{"id":262906,"date":"2019-03-15T07:00:51","date_gmt":"2019-03-15T06:00:51","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=262906"},"modified":"2019-03-14T21:51:48","modified_gmt":"2019-03-14T20:51:48","slug":"tlacenje-supervecine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/03\/15\/tlacenje-supervecine\/","title":{"rendered":"Tla\u010denje superve\u0107ine"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Tim Wu<\/strong><\/p>\n

Stalno slu\u0161amo kako je Amerika podeljena i polarizovana kao nikada ranije. Ali kada je re\u010d o mnogim va\u017enim pitanjima javnih politika, to naprosto nije ta\u010dno. Oko 75% Amerikanaca smatra da bi trebalo uvesti vi\u0161e poreze za superbogata\u0161e. Ideja o federalnom zakonu koji bi garantovao pla\u0107eno porodiljsko odsustvo u\u017eiva 67% podr\u0161ke, 83% gra\u0111ana podr\u017eava jake garancije neutralnosti interneta, vi\u0161e od 60% zahteva stro\u017eije zakone za za\u0161titu privatnosti, 71% gra\u0111ana smatra da bi trebalo dozvoliti uvoz lekova iz Kanade, a 92% \u017eeli ni\u017ee cene lekova. I ovo je samo deo stvari oko kojih se ve\u0107ina Amerikanaca sla\u017ee.<\/p>\n

Klju\u010dna politi\u010dka \u010dinjenica na\u0161eg doba nije polarizacija, ve\u0107 nesposobnost velikih dvopartijskih ve\u0107ina da dobiju ono \u0161to \u017eele po pitanjima poput ovih. Nazovimo ovaj fenomen tla\u010denjem superve\u0107ine. Ono \u0161to razgnevljuje javnost nisu samo demagogija i politi\u010dka podeljenost, ve\u0107 i ignorisanje volje ve\u0107ine.<\/p>\n

Neko \u0107e mo\u017eda odgovoriti da ovo izvrdavanje volje naroda nije nu\u017eno zabrinjavaju\u0107e. Ovaj argument ka\u017ee da je zakonodavstvo koje se zasniva samo na volji velike ve\u0107ine isto \u0161to i populizam. Javno mnjenje je, tvrde zastupnici ovog stanovi\u0161ta, previ\u0161e slabo informisano da bi se uzimalo za ozbiljno.<\/p>\n

Ta\u010dno je da javne politike zahtevaju stru\u010dnost. Ali ne mislim da je to \u0161to gra\u0111ani smatraju da su cene lekova previsoke, da bi porezi mogli biti pravi\u010dniji, da su zakoni koji \u0161tite privatnost previ\u0161e slabi, a da su monopoli previ\u0161e privilegovani, pokazatelj njihovog neznanja.<\/p>\n

Drugi nas podse\u0107aju da su SAD demokratska republika, a ne direktna demokratija, te da je na\u0161 ustav skrojen tako da se izbegnu ekstremi vladavine ve\u0107ine. Ve\u0107ine ponekad \u017eele stvari \u2013 poput zabrane knjiga ili progona manjina \u2013 koje im naprosto ne treba dati.<\/p>\n

To je ta\u010dno. Isto tako, ta\u010dno je i da promi\u0161ljen proces odlu\u010divanja i sklapanja kompromisa proizvodi bolje javne politike nego puko sprovo\u0111enje volje ve\u0107ine. Ali ove brige imaju malo veze sa situacijom u kojoj se trenutno nalazimo. Pozivanje na ustavni princip pretvorilo se u sraman izgovor. Autori ustava donesenog neposredno nakon narodne revolucije, te\u0161ko da su smatrali da treba ignorisati volju ve\u0107ine. Cilj ustava je da omogu\u0107i fina doterivanja demokratije, a ne njeno gu\u0161enje.<\/p>\n

Najbolji istorijski presedan za doba u kojem se nalazimo jeste doba progresivizma. Tokom prvih decenija 20. veka ameri\u010dki gra\u0111ani su glasali za politi\u010dare koji su podr\u017eavali ekonomske reforme poput zakona koji ograni\u010davaju maksimalno radno vreme i uvode zabranu de\u010dijeg rada. Ali Ustavni sud je obarao skoro svaki poku\u0161aj uvo\u0111enja ovakvih zakona tvrde\u0107i da su oni protivustavni.<\/p>\n

U na\u0161e doba, prvenstveno je Kongres taj koji spre\u010dava dono\u0161enje ili razmatranje popularnih zakona (povremena javna slu\u0161anja se ne ra\u010dunaju kao ozbiljna razmatranja). \u010citave kategorije javnih politika su de facto unapred isklju\u010dene iz razmatranja zahvaljuju\u0107i kombinovanom uticaju krupnih industrija i interesa donatora. Ne postoji principijelna odbrana ovakvog stanja stvari \u2013 i zaista, niko i ne poku\u0161ava da za njega ponudi opravdanje. Umesto toga, oni koji od ovog zakonodavnog zastoja imaju najvi\u0161e koristi pravdaju ga neubedljivim pozivanjem na stroge odredbe na\u0161eg sistema podele vlasti.<\/p>\n

Predsednik kao zastupnik ve\u0107eg broja bira\u010da bi mogao dati izlaz iz ovog problema. Tramp jeste nagovestio da podr\u017eava popularne mere obe\u0107avaju\u0107i kontrolu cena lekova, izgradnju javne infrastrukture i promenu trgovinske politike u korist obespravljenih radnika. Me\u0111utim, on je nakon dolaska na vlast (uz par izuzetaka poput me\u0111unarodne trgovine) izgubio interesovanje za \u017eelje gra\u0111ana i umesto toga se posvetio polarizuju\u0107im pitanjima poput imigracije, koja nije glavna briga ve\u0107ine gra\u0111ana, ve\u0107 opsesija glasne manjine.<\/p>\n

U trenutku kada SAD ulaze u novu kampanju za predsedni\u010dke izbore, trebalo bi da pokrenemo otvorenu debatu o tome koji su kandidati najspremniji da sprovedu ekonomske politike koje odgovaraju volji superve\u0107ine. Da, gra\u0111ani mogu da pogre\u0161e, ali isto va\u017ei i za eksperte, lobisti\u010dke grupe i polarizuju\u0107e politi\u010dke frakcije. Tvrditi da dve tre\u0107ine stanovni\u0161tva u principu treba da dobiju ono \u0161to \u017eele nije populizam ve\u0107 po\u0161tovanje demokratije.<\/p>\n

*Autor je profesor prava na univerzitetu Kolumbija i autor knjige \u201eProkletstvo veli\u010dine: borba protiv monopola u novom zlatnom dobu \/ The Curse of Bigness: Antitrust in the New Gilded Age.\u201c<\/p><\/blockquote>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/The New York Times<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U trenutku kada SAD ulaze u novu kampanju za predsedni\u010dke izbore, trebalo bi da pokrenemo otvorenu debatu o tome koji su kandidati najspremniji da sprovedu ekonomske politike koje odgovaraju volji superve\u0107ine<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-262906","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/262906","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=262906"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/262906\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=262906"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=262906"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=262906"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}