{"id":263624,"date":"2019-03-29T07:00:52","date_gmt":"2019-03-29T06:00:52","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=263624"},"modified":"2019-03-28T22:05:08","modified_gmt":"2019-03-28T21:05:08","slug":"ove-nacije-su-same-sebe-porazile","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/03\/29\/ove-nacije-su-same-sebe-porazile\/","title":{"rendered":"Ove nacije su same sebe porazile"},"content":{"rendered":"

\"\"Razgovarala: \u00a0Maja Isovi\u0107 Dobrijevi\u0107<\/strong><\/p>\n

Dubravka Stojanovi\u0107, ugledna istori\u010darka iz Srbije i profesorica istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u intervjuu za BUKU govori o trenutnom stanju u regiji, nacionalizmu na ovim prostorima, odnosu Srba iz Srbije i Bosne i drugim temama.<\/p>\n

Profesorice Stojanovi\u0107, kako Vi vidite trenutnu situaciju u regiji, koji problemi su, po Va\u0161em mi\u0161ljenju, najvi\u0161e izra\u017eeni, da li su rje\u0161ivi?<\/strong><\/p>\n

Vidim niz propalih, neuspe\u0161nih i nikad ostvarenih dr\u017eava, koje su sada, nakon tih eksperimenata da postanu dr\u017eave, 20 godina posle rata, shvatile da nisu postale dr\u017eave, da nisu razvile privredu, da nisu usre\u0107ile svoje gra\u0111ane, da su to siroma\u0161na dru\u0161tva na dnu Evrope po svakom kriterijumu, od raka grli\u0107a materice, do umrlih beba i nepismenih gra\u0111ana. One ne znaju \u0161ta drugo da ponude osim uvek iste pri\u010de i to je ne\u0161to \u0161to odgovara svim tim elitama koje nisu samo politi\u010dke, nego su i crkvene, intelektualne, privredne… To je taj nacionalizam i ponovni rast negativnih emocija. Obi\u010dno se ka\u017ee da je to ne\u0161to iracionalno i kompletno ludo, ali naprotiv, to je vrlo racionalno, to je na\u010din vladanja i kad vi ni\u0161ta drugo nemate da ponudite svojim gra\u0111anima, vi mu ponovo nudite tu istu emociju za koju se u sljede\u0107em koraku mo\u017ee o\u010dekivati da pre\u0111e u sukobe. Ta emocija se prosto mora razvijati, ona ne mo\u017ee ostati na istom nivou sa drugim emocijama i, prema tome, to je uvek opasnost za novi konflikt i produbljivanje lo\u0161ih odnosa. U toj politici, sa svih strana, od Hrvatske, pa i Slovenije, do Makedonije i Gr\u010dke, vidim igru emocija umesto bilo kog drugog razvoja ili napretka tih dr\u017eava i dru\u0161tava.<\/p>\n

Od po\u010detka devedesetih \u017eivimo u dru\u0161tvima u kojima se uzdi\u017eu nacionalizam i religija, ove kategorije ve\u0107 vi\u0161e od 20 godina ja\u010daju. Kako Vi kao istori\u010darka gledate na ovo, da li je mogu\u0107e da \u0107e se tenzije izme\u0111u nacija smanjiti?<\/strong><\/p>\n

Nada mora da postoji ili bismo svi kolektivno oti\u0161li, ili bismo se kolektivno samoubili, kad te nade ne bi bilo. Ali, razloga za nadu ima sve manje, pogotovo kada vidimo da ni Evropska unija ili u\u010de\u0161\u0107e u Evropskoj uniji nije dovelo do pobolj\u0161anja situacije u mnogim zemljama. Uzmimo na primer Gr\u010dku, koja je \u010dlanica Evropske unije od po\u010detka osamdesetih i najve\u0107e mogu\u0107e investicije su bile u Gr\u010dkoj u kratkom vremenu, to je zemlja koja je do\u017eivela ogroman razvoj zahvaljuju\u0107i Evropskoj uniji. Danas mi vidimo da\u00a0 neke strasti, kao ne\u0161to \u0161to nam se \u010dini potpuno besmislenim, kao \u0161to je ime Makedonije, mogu da izvedu na ulice u Atini milion ljudi i da se ni\u0161ta za tolike godine po tom pitanju nije promenilo. To su stvari koje ne ostavljaju mnogo prostora za neki optimizam. Slovenija i Hrvatska su \u010dlanice Evropske unije, a ne vidi se da je to dovelo do stvarnih dubinskim promena u politici i razumevanju. Mi smo se tome nadali, da \u0107e evropske integracije dovesti jedan drugi govor, druge teme, da \u0107e to dovesti do razvoja tih dru\u0161tava, a pokazuje se da su stvari mnogo dublje i komplikovanije i da Evropa u tome nije uspela. Prema tome, i ona sama bi na tome morala da radi da bi uop\u0161te i sama opstala.<\/p>\n

