{"id":263759,"date":"2019-04-01T07:33:34","date_gmt":"2019-04-01T05:33:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=263759"},"modified":"2019-04-01T07:33:34","modified_gmt":"2019-04-01T05:33:34","slug":"vek-fasizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/04\/01\/vek-fasizma\/","title":{"rendered":"Vek fa\u0161izma"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Ovih dana, odvija se stogodi\u0161njica od ro\u0111enja \u2013 fa\u0161izma. 23. marta 1919. godine, jedan ljutiti novinar i razo\u010darani vojnik iz Prvog svetskog rata, Benito Musolini, u Milanu je osnovao organizaciju koju je nazvao \u201eItalijanski Sve\u017eanj Borbe\u201c (Fasci Italiani di Combattimento).<\/p>\n

Ta neobi\u010dna re\u010d, \u201esve\u017eanj\u201c, \u201esnop\u201c ili u prenesenom smislu \u201esavez\u201c, na italijanskom jeziku pi\u0161e se \u201efascio\u201c, a izgovara \u201efa\u0161\u0161o\u201c. Ostalo je brutalna, tragi\u010dna i zloglasna istorija. Ba\u0161 kao i istorija koja traje i danas. Jer gotovo ta\u010dno stole\u0107e kasnije, 15. marta 2019. godine, na \u201edalekom\u201c Novom Zelandu, izvesni Brenton Tarant je iz vatrenog oru\u017eja ubio 50 ljudi druga\u010dije vere i boje ko\u017ee, nazivaju\u0107i sebe upravo \u2013 fa\u0161istom. A u tom odurnom me\u0111uvremenu, od 1919. do 2019. godine, na desetine dr\u017eava sveta imale su fa\u0161isti\u010dke re\u017eime na vlasti, zakuvav\u0161i i svetski rat, sa prate\u0107im brojem ljudskih \u017ertava koji se meri desetinama miliona.<\/p>\n

Naravno, Musolini nije bio izmislio militarizam, ksenofobiju, etnonacionalizam i totalitarizam. I mnogi od ovih zlo\u0107udnih tumora politike i dru\u0161tva deo su ljudske prirode. Ali, koriste\u0107i banalnu metaforu o sve\u017enju ili snopu pru\u0107a, on jeste podario ime jednoj novoj, specifi\u010dnoj i krajnje uticajnoj vrsti ovakvog na\u010dina mi\u0161ljenja, verovanja i pona\u0161anja. A taj alegori\u010dni smisao \u0161atro uve\u0107ane snage pojedina\u010dnih gran\u010dica putem jedinstva ili sloge u fa\u0161isti\u010dkom sve\u017enju, nai\u0161ao je i nailazi na kranje plodno tlo u Evropi i svetu. Natapaju\u0107i ga i \u0111ubre\u0107i ljudskom krvlju i danas.<\/p>\n

I sad, oko tog fa\u0161izma postoje i dva me\u0111usobno suprotstavljena i jednako pogre\u0161na shvatanja. Jedno je ono \u0161iroko ili \u201emaksimalisti\u010dko\u201c, gde se re\u010di \u201efa\u0161izam\u201c i \u201efa\u0161ista\u201c u\u010destalo koriste kao politi\u010dki termini sa namerom diskreditovanja politi\u010dkih oponenata. Rasipaju\u0107i ove re\u010di kao krava balegu, politi\u010dari na ovaj na\u010din \u010desto etiketiraju sve one koji imaju netolerantna ili neliberalna gledi\u0161ta. Pa su tada \u201efa\u0161isti\u201c i oni koji se protive rampama za invalide po pla\u017eama i oni koji jedu meso zbog tzv. \u201eholokausta nad \u017eivotinjama\u201c. Ali, s druge strane, postoji i jedno usko ili \u201eminimalisti\u010dko\u201c shvatanje fa\u0161izma.<\/p>\n

