{"id":263912,"date":"2019-04-04T07:00:40","date_gmt":"2019-04-04T05:00:40","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=263912"},"modified":"2019-04-03T23:41:40","modified_gmt":"2019-04-03T21:41:40","slug":"evropski-kolonizatori-i-ubistvo-starosedelaca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/04\/04\/evropski-kolonizatori-i-ubistvo-starosedelaca\/","title":{"rendered":"Evropski kolonizatori i ubistvo starosedelaca"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Aylin Woodward<\/strong><\/p>\n

Pre dolaska Kolumba u Ameriku 1492. godine, u Ju\u017enoj i Severnoj Americi \u017eivelo je napredno autohtono stanovni\u0161tvo, koje je brojalo vi\u0161e od 60 miliona ljudi. Nakon ne\u0161to vi\u0161e od jednog veka kasnije, taj broj je pao na samo oko 6 miliona stanovnika. Evropski kontakti doneli su sa sobom, ne samo rat i glad, vec\u0301 i bolesti, poput velikih boginja, koje su desetkovale lokalno stanovni\u0161tvo. Nova studija, objavljena u \u010dasopisu Quarternari Science Reviews (Kvartarni nau\u010dni pregled) pokazuje da je to smanjenje veli\u010dine populacije bilo toliko drasti\u010dno, da je dovelo do nastanka \u201cmalog ledenog doba\u201d \u2013 doba globalnog zahla\u0111enja koje se desilo izme\u0111u 16. veka i sredine 19. veka.<\/p>\n

Istra\u017eiva\u010di sa Univerzitetskog koled\u017ea u Londonu otkrili su da su, nakon brzog pada stanovni\u0161tva, velika podru\u010dja vegetacije i poljoprivrednog zemlji\u0161ta napu\u0161teni. Drvec\u0301e i ostala flora, koja je ponovo naselila neobra\u0111enu poljoprivrednu zemlju, po\u010dela je da apsorbuje vi\u0161e ugljen-dioksida i da ga zadr\u017eava u zemlji\u0161tu, uklanjajuc\u0301i toliku koli\u010dinu gasova staklene ba\u0161te iz atmosfere da je prose\u010dna temperatura planete pala za 0,15 stepeni Celzijusa. Klimatski stru\u010dnjaci obi\u010dno gledaju na industrijsku revoluciju kao prvi izvor direktnih ljudskih uticaja na klimatske promene. Ali, ova nova studija pokazuje da su efekti ljudskog pona\u0161anja na klimu zapo\u010deli 250 godina pre po\u010detka industrijske revolucije. \u201cLjudi su izmenili klimu pre nego \u0161to je po\u010delo spaljivanje fosilnih goriva\u201d, rekao je glavni autor studije Alekander Koch za Business Insider. \u201cSpaljivanje fosilnog goriva je samo jo\u0161 ubrzalo taj proces.\u201d<\/p>\n

Stru\u010dnjaci ve\u0107 dugi niz godina poku\u0161avaju da kvantifikuju obim pokolja autohtonih ameri\u010dkih naroda u Sjevernoj, Centralnoj i Ju\u017enoj Americi. Glavni problem u dobijanju tih podataka je u tome \u0161to ne postoje popisni podaci ili zapisi o broju stanovnika, koji bi pomogli nau\u010dnicima da utvrde koliko je ljudi \u017eivelo u tim podru\u010djima prije 1492. godine. Kako bi procenili broj stanovnika celog tog podru\u010dja, istra\u017eiva\u010di se \u010desto oslanjaju na kombinaciju svedo\u010danstava evropskih o\u010devidaca i zapisa o \u201cencomienda\u201d, danku koji su potla\u010deni narodi plac\u0301ali kolonijalnim vlastima. Ali nijedan od ova dva na\u010din merenja nije precizan \u2013 prvi ima tendenciju da precenjuje veli\u010dinu populacije, jer su rani kolonizatori hteli da pru\u017ee uve\u0107anu veli\u010dinu bogatstva novootkrivenih zemalja, kako bi dobili sredstva za dalje pohode od evropskih finansijera. Drugi metod prou\u010dava sistem pla\u0107anja danka kolonizatorima, ali taj sistem je uspostavljen tek nakon \u0161to su mnoge epidemije bolesti vec\u0301 zna\u010dajno smanjile domicilnu populaciju, ukazuju autori nove studije. Nova studija uvodi potpuno novu metodologiju: istra\u017eiva\u010di su podelili Severnu i Ju\u017enu Ameriku na 119 regija, pa su zatim detaljno prou\u010dili sve ranije objavljene procene predkolumbovskih populacija, u svakoj od njih. Na taj na\u010din, autori su izra\u010dunali da je oko 60,5 miliona ljudi \u017eivelo u obe Amerike, pre kontakta sa evropljanima.<\/p>\n

