{"id":262791,"date":"2019-03-13T07:13:09","date_gmt":"2019-03-13T06:13:09","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=262791"},"modified":"2019-03-13T07:13:09","modified_gmt":"2019-03-13T06:13:09","slug":"moc-je-suverenitet-g-dine-bond","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/03\/13\/moc-je-suverenitet-g-dine-bond\/","title":{"rendered":"Mo\u0107 je suverenitet, g-dine Bond"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Daniel Immerwahr\u00a0<\/strong><\/p>\n

\u201cO, gospodine Pauers\u201d, re\u010de dr Zlo, \u201cdobrodo\u0161li u moj izdubljeni vulkan\u201d. Prostrana podzemna baza na tropskom ostrvu, iz parodije Ostin Pauers: \u0160pijun koji me je povalio, scenografija je koja se smesta prepoznaje. Poreme\u0107eni superzlikovac, njegova ostrvska jazbina, plan za osvajanje sveta \u2013 sve to je toliko poznato da zaboravljate koliko je bizarno.<\/p>\n

Za\u0161to na\u0161i najambiciozniji zlikovci, oni koji bi da osvoje planetu, od svih mogu\u0107ih lokacija biraju ba\u0161 taj udaljeni komadi\u0107 zemlje usred okeana? Pomislili biste da se prednosti ostrva koje ga \u010dine po\u017eeljnim mestom za odmor \u2013 udaljenost od naseljenih mesta, opu\u0161ten ritam \u017eivota \u2013 ne uklapaju u platformu za pohod na ceo svet. Na kraju krajeva, i Napoleon je prognan na Elbu da bi bio neutralisan, a ne da se ohrabri da proba jo\u0161 jednom.<\/p>\n

U 19. veku se tako mislilo o ostrvima. Bila su to mesta izvan doma\u0161aja zakona, mo\u017eda \u010dak i opasna, ali li\u0161ena mo\u0107i. San o vladanju svetom sa nekog ostrva pojavio se u literaturi tek u 20. veku. Po mojoj proceni, to je po\u010delo sa Bondom.<\/p>\n

***<\/p>\n

Jan Fleming, tvorac D\u017eejmsa Bonda, znao je pone\u0161to o ostrvima. Za vreme Drugog svetskog rata slu\u017eio je kao pomo\u0107nik britanskog \u0161efa pomorske obave\u0161tajne slu\u017ebe. Na toj du\u017enosti je 1943. otputovao u Kingston, na Jamajci, da prisustvuje obave\u0161tajnoj konferenciji na visokom nivou sa SAD. Karibi su u to vreme bili u te\u0161kom polo\u017eaju, na udaru nema\u010dkih podmornica koje su izbegavale savezni\u010dke brodove. Pri\u010dalo se da im je pristani\u0161te u skrivenoj luci koju je izgradio dr Aksel Vener-Gren, misteriozni \u0161vedski multimilioner sa nacisti\u010dkim vezama, koji se utvrdio na jednom ostrvu na Bahamima.<\/p>\n

Optu\u017ebe da Vener-Gren koristi svoje ostrvo kao tajnu nacisti\u010dku bazu pokazale su se la\u017enima, ali im Fleming nije odoleo. Kupio je imanje na Jamajci (nazvano Zlatno oko po jednoj od obave\u0161tajnih operacija u \u010dijoj je realizaciji u\u010destvovao) i tu po\u010deo da pi\u0161e svoje romane o Bondu. U jednom od njih, \u017divi i pusti druge da umru, iskoristi\u0107e tra\u010d o tajnoj ostrvskoj bazi za podmornice. U drugom, Doktor No, razradi\u0107e ideju do kraja. Zlikovac iz naslova, svetski multimilioner koji poseduje privatno karipsko ostrvo, neodoljivo je li\u010dio na dr Vener-Grena.<\/p>\n

U svojoj izolovanoj centrali, Doktor No pri\u010da D\u017eejmsu Bondu kako koristi radio da bi nadzirao, ometao i preusmeravao ameri\u010dke rakete. Tajnost lokacije bila je od su\u0161tinskog zna\u010daja. \u201cGospodine Bond, mo\u0107 je suverenitet\u201d, objasnio je. \u201cA kako ja posedujem tu mo\u0107, taj suverenitet? Zahvaljuju\u0107i tome \u0161to sam skriven. Zahvaljuju\u0107i tome \u0161to niko ne zna. Zahvaljuju\u0107i \u010dinjenici da ne moram nikome da pola\u017eem ra\u010dune\u201d.<\/p>\n

