{"id":262853,"date":"2019-03-14T07:00:56","date_gmt":"2019-03-14T06:00:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=262853"},"modified":"2019-03-13T23:13:21","modified_gmt":"2019-03-13T22:13:21","slug":"postmoderna-drzava-je-partijska-drzava-privatnih-vlasnika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/03\/14\/postmoderna-drzava-je-partijska-drzava-privatnih-vlasnika\/","title":{"rendered":"Postmoderna dr\u017eava je partijska dr\u017eava privatnih vlasnika"},"content":{"rendered":"

Autor: Ivica Mladenovi\u0107<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Jutros je u Beogradu, u 89-oj godini \u017eivota, preminula biv\u0161a \u010dlanica Saveta \u010dasopisa Novi Plamen, Zagorka Golubovi\u0107. Profesorka Golubovi\u0107 je ro\u0111ena 8. marta 1930. godine u Debrcu, op\u0161tina Vladimirci, kod \u0160apca u Srbiji. Diplomirala je i doktorirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu, predavala je sociologiju i antropologiju, da bi 1975, kao pripadnica beogradskog krila Praxis grupe, uklonjena iz nastave zajedno sa jo\u0161 sedmoro profesora i asistenata (Trivo In\u0111i\u0107, Mihailo Markovi\u0107, Dragoljub Mi\u0107unovi\u0107, Neboj\u0161a Popov, Sveozar Stojanovi\u0107, Ljubomir Tadi\u0107, Miladin \u017divoti\u0107). Od 16. jula 1981. godine zaposlena je u Centru za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju, koji je najpre bio u sastavu Instituta dru\u0161tvenih nauka, da bi nakon toga nastavio da funkcioni\u0161e kao Institut za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju. Nakon povratka na Filozofski fakultet u Beogradu, profesorka Golubovi\u0107 je predavala sociologiju i antropologiju. U poslednjoj fazi stvarala\u0161tva, glavne teme njenih interesovanja su bila istra\u017eivanjima tranzicijskih posledica u Srbiji, a sve vreme je dru\u0161tveno anga\u017eovana i kao feministkinja. Ovaj intervju, koji je izvorno bio objavljen u br. 18-19 \u0161tampanog izdanja \u010dasopisa Novi Plamen 2013. godine, danas reobjavljujemo na sajtu Novog Plamena u ime po\u0161tovanja, se\u0107anja i neizmerne zahvalnosti Zagi za njenu nesebi\u010dnu podr\u0161ku i ljubav tokom svih godina saradnje i prijateljstva. Slava joj!<\/p><\/blockquote>\n

\"\"Ivica Mladenovi\u0107:<\/strong> Profesorka Golubovi\u0107, najpre jedno filozofsko pitanje. Mogu li ljudi \u017eiveti bez utopije? I, povezano sa tim, da li li zaista \u017eivimo u post-ideolo\u0161kom dobu, kako to tvrde neki propagandisti kapitalizma?<\/em><\/p>\n

Zagorka Golubovi\u0107<\/strong> \u2013 Pitanje se postavlja da li bi ljudsko bi\u0107e moglo da \u017eivi kao automat, bez ikakve \u017eelje za nekom vizijom budu\u0107nosti, a to je smisao utopije, mada mnogi ljudi \u017eive bez ikakve projekcije za \u017eivot i to zamenjuju \u201eutopijom\u201c kao verovanjem da \u0107e ne\u0161to bolje do\u0107i samo po sebi. Ali, \u0161ta se podrazumeva pod utopijom? Ako je to iluzija i zavaravanje, to vodi proma\u0161enom \u017eivotu, jer je to bekstvo od re\u0161avanja problema stvarnosti, apatija i razo\u010darenje, gubljenje nade. Ali, ako se utopija zasniva na razumevanju novih mogu\u0107nosti o alternativnoj stvarnosti i tra\u017eenju puteva da se to dostigne u budu\u0107nosti, onda \u010dovek posti\u017ee osmi\u0161ljeni \u017eivot u ostvarenju svojih (i univerzalnih) potereba: slobode, solidarnosti sa drugima i osnovnih ljudskih prava. Bez toga je \u010dovek biljka, kojom upravlja okolna priroda, ili rob onih koji imaju mo\u0107 da upravljaju njegovim \u017eivotom i dru\u0161tvom.<\/p>\n

Budu\u0107i da se u filozofiji utopija ne shvata kao jednom dostignuti krajnji cilj (kao \u201esvetla budu\u0107nost\u201c), ve\u0107 je neprekidno traganje za novonastalim mogu\u0107nostima i u li\u010dnom i u dru\u0161tvenom \u017eivotu, ona se ne mo\u017ee definisati politi\u010dkim sistemom odredjenog dru\u0161tva, te se razume kao stalni sled novih doga\u0111aja, otkri\u0107a i mogu\u0107nosti koje pru\u017eaju potpuniji \u017eivot aktivnog subjekta i dru\u0161tvenih organizacija, kao i celine dru\u0161tva.<\/p>\n

Me\u0111utim, ja ne mislim da \u017eivimo u postideolo\u0161kom dobu. \u010cini se da je na\u0161 \u017eivot danas pod ve\u0107om prisilom jedinstvene globalizuju\u0107e ideologije, nego u biv\u0161oj Jugoslaviji.<\/p>\n

Koliko su utopija i ideal ljudske emancipacije zna\u010dajni za prakti\u010dno politi\u010dko delanje i da li je bez njih mogu\u0107e zamisliti principijelnu realnu politiku? Recimo, u Va\u0161oj poslednjoj knjizi Moji horizonti: MISLIM, DELAM, POSTOJIM1, govorite i o motivima za svoj rani politi\u010dki anga\u017eman. Na osnovu Va\u0161eg iskustva, dakle, sti\u010de se utisak da \u201eljudi od politike\u201c, u periodu posleratne obnove, politi\u010dku delatnost nisu percipirali kao poziv\/profesiju, potrebu da se postane funkcioner, upravlja ljudima ili stekne neka vrsta privilegije, nego, pre svega, pod uticajem tada\u0161njeg duha vremena i humanisti\u010dkih uverenja, potencijom da se u\u010destvuje u menjanju sveta, u slu\u017eenju op\u0161tem dobru. S obzirom na to da ste kao politi\u010dki i socijalno svesno bi\u0107e bili dru\u0161tveno anga\u017eovani i u periodu real-socijalizma, a to jeste svakako i danas, interesuje me da li prime\u0107ujete razliku u toj konstelaciji utopija \u2013 emancipacija \u2013 real-politika izme\u0111u ova dva razli\u010dita dru\u0161tveno-istorijska konteksta? I kakve je prirode ta razlika?<\/em><\/p>\n

Ako je utopija otvoreni pogled u budu\u0107nost ostvarivih ideala ljudske emancipacije, ona je znatno \u0161ira od politi\u010dkog delovanja, jer ozna\u010dava kontinuiranu kreaciju ljudskosti \u2013 ljudskih uslova \u017eivota, te je delovanje u oblasti kulture kao \u201edruge prirode \u010doveka\u201c primarni uslov emancipacije, koja odre\u0111uje prirodu politi\u010dkog delovanja. A to zna\u010di da politi\u010dko delovanje nije svrha samom sebi, pa samim tim ni posebna sfera aktivnosti odre\u0111enih aktera kao funkcionera. Budu\u0107i da je politi\u010dko delovanje prakti\u010dno sredstvo u cilju da se principijelno ostvaruju osnovne ljudske potrebe, funkcionerski pristup politici protivan je ljudskoj emancipaciji. Aktivnost individua i dru\u0161tvenih zajednica, \u010diji je cilj\/ideal osloba\u0111anje ljudskih potencijala za ostvarenje humane ljudske zajednice, ne svodi se na posebnu pliti\u010dku aktivnost, ve\u0107 predstavlja \u017eivotnu aktivnost koja motivi\u0161e ljude da se anga\u017euju za ostvarenje boljeg sveta, na osnovu emancipatorskih ideala.<\/p>\n

