{"id":263078,"date":"2019-03-18T06:56:09","date_gmt":"2019-03-18T05:56:09","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=263078"},"modified":"2019-03-18T06:56:09","modified_gmt":"2019-03-18T05:56:09","slug":"treba-prihvatiti-cinjenice-i-suociti-se-sa-prosloscu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/03\/18\/treba-prihvatiti-cinjenice-i-suociti-se-sa-prosloscu\/","title":{"rendered":"Treba prihvatiti \u010dinjenice i suo\u010diti se sa pro\u0161lo\u0161\u0107u"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Milo\u0161 Miljkovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Nadam se da \u0107e sada\u0161nje i budu\u0107e generacije aktivistkinja i aktivista biti u stanju da o\u0161trije reaguju na pojavu nacionalizma, te da \u0107e mo\u0107i vi\u0161e da uti\u010du na \u0161irenje realne slike i informacija, posebno kada se radi o ratnim zlo\u010dincima.<\/p>\n

Nadam se da \u0107e biti u stanju da zaustave relativizovanje ili potpuno zanemarivanje doga\u0111aja i nositelja nasilja iz pro\u0161losti \u2013 poru\u010duje Ba\u0161kim Fazliu (Bashkim Fazliu), aktivista u organizacijama civilnog dru\u0161tva i prevodilac iz Pri\u0161tine, u intervjuu u sklopu projekta portala Danas \u201eDruga strana Kosova\u201c.<\/p>\n

* Pitanja koja su postavili \u010ditaoci Danasa na dru\u0161tvenim mre\u017eama<\/em><\/p>\n

Kako da bolje pove\u017eemo mlade iz Srbije i Kosova?<\/strong><\/p>\n

Mislim da se trenutno mladi mogu ja\u010de povezati preko boljeg upoznavanja koje se mo\u017ee dogoditi jedino putem neformalnih programa edukacija ili sli\u010dno. Na\u017ealost, postoje\u0107i obrazovni okviri i politi\u010dki diskurs koji mlade, kao i sve ostale, i dalje razdvaja i nikako ne daje prostora da se oni upoznaju, rade, pove\u017eu i rastu skupa. U ovom trenutku povezanost mladih zavisi od izolovanih poku\u0161aja ograni\u010denog obima. U svakom slu\u010daju, barem postoji neka veza, neki ljudi koji i dalje ne\u0161to poku\u0161avaju da rade po pitanju odr\u017eavanja i uspostavljanja veza i pored postoje\u0107eg politi\u010dkog stanja.<\/p>\n

\u010cesto se govori da su Albanci na Kosovu u vreme biv\u0161e Jugoslavije tretirani kao gra\u0111ani drugog reda. Da li je to ta\u010dno i zbog \u010dega?<\/strong><\/p>\n

Da, na\u017ealost, Albanci su tretirani kao neprijateljski element koji se morao odstraniti za vreme obe Jugoslavije, i pre i nakon Drugog svetskog rata. Politi\u010dka, kulturna i uop\u0161te gra\u0111anska prava Albanaca su bila ograni\u010dena sve do sedamdesetih godina 20.veka. Tokom kratkog perioda od nekoliko godina, sedamdesetih i mo\u017eda na samom po\u010detku osamdesetih godina, Jugoslavija \u010dak postaje emancipatorski projekat i za jugoslavenske Albance. I pored tog perioda, tokom postojanja Jugoslavije je stalno hranjen negativni pristup prema Albancima. Bilo je stra\u0161no puno funkcionera, pisaca, kulturnjaka, sve\u0161tenika, novinara i ostalih koji su imali uticaja na javni \u017eivot, koji su se stalno trudili da dehumanizuju Albance u Jugoslaviji, da o njima stvore sliku neprijatelja, ljudi koji ne mogu i nadasve ne smeju biti prihva\u0107eni kao ravnopravni politi\u010dki faktor u zajedni\u010dkoj dr\u017eavi. Razlog tome je konstantni \u0161ovinizam koji je dolazio iz Srbije i pretenzija da se stvori \u010dvrsta kontrola nad teritorijom oko koje se i danas spori. Srpski nacionalisti nikada nisu mogli odustati od megalomanskog projekta etni\u010dke dr\u017eave Srba i prihvatiti multikulturalni dr\u017eavni projekt SFR Jugoslavije prema izvornim na\u010delima. Odnos nacionalista iz Srbije prema Albacima, a kasnije i drugima, je na kraju na\u017ealost, ukidanjem autonomije Kosova, i uni\u0161tio taj na\u010delno plemeniti projekat socijalisti\u010dke Jugoslavije.<\/p>\n