Filmovi o Bondu su preuzeli tu sliku i nastavili da je razra\u0111uju. Privatno ostrvo dominira u filmu Doktor No, ali sli\u010dne lokacije se mogu na\u0107i i u drugim filmovima: Operacija Grom (snimljen na Vener-Grenovom ostrvu), Samo dvaput se \u017eivi (raketna baza u utrobi japanskog vulkanskog ostrva), Dijamanti su ve\u010dni (naftna platforma na pu\u010dini), \u017divi i pusti druge da umru (mala ostrvska diktatura na Karibima), \u010covek sa zlatnim pi\u0161toljem (privatno tajlandsko ostrvo), \u0160pijun koji me je voleo (ogromna pomorska baza) i Skajfol (napu\u0161teno ostrvo). U filmu Kazino Rojal iz 2006. postoji scena koja je, kao i Operacija Grom, snimljena na Vener-Grenovom ostrvu.<\/p>\n

Svet D\u017eejmsa Bonda pun je raznih besmislica. Olovke koje eksplodiraju, akvarijumi sa ajkulama i beskrajne procesije dobrohotnih lepotica, vi\u0161e li\u010de na proizvod Flemingove ma\u0161te natopljene rumom nego na uvid u stvarni svet \u0161pijuna\u017ee. Ali, sa pri\u010dom o ostrvu Fleming je bio na dobrom tragu.<\/p>\n

Ba\u0161 kao \u0161to je i zami\u0161ljao, ostrva i tajne baze jesu instrumenti svetske dominacije.<\/p>\n

***<\/p>\n

D\u017eejms Bond je lik iz ma\u0161te, ali ne tako udaljen od stvarnosti kao \u0161to mo\u017ee izgledati. Od Drugog svetskog rata, SAD su marljivo postavljale svoje baze \u0161irom planete. Neke od njih, kao baza Doktora Noa, nalaze se na udaljenim ostrvima. Druge su enklave opasane zidinama usred stranih dr\u017eava. Tokom 1950-ih, Va\u0161ington je posedovao na stotine baza po svetu. Danas ih, tvrdi Dejvid Vajn, ima oko 800. Pore\u0111enja radi, sve druge zemlje na svetu zbirno dr\u017ee tridesetak baza u inostranstvu.<\/p>\n

Inostrani posedi SAD nisu veliki po povr\u0161ini. Kada se na gomilu skupe sve baze i sve ameri\u010dke prekomorske teritorije (kao \u0161to su Portoriko i Guam) to je i dalje prostor manji od Konektikata. Ali te maju\u0161ne ta\u010dke razbacane su svuda po planeti, perforiraju\u0107i suverenitet desetina zemalja. Mnogo se toga odigravalo u njima i oko njih.<\/p>\n

\u0160ta konkretno SAD mogu da rade s nekom bazom? Zgodan primer su Ostrva Svon, niz od tri ostrva u izolovanom delu Kariba, nedaleko od izmi\u0161ljenog sedi\u0161ta Doktora Noa. Na Velikom Svonu, CIA je 1950-ih tajno izgradila pistu za sletanje i radio predajnik od 50.000 vati. Taj predajnik je mogao da dobaci do Ju\u017ene Amerike, \u0161to je Sjedinjenim Dr\u017eavama omogu\u0107ilo da svojim radio talasima pokriju ina\u010de nedostupnu teritoriju.<\/p>\n

Nedugo po\u0161to je CIA izgradila tu radio-stanicu, delegacija naoru\u017eanih studenata iz Hondurasa iskrcala se na Veliki Svon da \u201coslobodi\u201d ostrva i preuzme ih u ime Hondurasa. Nisu imali pojma da je CIA prisutna, a Agencija je bila re\u0161ena da ih ostavi u neznanju. Dajte im dovoljno piva i \u010duvajte porodi\u010dni nakit, pisalo je u urgentnoj depe\u0161i iz Va\u0161ingtona (tj. nemojte dozvoliti da vide emitersku opremu). Marinci su pohitali na ostrvo da odbiju invaziju.<\/p>\n

\u0160ta se potom de\u0161avalo, najbolje se vidi iz telegrama koji su sa ostrva stizali u Va\u0161ington:<\/p>\n

Svon Centrali: hondura\u0161ki brod na horizontu. pivo na ledu. razgovarao sa studentima. lupetaju. prihvatili pivo.<\/p>\n

Svon Centrali: studenti me\u0161aju cement u kom \u0107e utisnuti \u201covo ostrvo pripada hondurasu\u201d. jedna grupa len\u010dari, slu\u0161a plo\u010de erte kit i pije peto pivo.<\/p>\n

Svon Centrali: studenti podigli zastavu hondurasa. salutirao sam.<\/p>\n

Svon Centrali: zalihe piva na izmaku. otvaramo rum. klinci su sjajni.<\/p>\n

Svon Centrali: studenti krenuli za honduras. zalihe alkohola ispra\u017enjene. porodi\u010dni nakit nedirnut.<\/p>\n