Mislim da su se posleratne generacije, naro\u010dito mlade populacije, prvenstveno aktivirale u tom smislu, imaju\u0107i nadu u mogu\u0107nost izgra\u0111ivanja dru\u0161tva bez antagonizama i mr\u017enje, u duhu saradnje i ravnopravnosti. Ljudi su tada bili podstaknuti na aktivnost rukovo\u0111eni idejama koje vode ka postizanju op\u0161teg dobra a ne pojedina\u010dnog interesa, ili te\u017enje za osvajanjem privilegovanih pozicija i politi\u010dke mo\u0107i. Tada\u0161nji moj anga\u017eman nisam do\u017eivljavala kao politi\u010dki, ve\u0107 kao neophodnu dru\u0161tvenu aktivnost za izgradnju jedne pravednije i modernije zemlje. Danas se to tretira kao \u201eidealizam\u201c jer su postoje\u0107e i nove ideologije, bilo kvazi\/komunizam ili nova vladaju\u0107a neoliberalna ideologija devastirale univerzalne ljudske ideale i vrednosti kao nedosti\u017ene utopije, uspostavljaju\u0107i ili jedmostrani kolektivizam ili posesivni individualizam.<\/p>\n

Danas je jo\u0161 uvek te\u0161ko revalorizovati vrednost op\u0161teljudske aktivnosti gde se udru\u017euju individualni i socijalni interesi u cilju personalne i socijalne emancipacije. Realpolitika izbacuje utopiju kao prevazi\u0111eni koncept i bri\u0161e sve vrednosti takvih usmerenja, jer je savremeno potro\u0161a\u010dko dru\u0161tvo usmereno na utilitarne ciljeve i na ovekove\u010denje kapitalisti\u010dkog dru\u0161tva putem trke za akumulacijom \u0161to ve\u0107eg profita i zatvaranja u okvire tehnolo\u0161ke civilizacije.<\/p>\n

Profesor Lino Veljak iz Zagreba tvrdi da ste nesumnjivo vode\u0107a socijalna nau\u010dnica, ne samo u Srbiji ve\u0107 i u celokupnom regionu koji obuhvata biv\u0161u Jugoslaviju. Tako\u0111e, neosporna \u010dinjenica je da ste bili jedan od najistaknutijih i najanga\u017eovanijih humanisti\u010dkih intelektualaca u periodu \u201ezlatnog doba\u201c jugoslovenskih dru\u0161tvenih nauka 1960-ih i 1970-ih godina pro\u0161log veka. Svoju hrabrost i odupiranje etabliranom dogmatskom marksizmu ste platili izbacivanjem sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i oduzimanjem paso\u0161a po nalogu vrha tada\u0161nje vlasti. Ipak, i pored svih ograni\u010denja, tada\u0161nja generacija jugoslovenskih filozofa, sociologa, psihologa i antropologa je davala radove kojima je i iz sveta priznavana teorijska vrednost i predstavljali su sam krem evropske nauke. \u010casopis Praxis i \u201eKor\u010dulanska letnja \u0161kola\u201c su izazivali \u017eivo nau\u010dno interesovanje najeminentnijih intelektualaca toga doba (Ernst Bloch, Herbert Marcuse, Henri Lefebre, Erich Fromm, Jurgen Habermas, Lucien Goldmann, Leszek Kolakowski, Karel Kosik i dr.), a na\u0161i profesori, uklju\u010duju\u0107i i Vas, su bili gostuju\u0107i predava\u010di na najpresti\u017enijim evropskim i svetskim univerzitetima. Kako obja\u0161njavate ovu \u010dinjenicu? I da li mo\u017eete da napravite pore\u0111enje i objasnite razliku sa dana\u0161njim stanjem u dru\u0161tvenim naukama i relevantno\u0161\u0107u koju sociolozi i drugi nau\u010dni delatnici imaju u postjugoslovenskom periodu i u izvan lokalnim okvirima?<\/em><\/p>\n

Relativno slobodna nau\u010dna i kulturna aktivnost ubiv\u0161oj Jugoslaviji bila je va\u017ean elemenat razlike u odnosu na druge \u201erealsocijalisti\u010dke\u201c zemlje. Ali, treba ista\u0107i da su se takve aktivnosti sprovodile kroz kulturne i dru\u0161tvene organizacije, a ne politi\u010dke i partijske aktivnosti, jer su imale kriti\u010dki pristup prema establishmentu i u njima su se teorijske analize povezivale sa otporom strukturama mo\u0107i. \u010cesto su na takve skupove dolazili i izvesni prosvetiteljski orijentisani intelektualci iz sveta. A naj\u0161iri kontakt sa njima je uspostavljan na desetogodi\u0161njim sesijama na \u201eKor\u010dulanskoj ljetnoj \u0161koli\u201c i u \u010dasopisu Praxis. U to vreme jugoslovenska filozofija i sociologija su bile dosta poznate i cenjene na me\u0111unarodnim tribinama, a imali smo i svoje predstavnike u svetskim organima tih disciplina. \u010casopis Praxis bio je veoma poznat na Zapadu a u zemljama \u201erealsocijalizma\u201c delovao je inspirativno, mada se zbog posedovanja tog \u010dasopisa u tim zemljama i ka\u017enjavalo. U \u0160vedskoj, na primer, i radnici su znali za Praxis i kada sam tamo boravila kao gostuju\u0107i profesor, pozivali su me na razgovore o delovanju tog \u010dasopisa i intelektualaca oko njega. U biv\u0161oj Jugoslaviji grupe intelektualaca, \u010desto zajedno sa radnicima, nisu bili \u201eposlu\u0161na vojska\u201c politi\u010dkih mo\u0107nika i borili su se za autonomiju svoga delovanja i osvajali slobodu i po cenu rizika, ne \u010dekaju\u0107i da im je neko odobri. Ali su poznati i slu\u010dajevi autoritarnih zabrana u oblasti kulture (kao i delovanja samocenzure u medijima i nekim izdava\u010dkim preduze\u0107ima), mada su i pod tim uslovima i \u201eKor\u010dulanska ljetna \u0161kola\u201c i \u010dasopis Praxis ipak opstali deset godina, da bi se pred svetskom javno\u0161\u0107u utvrdila misao o destaljinizaciji Jugoslavije. Mo\u017ee se, me\u0111utim, re\u0107i da dr\u017eavno komunisti\u010dko vo\u0111stvo, uz pomo\u0107 jednog broja intelektualaca, ipak nije uspelo da bude odlu\u010duju\u0107i arbitar na polju kulturnog stvarala\u0161tva. Danas se situacija dosta izmenila kada je u pitanju uloga intelektualaca, budu\u0107i da su se ve\u0107inom uklju\u010dili u strukture vlasti i ne interesuju se za slobodarske organizacije i organizacije otpora reformisanom autoritarnom re\u017eimu, pod uticajem vladaju\u0107e neoliberalne ideologije.<\/p>\n

