{"id":263723,"date":"2019-03-31T08:30:23","date_gmt":"2019-03-31T06:30:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=263723"},"modified":"2019-03-31T08:30:23","modified_gmt":"2019-03-31T06:30:23","slug":"trijumf-kapitalizma-i-politicka-kriza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/03\/31\/trijumf-kapitalizma-i-politicka-kriza\/","title":{"rendered":"Trijumf kapitalizma i politi\u010dka kriza"},"content":{"rendered":"
\"\"

Branko Milanovi\u0107<\/p><\/div>\n

Autor: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Nema sumnje da zapadni svet prolazi kroz ozbiljnu politi\u010dku krizu koju je najbolje opisati kao krizu poverenja u politi\u010dke institucije i dr\u017eavu.<\/p>\n

Ipak, dve stvari se \u010desto previ\u0111aju. Prvo, kriza poverenja u institucije nije ograni\u010dena na zapadne zemlje \u2013 ona je globalna. Kriza na zapadu privla\u010di vi\u0161e pa\u017enje zato \u0161to su zapadni mediji dominantni i zato \u0161to se nekada verovalo da ekonomski razvijena liberalna dru\u0161tva ne bi smela patiti od pro\u0161irivanja jaza izme\u0111u onih koji upravljaju i onih kojima se upravlja.<\/p>\n

Drugo, kriza ima dublje korene nego \u0161to obi\u010dno mislimo: njene po\u010detke treba tra\u017eiti davno pre finansijskog sloma 2008. i trvenja izazvanih globalizacijom. Kriza je, zapravo, proistekla iz veoma impresivnog i donekle neo\u010dekivnog uspeha projekta uvo\u0111enja kapitalisti\u010dkih odnosa u sve domene \u017eivota \u2013 uklju\u010duju\u0107i privatni \u017eivot i, \u0161to je jo\u0161 va\u017enije, politiku.<\/p>\n

Neoliberalne revolucije s po\u010detka 80-ih godina 20. veka, koje vezujemo za imena tada\u0161njeg ameri\u010dkog predsednika Ronalda Reagana i britanske premijerke Margaret Thatcher \u2013 a ne treba zaboraviti ni va\u017enog kineskog lidera Deng Sjaopinga \u2013 usledile su posle prevrata u ekonomskoj misli koji je doneo, izme\u0111u ostalog, teoriju javnog izbora i libertarijanizam, a zahvaljuju\u0107i kome \u0107e politi\u010dki prostor po\u010deti sve eksplicitnije da se tretira kao produ\u017eetak svakodnevnih ekonomskih aktivnosti. Politi\u010dari su tako postali tek jo\u0161 jedna grupa preduzetnika koji su umesto bankarstva ili razvoja softvera odabrali da svoje ve\u0161tine i preferencije u prihvatanju rizika oprobaju na terenu politike. Prihva\u0107en je na\u010delni stav da usmerenost na ostvarivanje ciljeva i racionalno postupanje u li\u010dnom interesu ne treba ograni\u010davati na sferu ekonomije \u2013 jer je njihovo va\u017eenje znatno \u0161ire i obuhvata politiku.<\/p>\n

Takav pogled na svet je stekao ogromnu popularnost. Ne samo da se politi\u010dari sve \u010de\u0161\u0107e pona\u0161aju onako kako najvi\u0161e odgovara njihovim li\u010dnim interesima (\u0161to su verovatno \u010dinili i ranije), nego se takvo pona\u0161anje od njih sada i o\u010dekuje. Mo\u017eda ne nailazi na odobravanje, ali postalo je o\u010dekivano utoliko \u0161to niko vi\u0161e ne vidi ni\u0161ta neobi\u010dno u tome \u0161to politi\u010dari misle prvenstveno i pre svega na sopstvene finansijske interese.<\/p>\n

Bliskost i veze sa centrima mo\u0107i koje razvijaju dok obavljaju politi\u010dke funkcije mogu se unov\u010diti pronala\u017eenjem unosnih poslova u privatnom sektoru (Jos\u00e9 Manuel Barroso, Tony Blair, Jim Kim iz Svetske banke). Mogu da dr\u017ee govore korporativnim mogulima za vi\u0161emilionske honorare (Barrack Obama, Bill Clinton, Hillary Clinton). Ili da sede u brojnim upravnim odborima.<\/p>\n

Neki od njih \u2013 oni koji dolaze iz privatnog sektora (Silvio Berlusconi, Thaksin Shinawatra) \u2013 svoje politi\u010dke partije otvoreno reklamiraju kao klijentelisti\u010dke klubove. Imate problem koji treba re\u0161iti? U\u0111ite u na\u0161u partiju. Se\u0107am se da sam u Milanu video takvu reklamu za Berlusconija i Forza Italia \u2013 pokret \u010diji se manjak ideologije, izvan zadovoljavanja li\u010dnih ekonomskih interesa, ogleda u banalnosti imena ukradenog od italijanskih fudbalskih navija\u010da.<\/p>\n

Duga\u010dak je spisak politi\u010dara (i njihovih sledbenika) koji su sticanje bogatstva prihvatili kao prirodnu funkciju homo economicusa u dr\u017eavnoj slu\u017ebi. Za neke od najpoznatijih smo \u010duli kada su pali \u2013 ako su u svojim sumnjivim radnjama oti\u0161li predaleko ili nisu uspeli da ih dovoljno dobro prikriju. Znamo za njih po finansijskim skandalima i zatvorskim kaznama. Na primer, dvoje od poslednjih troje predsednika Brazila nalaze se u zatvoru zbog korupcije. Svih pet poslednjih perunaskih predsednika osu\u0111ivani su na zatvorske kazne zbog korupcije, nalaze se pod istragom ili su u bekstvu. \u0106erka pokojnog uzbekistanskog predsednika zatvorena je zbog pronevere vi\u0161e milijardi dolara. Istraga preti i \u0107erki biv\u0161eg predsednika Angole, predsednici dr\u017eavne naftne kompanije i najbogatijoj \u017eeni u Africi, ako se ikada vrati u zemlju.<\/p>\n