Na kraju, studentima je dozvoljeno da otpevaju himnu Hondurasa, postroje se i podignu svoju zastavu. Potom su oti\u0161li, a da nisu shvatili s kim su to pijan\u010dili, niti da je u blizini \u010dekao odred marinaca, spreman da zapuca ako pivo ne upali.<\/p>\n

Porodi\u010dni nakit je bio vredan \u010duvanja. CIA je 1954. koristila ovaj radio za \u0161irenje la\u017enih vesti tokom dr\u017eavnog udara kojim je zba\u010dena sa vlasti izabrana vlada u Gvatemali. Sa predajnikom na Velikom Svonu mogla je da pokrene i ve\u0107u operaciju, ovog puta usmerenu na Kastrovu Kubu. Preko navodno privatne stanice \u201cRadio Svon\u201d Sjedinjene Dr\u017eave su emitovale la\u017ene reporta\u017ee i trolovale kubanske vlasti. Kastro i njegovi poru\u010dnici su bili \u201csvinje s bradama\u201d. Kastrov brat Raul je bio \u201cnastran, sa feminiziranim drugarima\u201d. Mo\u0107 i lokacija predajnika omogu\u0107ili su Radio Svonu da okupi 50 miliona slu\u0161alaca \u0161irom Kariba, Centralne i Ju\u017ene Amerike.<\/p>\n

Sjedinjene Dr\u017eave su 1961. poslale 7 brodova punih paravojnika za napad na Kubu, u poku\u0161aju da ponove uspeh u Gvatemali. Radio Svon je tu odigrao klju\u010dnu ulogu, seju\u0107i konfuziju \u010dudnim porukama smi\u0161ljenim da zbune Kastra (\u201cKod duge sve izgleda dobro\u201d. \u201c\u010ciko je u ku\u0107i. Poseti ga\u201d). Tokom invazije, Radio Svon je emitovao naredbe nepostoje\u0107im bataljonima, kako bi ohrabrio pobunjenike i prestravio vlasti.<\/p>\n

Invazija u Zalivu svinja, kako je operacija nazvana, okon\u010dala se neslavno. Uloga Radio Svona je provaljena, a \u0161tampa se cerekala zbog sli\u010dnosti operacije sa zapletom iz Doktora Noa. Ali, to nije bio kraj arhipelaga Svon. CIA je 1980-ih opremila Veliki Svon pristani\u0161tem za iskrcavanje tereta namenjenog politi\u010dkim saveznicima. Municija, uniforme, padobrani i druga roba stizali su sa ostrva u ruke pobunjenika u Nikaragvi koji su hteli da obore levi\u010darsku vladu. Na ovim ostrvima trenirale su desni\u010darske milicije, odatle su piloti unajmljeni iz ju\u017enih zemalja Afrike poletali da bacaju po\u0161iljke iznad Nikaragve. Nezakoniti tokovi pomo\u0107i u centru afere Iran-Kontra i\u0161li su pravo preko Svon ostrva.<\/p>\n

***<\/p>\n

U romanu Doktor No iz 1958, jazbina zlikovca nalazi se na \u201costrvu guana\u201d, preplavljenom gustim jatima ptica \u010diji je izmet u 19. veku cenjen kao dobro \u0111ubrivo. Na kraju romana, Bond pobe\u0111uje Doktora Noa i zatrpava ga u jamu punu guana.<\/p>\n

U filmskoj verziji, snimljenoj \u010detiri godine kasnije, guano je izba\u010den. Umesto pti\u010dijeg izmeta, ostrvo Doktora Noa ima nuklearni reaktor a Bond trijumfuje kada izazove havariju, dok se Doktor No davi u bazenu oko pregrejanog reaktora. (Ova Bondova akcija bi Jamajku i okolinu vrlo verovatno pretvorila u zonu kontaminacije nalik \u010dernobiljskoj, ali se scenaristi nisu dalje bavili tom idejom).<\/p>\n

Nuklearna tema nije bila slu\u010dajni izbor. Postoji posebna veza izme\u0111u inostranih baza i nuklearnog oru\u017eja. Sama udaljenost vojnih baza od domovine, a \u010desto i od gu\u0161\u0107e naseljenih mesta, \u010dini ih idealnim lokacijama za testiranje i skladi\u0161tenje nuklearnih ure\u0111aja.<\/p>\n