A ovakvu nakaradnu percepciju fa\u0161izma kao politi\u010dke ideologije mahom su bili iskrivili nema\u010dki fa\u0161isti ili nacisti, odnosno zastra\u0161uju\u0107e i traumati\u010dno iskustvo holokausta kao kvintesencijalnog zla. Otuda, i zahvaljuju\u0107i dokumentarcima sa kablovske, slike koje padaju na pamet kada se spomene \u201efa\u0161izam\u201c obi\u010dno su nema\u010dki politi\u010dari i generali u ulickanim \u201eHugo Boss\u201c uniformama poput Hitlera, Himlera, Geringa, Gebelsa i ostale bande. Dakle, jedna \u0161epava i ne\u0161kolovana ekipa sa sme\u0161nim frizurama i komi\u010dnim facijalnim maljama, kao i sa neobi\u010dno patolo\u0161kom fiksacijom na Jevreje. Me\u0111utim, nema\u010dki fa\u0161izam ili nacizam pre je izuzetak, nego pravilo u pogledu onoga \u0161ta fa\u0161izam zapravo jeste. Jer u pitanju je ne\u0161to i mnogo \u0161ire i mnogo dublje od toga.<\/p>\n

Fa\u0161izam pre svega odlikuje jedan virulentni, ekstremni, desni\u010darski, militantni i hegemoni etnonacionalizam. Kao i ideja i praksa monolitne i jedinstvene nacije podanika pod \u010dvrstom rukom jednog autokratskog vo\u0111e. Uz prate\u0107i ksenofobni i klerikalni progon svih drugih i druga\u010dijih koji tu ne\u0161to laprdaju i mrsomude. I zato ona o\u0161tra sekira koja simboli\u010dki izviruje iz navedenog sve\u017enja pru\u0107a u kojem samo sloga naciju spa\u0161ava. Za fa\u0161iste, demokratija je samo jo\u0161 jedan propali, naivni i jalovi sistem, a ljudska prava i sloboda mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja tek su podle zavere i puke varke mrskih liberala i ostalih pedera. Isto kao i klasne razlike i ostale dru\u0161tvene nejednakosti o kojima drobe proklete komunjare. \u0160to sve onda treba bataliti u ime dr\u017eave i nacije koja te\u017ei da se teritorijalno i populaciono uve\u0107ava, dok paralelno ispravlja istorijske (a ne dru\u0161tvene) nepravde. Upravo zato je Musolini svoj \u201eItalijanski Sve\u017eanj Borbe\u201c i stvorio i popularizovao na osnovu ideje o \u2013 \u201eVelikoj Italiji\u201c.<\/p>\n

Naime, nakon Versajskog sporazuma koji je bio raspar\u010dao Austriju, Italiji su dodeljeni Ju\u017eni Tirol, Trst i Istra. Ali, Musoliniju i fa\u0161istima ovo nekako nije bilo dovoljno, te su bili zahtevali i Rijeku i Dalmaciju na Jadranu kao deo \u201eVelike Italije\u201c. I upravo tako, i na tim zahtevima u pravcu Balkana, pre stotinu godina je nastao \u2013 fa\u0161izam. A sli\u010dno je bilo i sa teritorijalno, genetski i politi\u010dki uvre\u0111enim fa\u0161isti\u010dkim pahuljicama u Austriji, Ma\u0111arskoj, Slova\u010dkoj, Japanu, Brazilu, \u0160paniji, Norve\u0161koj ili Finskoj itd. koji su zahtevali svoj deo geopoliti\u010dkog kola\u010da. Pa \u010dak i sa nacistima, tim upadljivim antisemitskim izuzecima me\u0111u evropskim fa\u0161istima. Prva ta\u010dka Manifesta Nacisti\u010dke partije nakon osnivanja (1920.) citirano je glasila: \u201e\u017delimo da svi Nemci \u017eive u Velikoj Nema\u010dkoj\u201c. Bila je to zloglasna ideja o krvolo\u010dnoj potrebi za \u201esvim Nemcima u jednoj dr\u017eavi\u201c. Zvu\u010di poznato?<\/p>\n

