{"id":262512,"date":"2019-03-08T07:00:13","date_gmt":"2019-03-08T06:00:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=262512"},"modified":"2019-03-07T23:34:26","modified_gmt":"2019-03-07T22:34:26","slug":"neuspeh-levog-populizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/03\/08\/neuspeh-levog-populizma\/","title":{"rendered":"Neuspeh levog populizma"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Jan-Werner M\u00fcller <\/strong><\/p>\n

\"\"Dok se kriza u Venecueli produbljuje, konzervativci u SAD i \u0161irom sveta samozadovoljno likuju nad katastrofom \u010davezizma i upozoravaju na opasnost od \u201esocijalizma\u201c. I zaista, u trenutku cepanja \u0161panskog Podemosa i pada popularnosti gr\u010dke Sirize, \u010dak bi i nepristrasni posmatra\u010di mogli zaklju\u010diti da je \u201eru\u017ei\u010dasta plima\u201c levog populizma u opadanju.<\/p>\n

Ali ovakve procene poistove\u0107uju me\u0111usobno vrlo razli\u010dite politi\u010dke fenomene. Jedini program koji je tvrdio da ekskluzivno predstavlja \u201enarod\u201c, istovremeno progla\u0161avaju\u0107i nelegitimnim sve protivnike \u201esocijalizma za 21. vek\u201c, bio je \u010davezizam, koji zaista predstavlja jasnu pretnju za demokratiju. Ali \u010davezizam je specifi\u010dna levi\u010darska ideologija uba\u010dena u kalup tipi\u010dan za sve populiste.<\/p>\n

Na kraju krajeva, populisti s leva i s desna nastupaju kao ekskluzivni predstavnici homogenog, vrlog i vrednog naroda. Oni sve ostale konkurente u borbi za mo\u0107 otpisuju kao korumpirane, a sve gra\u0111ane koji ih ne podr\u017eavaju kao izdajnike. Njihova politika nije samo antielitisti\u010dka, ve\u0107 i antipluralisti\u010dka.<\/p>\n

Nastuprot tome, druge oblike takozvanog levog populizma treba videti kao poku\u0161aje da se kreira nova verzija socijaldemokratije. Ovi napori se odvijaju u okviru demokratskog pluralizma (mada se ponekad suprotstavljaju ovim okvirima: Siriza je poku\u0161ala da podrije nezvisnost sudstva i slobodnih medija). U slu\u010dajevima u kojima su uspeli da osvoje vlast uz po\u0161tovanje pravila demokratske igre, oni su gra\u0111anima ponudili nove opcije i na taj na\u010din povratili prethodno izgubljeni ose\u0107aj politi\u010dke zastupljenosti.<\/p>\n

Instinktivna reakcija na ove partije bila je da se one etiketiraju kao \u201eantisistemske\u201c i stoga kao deo problema. Ali ovo gledi\u0161te predstavlja izraz intelektualne lenjosti i preokre\u0107e stanje stvari naglavce. Isto va\u017ei i za gledi\u0161te po kojem je \u201enarod\u201c \u017eeljan polarizuju\u0107e i emocionalnije politike. Ove partije i pokreti su ostvarili politi\u010dke i izborne uspehe ne zato \u0161to su \u201epopulisti\u010dki\u201c, niti zato \u0161to \u017eele da podriju demokratiju, ve\u0107 zato \u0161to nude prepoznatljivo levi\u010darsku politiku.<\/p>\n

Vode\u0107i savremeni mislioci populisti\u010dke levice iznose dve tvrdnje o svojoj politi\u010dkoj strategiji. Prva je da populizam popunjava prazninu nastalu kada se tradicionalna levica spojila sa desnicom stvaraju\u0107i ono \u0161to je \u0160antal Muf, savetnica Podemosa i pokreta La France Insoumise, nazvala \u201epostdemokratskom\u201c politikom. Kako su socijaldemokrati \u0161irom zapada usvojili centristi\u010dku politiku \u201etre\u0107eg puta\u201c \u2013 ili \u201eta\u010derizma sa ljudskim licem\u201c \u2013 gra\u0111ani vi\u0161e nisu imali pravog izbora. Razlika izme\u0111u mejnstrim partija, kako je primetila Muf, svela se na izbor izme\u0111u Pepsija i Koka-kole.<\/p>\n

Po Muf, desni populizam \u017dan-Mari le Pena u Francuskoj i Jerga Hajdera u Austriji predstavljao je o\u010dajni\u010dki \u201ekrik naroda\u201c protiv ovog nedostatka izbora. Francuski sociolog Didije Eribon je u svojim duboko dirljivim memoarima iz 2009, Povratak u Rims, savr\u0161eno ilustrovao dinamiku o kojoj govori Muf. Eribonova majka koja je nekada glasala za komuniste danas glasa za ekstremno desni\u010darsko Nacionalno okupljanje (nekada\u0161nji Nacionalni front) Marin le Pen \u2013 iz protesta protiv dana\u0161njih socijalista koji su se pretvorili u neoliberale.<\/p>\n

Me\u0111utim, iako se mo\u017eemo slo\u017eiti sa dijagnozom koju daju zastupici levog populizma, ne moramo prihvatiti njihovu drugu klju\u010dnu tezu: da je najbolji odgovor na dana\u0161nju krizu predstavljanja slika politike kao sukoba izme\u0111u gra\u0111ana svih ideolo\u0161kih ube\u0111enja sa jedne strane, i malobrojne grupe oligarha (\u201ela casta\u201c) sa druge. Ideja koja se u ovoj slici podrazumeva jeste da su gra\u0111ani \u2013 poput Eribonove majke \u2013 umorni od tradicionalne levice i da tragaju za sve\u017eim pristupom. Ili, kako to ka\u017ee Podemos: \u201eAko ho\u0107ete da uradite pravu stvar, ne radite ono \u0161to bi radila levica.\u201c<\/p>\n

