010dne probleme, svakodnevno! Kada se radi o ovakvim konstruktima, problem se uvek javlja kasnije, po pitanju interpretacije, posebno kada je original na engleskom, i to diplomatskom engleskim. Brzina s kojom vlada Zaeva nastoji da ga sprovede svuda i na \u0161tetu principa vladavine prava je bez presedana: mi stariji se se\u0107amo tranzicije izlaska iz SFRJ, pa je sve i\u0161lo laganije i postupnije. Ovo \u0161to se sada de\u0161ava je \u0161ok-terapija. No, bit \u0107e otpora. Bi\u0107u iskrena da vam ka\u017eem da i ja sama, a i ve\u0107ina gra\u0111ana, odbija da upotrebi novo ime, i umesto toga koristimo verbalne akrobacije kao \u201ena\u0161a zemlja\/na\u0161a vlada# itd. U unutra\u0161njim odnosima imate recimo formulare i dokumente u kojima pi\u0161e da smo ro\u0111eni u Severnoj Makedoniji u vreme kada ona nije ni postojala. U me\u0111unarodnim odnosima ima tragikomi\u010dnih situacija, pa mo\u017eete pro\u010ditati da je ime zemlje (na engleskom) the Former Yugoslav Republic of North Macedonia, ili da se narod zove North Macedonian (u skandinavskim i njema\u010dkom jeziku je jo\u0161 gore). Prilikom nedavne zvani\u010dne posete Ciprasa, vlasti se nisu usudile intonirati himne, jer makedonska glasi \u201eDanas nad Makedonijom se ra\u0111a novo sunce\u201c (to je himna jo\u0161 od biv\u0161e Jugoslavije). Ovo \u0107e biti i veoma skup poduhvat za siroma\u0161nu zemlju, a i po mom sudu ne\u0107e je dovesti bli\u017ee EU. Evropska perspektiva se svim zemljama Zapadnog Balkana godinama daje na ka\u0161i\u010dicu, kao lek za sve bolesti, a bogami i postaje sekularizirana religija. Dok sama EU prolazi kroz veliku krizu legitimiteta, ekonomske i socijalne izazove, i sli\u010dno, kod nas se gleda kao raj na zemlji. Po meni, evropeizacija (shva\u0107ena kao uvo\u0111enje najvi\u0161ih standarda na polju ljudskih prava, demokratije, administracije, za\u0161tite okoli\u0161a, obrazovanja itd.) je va\u017enija od formalnog \u010dlanstva, ako do toga uop\u0161te i do\u0111e za neke od na\u0161ih zemalja. U me\u0111uvremenu, mantraju\u0107i i sanjaju\u0107i o nekakvoj idealnoj Uniji, mi smo propustili \u0161ansu da konsolidiramo region, da po\u010dnemo prakticirati \u201cevropsku porodicu\u201c u na\u0161im dru\u0161tvima i regionu. S druge strane, i EU ne poma\u017ee kada daje prazna obe\u0107anja, koja imaju za cilj pacifikaciju i normalizaciju postkonfliktnog regiona, a ne integraciju. Politika pro\u0161irenja je postala politika stabilitokracije, odr\u017eavanja discipliniranih i poslu\u0161nih lidera. Samo da podsetim da je EU podr\u017eavala i Gruevskog kada im je bio dobar, a i mnoge sli\u010dne njemu. Zaogrnuti podr\u0161kom iz Brisela, mnoge autokratske vo\u0111e su ostajali na vlasti. S druge strane, dok se u EU ne samo razgovara, nego i protestira (vidite samo Francusku), u na\u0161im dru\u0161tvima svaka se kritika na ra\u010dun EU i\/ili neoliberalizma odmah kvalifikuje kao anti-zapadna, pa \u010dak i pro-ruska, i na kraju nema debate, nema \u010dak ni slobode govora i uverenja. Zbog toga zavidim mojim kolegama koji imaju svu intelektualnu i akademsku slobodu da pi\u0161u o Lexit-u, o rastu novog autoritarizma na Zapadu, o populizmu i sli\u010dno. To je kod nas, bar u Makedoniji, nezamislivo.<\/p>\n

Svi se jo\u0161 \u017eivo sje\u0107amo 2016. godine i \u0160arene revolucije kada su gra\u0111ani digli svoj glas i protestima pokazali da \u017eele neku druga\u010diju dr\u017eavu. Da li se bar ne\u0161to od tada promijenilo? <\/strong><\/p>\n