Pri\u010dekajmo na trenutak ukoliko smo prvo pomislili na zvani\u010dnu Srbiju tokom njene etnonacionalisti\u010dke i velikosrpske politike od 1991. do 1995. i tokom 1998-1999. godine u pogledu \u201esvih Srba u jednoj dr\u017eavi\u201c. Iako se militaristi\u010dka, rasisti\u010dka i etni\u010dko\u010dista\u010dka politika Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, Vojislava \u0160e\u0161elja, Radovana Karad\u017ei\u0107a i Ratka Mladi\u0107a prema Hrvatima, Bo\u0161njacima i Albancima ne mogu interpretirati druga\u010dije nego kao \u010disti i nepatvoreni \u2013 fa\u0161izam, na kojeg bi i Musolini bio ponosan. Iste zaumne politike odlikovale su i Japan (1931-1945), Brazil (1937-1945), \u010cile (1932-1938), Kinu (1932-1938), Finsku (1929-1932), Gr\u010dku (1936-1941), te Portugal (1932-1974) i \u0160paniju (1936-1975). Postojali su ozbiljni fa\u0161isti\u010dki pokreti i u jednoj \u0160vedskoj (1926-1929), Belgiji (1930-1945), Holandiji (1923-1945), Norve\u0161koj (1943-1945), Velikoj Britaniji (1932-1940), Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama (1933-1941) i Jugoslaviji (1935-1939).<\/p>\n

Negde je ovo bila zvani\u010dna politika, negde zna\u010dajna politi\u010dka snaga, ali principi su ostajali isti, uprkos nijansama. Uzgred, mnogi od ovih fa\u0161ista uop\u0161te nisu bili mirisali \u2013 naciste. Poljski, austrijski ili francuski fa\u0161isti su se ozbiljno protivili nema\u010dkoj invaziji na Poljsku, Austriju ili Francusku. A fa\u0161isti\u010dki re\u017eimi u Portugalu i \u0160paniji ostali su vojno neutralni tokom Drugog svetskog rata i pre\u017eiveli su i disali do 1970-ih. Doktrine razli\u010ditih evropskih fa\u0161izama razlikovale su se i u pogledu dru\u0161tvenih slojeva kojima su se obra\u0107ale. Francuski fa\u0161izam zasnivao se na podr\u0161ci konzervativne i aristokratske elite, nacizam je svoju podr\u0161ku zasnivao na srednjoj klasi, dok je fa\u0161isti\u010dke pokrete u Rumuniji i Ma\u0111arskoj prvenstveno podr\u017eavala radni\u010dka klasa. Ali je fa\u0161izam ipak ostajao neodvojiv od \u2013 etnonacionalizma.<\/p>\n

Taj prokleti nacionalizam bio je jedan neobi\u010dno uticajni i popaljivi revolucionarni politi\u010dki pokret iz 19. veka i koji je na romanti\u010darskim osnovama zahtevao ru\u0161enje evropskih carstava u ime nekakve nacionalne, verske i jezi\u010dke slobode. Sve to u ime etnonacionalnog i uskogrudog ogra\u0111ivanja u okvire najnovijeg izmi\u0161ljenog kolektiviteta ili plemena nazvanog \u201enacijom\u201c ili \u201enarodom\u201c. A bio je to i pokret koji je u 20. veku, galvanizovan klanicom Prvog svetskog rata, reakcionarno metastazirao u \u2013 fa\u0161izam.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, fa\u0161izam je jedna hibridna, populisti\u010dka i nacionalisti\u010dka ideologija koja se komotno prilago\u0111ava datom istorijskom i sociopoliti\u010dkom okru\u017eenju. Fa\u0161izam jednostavno nisu samo nacisti koji mar\u0161iraju i salutiraju po Nirnbergu u filmovima Leni Rifen\u0161tal. Niti su to samo neonaci-skinhedi koji na koncertima salutiraju \u201eZig hajl\u201c kada ne maltretiraju Rome nakon jednog piva previ\u0161e. Velika dr\u017eava i mo\u0107na nacija, sa vi\u0161e ili manje religije u tom bu\u0107kuri\u0161u, a sve nasuprot svim drugim i druga\u010dijim, bila je i ostala glavna strukturna i organizaciona odlika fa\u0161izma.<\/p>\n