Mi \u017eivimo u vremenima kada su ratni zlo\u010dinci istovremeno i narodni heroji. Mo\u017eemo li generalno kao dru\u0161tvo napredovati dok se ne suo\u010dimo sa tim, sa \u010dinjenicom da nije bitno samo \u0161ta su drugi radili nama, nego i \u0161ta smo mi radili drugima?<\/strong><\/p>\n

Oduvek sam kao istori\u010darka smatrala da nema napretka bez izra\u017eavanja pro\u0161lih problema. Do danas, kad god je neka kriza u okviru dr\u017eava ili me\u0111u dr\u017eavama, u pitanju je neki datum, dakle krize su se svele na tuma\u010denje Srebrenice, Oluje, 9. januara, 6. aprila, odnosno krize na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije svode se na tuma\u010denje pro\u0161losti. Drugim re\u010dima, mi iz tih kriza ne mo\u017eemo da iza\u0111emo dok ne do\u0111emo do toga \u0161ta se u toj pro\u0161losti desilo, a pri tom do toga moramo da do\u0111emo na neki na\u010din zajedno, jer ni\u0161ta ne vredi ako jedna strana sama sa sobom ne\u0161to slu\u010dajno re\u0161i ako druga strana i dalje insistira na nekom prethodnom tuma\u010denju, jer to je sistem spojenih sudova i jedni na druge neprekidno uti\u010du. Slavljenje Oluje sasvim sigurno izaziva reakciju Srba iz Srbije, to je vezano jedno za drugo. To je ogroman posao na tom takozvanom suo\u010davanju sa pro\u0161losti, tu se ni\u0161ta nije uradilo. Vi ste postavili klju\u010dno pitanje heroja i ratnih zlo\u010dinaca, ali nije se postavilo pitanje kako smo mi u taj rat u\u0161li, \u0161ta se tu desilo, za\u0161to je do\u0161lo do tog rata, kakvi su to bili planovi, programi i ideje koje su do toga doveli, ko je \u0161ta tu hteo, ko je hteo da osvoji koji deo teritorije i da ju o\u010disti od koga. Mi moramo da se vratimo na osamdesete godine, na vrijeme kad su napravljeni ti ratni programi i kad su ti ratovi idejno i ideolo\u0161ki pripremljeni. To je ono sa \u010dim ti narodi moraju da se suo\u010de, da shvate da oni ne mogu da odu dalje ako i dalje imaju te teritorijalne aspiracije, e od toga mi nismo odustali. Po\u0161to niko nije odustao od teritorijalnih aspiracija onda je normalno da ratni zlo\u010dinci, koji su bili vo\u0111e tih programa, i dalje budu heroji.<\/p>\n

Kada je rije\u010d o teritorijalnom odnosu, kako Vi gledate na odnos izme\u0111u Srbije i bosanskih Srba? Kakav je njihov istorijski i dana\u0161nji odnos?<\/strong><\/p>\n

Taj etni\u010dki me\u0161ani prostor biv\u0161e Jugoslavije bio je stra\u0161no zanimljiv za analize nacije. Pokazivalo se da su na primer Srbi iz Knina daleko bli\u017ei Hrvatima iz Knina nego \u0161to su bliski ljudima iz Kragujevca i isti je slu\u010daj i sa Srbima iz Bosne. Pokazalo se da je to regionalno, lokalno, partikularno, sve do tog ludila devedesetih godina, bilo mnogo dominantnije u smislu identiteta, nego \u0161to je bio nacionalni identitet. Nacionalni identitet, je kao \u0161to znamo, ne\u0161to \u0161to je konstruisano, nametnuto, ne\u0161to \u0161to stvara elita i ube\u0111uje podanike da po\u010dnu da veruju u to da oni pripadaju naciji, a to se radi preko \u0161kolstva i masovnih medija. \u0160to bi rekli Italijani kada su napravili Italiju, sad imamo Italiju, ali treba da napravimo Italijane. Prema tome, kako napraviti Srbe od svih ljudi koji \u017eive u sasvim razli\u010ditim kulturnim, politi\u010dkim, dru\u0161tvenim uslovima koji su daleko bli\u017ei tim Bo\u0161njacima ili Hrvatima kada su Srbi u Hrvatskoj u pitanju. To je jedna tenzija koja je do\u017eivela veliki slom devedesetih sa etni\u010dkim \u010di\u0161\u0107enjima i pra\u017enjenjima od te multikonfesionalnosti i multietni\u010dnosti koja je postojala pre toga. Mi sad ne znamo \u0161ta smo ta\u010dno dobili, dobili smo neuspe\u0161na dru\u0161tva. Pored toga, ne znamo koju smo vrstu Srba dobili i koji je njihov odnos. Mi mo\u017eemo da vidimo Vu\u010di\u0107a i Dodika kad se oni dogovaraju na nivou politi\u010dkih elita, ali u kojoj meri se identitet promenio, jo\u0161 uvek ne mo\u017eemo ta\u010dno da odgovorimo.<\/p>\n