U knjizi Mi\u0161ljenje kao diverzija, koja je nedavno iza\u0161la iz \u0161tampe u Beogradu, Va\u0161 kolega Bo\u017eidar Jak\u0161i\u0107 vrlo dokumentovano dokazuje da Praxis nikada nije predstavljao nekakvu teorijski koherentnu celinu, tj. zajednicu istomi\u0161ljenika, pa \u010dak i da anga\u017eman najuticajnijih predstavnika ove grupe nije ni po intenzitetu, ni po kvalitetu, a pogotovo ne po usmerenosti bio jedinstven. Me\u0111utim, uprkos svih razlika, projugoslovenski i antinacionalisti\u010dki kaakter grupe jednostavno niko nije mogao, niti mo\u017ee da dovede u pitanje. Utoliko je neobja\u0161njivija \u010dinjenica kasnijeg vulgarnog konvertitstva nekih od najistaknutijih predstavnika tzv. \u201epraxis filozofije\u201c. Mihajlo Markovi\u0107 je tako postao ideolog Socijalisti\u010dke partije Srbije (period vladavine ove partije on \u010dak naziva \u201ezlatnim dobom socijalizma u Srbiji\u201c), a Ljubomir Tadi\u0107 i, kasnije, Svetozar Stojanovi\u0107 tenori srpskog nacionalizma. Da ne pominjemo ostale. U Novom Plamenu br. 16, u svom autorskom tekstu, Predrag Matvejevi\u0107 Vas navodi kao jednu od retkih svetlih ta\u010daka iz beogradske grupe, \u010dasnu i \u010destitu osobu i najdoslednijeg kriti\u010dara staljinizma svih vrsta. Naravno, Vi i sami govorite da je samorefleksija jedan od klju\u010dnih principa kojim ste se rukovodili u \u017eivotu. I Va\u0161e je mi\u0161ljenje po brojnim pitanjima evoluiralo u poslednjih pola veka, pa i nakon sloma socijalizma kao realnog dru\u0161tvenog sistema. Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Ili\u0107, koji je temeljno istra\u017eivao fenomen evolucije odnosa prema socijalizmu u knjizi Oblici kritike socijalizma, ka\u017ee da se u Va\u0161em slu\u010daju ne mo\u017ee govoriti o \u201ekonvertitstvu\u201c nego o \u201epromeni pozicije\u201c ka socijaldemokratiji, jer ste Vi jo\u0161 1982. o\u0161tro sudili o socijalizmu kao sistemu, ali da u svoje stavove i dalje inkorporirate neka klju\u010dna marksisti\u010dka mesta. Da li se sla\u017eete sa ovom ocenom? Tako\u0111e, kako tuma\u010dite \u010dinjenicu da su se neke Va\u0161e kolege tako lako odrekle marksizma, iako su pre toga napisali tomove i tomove marksisti\u010dke literature? Jedan od najve\u0107ih \u017eivih intelektualaca danas Edgar Morin u knjizi na francuskom iz 2010. Pour et contra Marx tvrdi da ne postoji marksizam, ve\u0107 marksizmi. Koliko je on u pravu i da li je marksizam, ili bar neki od marksizama u Morinovom klju\u010du, i danas aktuelan i neizbe\u017ean za razumevanje i obja\u0161njenje dru\u0161tvene stvarnosti poznog kapitalizma?<\/em><\/p>\n

Uvek sam govorila i pisala da Praxis i \u201eKor\u010dulanska ljetna \u0161kola\u201c nisu bile zajednice istomi\u0161ljenika, ve\u0107 susreti gde se podsticala slobodna razmena mi\u0161ljenja i to je bilo dragoceno iskustvo i za Jugoslaviju i za Evropu, kao i dragoceni podsticaj i za produktivniji pristup marksizmu. Zbog toga su na Kor\u010dulansku ljetnu \u0161kolu dolazili i Lefevr, Fromm, Habermas, Kolakowski, Goldmman, Kosik, ali i Axelos, Fink, Tucker, i drugi filozofi sa Zapada, bilo marksisti\u010dke ili drugih filozofskih orijerntacija. To dokazuje da je \u0161kola bila otvorena za razli\u010dite filozofske pristupe i da je u takvim kontaktima svaki u\u010desnik mogao pro\u0161irivati svoje vidike, o\u010dekuju\u0107i sa zadovoljstvom slede\u0107e zasedanje. Danas su u Srbiji potpuno potcenjene filozofija, sociologija i sociokulturna antropologija i ostao je samo mali broj entuzijasta intelektualaca koji nastoje da reafirmi\u0161u zna\u010daj ovih disciplina za moderni demokratski razvoj, u suprotstavljanju vladaju\u0107oj neoliberalnoj ideologiji. Takozvana \u201egrupa osam profesora\u201c Filozofskog fakulteta u Beogradu nije bila izba\u010dena prvenstveno zbog razobli\u010davanja dogmatskog marksizma, ve\u0107 \u0161to je osavremenjivala nastavu uvode\u0107i takozvane \u201ezapadne nauke\u201c: sociologiju, sociokulturnu antropologiju (dok se na drugim fakultetima prou\u010davao marksizam kao predmet) i izu\u010davanje relevantne \u201ezapadne literature\u201c, podsti\u010du\u0107i time na kriti\u010dki na\u010din mi\u0161ljenja kod studenata (\u0161to je ocenjeno kao \u201ekvarenje lojalne omladine\u201c). A opredeljenje za otpor autoritarnom re\u017eimu, koji se nazivao \u201ekomunisti\u010dkim\u201c bio je sigurno osnovni fitilj koji je zapalio kampanju protiv intelektualaca i profesora takve orijentacije. Dok je nasilno okon\u010danje studentskog pokreta 1968. godine otkrivalo su\u0161tinu toga re\u017eima. Me\u0111utim, danas su intelektualci u ve\u0107ini postali deo establishmenta, ili su se pretvorili u uspe\u0161ne biznismene, glasno propagiraju\u0107i ideje neoliberalne ideologije, odobravaju\u0107i uni\u0161tavanje radni\u0161tva i sve ve\u0107i privatnosopstveni\u010dki egoizam kao \u201esmernice prosperiteta\u201c. Ne znam da li je \u201ekonvertitstvo\u201c pravi izraz za dana\u0161nje pona\u0161anje nekih mojih kolega (iz \u201egrupe 8\u201c) i drugih ju\u010dera\u0161njih \u201eotpora\u0161a\u201c. Ili su pre u pitanju u nekim slu\u010dajevima vra\u0107anja na stare ideolo\u0161ke koncepcije (\u0161to je, po mom mi\u0161ljenju slu\u010daj sa Mihailom Markovi\u0107em, koji je bio i ostao \u201eorodoksni marksista\u201c), ili pod uticajem privatnih interesa prihvatanja izvesnih ideja nove danas vladaju\u0107e ideologije. Ali, njegov slu\u010daj nije istovetan sa \u201eskretanjima\u201c Ljube Tadi\u0107a i Svete Stojanovi\u0107a, gde su izvesni li\u010dni razlozi imali vi\u0161e uticaja, iako je Tadi\u0107 napisao veoma zna\u010dajne studije o kritici savremenog dru\u0161tva, uklju\u010duju\u0107i i \u201erealsocijalizam\u201c (kojih se nije odrekao, te je njegov \u201enacionalizam\u201c bio vi\u0161e kratkotrajno intimno opredeljenje). A ve\u0107ina intelektualaca, koji su bili \u201ekomunisti\u201c slu\u017ee\u0107i tada\u0161njeg gospodara, prirodno su se opredelili novim gospodarima, tako\u0111e iz interesa i zauzimanja visokih pozicija (na primeru Vuka Dra\u0161kovi\u0107a). Ako se isti\u010du pojedinci koji su iz grupe \u201ePraxis\u201c ostali dosledni, tu iz Beograda svakako spada Neboj\u0161a Popov, koji je i danas najaktivniji borac protiv nepravde u ime afirmacije slobode svih gra\u0111ana i za socijalnu jednakost, naro\u010dito aktivno poma\u017eu\u0107i borbu radnika za odbranu svojih prava. Ja i danas preispitujem svoje stanovi\u0161te, ali ne u smislu \u201emenjanja pozicije\u201c, jer je moje opredeljenje i dalje socijalisti\u010dko-humanisti\u010dko, ali dopunjeno mnogim idejama Marcusea, Fromma, Blocha, Habermasa, a naro\u010dito Corneliusa Castoriadisa, ali i zna\u010dajnim idejama ranog liberalizma. Ali sebe ne bih nazvala pristalicom socijaldemokratije, koja je manje-vi\u0161e nedosledno demokratska i humanisti\u010dka, ali podsti\u010de tako\u0111e na razmi\u0161ljanje i preispitivanje. Marksizma se nisam odrekla, ali sam ga temeljno preispitivala, naro\u010dito u pogledu mesta koje daje zna\u010daju li\u010dnosti (\u0161to se uobi\u010dajeno potpuno zanemaruje) u procesu humanizacije sveta i kritike ideje komunizma kao zavr\u0161etka istorije (\u0161to se mo\u017ee na\u0107i bar u naznakama u Marksovom spisu Grundrisse). Ali su pored modernih liberala (kao Issaia Berlin, ali i Ralws), a tako\u0111e i personalisti (naro\u010dito E. Mounier) u\u010dvrstili moju humanisti\u010dku poziciju (o tome sam op\u0161irno pisala u svojoj knjizi Moji horizonti).<\/p>\n

