{"id":263571,"date":"2019-03-28T07:18:41","date_gmt":"2019-03-28T06:18:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=263571"},"modified":"2019-03-28T07:18:41","modified_gmt":"2019-03-28T06:18:41","slug":"protiv-logike-potcinjavanja-realizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/03\/28\/protiv-logike-potcinjavanja-realizam\/","title":{"rendered":"Protiv logike pot\u010dinjavanja: realizam"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Wolfi Landstriecher<\/strong><\/p>\n

“Budimo realni, tra\u017eimo nemogu\u0107e!”<\/em><\/p>\n

Ovaj \u010duveni slogan, koji je 1968. krasio zidove Pariza, u svoje vreme bio je istinski revolucionaran, jer je potpuno izokrenuo uobi\u010dajeno shvatanje realizma. Ali, danas \u017eivimo u uslovima koje u velikoj meri oblikuje ve\u0161ta\u010dka, virtualna “stvarnost”. Sa \u0161irenjem novih tehnologija, \u017eivot se sve manje \u017eivi, a vi\u0161e posmatra. Zato ne \u010dudi \u0161to je ovaj slogan, koji je nekada dovodio u pitanje \u010ditav dru\u0161tveni poredak, danas postao reklamna poruka. U carstvu virtualnog, sve je mogu\u0107e, uz odgovaraju\u0107u cenu. Sve osim sveta bez cene, sveta stvarnih, neposrednih ljudskih odnosa, u kojem bi svako samostalno odre\u0111ivao oblik svog delovanja u konkretnoj, neposrednoj stvarnosti ovog sveta.<\/p>\n

Igre koje nam se nude (zajedno sa hlebom), suo\u010davaju nas sa do sada nevi\u0111enim spektaklom. Egzoti\u010dni predeli, \u010dudna stvorenja obdarena jo\u0161 \u010dudnijim mo\u0107ima, fantasti\u010dne eksplozije, bitke i druge mirakule, \u010ditava ta predstava samo nas dr\u017ei prikovanim za na\u0161e mesto u publici, gde se sva na\u0161a aktivnost svodi na povremeno pritiskanje dugmeta za promenu kanala (not unlike the primary acitivity in increasing numbers of jobs). Zato je “nemogu\u0107e” koje nam ovo dru\u0161tvo nudi samo specijalni efekat, narkotik virtualnog koji nas uljuljkuje u bedu ovog sveta, u kojem mogu\u0107nost za pravi \u017eivot potpuno i\u0161\u010dezava.<\/p>\n

Ukoliko \u017eelimo da izbegnemo bedu takvog \u017eivota, na\u0161a pobuna mora da bude usmerena upravo protiv takve dru\u0161tvene stvarnosti u celini. U kontekstu koji nam ona nudi, realizam postaje pristajanje. Svako ko danas ozbiljno govori o revoluciji – o te\u017enji ka ukidanju postoje\u0107e dru\u0161tvene stvarnosti i osloba\u0111anju prostora za autonomno delovanje i li\u010dnu slobodu – nu\u017eno zvu\u010di nerealno, \u010dak utopijski. Ali, mo\u017ee li i\u0161ta manje od toga da u\u010dini kraj ovoj bedi?<\/p>\n

Suo\u010deni sa stampedom civilizacije i ovakvom dru\u0161tvenom stvarno\u0161\u0107u, mnogi radikali po\u010dinju da pri\u010daju istu pri\u010du: “Treba biti realan; uradi\u0107u samo ono \u0161to je u mojoj mo\u0107i”, itd. To sigurno nije glas sna\u017ene individualnosti koja sebe postavlja kao centar pobune protiv sveta dominacije i otu\u0111enja, ve\u0107 izraz rezignacije, povla\u010denja u mir svoje male ba\u0161te, dok svuda okolo zver nastavlja da hara. “Pozitivni projekti” koji se razvijaju u ime realizma samo su alternativni na\u010dini zapre\u017eivljavanje u okviru postoje\u0107eg dru\u0161tva. Oni ne samo da ni\u010dim ne ugro\u017eavaju svet kapitala i dr\u017eave, ve\u0107 mu olak\u0161avaju posao, jer pru\u017eaju besplatan i dobrovoljan dru\u0161tveni servis kroz stvaranje “alternativnih institucija”. Po\u0161to za polazi\u0161te uzimaju postoje\u0107u stvarnost, u zahtevu za revolucionarnom desktrukcijom oni nu\u017eno vide nemogu\u0107, pa samim tim i opasan cilj; zato se radije ograni\u010davaju na to da budu alternativa u okviru postoje\u0107eg.<\/p>\n