Koje je, istorijski gledano, bilo najmirnije vrijeme na ovim prostorima i za\u0161to je to tada bilo, kakav je bio \u017eivot i istorijske okolnosti?<\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to je sigurno jeste da je period socijalisti\u010dke Jugoslavije bio najstabilniji period,\u00a0 a za to nije zaslu\u017ena samo Jugoslavija, ve\u0107 je zaslu\u017ean svetski kontekst i Hladni rat, gde je Jugoslavija zahvaljuju\u0107i svojoj mudroj politici uspela da se postavi kao zna\u010dajan faktor, a sigurno je da je tome doprinela \u010dinjenica da je to bila federacija, a na\u017ealost, Jugoslavija nikada nije postala demokratska federacija, pa da probamo da li bi tako ne\u0161to bilo mogu\u0107e. To je bio jedan period, za koji neki istori\u010dari ka\u017eu da je bio period nade. Mo\u017eda su velika o\u010dekivanja glavna osobina socijalisti\u010dke Jugoslavije, tada se stalno nudila takozvana svetla budu\u0107nost. Nama se i dalje nude te svetle budu\u0107nosti, ali u njih niko danas ne veruje. Jugoslavija je uspela da napravi taj koncept uspe\u0161osti i da ljudi u njega zaista veruju, bez obzira koji su sve bili problemi te dr\u017eave, a bilo ih je mnogo, ipak je postojao taj jedan entuzijazam da stalno u svakom pogledu stvari idu na bolje. U to su ljudi zaista verovali i Jugoslavija je uspela da napravi to ube\u0111enje i mislim da je to zna\u010dajan deo njenog uspeha, a samim tim to je ne\u0161to \u0161to sigurno nedostaje dana\u0161njih dr\u017eavama iz koje se reke ljudi, posebno stru\u010dnjaka iseljavaju, jer nemaju koncept budu\u0107nosti i ne vide da ikada mo\u017ee biti bolje.<\/p>\n

Koliko su politi\u010dke elite krive za sve ovo \u0161to nam se de\u0161ava, a sa druge strane imamo ljude koji bez obzira na lo\u0161u ekonomsku i socijalnu situaciju, ne godinama, ve\u0107 decenijama, biraju te iste politi\u010dare, vi\u0161e ili manje iste politike?<\/strong><\/p>\n

To je klju\u010dno i izuzetno slo\u017eeno pitanje, pitanje odnosa vlasti dru\u0161tava i ima jako mnogo odgovora za to. Ja bih se opredelila za jedan pravac, a to je da su to u stvari sve populisti\u010dke vlasti. Kad ka\u017eemo da su populisti\u010dke, mi govorimo o korumpiranim dru\u0161tvima i partijskim dr\u017eavama. Mi govorimo o tome da partije ovde nisu predstavnici odre\u0111enih delova dru\u0161tva, pa se oni sada takmi\u010de za vlast, ve\u0107 mi govorimo da partije te\u017ee da obuhvate celo dru\u0161tvo ili \u010dak celi narod i da ga neprekidno potkupljuju. Dakle, partije su osnovni generatori te dru\u0161tvene korupcije. Vi znate da ako u\u0111ete u partiju da \u0107ete dobiti posao koji ne\u0107ete dobiti ako ne u\u0111ete u tu partiju. Dru\u0161tvo i celi narod su povezani za partiju, za vo\u0111u i dr\u017eavu i oni se na kraju izjedna\u010de u svemu tome. Oni mo\u017eda ne glasaju za Dodika ili Vu\u010di\u0107a, ve\u0107 glasaju za poziciju koju su zahvaljuju\u0107i njima dobili. Oni znaju da, ako do\u0111e do promene vlasti, dolazi do ru\u0161enja \u010ditave dru\u0161tve strukture koja je napravljena, znaju da bi tada izgubili posao, morali bi se vratiti u mesta odakle su do\u0161li…. Ovde se zaista promenom vlasti ru\u0161i sve, uklju\u010duju\u0107i li\u010dna i socijalna bezbednost, oni glasaju za sebe, oni glasaju za to \u0161to su dobili od te partijske dr\u017eave i problem je \u0161to mi iz toga nismo iza\u0161li.<\/p>\n