Borba za zajedni\u010dku dr\u017eavu svih nezavisnih balkanskih naroda je jedna od istorijskih konstanti u delovanju progresivne inteligencije i levi\u010darskih pokreta u ovom delu sveta. Mnogi su dali i \u017eivote kako bi operacionalizovali ovu vi\u0161evekovnu ideju. Da li je nakon krvavog raspada SFR Jugoslavije koncept zajedni\u010dke dr\u017eave Slovena definitivno do\u017eiveo svoj istorijski kolaps i neslavan kraj, kako neki tvrde, i kakav je, uzimaju\u0107i u obzir i Va\u0161e \u017eivotno iskustvo, ali i bogat istra\u017eiva\u010dki rad, Va\u0161 odnos prema biv\u0161oj dr\u017eavi? Da li je to, s jedne strane, bila odr\u017eiva ideja (danas preovladava stav da je Jugoslavija bila ve\u0161ta\u010dka tvorevina, a me\u0111uetni\u010dki sklad samo privid) i koji bi to po Va\u0161em mi\u0161ljenju, s druge strane, bili najpo\u017eeljniji konkretni oblici ujedinjavanja gra\u0111anki i gra\u0111ana, odnosno postjugoslovenskih dr\u017eava u vremenu pred nama, pa i u kontekstu ulaska u Evropsku uniju? Naime, skoro je sociolog Rastko Mo\u010dnik u Beogradu izjavio da, na primer, svi relevantni podaci pokazuju da Slovenija polako postaje \u201eunutra\u0161nja kolonija\u201c EU, pre svega Nema\u010dke, a termin \u201ejugosfera\u201c, koji je Tim Judah, novinar britanskog Economista, skovao pre \u010detiri godine, postaje sve prihvatljiviji, pa i u na\u0161im \u201eantijugoslovenskim\u201c krugovima. Dakle, stvari se pomeraju, \u010dak i u pore\u0111enju sa periodom od samo pre nekoliko godina.<\/em><\/p>\n

Ne znam da li je ostvariva nova zajednica kao balkanska dr\u017eava, ali ni jednostrana dr\u017eava po etni\u010dkoj liniji, pa ni kao slovenska zajedni\u010dka dr\u017eava. Mislim da bi bilo po\u017eeljno udru\u017eivanje dr\u017eava na gra\u0111anskoj osnovi, dr\u017eava koje su na ovim prostorima srodne prema prihva\u0107enim eti\u010dkim principima i na njima odre\u0111enim zajedni\u010dkim ciljevima, sa strukturom koju pretpostavlja moderno demokratsko dru\u0161tvo. Na toj osnovi bi \u0161ire udru\u017eene zajednice mogle da se lak\u0161e suprotstave neokolonijalizmu i ponovnom bu\u0111enju autoritarizma velikih dr\u017eava, koje i dalje name\u0107u svoju mo\u0107 malim dr\u017eavama, pogotovo ako ove nisu ujedinjene zajedni\u010dkim principima i ciljevima. Ja podr\u017eavam Evropsku uniju samo u ovom smislu. \u0160to se ti\u010de biv\u0161e Jugoslavije, ja veoma \u017ealim \u0161to se raspala, jer mislim da smo tada imali ve\u0107ih potencijala u kretanju kao demokratskoj tranziciji, nego danas, uprkos takozvanom \u201eumerenom autoritarizmu\u201c, koji sada postaje ogoljeniji. U svojoj knjizi Moji horizonti pi\u0161em da je to bilo kontroverzno dru\u0161tvo, ali da su ba\u0161 te kontroverze pru\u017eale mogu\u0107nost da se slobodnije di\u0161e i ko je imao volje i hrabrosti i da uzme slobodu. To dokazuju rezultati koji su se u tada\u0161nje vreme ispoljavali i u dobroj literaturi i drugim oblastima kulture, u dru\u0161tvenim naukama, kao i u ve\u0107em po\u0161tovanju eti\u010dkih principa u dru\u0161tvenim zajednicama. A to potvr\u0111uje i ugled koji je tada Jugoslavija imala u svetu.<\/p>\n