Kakva je mogu\u0107nost za zaposlenje na Kosovu?<\/strong><\/p>\n

Javna uprava i javna poduze\u0107a su i dalje najve\u0107i poslodavci u dr\u017eavi. Do posla u javnoj upravi se dolazi preko strana\u010dkih linija ili drugih veza i to je sektor preko kojeg se hrani klijentilisti\u010dka baza politi\u010dkih stranaka jer su i plate pristojnije za balkanske uslove. Ako niste strana\u010dki militant, onda vam preostaje slabo pla\u0107eni privatni sektor u kojem se retko po\u0161tuju prava radnika i radni propisi, uklju\u010duju\u0107i one bezbednosne, pa nekako pre\u017eivljavate iako nikada ne rastete, u\u010dite ne\u0161to novo ili dobijate ve\u0107a primanja. Ina\u010de su zbog nepo\u0161tovanja propisa i neadekvatne opreme povrede i smrtni slu\u010dajevi na poslu, posebno u gra\u0111evini, uznemiruju\u0107e brojni. Takav odnos privatnog sektora prema zaposlenima poslednjih godina tera veliki broj kvalifikovanih radnika na rad u Evropsku uniju, posebno Nema\u010dku.<\/p>\n

* Pitanja koja su postavili novinari Danasa<\/em><\/p>\n

\u0160ta bi, prema va\u0161em mi\u0161ljenju, trebalo najpre i prioritetno u\u010diniti kako bi se odnosi Srbije i Kosova normalizovali?<\/strong><\/p>\n

Re\u0161iti politi\u010dke probleme. Prihvatiti \u010dinjenice i suo\u010diti se sa pro\u0161lo\u0161\u0107u. Edukovati gra\u0111ane, posebno mlade, o potrebi i koristima uspostavljanja odnosa sa susedima.<\/p>\n

Kako ocenjujete proces normalizacije koji trenutno vode vlasti u Pri\u0161tini i Beogradu?<\/strong><\/p>\n

To je politi\u010dki proces koji konstantno stvara umesto \u0161to umanjuje tenzije. S druge strane, ako se tokom tog procesa kr\u0161e na\u010dela gra\u0111anskih i multietni\u010dkih dru\u0161tava i ide ka tome da se ljudi razgrani\u010de po etni\u010dkim linijama, onda \u0107e to biti poruka da su\u017eivot izme\u0111u Srba i Albanaca nije mogu\u0107. Na taj na\u010din \u0107e pobediti ratni hu\u0161ka\u010di i kriminalizovane politi\u010dke strukture u obe zemlje i to je jako lo\u0161e za budu\u0107nost regiona.<\/p>\n

Da li je mogu\u0107e da proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije okon\u010daju politi\u010dke elite koje su bile aktivne tokom sukoba devedesetih godina?<\/strong><\/p>\n

Ja sam jako skepti\u010dan da se to mo\u017ee dogoditi. Ako \u0107e se posti\u0107i bilo kakav sporazum izme\u0111u Srbije i Kosova, ja mislim da \u0107e to biti proces koji \u0107e se u budu\u0107nosti morati opet pregledati i prepraviti. Strukture koje su dovele do sukoba i vodile sukobe, te bile nositeljice nasilje i svega najgoreg \u0161to se desilo, ne bi mogle primeniti bilo kakav kvalitetan i iskren proces pomirenja i saradnje.<\/p>\n