Sjedinjene Dr\u017eave su jedan takav polo\u017eaj zauzele na Bikiniju i susednom atolu Enevetak, slabo naseljenom delu Mar\u0161alskih ostrva u Mikroneziji. Mornarica je raselila stanovnike da bi na atolima izvodila nuklearne probe. Od 1946. do 1958. ameri\u010dka vojska je detonirala 67 nuklearnih bombi na samim ostrvima ili u njihovoj blizini. Poslovi\u010dnom Marsovcu koji nas posmatra iz svemira mora da je izgledalo da \u010dove\u010danstvo iz nekog nejasnog razloga vodi raspomamljeni rat do poslednje kapi krvi \u2013 protiv pe\u0161\u010danih sprudova usred Pacifika.<\/p>\n

Jedna proba na Bikiniju, \u201cPogodak Bravo\u201d, izvedena je detonacijom hidrogenske bombe snage 50 megatona. Eksplozija je bila dvaput ja\u010da od o\u010dekivane, a neobi\u010dno jaki vetrovi razneli su \u010destice daleko izvan ogra\u0111ene zone udara. Da je detonirana iznad Va\u0161ingtona, D.C, u roku od tri dana ubila bi 90% stanovnika Va\u0161ingtona, Baltimora, Filadelfije i Njujorka.<\/p>\n

Na atolu Rongelap, udaljenom vi\u0161e od 150 kilometara od \u201cPogotka Bravo\u201d, ostrvljani su prisustvovali vejavici radioaktivnog belog pepela. Na desetine njih je izlo\u017eeno radioaktivnom trovanju, a \u010ditavo ostrvo je moralo da bude evakuisano na tri godine. Japanski ribarski brod, Sre\u0107ni zmaj, tako\u0111e izvan zone udara, zasut je \u010desticama. Svih 23 \u010dlanova posade se otrovalo, a jedan je umro.<\/p>\n

To su male brojke, pa ih je u Va\u0161ingtonu lako prevideti. \u201cTamo ima samo 90.000 ljudi\u201d, rekao je Henri Kisind\u017eer o Mikroneziji. \u201cKoga briga?\u201d Ipak, kad se Sre\u0107ni zmaj dovukao do luke sa ulovom ozra\u010dene tune do\u010dekala ga je zemlja koju je bilo veoma briga. Japan je iz prve ruke iskusio radioaktivnu kontaminaciju. Povratak Sre\u0107nog zmaja pokrenuo je medijski haos. Glasine da je ozra\u010dena riba nekako stigla na pijaca dovele su do privremenog kolapsa industrije tune. Car je na svoja putovanja po\u010deo da nosi Gajgerov broja\u010d.<\/p>\n

Me\u0111u onima koje je ponela atmosfera, bio je i jedan mladi filmski producent, Tomojuki Tanaka. On \u0107e kasnije producirati neke od vrhunskih klasika japanskog filma, kao \u0161to je Kurosavina Telesna stra\u017ea. Ali te 1954. imao je ne\u0161to drugo na umu. Unajmio je reditelja I\u0161ira Hondu, koji je 1945. i\u0161ao u Hiro\u0161imu i upoznao pusto\u0161 iz prve ruke.<\/p>\n

Film Go\u0111ira je pri\u010da o dinosaurusu koga je iz vekovnog sna probudila ameri\u010dka proba hidrogenske bombe. Go\u0111ira prvo uni\u0161tava japanski ribarski brod \u2013 jasna aluzija na Sre\u0107nog zmaja \u2013 a zatim napada ostrvo nalik Bikiniju pod imenom Odo. Go\u0111ira, koji \u201cemituje visok nivo radijacije H-bombe\u201d, kre\u0107e na Tokio, bljuju\u0107i vatru i razaraju\u0107i \u010ditav grad.<\/p>\n

Kao \u0161to to s filmovima ume da bude slu\u010daj, Go\u0111ira nije suptilan. Naprotiv, obiluje dijalogom o bombama i radijaciji. \u201cAko se nuklearne probe nastave, negde u svetu se mo\u017ee pojaviti novi Go\u0111ira\u201d, njegov je sumoran zaklju\u010dak.<\/p>\n

Ta se poruka, me\u0111utim, izgubila u prevodu. Go\u0111ira, neverovatno popularan u Japanu, prepakovan je za ameri\u010dku publiku. Holivudska verzija je preuzela ve\u0107i deo originalnog filma, ali je protagonista sada bio belac koji govori engleski, u tuma\u010denju Rejmonda Bura. Izba\u010dena je sva antinuklearna politika. Holivudska verzija sadr\u017ei samo dve prigu\u0161ene reference na radijaciju i zavr\u0161ava se u daleko veselijem tonu. \u201cPretnja je pro\u0161la\u201d, zaklju\u010duje narator. \u201cSvet je pre\u017eiveo\u201d.<\/p>\n

Japanska Go\u0111ira je bio film protesta, s neumornim ponavljanjem upozorenja na opasnost od ameri\u010dkih baza u Pacifiku. Ameri\u010dka Godzila, s druge strane, bio je samo jo\u0161 jedan hit sa monstrumom.<\/p>\n