Osnovni principi fa\u0161izma zato su: iracionalizam, nacionalizam, rasizam, glorifikacija dr\u017eave, princip liderstva, rasizam i antikomunizam. Izo\u0161trimo svoje radare i nau\u010dimo da ih prepoznajemo u na\u0161em okru\u017eenju. Jer, na ovu mra\u010dnu stogodi\u0161njicu, va\u017eno je razumeti i upozoriti na uspone i padove, kao i na ponovne uspone fa\u0161izma u na\u0161im dru\u0161tvima. Nacionalizam kao pogonsko gorivo fa\u0161izma mo\u017eda socioistorijski pripada 19. veku, ali je istovremeno i kao \u0110ekna \u2013 jo\u0161 nije umro, a ka\u2019\u0107e ne znamo.<\/p>\n

Dvadeseti vek jeste bio i vek automobila i aviona, vakcina i antibiotika, radija i televizije, sletanja na Mesec, cepanja atoma i sekvenciranja genoma, kompjutera i interneta, Gugla i Fejsbuka. Ali, bio je to i vek fa\u0161izma. U jednom i nimalo davnom trenutku svoje istorije, Evropa je od Portugala do Poljske, i od Norve\u0161ke do Jugoslavije, bila fa\u0161isti\u010dka.<\/p>\n

Uz Japan i Brazil, Ju\u017enu Afriku i Argentinu, zato \u0161to fa\u0161izam ne poznaje geografske granice i zato \u0161to krvna pripadnost, etni\u010dka \u010disto\u0107a, narajcani militarizam, velika dr\u017eava, pravedna borba i vaskolika mr\u017enja prema drugima naprosto miluju \u010doveka po ganglijama poput piva, seksa i sladoleda. Naravno, 20. vek bio je i stole\u0107e stotina hiljada hrabrih, mo\u0107nih, raspame\u0107uju\u0107ih, nepokolebljivih i posve partizanskih borbi i \u017ertava mnogih mu\u0161karaca i \u017eena protiv tog fa\u0161isti\u010dkog zla i naopakog. Ali je pogre\u0161no smatrati da je fa\u0161izam kao ideologija definitivno pora\u017een u Drugom svetskom ratu. U pitanju je sistem vrednosti, verovanja i razmi\u0161ljanja koji predstavlja trajnu pretnju i stotinu godina nakon \u0161to mu je bilo nadenuto ime.<\/p>\n

Zapitajmo se onda i slede\u0107e: mo\u017ee li etnonacionalna, teritorijalna, demografska, vrednosna i ideolo\u0161ka drama i kolektivna frustracija oko Kosova sa Metohijom predstavljati motiv za novu inkarnaciju srpskog fa\u0161izma? Svojevrsna kognitivna privla\u010dnost i sigurnost u pot\u010dinjavanju svemo\u0107nom vo\u0111i, hijerarhiji i autoritetu, sve to u ime \u201evelike\u201c dr\u017eave ili nacije, i na prate\u0107i u\u0161trb \u017eivota, blagostanja, slobode i jednakosti drugih i druga\u010dijih ljudi, ostaje trajna opasnost i danas. Smrt fa\u0161izmu!<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Fa\u0161izam pre svega odlikuje jedan virulentni, ekstremni, desni\u010darski, militantni i hegemoni etnonacionalizam<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-263759","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263759","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=263759"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263759\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=263759"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=263759"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=263759"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}