Ljudi sa ovih prostora sve vi\u0161e odlaze, nedavno je jedan mladi hrvatski demograf priznao da Hrvatska umire, iz BiH odlaze puni autobusi ljudi, ni u Srbiji nije ni\u0161ta bolje. Da li su i ranije bile prisutne ovakve migracije ljudi koji su u potrazi za boljim \u017eivotom?<\/strong><\/p>\n

ije nikada bilo ovakvog slu\u010daja. Mi iz razli\u010ditih svetskih kriza danas imamo 60 miliona izbeglica u svetu, a imamo ovaj fenomen i unutar Evrope. To je, naravno, veliko pitanje \u0161ta se tu de\u0161ava, a ono \u0161to je sigurno jeste to da su vrednosti promenjene i da, bez obzira na sve \u0161to smo ovde izgovorili posljednjih trideset godina, nacija i davanje sopstvenog \u017eivota svojoj naciji, domovini i otad\u017ebini vi\u0161e nije prioritet. Kod nas su dva veka generacija obrazovane od Bukvara da je najva\u017enija vrednost dati svoj \u017eivot za otad\u017ebinu, to je prva re\u010denica koju u\u010dite kada u\u010dite slova. Na Bukvaru imate malog heroja koji je poginuo daju\u0107i svoj \u017eivot za otad\u017ebinu. Ono \u0161to je o\u010digledno u ovim migracijama jeste da se ta glavna paradigma promenila, i to mi je drago. Kao dru\u0161tvo smo se individualizovali i rekli smo ba\u0161 me briga i za ovu dr\u017eavu i za ovu naciju, ja ho\u0107u da obezbedim svojoj deci dobru \u0161kolu i ho\u0107u da dobro \u017eivim i odlazim odavde. To je dobro i ja u tome vidim tu promenu paradigme, odnosno relativizaciju potrebe da date svoj \u017eivot za naciju. Sa druge strane, to je, naravno, poraz tih nacija, ali one su same sebe porazile prije jedno trideset godina kada su krenule ovim putem i ovo su sada prave posledice tih ratova. Vi ste dobili te dr\u017eave, ali one su prazne \u0161koljke koje nemaju \u0161ta da daju svojim gra\u0111anima.<\/p>\n

Vi ste \u017eivot i rad posvetili ru\u0161enju barijera, ukazivanje na istinu i \u010dinjenice, to sigurno nije bilo lako, jer ste vjerujem nailazili na mnoge prepreke. \u0160ta Vas je odr\u017ealo na istrajete na tom putu?<\/strong><\/p>\n

Mo\u017eda je to ono o \u010demu smo ranije govorili, a to je ta nada da mo\u017ee biti bolje. Ja tu nadu nisam izgubila, da sam ju izgubila umukla bih i ne bih se vi\u0161e javljala za re\u010d, ali jo\u0161 uvek postoji neka nada da se ne\u0161to mo\u017ee promeniti. Mislim da se stvari i ina\u010de mogu menjati jedino ako imate tu drugu, opozicionu kriti\u010dku stranu, a posao, du\u017enost i zadatak nekog ko je visokoobrazovan i nekog ko je intelektualac je da bude protiv. Ako je on uvek za, za vlast, za naciju i svoju dr\u017eavu, on prosto vi\u0161e nije intelektualac i on je izgubio svoju dru\u0161tvenu funkciju, njegova dru\u0161tvena funkcija je da vidi vi\u0161e, dalje i da vidi kriti\u010dki.<\/p>\n

Buka<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dubravka Stojanovi\u0107, ugledna istori\u010darka iz Srbije i profesorica istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u intervjuu za BUKU govori o trenutnom stanju u regiji, nacionalizmu na ovim prostorima, odnosu Srba iz Srbije i Bosne i drugim temama<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-263624","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263624","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=263624"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263624\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=263624"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=263624"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=263624"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}