Nakon sloma istorijski postoje\u0107eg komunizma, u Srbiji na snagu stupaju kriminalni i koruptivni politi\u010dki kapitalizam. Najpre u kontekstu Milo\u0161evi\u0107eve nacionalno zatvorene tr\u017ei\u0161ne privrede i kriminalizovane ekonomije, koja proizvodi novu \u201elumpenbur\u017eoaziju\u201c (Kosik) spremnu da sprovede plja\u010dku dru\u0161tvene imovine, a onda i nakon 2000. kroz prihvatanje logike neoliberalne bezalternativnosti i legitimisanje i dovr\u0161avanje ove plja\u010dke. Demokratska tranzicija tako sve vi\u0161e, i za mnoge potpuno neo\u010dekivano, postaje ozna\u010ditelj za periferizaciju zemlje i dodatno uru\u0161avanje ste\u010denih socijalnih dostignu\u0107a. Vi ste i sami aktivno u\u010destvovali i pomagali borbu zrenjaninskih radnika protiv samovolje dr\u017eavne birokratije i njenog tajkuna. Tako\u0111e, koncept partijske dr\u017eave ostaje na snazi i neokrnjen \u010dak i nakon uru\u0161avanja \u201ejednopartijske diktature\u201c. Profesor \u0110okica Jovanovi\u0107 u knjizi Prilago\u0111avanje. Srbija i moderna, pokazuje da na mesto \u201emonopartijskog stanja\u201c danas imamo \u201emonoideolo\u0161ko stanje\u201c. Ako se pogledaju stenogrami sa kongresa i partijskih sastanaka Saveza komunista Srbije 1970-ih, \u010dini se da su razlike izme\u0111u glavnih frakcija me\u0111u tada\u0161njim komunistima, su\u0161tinski, bile mnogo zna\u010dajnije nego ove dana\u0161nje me\u0111u najrelevantnijim partijama u Srbiji. Sociolo\u0161ka istra\u017eivanja tako\u0111e pokazuju da je u realsocijalizmu, za napredovanje u dru\u0161tvenoj strukturi bilo primarnije obrazovanje od partijske knji\u017eice, dok je danas partijska pripadnost na prvom mestu. Profesor Slobodan Cveji\u0107 sa Filozofskog fakulteta u Beogradu je u svojoj doktorskoj disertaciji pokazao kako je dana\u0161nje dru\u0161tvo u Srbiji najzatvorenije, u smislu dru\u0161tvene pokretljivosti, dru\u0161tvo u Evropi (podse\u0107am da je 1960-ih tada\u0161nje jugoslovensko dru\u0161tvo, pored \u0161vedskog, bilo najotvorenije u svetu prema istim kriterijima), a istra\u017eivanja profesora Mladena Lazi\u0107a nedvosmisleno potvr\u0111uju da se sa neoliberalnim reformama u obrazovanju polako zatvaraju sva vrata u visokom \u0161kolstvu deci radnika i seljaka. Karel Kosik se neposredno pred smrt \u010dudio kako je mogu\u0107e da biv\u0161i levi\u010darski disidenti i kriti\u010dari \u201ekomunisti\u010dkog\u201c establi\u0161menta najednom indirektno postaju apologeti kapitalizma. Oni su, prema njegovom mi\u0161ljenju, zajedno sa obnovom demokratije restaurirali kapitalizam, a, opet, u kohabitaciji sa savremenim kapitalizmom demokratija mo\u017ee biti samo polovi\u010dna, limitirana i podrivana tim novim slojem: lumpenbur\u017eoazijom. Kako tuma\u010dite ove procese, i da li ste 1980-ih mogli da anticipirate kuda \u0107e voditi \u201eosvajanje slobode\u201c preko kapitalizma, na socijalnom i politi\u010dkom planu u Srbiji i \u0161ire?<\/em><\/p>\n

Nakon sloma kvazikomunizma u biv\u0161oj Jugoslaviji i posle pada Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima preuzeta je parola \u201eiz socijalizma u kapitalizam\u201c bez kriti\u010dkog preispitivanja predstoje\u0107eg dru\u0161tvenog razvoja i osmi\u0161ljavanja strategije novog poretka. Kao i u drugim realsocijalisti\u010dkim dr\u017eavama posle 1989. godine, slepo se sledio neoliberalizam zapadnog dru\u0161tva, koji je tada do\u017eivljavao bum, nasuprot posledicama na koje je ukazivao J. Stiglitz i drugi levo orijentisani ekonomisti \u2013 da \u0107e \u201e\u0161ok-terapija\u201c koja je primenjena u procesu privatizacije negativno delovati na ekonomski razvoj i modernizaciju svojinskih odnosa, a tako\u0111e i na demokratizaciju politi\u010dkih odnosa. Jednostrana transformacija svojinskih odnosa stvorila je nove klase \u201elumpenbur\u017euazije\u201c i \u201elumpenproletarijata\u201c. I uspostavljena je vlast tog novog mo\u0107nog privatnog vlasnika, koji vlada nekontrolisano (pod firmom deetatizacije) svim resursima dru\u0161tva i koji ukida sva ranije osvojena prava radni\u010dke klase, pretvaraju\u0107i je u robu na tr\u017ei\u0161tu rada, koja se kupuje kao i svi proizvodi njihovog rada. Kada se ta nova klasa skriva iza izraza \u201etajkuna\u201c (ili kriminalaca), zamagljuje se priroda novog klasnog neoliberalnog potro\u0161a\u010dkog dru\u0161tva, u kojem su vlasnici velikog kapitala osnovni arbitri u odre\u0111ivanju strukture i politike dru\u0161tva (videti trilogiju Z. Baumana Fluidni \u017eivot, Mediterran Publishing, 2009-2010). Zato treba postaviti pitanje da li je postmoderna dr\u017eava partijska dr\u017eava privatnih vlasnika, budu\u0107i da i u tim strukturama partije novih vlasnika vladaju scenom i to kao fakti\u010dki upravlja\u010di sudbinom dru\u0161tava. A \u201etajkuni\u201c su posrednici koji kupuju partije i time (iza scene) odlu\u010duju o politi\u010dkim programima i o smenjivanju i dovo\u0111enju novih vladaju\u0107ih garnitura. Zato se mo\u017ee re\u0107i da je korupcija glavno politi\u010dko, a ne samo ekonomsko sredstvo dru\u0161tvenih tranzicija savremenog dru\u0161tva. A postoje\u0107im obja\u0161njenjem \u00ab tajkunizacije \u00bb prilrikriva se najgrublji oblik kapitalisti\u010dke eksploatacije, koji vlasniku kapitala daje legitimitet za uslove rada i \u017eivota cele sve siroma\u0161nije populacije. A partijska pripadnost naizgled razli\u010ditim partijama igra zna\u010dajnu ulogu u politici dana\u0161njeg \u201egrubog kapitalizma\u201c (mnogo ve\u0107u nego u biv\u0161im \u201ekomunisti\u010dkim\u201c dr\u017eavama). Ekonomska mo\u0107 sada odre\u0111uje stepen politi\u010dke mo\u0107i i legitimi\u0161e feudalizaciju srpske dr\u017eave, u kojoj partije stvaraju sopstvene feude na koje dr\u017eavna vlast nema uticaja i koji su nedodirljivi. Mo\u017ee se re\u0107i da sve partije u Srbiji pevaju u istom horu kada se do\u010depaju politi\u010dke vlasti i ni jedna ne po\u0161tuje elementarne principe pravne dr\u017eave. \u010cak i politikolozi tvrde da je osnovni cilj vi\u0161epartijskog sistema \u201eborba partija za vlast\u201c, suprotno demokratskim na\u010delima da partije kada osvoje vlast treba da daju \u0161to ve\u0107i doprinos pobolj\u0161anju \u017eivotnih uslova svojih gra\u0111ana. Formalno se promovi\u0161e \u201evladavina prava\u201c, a fakti\u010dki se podsti\u010de nova hijerarhija privatnosopstveni\u010dke klase, \u0161to dovodi do sve ve\u0107e socijalne nejednakosti i isklju\u010denja velikog broja gra\u0111ana iz dru\u0161tva, budu\u0107i da sa porastom nezaposlenosti nigde ne pripadaju. Govori se o otvorenosti dana\u0161nje Srbije prema svetu, ali je ta otvorenost jednostrana, jer se prihvataju od strane razvijenijih dr\u017eava najslabije strane u kolote\u010dini mainstream neoliberalne ideologije. Veliko je pitanje da li je dana\u0161nja Srbija \u201erasturila kapitalizam\u201c i da li je po\u010dela sa \u201eobnovom\u201c demokratije. Kada se analizira struktura dana\u0161nje Srbije i funkcionisanje njenih institucija, mo\u017ee se govoriti o \u201eautoritarnoj demokratiji\u201c (kao\u0161to sam opisala u jednoj svojoj knjizi), jer postoji formalna podela vlasti, koja je u su\u0161tini autoritarno ustrojena, a ustavom zagarantovana prava i slobode gra\u0111ana kr\u0161e se otvoreno i beskrupulozno. Zbog toga, ne bih govorila da u Srbiji postoji \u201ekohabitacija savremenog kapitalizma sa uvo\u0111enjem demokratije\u201c, jer je to samo fasada iza koje se skriva nametanje surovog dana\u0161njeg kapitalizma.<\/p>\n