***<\/p>\n

Japanci nisu bili jedini koji su se pobunili. SAD su dr\u017eale baze svuda po svetu i gde god bi otvorile novu ljudi bi protestovali. Francuska se \u017ealila na ameri\u010dke \u201cokupatore\u201d i prinudila ameri\u010dke vojnike da napuste baze. Na hiljade gra\u0111ana Paname mar\u0161iralo je pod transparentima na kojima je pisalo Dole Jenki imperijalizam i Vi\u0161e ni metar panamske teritorije, posle \u010dega su ove baze zatvorene.<\/p>\n

Za Britance je glavni problem bio nuklearno oru\u017eje. Tokom 1950-ih, SAD su svoje bombe skladi\u0161tile u britanskim bazama, dok su avioni B-47 redovno nadletali Englesku. Da li su ti avioni nosili nuklearne bombe? \u201cPa, nismo ih pravili da prevoze ru\u017eine latice\u201d, rekao je novinarima nadle\u017eni ameri\u010dki general. Pomalo je blefirao \u2013 bombe su bile deaktivirane. Ali, prestravljena britanska javnost to nije mogla da zna.<\/p>\n

Britanci su imali razloga za strah. Sjedinjene Dr\u017eave, sada to znamo, jesu nosile aktivirane bombe preko teritorije svojih saveznika, \u0161to je bilo izuzetno opasno. Negde 1960-ih, avion B-52 koji je nosio 4 hidrogenske bombe tipa Mark 28, zario se u led u blizini ameri\u010dke baze na Grenlandu pri brzini od preko 800 kilometara na sat. Konvencionalno punjenje u sve 4 bombe je eksplodiralo. Bombe su, tobo\u017ee, bile izra\u0111ene po bezbednosnom standardu koji podrazumeva da su punjenja oko jezgra mogla da eksplodiraju a da ne detoniraju bombu, sve dok ne eksplodiraju simultano (\u0161to bi izvr\u0161ilo jak pritisak na jezgro i izazvalo nuklearnu fisiju). Me\u0111utim, pokazalo se da neke bombe iz arsenala nisu bile u skladu sa takvim standardom, pa je u slu\u010daju nesre\u0107e sva\u0161ta moglo da krene po zlu.<\/p>\n

Grenlandski incident nije doveo do nuklearne eksplozije, ali je plutonijum bio rasut na sve strane. Po tome je nalikovao incidentu u kome se jo\u0161 jedan avion B-52, koji je tako\u0111e nosio 4 aktivirane hidrogenske bombe, sru\u0161io iznad jednog sela u \u0160paniji. Deo aviona je pao 70 metara od osnovne \u0161kole, a jo\u0161 jedan komad se zario u zemlju 130 metara od kapele. Konvencionalna punjenja u dve bombe su eksplodirala, seju\u0107i plutonijumsku pra\u0161inu u polja paradajza kilometrima unaokolo. Tre\u0107a bomba je pala netaknuta, dok je \u010detvrta nestala i vojsci je trebalo tri jeziva meseca da na\u0111e mesto gde je pala (ba\u0161 u to vreme, u bioskopima se prikazivao novi filmski hit, Operacija Grom, triler sa D\u017eejmsom Bondom o nestalom nuklearnom oru\u017eju).<\/p>\n

Zato su Britanci s pravom strahovali od ameri\u010dkih baza na svom tlu. Nekoliko meseci posle izjave ameri\u010dkog generala o nadletanju bombardera, vi\u0161e od 5.000 lepo obu\u010denih demonstranata okupilo se po ki\u0161i na Trgu Trafalgar. Odatle su krenuli na \u010detvorodnevni mar\u0161 do postrojenja za nuklearno oru\u017eje u Oldermastonu. Do cilja ih se ve\u0107 skupilo 10.000. Nuklearno razoru\u017eanje i Ne nuklearnim bazama, pisalo je na urednim crno-belim transparentima.<\/p>\n

Jedan umetnik, D\u017eerald Holtom, nacrtao je simbol oldermastonskog mar\u0161a. \u201cBio sam o\u010dajan\u201d, prise\u0107ao se. Nacrtao je samog sebe sa ra\u0161irenim rukama nadole, \u201cu stilu Gojinog seljaka pred strelja\u010dkim vodom. Figuru sam sveo na liniju i opisao je krugom.\u201d<\/p>\n

Usamljeni pojedinac koji bespomo\u0107no stoji pred silom sposobnom da zbri\u0161e svet \u2013 \u201ckakav jad\u201d, mislio je Holtom. Ali je scena uverljivo prenosila ose\u0107aj ranjivosti, kombinaciju nemo\u0107i i straha koje nosi \u017eivot u senci ameri\u010dkih baza. \u010cinilo se da i drugi to ose\u0107aju. Holtomov simbol mira je \u0161iroko odjeknuo i bio usvojen \u0161irom sveta.<\/p>\n