Koja su va\u0161a prva se\u0107anja na sukob na Kosovu?<\/strong><\/p>\n

Mislim da se najpre se\u0107am trenutaka iz 1989. godine kada su bili protesti Albanaca protiv uvo\u0111enja vojne uprave na Kosovu i kada se miris suzavca koji je bacala policija ose\u0107ao i u naselju gde smo tada moja porodica i ja \u017eiveli. Od tada do danas je taj subok obele\u017eio moj i sve na\u0161e \u017eivote.<\/p>\n

* Pitanja koja je postavio Luka Bo\u017eovi\u0107 iz Helsin\u0161kog odbora<\/em><\/p>\n

Kako ti danas deluje aktivisti\u010dka scena na Kosovu? Da li je hrabra kao ona u Srbiji koja se suprotstavlja nacionalizmu, rehabilitaciji ratnih zlo\u010dinaca i politikama koje su za sobom ostavile hiljade \u017ertava?<\/strong><\/p>\n

Aktivisti\u010dka scena Kosova je uticajnija nego ranije. Postoje teme koje su nedavno bile tabu a o kojima se sada hrabro govori, i smatram da je to u dobroj meri rezultat delovanja aktivisti\u010dke scene. Sve vi\u0161e ljudi podr\u017eava pokrete koji \u0161tite i promovi\u0161u ljudsko dostojanstvo i sve vi\u0161e njih se odlu\u010di javno govoriti o trenutnom stanju i na\u010dinu na koji je ono deo nasle\u0111a iz pro\u0161losti. Na\u017ealost, aktivisti\u010dka scena u obe zemlje ne predstavlja neku kriti\u010dnu masu koja je u stanju da promeni postoje\u0107i politi\u010dki diskurs, ali je ugodno svedo\u010diti tome da ta scena raste i da ljudi postaju svesniji svoje gra\u0111anske uloge. Nadam se da \u0107e sada\u0161nje i budu\u0107e generacije aktivistkinja i aktivista biti u stanju da o\u0161trije reaguju na pojavu nacionalizma i mo\u0107i vi\u0161e da uti\u010du na \u0161irenje realne slike i informacija, posebno kada se radi o ratnim zlo\u010dincima. Nadam se da \u0107e biti u stanju da zaustave relativizovanje ili potpuno zanemarivanje doga\u0111aja i nositelja nasilja iz pro\u0161losti.<\/p>\n

Gotovo jednako dugo smo u aktivisti\u010dkim vodama, sara\u0111ujemo sa mladima u celoj regiji, putujemo i dru\u017eimo se. Nailazili smo godinama na ovakve ili onakve izazove, borili se sa vetrenja\u010dama i pobe\u0111ivali. Da li misli\u0161 da je saradnja koja je, rekao bih, sve bolja, dublja i rasprostranjenija posledica politi\u010dkih odnosa (pregovora lidera itd.) ili se ona de\u0161ava uprkos politi\u010dkim okolnostima?<\/strong><\/p>\n

Ono se svakako de\u0161ava uprkos politi\u010dkim okolnostima. Na svu sre\u0107u sve vreme je bilo pokreta, ljudi, aktivista koji su dopirali do ljudi \u201es druge strane\u201c i odr\u017eavali ili \u010dak ja\u010dali odnose. Politi\u010dke okolnosti jo\u0161 uvek nisu takve da se podr\u017eava nesmetana razmena i saradnja, dapa\u010de, jako \u010de\u0161to smo svedocima toga da se kulturna razmena ograni\u010dava ili se na nju vr\u0161i pritisak od strane ekstremista. Moram da primetim da se taj pristisak na poku\u0161aje kulturne razmene na Kosovu ne de\u0161ava u onoj meri u kojoj se to de\u0161ava u Srbiji, ali isto tako mislim da je to zbog zakona velikih brojeva.<\/p>\n

Nas dvojica se znamo godinama. Kada se slede\u0107i put vidimo i gde pijemo kafu?<\/strong><\/p>\n

Krajem marta u Beogradu na Intercultural Icebreakersima.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako \u0107e se posti\u0107i bilo kakav sporazum izme\u0111u Srbije i Kosova, ja mislim da \u0107e to biti proces koji \u0107e se u budu\u0107nosti morati opet pregledati i prepraviti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-263078","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263078","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=263078"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/263078\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=263078"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=263078"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=263078"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}