Evropska unija je utemeljena kao ekonomska formacija zahvaljuju\u0107i politi\u010dkom delanju tada\u0161njih evropskih konzervativaca. Dubravka Ugre\u0161i\u0107, i ne samo ona, tvrdi da je ideolo\u0161ki deo pri\u010de napravljen da bi se ljudi koji ne razumeju ekonomski projekat motivisali da rade u njegovu korist. Dakle, uprkos tzv. \u201eles trente glorieuses\u201c i dr\u017eavi socijalnog staranja koja je bila rezultat jakog pritiska organizovanog radni\u010dkog pokreta na Zapadu, ali i straha od \u0161irenja komunisti\u010dkih revolucija sa Istoka, Evropskom zajednicom, a kasnije i Evropskom unijom dominiraju desne politike. Nedostatak demokratskog kapaciteta dana\u0161nje Evropske unije kritikuju \u010dak i savremene slaba\u0161ne i degenerisane socijaldemokratske partije. Komesarska vlada u Briselu ne podle\u017ee demokratskoj kontroli gra\u0111ana i gra\u0111anki nacionalnih dr\u017eava \u010dlanica, odluke se donose na osnovu manje-vi\u0161e tajnih diskusija, zakoni koji se sasvim otvoreno nazivaju direktivama idu u pravcu nametanja privatizacija u svim dru\u0161tvenim sferama i ukidanja tekovina radni\u010dkog pokreta, a u poslednje vreme sve klju\u010dne odluke donosi Nema\u010dka. Ve\u0107 pomenuti slovena\u010dki profesor Rastko Mo\u010dnik \u010dak tvrdi da je autoritarizam u biv\u0161oj Jugoslaviji, u smislu dono\u0161enja odluka u federaciji, bio folklor u odnosu na ovo \u0161to danas imamo na nivou Evropske unije. Da ne pominjemo antiimigrantske i rasisti\u010dke ispade brojnih evropskih vlada i mainstream politi\u010dara u poslednje vreme, koji licemerno tra\u017ee slobodu kretanja kapitala, ali na sve na\u010dine ograni\u010davaju slobodu kretanja ljudi. S druge strane, u ovim na\u0161im postsocijalisti\u010dkim dr\u017eavama najve\u0107i deo politi\u010dkih elita, kao rezultat poni\u017eavaju\u0107eg odnosa prema ideji demokratije i sposobnosti gra\u0111ana da racionalno razmi\u0161ljaju i donose odluke, Evropsku uniju predstavlja kao neki apstraktni cilj po sebi, a ne kao potencijalno sredstvo mogu\u0107eg op\u0161tedru\u0161tvenog i ekonomskog razvoja. S obzirom na to da se Vi zala\u017eete za pridru\u017eenje Srbije Evropskoj uniji, interesuje me koji su Va\u0161i argumenti za takvu poziciju, imaju\u0107i u vidu pozitivne i negativne strane ovakve integracije? Da li je isto tako va\u017eno da postavljamo pitanje \u201eDa, ali kakva EU\u201c? Tako\u0111e, da li verujete, kao i Bourdieu, u mogu\u0107nost izgradnje \u201eTvr\u0111ave Evrope\u201c, kao ostrva socijalne dr\u017eave?<\/em><\/p>\n

Prilikom stvaranja EU bilo je te\u0161ko proceniti koje snage dominiraju u njenoj konstrukciji i u formulisanju njenih ciljeva. Ja sam na jednoj konferenciji u Parizu na samom po\u010detku analizirala sporazum u Mastrihtu i dovela u pitanje njegove demokratske ciljeve. Konzervativna struja je inicirala stvaranje EU kao pandan ameri\u010dkoj supremaciji u Evropi, ne da spre\u010di ratove, ve\u0107 \u0161irenje socijalne dr\u017eave uspostavljanjem \u010dvrste kontrole nad dr\u017eavama Evrope, da bi ih lak\u0161e ukolote\u010dila u zahteve neoliberalne ekonomije. Mnogi poznati nau\u010dnici u svetu vrlo o\u0161tro kritikuju Briselsku birokratiju (Volerstein, Stiglitz i dr.) koja bezrezervno promovi\u0161e svoje interese i name\u0107e ih \u010dlanicama Unije, spre\u010davaju\u0107i njihove \u010dak i minimalne potencijale za demokratski razvoj. Ja svakako nisam za takvu Evropsku uniju, zato kriti\u010dki ukazujem na njen autoritarni karater i predla\u017eem neophodne promene u pravcu stvaranja jedne konstruktivne zajednice slobodnih evropskih naroda. Da je postoje\u0107a EU proameri\u010dki izdanak u cilju uspostavljanja dominantne mo\u0107i nad dr\u017eavama Evrope, potvr\u0111uje njen stav neopozivog naredbodavca, bez obzira na socijalne i kulturne razlike me\u0111u evropskim zajednicama, kao ipotpuno odsustvo razmene mi\u0161ljenja u toj komunikaciji, prihvatanjem slogana \u201enema alternative\u201c predlo\u017eenoj Uniji. Zato je nu\u017eno da se na referendumu pita: \u201eZa kakvu ste evropsku zajednicu i \u0161ta nedostaje postoje\u0107em modelu EU?\u201c<\/p>\n

Levica je u poslednjih trideset godina u potpunom povla\u010denju u Evropi. Delimi\u010dno zbog \u201ecrnih nju\u0161ki\u201c (Sartre) iz pro\u0161losti, a u najve\u0107em jer je nesposobna da ponudi konkretne i prakti\u010dno delatne programe koji bi imali mobilizacijski potencijal i, istovremeno, dali uverljivost njenoj \u201eutopiji\u201c. Da li, prema Va\u0161em mi\u0161ljenju, demokratska levica danas mo\u017ee da ponudi realan alternativni na\u010din organizacije dru\u0161tvenog \u017eivota, ili se njena korisnost u savremenom svetu svodi isklju\u010divo na kritiku tj. korektiv neoliberalne faze kapitalisti\u010dke dru\u0161tveno-ekonomske formacije? Tako\u0111e, da li je sada\u0161nja socijaldemokratija (gde je levica ograni\u010dena na kulturna i socijalna pitanja, dok u privredi apsolutno trijumfuje tr\u017ei\u0161ni fundamentalizam) jedina levica koja mo\u017ee da objektivno u\u010destvuje u oblikovanju XXI veka u Evropi?<\/em><\/p>\n