Tokom krize u evrozoni, populisti\u010dka levica je razvila \u201etransverzalnu strategiju\u201c koja je presecala tradicionalne ideolo\u0161ke podele, pod pretpostavkom da \u0107e gra\u0111ani pristati da za svoje muke okrive finansijsku oligarhiju. Zamisao je bila da se na ovaj na\u010din privuku ne samo levi\u010dari, ve\u0107 i pristalice desni\u010darski nastrojenih populisti\u010dkih partija, zauzimaju\u0107i poziciju koja \u0107e u praksi, ali ne i imenom, biti levi\u010darska. Nada se polagala u to da \u0107e bira\u010di prestati da za svoje probleme krive imigrante ako im se uka\u017ee na pravog krivca \u2013 finansijski kapitalizam.<\/p>\n

Me\u0111utim, kako god opravdana bila kritika finansijskog kapitalizma, pitanje je da li su zagovornici levog populizma u pravu kada tvrde da pozivanje na \u201enarod\u201c mo\u017ee mobilisati gra\u0111ane, naro\u010dito radnike, a da o\u017eivljeni jezik levice to ne mo\u017ee. Iako je za emipirijski odgovor na ovo pitanje potrebno vi\u0161e ciklusa izbora, dosada\u0161nji podaci ne podr\u017eavaju populisti\u010dki\/nacionalisti\u010dki pristup.<\/p>\n

Na primer, na francuskim predsedni\u010dkim izborima 2017, \u017dan-Lik Melan\u0161on iz pokreta La France Insoumise, napustio je svoju tipi\u010dno univerzalisti\u010dku, klasnu retoriku i usvojio diskurs \u201enaroda\u201c. Na njegovim mitinzima su umesto crvenih zastava po\u010dele da se vijore francuske trobojke, a Internacionala je zamenjena Marseljezom. Me\u0111utim, iako je Melan\u0161on dobro pro\u0161ao na izborima i zamalo u\u0161ao u drugi krug, francuski sociolog Erik Fasan konstatuje da je La France Insoumise uspeo da pridobije samo 3% bira\u010da Nacionalnog fronta.<\/p>\n

Melan\u0161on nije jedini evropski levi\u010dar koji je zaklju\u010dio da \u201etransverzalna strategija\u201c zahteva otklizavanje ka nacionalizmu. Sara Vagenkneht iz nema\u010dke stranke Die Linke (Levica), napravila je pokret koji je trebalo da ujedini razli\u010dite levi\u010darske partije, istovremeno privla\u010de\u0107i bira\u010de desni\u010darske Alternative za Nema\u010dku (AfD). Me\u0111utim, do sada je jedina prepoznatljiva crta njene kampanje \u201eUstani!\u201c protivljenje \u201eotvorenim granicama\u201c.<\/p>\n

Ova strategija bi mogla da se poka\u017ee kao kontraproduktivna. Ako i\u0161ta, \u010dini se da \u0107e oja\u010dati poziciju desnih populista prihvataju\u0107i premisu njihove imigracione politike, istovremeno otu\u0111uju\u0107i internacionalisti\u010dku levicu. \u010cini se da se upravo to desilo u Italiji, u kojoj vladu ideolo\u0161ki usmerava ekstremno desni\u010darska Liga, a ne Pokret pet zvezdica, koji je formalno ja\u010di koalicioni partner.<\/p>\n

Kako isti\u010de Fasen, umesto da targetiraju radnike \u010dija je sklonost desni\u010darskim populistima mo\u017eda motivisana protivljenjem neobuzdanom kapitalizmu, a mo\u017eda i ne, levi\u010dari bi trebalo da se koncentri\u0161u na apstinente koji bi mogli da se vrate na birali\u0161ta. Ovi potonji mo\u017eda tragaju za politikama inspirisanim idealima dru\u0161tvene solidarnosti, a ne o\u017eivljenog nacionalizma.<\/p>\n

Levica je uspela kada je ponudila jasne alternative pitanjima kao \u0161to su stambena politika i finansijska regulacija, a ne onda kada je zazivala \u201enarod\u201c (jo\u0161 manje \u201enaciju\u201c). Kao primeri mogu poslu\u017eiti D\u017eeremi Korbin, lider britanske Laburisti\u010dke partije i Berni Sanders, nezavisni senator koji je bio protivkandidat Hilari Klinton na pro\u0161lim predizborima u Demokratskoj partiji u SAD i koji je upravo najavio svoju kandidaturu za predsedni\u010dke izbore 2020. Ono \u0161to ovi kandidati nude nije \u201esocijalizam\u201c, ve\u0107 osve\u017eavaju\u0107a me\u0161avina socijademokratskih politika koja mo\u017ee privu\u0107i sve one kojima je muka od Pepsija, Koka-kole i ostalih neoliberalnih bu\u0107kuri\u0161a iz trenutne ponude.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/Project Syndicate<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Levica je uspela kada je ponudila jasne alternative pitanjima kao \u0161to su stambena politika i finansijska regulacija, a ne onda kada je zazivala \u201enarod\u201c (jo\u0161 manje \u201enaciju\u201c)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":225150,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-262512","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/262512","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=262512"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/262512\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/225150"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=262512"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=262512"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=262512"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}