***<\/p>\n

Upravljati bazama u stranoj zemlji je delikatna operacija. Nije te\u0161ko zamisliti reakciju javnosti na kinesku bazu u recimo Teksasu. U stvari, to nije potrebno zami\u0161ljati. U 18. veku, stacioniranje britanskih vojnika u Severnoj Americi kolonistima je bilo toliko odbojno da je podstaklo revoluciju. Deklaracija nezavisnosti izri\u010dito optu\u017euje kralja zbog \u201crazme\u0161tanja velikog broja naoru\u017eanih trupa me\u0111u nama\u201d.<\/p>\n

Stoga ni Va\u0161ington nije bio iznena\u0111en \u0161to je nai\u0161ao na izvestan otpor kada je, posle Drugog svetskog rata, zatra\u017eio da otvori bazu u Saudijskoj Arabiji. Lokacija je bila idealna, kao \u201cd\u017einovski nosa\u010d aviona\u201d usred glavnih vazdu\u0161nih saobra\u0107ajnica sveta, konstatovano je u jednoj depe\u0161i Stejt departmenta. Me\u0111utim, saudijski dvor je bio zabrinut \u0161ta \u0107e drugi re\u0107i ako dozvoli Sjedinjenim Dr\u017eavama da pobodu svoju zastavu u zemlji Meke i Medine. Kralj je bio toliko nervozan da je, mada je odobrio otvaranje baze u Dahranu, zabranio fizi\u010dko postavljanje zastave. Umesto toga, zastava je morala da bude pri\u010dvr\u0161\u0107ena za ameri\u010dki konzulat, da ne bi dotakla saudijsko tlo. Lokacija se morala zvati \u201caerodrom\u201d, nikako baza.<\/p>\n

Kao \u0161to se kralj i pribojavao, mnogi muslimani su bili zgranuti. Kompleks u Dahranu je doveo hri\u0161\u0107ane i Jevreje u Svetu zemlju, \u0161to je saudijskog kralja u\u010dinilo sau\u010desnikom u skrnavljenju tog tla. \u201cGlas Arapa\u201d, egipatska radio stanica kriti\u010dki nastrojena prema saudijskoj vladi uzela je Dahran kao vrhunski primer ameri\u010dkog imperijalizma. Na kraju su saudijske vlasti popustile i otkazale zakup, primorav\u0161i ameri\u010dku vojsku da ode 1962.<\/p>\n

To nije potrajalo. Kada je 1990. ira\u010dki diktator napao Kuvajt, bio je to smeo i iznenadni napad kojim je Sadam Husein preuzeo kontrolu nad dve petine svetskih zaliha nafte. Izgledalo je da bi zatim mogao da napadne i Saudijsku Arabiju.<\/p>\n

Dik \u010cejni, general Norman \u0160varckopf i Pol Volfovic iz Pentagona odleteli su u D\u017eedu ve\u0107 slede\u0107eg dana.<\/p>\n

\u010cejni je predlo\u017eio da se Dahran ponovo otvori za ameri\u010dku vojsku. \u201cKada opasnost pro\u0111e, na\u0161e snage \u0107e oti\u0107i ku\u0107i\u201d, obe\u0107ao je \u010cejni. Kralj Fad se pokorio. \u201cDo\u0111ite i ponesite sa sobom koliko god mo\u017eete\u201d, rekao je \u010cejniju. \u201cDo\u0111ite \u0161to pre\u201d.<\/p>\n

To su i u\u010dinili. Prvi avioni sleteli su u Dahran u roku od 24 sata, a ostali su nastavili da pristi\u017eu. Pentagon je pokrenuo \u201csve \u0161to je moglo da leti\u201d, pisao je Kolin Pauel. \u201cMogli ste da prepe\u0161a\u010dite Mediteran na krilima aviona C-5, C-141 i komercijalnih letova u regionu\u201d, \u010dudio se jedan pilot. Saudijska Arabija je postala baza za operaciju Pustinjska oluja, vojnu kampanju protiv Iraka koju su predvodile SAD.<\/p>\n

Ali povratak ameri\u010dkih snaga u Dahran ni sada nije bilo manje osetljivo pitanje. Saudijce iz okoline baze je iritirao pogled na \u017eene u sastavu jedinica koje voze i nose majice s kratkim rukavima. Radio emisije iz Bagdada optu\u017eivale su ameri\u010dke snage za prljanje najsvetijih mesta islama.<\/p>\n