Ja bih pre rekla da se stara levica uklopila u novu vladaju\u0107u ideologiju, a nova levica jo\u0161 se nije konstituisala kao koherentna grupa, ali postoje zna\u010dajnipredstavnici koji promovi\u0161u novo zna\u010denje levice, koji vr\u0161e prepoznatljiv uticaj na Zapadu, ali kod nas nisu uspeli da se promovi\u0161u (izuzev u pojedinim \u010dasopisima (na primer u Republici). Ali je savremena svetska kriza u izvesnoj meri podstakla bu\u0111enje leve orijentacije i pokrenula front protiv \u201egrubog kapitalizma\u201c, kada ponovo postaju aktuelne Marksove analize prvobitne akumulacije kapitala. Naro\u010dito je to vidljivo u Latinskoj Americi, a delimi\u010dno i u afri\u010dkim zemljama, gde je postalo i ve\u0107e interesovanje za anarhisti\u010dke ideje i marksizam kao socijalni program, podstaknuto nesposobno\u0161\u0107u konzervativnih struja da ponude program za re\u0161avanje globalne krize u 21. veku. Ekspanzija potro\u0161a\u010dkog dru\u0161tva je ve\u0107 toliko prodrla u sr\u017e celokupnog savremenog na\u010dina \u017eivota \u2013 od ekonomije do socijalnih organizacija i kulture \u2013 da se svi progresivni projekti odbijaju kao \u201eutopija\u201c koja se ne mo\u017ee ostvariti. Problem je u tome \u0161to se levica izjedna\u010duje sa socijaldemokratijom, koja je danas skoro bli\u017ea desnici i sve udaljenija od origimnalnih korena, kada je stajala na \u010delu radni\u010dkog pokreta i sindikata i uspevala da izvede odre\u0111ene zna\u010dajne promene (uzmimo za primer period Bevanove uprave u Engleskoj, za razliku od vladavine Blera ili Giddensovog \u201etre\u0107eg puta\u201c. Kriti\u010dki potencijal dana\u0161nje socijaldemokratije prema neoliberalnoj ideologiji je veoma slab, mada se pojavljuju i druge struje socijaldemokratije (na primeru N. Klein i sl.), koje se o\u0161tro suprotstavljaju savremenoj vladaju\u0107oj ideologiji, razotkrivaju\u0107i njeno pogubno dejstvo u mnogim zemljama. Mo\u017eda \u0107e se iz tih poticaja roditi\u201enova levica\u201c. U svakom slu\u010daju, takve analize i spisi mogu omogu\u0107iti da se kriti\u010dki preispituje delovanje socijaldemokratije u 21.veku. Ali, ne mislim da samo levica mo\u017ee da dovede do ostvarenja novih programa za promene. Bilo bi neophodno da nove struje socijaldemokratije i nezavisni sindikati na\u0111u zajedni\u010dki jezik i formuli\u0161u novu paradigmu koja \u0107e otvoriti puteve za novu socijalnu klimu i kulturu.<\/p>\n

U \u010dlanku za Zbornik Izazovi i perspektive savremene levice u Srbiji2 pledirate, ako sam dobro razumeo, za neki oblik \u201edemokratsko-liberalne\u201c socijalisti\u010dke alternative. Pretpostavljam da smatrate po\u017eeljnim dosledniji razvoj \u201evi\u0161e sinteze\u201c izme\u0111u levice i klasi\u010dnog liberalizma, odlu\u010dniju emancipatorsku socijalnu i ekonomsku politiku, itd. Nije li \u010dinjenica da je desnica iz tranzicijskog haosa (u kojem je igrala tako nagla\u0161enu ulogu) izi\u0161la tako jaka i s tolikom podr\u0161kom uveliko i refleksija propusta levice da dovoljno sna\u017eno postavi interese rada, radni\u010dku i gra\u0111ansku participaciju na dnevni red?<\/em><\/p>\n

Nisam sigurna da treba po\u0107i od definisanja naziva (pojma) budu\u0107eg dru\u0161tva, jer pojmovi mogu biti vi\u0161ezna\u010dni, kao \u0161to se to u praksi savremenog dru\u0161tva izrazilo, kako u pojmu socijalizma i kapitalizma, tako i socijaldemokratskog dru\u0161tva. Zato, kada razmi\u0161ljam o mogu\u0107nostima konstituisanja novih dru\u0161tvenih sistema, sklonija sam da se pozabavim pitanjem koji su to bitno novi sadr\u017eaji, koji se ne odnose samo na strukture i institucije dru\u0161tva, ve\u0107 na konstituisanje demokratskih institucija merenim njihovim dejstvom na humanije uslove \u017eivota, kako li\u010dnog tako i kolektivnog. A pod tim mislim na takvu konstrukciju dru\u0161tva, \u010diji \u0107e temelj \u010diniti socijalno humano, kreativno i pravedno demokratskog dru\u0161tvo. Svakako da takva definicija mora da se temelji na sintezi ideja demokratskog razvoja u istoriji i na socio-kulturnom nasle\u0111u \u010dove\u010danstva, koji vode ka srueru demokratske ukupnosti delovanja. A to zna\u010di da se temelji na izu\u010davanju istorijskog razvoja filozofskog mi\u0161ljenja i socio-kulturnom razvoju \u010dove\u010danstva. Mali je broj savremenih mislilaca koji se sistemati\u010dnije time bave, zato se kretanje savremenog dru\u0161tva poku\u0161ava i dalje objasniti uglavnom u dvodimenzionalnoj perspektivi \u2013 suprotstavljanjem kapitalizma socijalizmu i obnuto. Matrica nove paradigme trebalo bi da bude mera humanosti novog dru\u0161tva, odnosno ukidanje svih oblika otu\u0111enosti (da upotrebim Marksov pojam, koji se u poslednje vreme sve vi\u0161e vra\u0107a u upotrebu). Tek njegovo ukidanje uklju\u010duje uslove za emancipaciju li\u010dnosti, dru\u0161tvenih kolektiva, gra\u0111anstva i, naravno, zaboravljeni princip radni\u010dke i gra\u0111anske participacije, pravednu raspodelu bogatstva i javnog dobra. Mislim da je osnovni nedostatak nove levice \u0161to uglavnom ostaje i dalje u okvirima \u010disto politi\u010dke sfere ili jednostrano ekonomske i \u0161to se ne hvata u ko\u0161tac sa kompleksnim problemima postmodernog dru\u0161tva, a naro\u010dito \u0161to zanemaruje devastaciju kulture, koja je postala \u201ebezgrani\u010dna zabava\u201c, bez pravih kulturnih sadr\u017eaja i potpunim potiskivanjem osnovnih ljudskih (moralnih) vrednosti. \u201eKo te pita za kulturu\u201c, bio je jedan od \u010de\u0161\u0107ih odgovora u okviru istra\u017eivanja kvalitativnom analizom od 2001. do 2010. godine u gradovima Srbije.<\/p>\n

Da se na kraju vratimo na Va\u0161u, pre svega, vokaciju socijalne antropolo\u0161kinje. Naime, nedavno preminula istaknuta sociolo\u0161kinja i antropolo\u0161kinja Elise Boulding u svojim je delima, poput knjige Cultures of Peace: The Hidden Side of History, temeljno pobila tezu o \u010dovekovoj inherentno nasilni\u010dkoj prirodi, te o neizbe\u017enosti rata i militarizma u ljudskom dru\u0161tvu. Bez obzira na to, da se poslu\u017eim re\u010dnikom Ericha Fromma, snage nekrofilije jo\u0161 uvijek neumorno vode rat protiv biofilne, humane, socijalne koncepcije me\u0111uljudskih odnosa, i u ovoj epohi vrlo temeljito pobe\u0111uju. \u010cini se da ovo navikavanje na permanentne ratove brutalizuje ne samo najdirektnije pogo\u0111ena dru\u0161tva (poput Bliskog istoka i Afrike), nego i ostatak na\u0161e vrste. Kakav je Va\u0161 stav prema ideji da je potreban odlu\u010dan zaokret prema mirovnoj, antimilitaristi\u010dkoj svetskoj politici? Sla\u017eete li se s antimilitaristi\u010dkom mi\u0161lju Hannahe Arendt da \u201enasilje, kao i svaka aktivnost, menja svet, ali najverojatnija promena koju donosi je stvaranje jo\u0161 nasilnijeg sveta\u201c?<\/em><\/p>\n