Kada su Koch i njegove kolege (autori nove studije) sumirali sve podatke, do\u0161li su do zapanjuju\u0107eg zaklju\u010dka. Izme\u0111u 1492. i 1600. godine, 90% autohtonog stanovni\u0161tva u Americi je umrlo. To zna\u010di da je oko 55 miliona ljudi poginulo zbog nasilja i umrlo zbog nikad pre vi\u0111enih patogena kao \u0161to su velike boginje, male boginje i grip. Prema ovim novim prora\u010dunima, broj poginulih iznosio je oko 10% ukupne populacije Zemlje u to vreme. To je vi\u0161e ljudi nego dana\u0161nja populacija Njujorka, Londona, Pariza, Tokija i Pekinga. Nestanak tolikog broja ljudi zna\u010dio je smanjenje poljoprivredne proizvodnje. Koristec\u0301i nove procene populacije i procene o tome koliku povr\u0161nu obradive zemlje su autohtoni stanovnici koristili po glavi stanovnika, autori studije su izra\u010dunali da su domoroda\u010dke populacije obra\u0111ivale oko 62 miliona hektara (239.000 kvadratnih milja) zemlji\u0161ta pre evropskog kontakta. I koli\u010dina zemlje koja se obra\u0111ivala je, tako\u0111e, opala za oko 90%, na samo 6 miliona hektara (23.000 kvadratnih milja) do 1600. godine. Vremenom je drvec\u0301e i ostala prirodna vegetacija preuzela tu, prethodno obra\u0111ivanu, zemlju i po\u010deli su da apsorbuju vi\u0161e ugljen-dioksida iz atmosfere nego \u0161to je to \u010dinile biljke koje su gajene u poljoprivredne svrhe..<\/p>\n

Ugljen-dioksid zadr\u017eava toplotu u atmosferi planete (to je ono \u0161to ljudska aktivnost sada emitira u nevi\u0111enoj meri), ali biljke i drvec\u0301e upijaju taj gas, kao normalni deo procesa fotosinteze. Dakle, kada je prethodno obra\u0111eno zemlji\u0161te u Severnoj i Ju\u017enoj Americi \u2013 po povr\u0161ini skoro jednako veli\u010dine Francuske \u2013 po\u0161umljeno drvec\u0301em i ostalom florom, nivo atmosferskog ugljen-dioksida je opao. Podaci dobijeni analizom leda sa Antarktika, a koji datira iz kasnih 1500-ih i 1600-ih godina, potvr\u0111uju smanjenje ugljen-dioksida.Taj pad CO2 je bio dovoljan da smanji globalne temperature za 0,15 stepeni celzijusa i doprinese enigmatskom globalnom trendu hla\u0111enja zvanom \u201cmalo ledeno doba\u201d, tokom kojeg su se gle\u010deri \u0161irili.<\/p>\n

Kochovo obja\u0161njenje nije ubedilo sve nau\u010dnike. \u201cIstra\u017eiva\u010di verovatno preuveli\u010davaju svoj slu\u010daj\u201d, rekao je Joerg Schaefer koji radi u Zemaljskoj opservatoriji Lamont-Doherti pri Univerzitetu Kolumbija. \u201cApsolutno sam siguran da ovo istra\u017eivanje ne obja\u0161njava uzrok promene nivoa ugljen-dioksida u atmosferi i promenu temperature u tom periodu.\u201d Koch smatra da je pad udela ugljen-dioksida u atmosferi mogao biti uzrokovan drugim, prirodnim faktorima, kao \u0161to su vulkanske erupcije ili promene u solarnoj aktivnosti. Ali on i njegove kolege zaklju\u010dili su da smrt 55 miliona autohtonih Amerikanaca obja\u0161njava oko 50% ukupnog smanjenja atmosferskog ugljen-dioksida. \u201cDakle, potrebne su vam i prirodne i ljudske snage da objasnite pad\u201d, rekao je on.<\/p>\n

Koch je rekao da rezultati revidiraju na\u0161e razumijevanje o tome koliko dugo ljudska aktivnost uti\u010de na klimu Zemlje. \u201cLjudske akcije u to vreme izazvale su pad atmosferskog CO\u2082 koji je hladio planetu mnogo pre nego \u0161to se ljudska civilizacija bavila idejom klimatskih promena\u201d, napisali su on i njegovi koautori.Oni su upozorili da, ako se sli\u010dan doga\u0111aj po\u0161umljavanja dogodi danas, to ne bi u\u010dinilo mnogo da ubla\u017ei trenutnu stopu zagrevanja Zemlje. Pad atmosferskog ugljen-dioksida koji se dogodio u 17. veku jednak je emisiji \u0161tetnih gasova, nastalih kori\u0161\u0107enjem fosilnih goriva, u periodu od samo tri godine danas, rekao je Koch.\u201dNe postoji na\u010din da se smanje emisije gasova nastalih kori\u0161\u0107enjem fosilnih goriva\u201d, rekao je on, dodajuc\u0301i da stvaranje novih i obnova starih \u0161uma, me\u0111utim, i dalje ostaje izuzetno zna\u010dajna mera u borbi za smanjenje \u0161tetnih gasova u atmosferi.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Stru\u010dnjaci ve\u0107 dugi niz godina poku\u0161avaju da kvantifikuju obim pokolja autohtonih ameri\u010dkih naroda u Sjevernoj, Centralnoj i Ju\u017enoj Americi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-263912","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263912","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=263912"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263912\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=263912"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=263912"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=263912"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}