Makedonski gra\u0111ani, kao i mnogu drugi u regionu, i dalje \u017eive \u201c\u010dekaju\u0107i Godoa\u201c. Jedina je razlika \u0161to je ovde protestni dru\u0161tveni kapital potro\u0161en u toku \u0160arene revolucije, koja je obe\u0107avala mnogo, a zavr\u0161ila samo zamenom u stilu Kurta i Murta. Razo\u010darenje je veliko, i to priznaje i sam Zaev. U senci promene imena i svega oko Prespanskog sporazuma su ostali svakodnevni skandali, ali sada kada je zavr\u0161ila ta velika pri\u010da ili se bar sti\u0161ala, na povr\u0161ini izlaze skandali sli\u010dni onima iz nedavne pro\u0161losti. U ovakvom stanju je zato te\u0161ko i pokrenuti otpor i protest. Vlada apatija i bezna\u0111e, i pored sve propagandne ma\u0161inerije, nedavno su iza\u0161li rezultati me\u0111unarodnog istra\u017eivanja javnog mnjenja koji su pokazali da su Makedonci najnesre\u0107niji u regionu. I dvije godine kasnije za sve je kriv Gruevski, ali to vi\u0161e ne prolazi. Jedina je razlika da su za\u0107utali oni koji su bili najglasniji u vreme \u0160arene revolucije, i intelektualci, i aktivisti i mediji… Veliki dio te aktivisti\u010dke grupacije je bio kooptiran u establi\u0161mentu, a jedva i da postoji prostor za slobodnu kritiku, a da ona ne bude diskreditirana i izolovana.<\/p>\n

I na kraju dotaknimo se mladih. Obzirom da ste univerzitetska profesorka mo\u017eete li nam re\u0107i kako razmi\u0161ljaju mladi ljudi, kako vide cjelokupnu situaciju u Makedoniji, svoju perspektivu, koliko \u017eele neku druga\u010diju Makedoniju i dobrobiti svih narod?<\/strong><\/p>\n

Makedonija stari, ubrzano, ne samo zbog malog prirodnog nara\u0161taja, nego i zbog odlaska mladih i sposobnih kadrova. Broj upisanih studenata polako opada na svim univerzitetima. Sva istra\u017eivanja stavova mladih pokazuju da ogroman procent mladih (jedna skora\u0161nja anketa je pokazala preko 85%) razmi\u0161lja o odlasku. I ne mo\u017eemo se ljutiti na njih, jer starije generacije nisu napravile ni\u0161ta da bi oni videli budu\u0107nost u zemlji koja hroni\u010dno strada od partizacije, etnizacije, korupcije, java\u0161luka… Sam sistem obrazovanja je posebna pri\u010da, jer je sasvim komercijaliziran. Univerziteti su pribe\u017ei\u0161te za nezaposlene mlade ljude koje roditelji \u0161alju na studije samo da ne bi ostali na ulici. Makedonija ima ogroman broj, gledano kroz prizmu stanovnika, univerziteta, \u0161to dr\u017eavnih, \u0161to privatnih, i umesto nastojanja da se postavi kriterij izuzetnosti, mi stvaramo mediokritete; nema stipendija i potsticaja za najbolje u\u010denike i studente, pa tako neki od najboljih ne mogu da sebi priu\u0161te magistarske i doktorske studije. Kvalitet opada dramati\u010dno, univerziteti su postali \u201c\u0161tamparije\u201c za \u0161tancanje diploma. Da budem iskrena, ma koliko ulagala u moje studente, u\u010dila ih \u0161ta je demokratija i kako funkcioni\u0161e politi\u010dki sistem Makedonije i Evropske unije, ja im na kraju savetujem da u\u010de i strane jezike, da poku\u0161aju da se natje\u010du i dobiju stipendije, da jednostavno lete – jer mi ih ovde prizemljujemo. Ponekad u svojim kolumnama citiram stihove Bala\u0161evi\u0107a iz onih vremena, posebno \u201csve je oti\u0161lo u Honduras\u201c. I ne\u0107ete verovati, ali nedavno mi je jedan od mojih najbrilijantnijih studenata poslao poruku – upravo iz Hondurasa. \u010cak mi je rekao da se ta zemlja suo\u010dava sa velikim problemima, ali da ni Honduras nije ono \u0161to mi mislimo, i da ima \u0161anse da postane pristojna zemlja, pristojnija od Makedonije.<\/p>\n

Buka<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Biljana Vankovska: Sjeverna Makedonija je danas manje demokratska i manje stabilna, a pritisci na gra\u0111ane tek po\u010dinju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-263970","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263970","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=263970"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263970\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=263970"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=263970"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=263970"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}