Ovakav realizam oblikuje sve one oblike aktivizma koji ignori\u0161u celinu postoje\u0107e dru\u0161tvene stvarnosti i zadr\u017eavaju se samo na nekim njenim delovima. Stvarnost otu\u0111enja, dominacije i eksploatacije razbija se na kategorije ugnjetavanja koje se posmatraju izolovano: rasizam, seksizam, uni\u0161tavanje \u017eivotne sredine, itd. Iako ova kategorizacija mo\u017ee da bude od koristi u sagledavanju pojedina\u010dnih aspekata sistema, ona \u010desto spre\u010dava ljude da sagledaju celinu; odatle svi ti levi\u010darski projekti specijalizovani za odre\u0111ene oblike ugnjetavanja i njihova ideolo\u0161ka tuma\u010denja uzroka tog ugnjetavanja. Ovaj ideolo\u0161ki pristup razdvaja teoriju od prakse, jo\u0161 vi\u0161e usitnjavaju\u0107i pitanja kojima se pridaje sav mogu\u0107i zna\u010daj: jednake plate za mu\u0161karce i \u017eene, slobodan pristup homoseksualaca vojnoj slu\u017ebi ili Mladim izvi\u0111a\u010dima, za\u0161tita neke mo\u010dvare ili deli\u0107a \u0161ume – lista takvih pitanja je zaista beskrajna. Kada se stvarnost razbije do tog nivoa, na kojem izostaje svaka analiza sistema kao celine, sve ponovo po\u010dinje da se vidi samo u okviru postoje\u0107e stvarnosti. Naime, za aktiviste-realiste i levi\u010dare uop\u0161te, efikasnost je jedini kriterijum. Sve \u0161to donosi neki rezultat je dobro. Odatle naglasak na pokretanju beskrajnih parnica, zahtevi za novim zakonima, peticije vlastima, pregovori sa onima koji nas dr\u017ee u \u0161aci, jer sve to zaista donosi neke rezultate – ako je \u017eeljeni rezultat ubla\u017eavanje nekog problema ili utapanje odre\u0111ene radikalne grupe ili cilja u vladaju\u0107i sistem. Sa revolucionarnog, anarhisti\u010dkog stanovi\u0161ta ovaj pristup je sve samo ne efikasan, jer se zasniva na postoje\u0107oj stvarnosti i logici da je “tako kako je” i da nam ne preostaje ni\u0161ta drugo nego da u tim okvirima uradimo \u0161ta se mo\u017ee. To je logika pot\u010dinjavanja. Da bi se oslobodili njenog dejstva, potrebno je potpuno izokretanje perspektive.<\/p>\n

To izokretanje perspektive zahteva druga\u010diji ugao za opa\u017eanje sveta, druga\u010dije polazi\u0161te za delovanje. Umesto da stalno polazimo od toga kako jeste, mo\u017eemo da krenemo od \u017eelje da svoj \u017eivot zaista u\u010dinimo svojim. Takva odluka nas odmah dovodi u sukob sa postoje\u0107om dru\u0161tvenom stvarno\u0161\u0107u, u kojoj su uslovi \u017eivota i mogu\u0107nosti po kojima je mogu\u0107e \u017eiveti unapred odre\u0111eni. To je stvarnost u kojoj jedna manjina svima diktira \u017eivotne uslove; stvarnost u kojoj nam se, uz hleb i igre, nudi jo\u0161 malo zabave. Zato je potrebno da se li\u010dna pobuna naoru\u017ea klasnom analizom i usmeri ka otvaranju revolucionarne perspektive. Kada ta analiza po\u010dne da razotkriva sva instituciobnala i tehnolo\u0161ka sredstva kojima vladaju\u0107a klasa odr\u017eava, ja\u010da i \u0161iri svoju kontrolu, ta revolucionarna perspektiva nu\u017eno poprima dru\u0161tvenu i ludisti\u010dku dimenziju.<\/p>\n

Logika pot\u010dinjavanja nam govori da budeo realni, da se ograni\u010dimo na sve u\u017ei prostor koji nam ovo dru\u0161tvo nudi. Ali, kada je ta stvarnost u stvari mar\u0161 ka smrti – ka trajnom degradiranju ljudskog duha i potpunom uni\u0161tenju \u017eivotne sredine – da li je zaista realno biti “realista”? Ako zaista volimo \u017eivot, ako zaista \u017eelimo da napredujemo i cvetamo, onda je apsolutno neophodno da svoje \u017eelje oslobodimo svega \u0161to ih ograni\u010dava, da ih pustimo da natope na\u0161a srca i na\u0161e misli, da nas ispune stra\u0161\u0107u koja ra\u0111a najsmelije snove. Ti snovi bi\u0107e oru\u017eje kojim \u0107emo napasti ovu stvarnost; njihova strast bi\u0107e hrana za razum pobune, koji je jedini u stanju da formuli\u0161eprojekat uni\u0161tenja postoje\u0107eg poretka i oslobodi prostor za ostvarenje na\u0161ih najdubljih te\u017enji. Za sve nas koji \u017eelimo da \u017eivimo po sopstvenom naho\u0111enju, sve manje od toga bilo bi nerealno.<\/p>\n

www.stocitas.org<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Logika pot\u010dinjavanja nam govori da budeo realni, da se ograni\u010dimo na sve u\u017ei prostor koji nam ovo dru\u0161tvo nudi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":260716,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-263571","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263571","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=263571"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263571\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/260716"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=263571"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=263571"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=263571"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}