U Evropi, biv\u0161i francuski predsednik Nicolas Sarkozy bio je pod istragom zbog ume\u0161anosti u vi\u0161e finansijskih skandala, od kojih je najozbiljniji onaj povezan sa tajnim donacijama pokojnog libijskog diktatora Moamera Gadafija za izbornu kampanju 2007. Biv\u0161i nema\u010dki kancelar Helmut Kohl je 2000. morao da se odrekne titule po\u010dasnog predsednika CDU posle otkri\u0107a tajnih partijskih ra\u010duna kojima je on upravljao.<\/p>\n

Osim \u0161to odbija da poka\u017ee poreske prijave, ameri\u010dki predsednik Donald Trump je zaboravio da svoje poslovne interese prenese na tre\u0107a lica, \u0161to bi morao da uradi da bi se za\u0161titio od spoljnih uticaja dok je na predsedni\u010dkoj funkciji. Njegov ruski kolega Vladimir Putin iskoristio je politi\u010dku mo\u0107 da stekne bogatstvo koje vi\u0161estruko nadma\u0161uje njegove redovne prihode.<\/p>\n

Na istoku i zapadu, severu i jugu politi\u010dari potvr\u0111uju neprikosnovenu dominaciju neoliberalne doktrine \u201cekonomskog imeprijalizma\u201d \u2013 ideje da iza svih ljudskih aktivnosti stoji \u017eelja za materijalnim uspehom, da je uspeh u pravljenju novca pokazatelj \u010dovekove vrednosti i da je politika biznis kao i svaki drugi.<\/p>\n

Problem sa takvim pristupom, kada se primeni na sferu politike, jeste to \u0161to podsti\u010de cinizam u naj\u0161iroj populaciji. Zvani\u010dni jezik politike uvek je fokusiran na zajedni\u010dke interese i javno dobro \u2013 iako stvarnost i ideolo\u0161ka opravdanja te stvarnosti daju sasvim druga\u010diju sliku. To odudaranje je sve lak\u0161e uo\u010diti. Tako svaki dr\u017eavni zvani\u010dnik postaje licemer koji nas ube\u0111uje da je tu zato \u0161to mu na srcu le\u017ei javno dobro, iako je o\u010digledno da je u politici da bi napunio sopstvene d\u017eepove, ako ne odmah, onda uskoro \u2013 ili, ako je ve\u0107 bogat, da bi spre\u010dio dono\u0161enje politi\u010dkih odluka koje \u0107e ugroziti njegovo \u201ccarstvo\u201d.<\/p>\n

Je li onda \u010dudno \u0161to politi\u010darima vi\u0161e niko ne veruje? Je li neobi\u010dno \u0161to svaki njihov postupak tuma\u010dimo kroz prizmu li\u010dnih interesa ili lobisti\u010dkog diktata? \u0160tavi\u0161e, tr\u017ei\u0161na revolucija iz 80-ih godina i dominantna ekonomska paradigma nam govore da tako i treba da bude. I da je tako za sve najbolje.<\/p>\n

Nepoverenje prema vladaju\u0107im elitama je posledica uspe\u0161ne projekcije kapitalisti\u010dkog modusa pona\u0161anja na sve sfere ljudske aktivnosti, uklju\u010duju\u0107i i politiku. Nezgoda je u tome \u0161to, ako to prihvatimo, onda ne mo\u017eemo o\u010dekivati od glasa\u010da da poveruju da se politika rukovodi idealom javnog interesa.<\/p>\n

To je problem koji nije lako re\u0161iti. Da bi se povratilo poverenje, politika bi morala da se povu\u010de sa onih podru\u010dja na kojima vladaju uobi\u010dajena kapitalisti\u010dka pravila. A da bi se to dogodilo, politi\u010dari bi morali da se odreknu skupa vrednosti koje kapitalisti\u010dki sistem implicira, a u \u010dijem sredi\u0161tu je maksimizacija finansijskog interesa. Kako i gde da prona\u0111emo takve politi\u010dare? Da se ugledamo na Tibet i nove lidere potra\u017eimo u zaba\u010denim selima jo\u0161 nezaga\u0111enim hiperkomercijalizacijom? Budu\u0107i da su izgledi za to mali, mislim da se treba privi\u0107i na ideju da \u0107e nepoverenje potrajati i da provalija koja deli politi\u010dku elitu i najve\u0107i deo populacije ne\u0107e skoro nestati.<\/p>\n

Zbog toga \u0107e politi\u010dki \u017eivot jo\u0161 dugo biti veoma komplikovan. A za op\u0161tu malaksalost politi\u010dkog sistema i nevolje koje nas tek \u010dekaju mo\u017eemo okriviti trijumf kapitalizma.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/Social Europe<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na istoku i zapadu, severu i jugu politi\u010dari potvr\u0111uju neprikosnovenu dominaciju neoliberalne doktrine \u201cekonomskog imeprijalizma\u201d \u2013 ideje da iza svih ljudskih aktivnosti stoji \u017eelja za materijalnim uspehom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-263723","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263723","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=263723"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263723\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=263723"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=263723"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=263723"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}