Teza o nasilni\u010dkoj prirodi \u010doveka dosta je obra\u0111ivana i komentarisana u antropologiji. Podsetimo se knjige Ericha Fromma The Anatomy of Human Destructiveness, u kojoj se temeljno raspravlja o prirodnim uzrocima ljudske destruktivnosti, i na osnovu toga se ne mo\u017ee dati jednostavan odgovor da li je agresivnost \u010doveka uro\u0111ena ili se sti\u010de pod izvesnim uslovima. Budu\u0107i da \u010dovek nije potpuno razli\u010dit od drugih \u017eivih bi\u0107a (\u017eivotinjskih vrsta), moderne analize pona\u0161anja kolektivnih \u017eivotinjskih vrsta pokazuju da se kod njih javlja destruktivnost kada su ugro\u017eene od drugih vrsta, ili kada su izlo\u017eene unutar svoje vrste konkurenciji u borbi za pribavljanje hrane, ili kada su osuje\u0107ene u pogledu prostora, itd. I \u010dovek nije oslobo\u0111en svih instinkata, naro\u010dito zbog ose\u0107anja straha, usled izvesnih nesigurnosti i izvesnih poreme\u0107aja u kolektivnom \u017eivotu. Usled takvih frustracija, ljudi postaju agresivni i nasiljem se brane od drugih, za koje misle da su krivi za njihove nepovoljne uslove \u017eivota. To se naro\u010dito ispoljava danas, pod udarcima velike globalne krize u svetu, \u0161to se manifestuje u brojnim ratovima i u poja\u010danom nasilju u porodici i dru\u0161tvu. To nasilje se i namerno proizvodi u svetu pod uticajem konkurencije mo\u0107i izme\u0111u dr\u017eava, ali i u modernom potro\u0161a\u010dkom dru\u0161tvu, u kojem su devastirane sve moralne vrednosti u cilju gomilanja kapitala i pove\u0107ane potro\u0161nje svega \u0161to postaje roba \u2013 uklju\u010duju\u0107i i dru\u0161tvene resurse i individue koji prodajom svoje radne snage pre\u017eivljavaju, posredstvom i me\u0111usobne utakmice i sve destruktivnijeg pona\u0161anja. I kao \u0161to ste primetili, to je H. Arendt davno otkrila, da poja\u010dano i umno\u017eeno nasilje dovodi do sveta koji postaje sve nasilniji.<\/p>\n

Slu\u017ebeni glasnik je 2007. izdao Va\u0161a sabrana dela u \u010dak VI tomova. Da li Vam je bar malo \u017eao \u0161to do sada niste dobili ni jednu dr\u017eavnu nagradu, niti ste primljeni u Srpsku akademiju nauka i umetnosti, bez obzira na grandiozna dostignu\u0107a u svojoj struci? Pretpostavljam da Vam nije svejedno to \u0161to Vam zemlja u kojoj ste ro\u0111eni, i ceo \u017eivot socijalno i nau\u010dno anga\u017eovani, ne daje nikakvo oficijalno priznanje za dosada\u0161nje impozantno nau\u010dno stvarala\u0161tvo? Dodu\u0161e, kada pogledamo ko su arbitri, ja sam siguran da je Vama ljudski va\u017enija zahvalnost koju mo\u017eete da osetite na licima npr. radnika u Zrenjaninu, koje ste godinama aktivno podr\u017eavali u njihovoj borbi protiv tajkuna i dr\u017eavnih aparat\u010dika, ili studenata, kada ste pro\u0161le godine u svojoj 82. godini, po hladnoj zimi i beogradskom ledu, do\u0161li da potpi\u0161ete peticiju za besplatno obrazovanje ispred Va\u0161eg Filozofskog fakulteta. Tako\u0111e, u javnim istupanjima ste nekoliko puta ponovili da je pomenuta studija Moji horizonti\u2026 ujedno i Va\u0161a poslednja knjiga. Oni koji poznaju Va\u0161u energiju, ali i \u017eivotni credo koji je najbolje iskazan kroz podnaslov te knjige \u201dMISLIM, DELAM, POSTOJIM\u201d, uklju\u010duju\u0107i i mene, Vam najiskrenije ne verujemo. \u010cime se trenutno bavite?<\/em><\/p>\n

Po\u0161to sve \u0161to sam tokom svoga \u017eivota radila nisam \u010dinila zbog neke nagrade i \u201edr\u017eavnog priznanja\u201c, ve\u0107 iz li\u010dne potrebe da svojim ste\u010denim znanjem doprinesem da \u017eivimo humanijim \u017eivotom, \u010dinjenica da su me zaobilazile nagrade ni malo me nije uzdrmala i pokolebala u svom anga\u017eovanju, jer moj smisao \u017eivota je sadr\u017ean u onome \u0161to stoji u podnaslovu moje poslednje knjige, odnosno, opravdanost svoga postojanja sam videla u tome da razmi\u0161ljam o onome \u0161to nam se u \u017eivotu doga\u0111a i da u skladu sa tim \u010dinim onoliko koliko mogu da bih ispravila nepravde i u\u010dinila \u017eivot lep\u0161im i po\u017eeljnijim. Do\u017eivljavam kao najve\u0107u nagradu kada me na ulici zaustave nepoznati ljudi koji mi zahvaljuju za ono \u0161to radim i pi\u0161em, ili kada me se i danas se\u0107aju moji studenti jo\u0161 iz prvih godina moga profesorskog rada (50-ih i 60-ih godina), ili kada za\u017eele da \u010duju \u0161ta mislim o nekom problemu koji i njih mu\u010di. Jer, to potvr\u0111uje da nije uzalud ono \u0161to pi\u0161em ili govorim, odnosno da ima odjeka upravo kod gra\u0111ana, kojima su moje misli i radovi namenjeni. I to mi daje snagu da i u ovim poznim godinama nalazim smisao svoga \u017eivota.<\/p>\n

A \u0161to se ti\u010de moga daljeg rada, smatram da sam dosta napisala i da nema potrebe da pi\u0161em jo\u0161 neku novu knjigu \u2013 ne zato \u0161to vi\u0161e nemam \u0161ta da ka\u017eem, ve\u0107 zato \u0161to se i u kra\u0107im tekstovima, koji, mo\u017eda, i vi\u0161e dopiru do \u010ditalaca mogu re\u0107i va\u017ene stvari. Moja poslednja knjiga Moji horizonti mo\u017ee poslu\u017eiti i kao rezime mojeg \u201epogleda na svet\u201c i kao poruka \u010ditaocima da i sami preispituju svoj put i izabrani na\u010din \u017eivota.<\/p>\n

1 Golubovi\u0107, Zagorka. 2012. \u2019\u2019Moji horizonti: mislim, delam, postojim\u2019\u2019, Beograd: \u017dene u crnom i Centar za \u017eenske studije i istra\u017eivanje roda.<\/p>\n

2 Golubovi\u0107, Zagorka. 2008. \u2019\u2019Smisao i zna\u010daj levice u turbulentnoj epohi novog milenijuma: sa osvrtom na tranziciju u Srbiji\u2019\u2019, u Mladenovi\u0107, Ivica i Timotijevi\u0107, Milena. (ured.) Sloboda, jednakost, solidarnost, internacionalizam. Izazovi i perspektive savremene levice u Srbiji\u2019\u2019, Beograd: FES<\/p><\/blockquote>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne mislim da \u017eivimo u postideolo\u0161kom dobu. \u010cini se da je na\u0161 \u017eivot danas pod ve\u0107om prisilom jedinstvene globalizuju\u0107e ideologije, nego u biv\u0161oj Jugoslaviji<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-262853","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/262853","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=262853"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/262853\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=262853"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=262853"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=262853"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}