Saudijski sve\u0161tenici su se \u017ealili. Za jednog nasekiranog Saudijca, Osamu bin Ladena, baze nisu bile samo uvreda vere, ve\u0107 i kapitulacija pred imperijom. \u201cNerazumno je dozvoliti da zemlja postane ameri\u010dka kolonija sa ameri\u010dkim vojnicima \u2013 koji svojim prljavim nogama slobodno gaze gde god \u017eele\u201d, besneo je. Sjedinjene Dr\u017eave, optu\u017eivao je, \u201cpretvaraju arapsko poluostrvo u najve\u0107u vazdu\u0161nu, kopnenu i pomorsku bazu u regionu\u201d.<\/p>\n

Na urgenciju nervoznih saudijskih vlasti, Bin Laden je napustio zemlju, da bi na kraju zavr\u0161io u Avganistanu. Ali nije odustao od svoje teme. \u010cinjenica da su ameri\u010dke trupe ostale u Saudijskoj Arabiji i posle poraza Sadama Huseina u Zalivskom ratu, \u010dime je prekr\u0161eno \u010cejnijevo obe\u0107anje, samo je dodalo ulja na Bin Ladenovu vatru.<\/p>\n

Onda je 1996. jedna bomba eksplodirala u stambenom kompleksu u Dahranu. Poginulo je 19 pripadnika ameri\u010dke avijacije, a povre\u0111eno ih je 372. Odgovornost je preuzeo Bin Laden. Do danas je ostalo nejasno da li je stvarno bio ume\u0161an, ali neko jeste mrzeo baze dovoljno da bi ih napao.<\/p>\n

Nedugo posle napada na Dahran, Bin Laden je predstavio svoju \u201cObjavu rata protiv Amerikanaca koji okupiraju zemlju dva sveta mesta\u201d. Izgledalo je to kao apsurdno nesrazmerni sukob: prognanik koji \u017eivi u pe\u0107inama Tora Bora u Avganistanu izaziva najve\u0107u vojnu silu na svetu. Pa ipak, opremljen najnovijom satelitskom tehnologijom, Bin Laden je u svojoj planinskoj bazi izra\u010dunao da bi, kao neki centralnoazijski Doktor No, mogao da rukovodi operacijama izdaleka.<\/p>\n

Prora\u010duni su bili ta\u010dni. Na osmu godi\u0161njicu dolaska ameri\u010dkih trupa u Dahran, Bin Laden je satelitskom komunikacijom koordinirao istovremene napade na ameri\u010dke ambasade u Keniji i Tanzaniji. Vi\u0161e od 200 ljudi je poginulo, a nekoliko hiljada je povre\u0111eno.<\/p>\n

Vrhunac Bin Ladenove vojne kampanje odigrao se tri godine kasnije, onim \u0161to al-Kaida ozna\u010dava kao \u201cavionsku operaciju\u201d. Devetnaest otmi\u010dara, od kojih je 15 bilo iz Saudijske Arabije, preuzelo je upravljanje u 4 aviona na komercijalnim letovima. Jedan je udario u Pentagon (\u201cvojnu bazu\u201d, objasnio je Bin Laden). Dva su se zarila u Svetski trgovinski centar (\u201cNije to bila osnovna \u0161kola!\u201d). \u010cevrti se, na putu za glavni grad, sru\u0161io u polje u Pensilvaniji.<\/p>\n

Napad je zbunio mnoge u SAD. \u201cIzgledalo nam je da je Avganistan vrlo daleko\u201d, pisali su \u010dlanovi Komisije o napadu 9\/11. Za\u0161to je jedan Saudijac odande napao Va\u0161ington i Njujork?<\/p>\n

Odgovor je da za Bin Ladena Sjedinjene Dr\u017eave nisu bile vrlo daleko. \u201cVa\u0161e snage okupiraju na\u0161e zemlje\u201d, napisao je u poruci ameri\u010dkim gra\u0111anima. \u201cPostavljate svoje vojne baze po njima\u201d. Bin Ladenov spisak pritu\u017ebi protiv Sjedinjenih Dr\u017eava bio je podu\u017ei, od podr\u0161ke Izraelu do afere Bila Klintona sa Monikom Levinski (\u201cIma li goreg doga\u0111aja po kom \u0107e ti ime biti zapam\u0107eno u istoriji?\u201d, pitao je). Ali njegova glavna primedba, koju je neprestano isticao, bilo je razme\u0161tanje trupa u Saudijskoj Arabiji.<\/p>\n

Vredi to naglasiti. Posle napada 9\/11 ljudi su se stalno pitali: \u201cZa\u0161to nas mrze?\u201d Bin Ladenovi motivi nisu bili ni nesaznatljivi ni nejasni. Napad 11. septembra je dobrim delom bio osveta protiv Sjedinjenih Dr\u017eava zbog imperije vojnih baza.<\/p>\n

***<\/p>\n

Kako je posle 9\/11 novinarima rekao ministar odbrane Donald Ramsfeld, rat protiv terorizma bio je \u201csasvim nova vrsta sukoba\u201d. Ranije su se ratovi vodili protiv zemalja. Sada su Sjedinjene Dr\u017eave ratovale protiv terorizma. Stari vojni koncepti zasnovani na geografskim predstavama o frontu, pozadini i boku vi\u0161e nisu imali mnogo smisla. \u201cSad se bavimo mre\u017eama\u201d, objasnio je Ramsfeld.<\/p>\n

Po\u0161to je identifikovao neprijatelja kao niz povezanih ta\u010daka, Ramsfeld se dr\u017eao novog pristupa borbi koja vi\u0161e nije li\u010dila na igru Riziko, ve\u0107 na \u017emurke. Tu je presudno imati o\u010di na nebu, a ne \u010dizmu na kopnu. Ramsfeldu je bila dra\u017ea vojska specijalizovana za otkrivanje i uni\u0161tavanje meta odozgo preciznim vazdu\u0161nim udarima. U ovom stilu ratovanja, neprijatelj nije dr\u017eava ve\u0107 GPS koordinata.<\/p>\n

Dok brojnost osvaja\u010dkih trupa vi\u0161e nema klju\u010dni zna\u010daj za novi koncept rata, baze imaju. \u010cak i dronovima treba lansirna rampa, a rat protiv terorizma se oslanjao na niz baza koje se prostiru od Severne Amerike do ratnih zona. Takve baze, priznao je Ramsfeld, \u201cnerviraju lokalno stanovni\u0161tvo\u201d. I dok je ameri\u010dka vojska izbacivana od jednog do drugog mesta \u2013 iz Vijekesa u Portoriku, Dahrana (opet) u Saudijskoj Arabiji, Uzbekistana, Kirgizije \u2013 i dalje se \u010dvrsto dr\u017eala onih lokacija koje je mogla da kontroli\u0161e, a to su \u010desto bila ostrva. Otpor bazama na Okinavi naveo je vojsku da planira veliku ekspanziju na Guam. Budu\u0107i da je ameri\u010dka prekomorska teritorija, Guam nema pravo glasa u Kongresu ni pravo da glasa za predsednika. To je posed, a Sjedinjene Dr\u017eave s njim mogu da rade \u0161ta im je volja.<\/p>\n

Guam je par\u010de zemlje koje se pokazalo presudnim u teku\u0107em ratu protiv terorizma. Nedugo posle 9\/11, Bu\u0161ova administracija je unapredila zaliv Gvantanamo u pritvor za osumnji\u010dene teroriste. Vek stari zakup omogu\u0107io je Sjedinjenim Dr\u017eavama potpunu jurisdikciju nad kubanskim zalivom. Tamo postoje Mekdonalds, Baskin-Robins poslasti\u010darnica, odred izvi\u0111a\u0107a i fan klub Zvezdanih staza. Ali, usled \u010dinjenice da teren tehni\u010dki i dalje pripada Kubi bila je to, tvrdili su pravnici Bele ku\u0107e, \u201cinostrana teritorija\u201d gde ne va\u017ee ameri\u010dki zakoni i sporazumi koji se ti\u010du tretmana zatvorenika.<\/p>\n

Guam i Gvantanamo zaliv se dobro uklapaju; to su dve ameri\u010dke ispostave daleko od svakog fronta, a ipak presudne za rat protiv terorizma. Ovakve male ta\u010dke na mapi mogu delovati neva\u017eno. Ali one su danas temelj ameri\u010dke imperije. Te dve, uz stotine drugih lokacija \u0161irom sveta, \u010dine prostor na kome vojska mo\u017ee da skladi\u0161ti oru\u017eje, stacionira trupe, pritvara osumnji\u010dene, lansira dronove i nadzire svetske poslove. To su ispostave Sjedinjenih Dr\u017eava gde, po re\u010dima Doktora Noa, Va\u0161ington \u201cnikome ne mora da pola\u017ee ra\u010dune\u201d.<\/p>\n

Autor predaje istoriju na univerzitetu Northwestern. Knjige: Thinking Small (Harvard, 2015), How to Hide an Empire: A History of the Greater United States (Farrar, Straus and Giroux, 2019).<\/p><\/blockquote>\n

Pe\u0161\u0107anik<\/a>\/Dissent<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Odlomak iz knjige \u201cHow to Hide an Empire: A History of the Greater United States \/ Kako sakriti imperiju: Istorija Velikih Sjedinjenih Dr\u017eava\u201d (2019)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":262792,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-262791","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/262791","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=262791"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/262791\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/262792"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=262791"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=262791"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=262791"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}