{"id":262003,"date":"2019-02-27T07:20:49","date_gmt":"2019-02-27T06:20:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=262003"},"modified":"2019-02-27T07:21:35","modified_gmt":"2019-02-27T06:21:35","slug":"enigma-kineskog-rasta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/02\/27\/enigma-kineskog-rasta\/","title":{"rendered":"Enigma kineskog rasta"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161u: Remy Herrera i Zhiming Long<\/strong><\/p>\n

Uspeh kineske ekonomije mo\u017ee se ilustrovati ubrzanim rastom njenog bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP) \u2013 u proseku, u protekle tri decenije, verovatno najvi\u0161im na svetu \u2013 i njenom liderskom pozicijom me\u0111u zemljama globalnog juga. Iako se ovaj uspeh \u010desto spominje u akademskoj literaturi i mejnstrim medijima, on nastavlja da bude zaodenut velom misterije, naro\u010dito zbog kontroverznih, ra\u0161irenih i generalno nerazumljivih debata me\u0111u kineskim ekonomistima. Zaista, komentatori sa Zapada prinu\u0111eni su da se oslanjaju na baze podataka i izvore informacija koje su razvile zapadne institucije (ili me\u0111unarodne, u kojima zapadne sile dominiraju). Ideolo\u0161ka po prirodi, ova izobli\u010dena zapadnocentri\u010dna prizma \u010desto se pripisuje kineskim vlastima.<\/p>\n

Drugi problemi nastaju ne samo zbog dvozna\u010dnih termina i kategorija kojima se klasifikuje Kina, kao \u0161to su \u201eprivreda u razvoju\u201c ili \u201eBRICS\u201c dr\u017eava, ve\u0107 i zbog neodre\u0111enosti i nedoumica pri definisanju trenutnog kineskog politi\u010dkog i ekonomskog sistema. Ova dinamika obja\u0161njava nam kako su, van Kine, mi\u0161ljenja o promenama u zemlji \u010desto slabo dokumentovana i nedovoljno obrazlo\u017eena. Iz desne perspektive, o\u010digledan trijumf kapitalizma u Kini se slavi, \u010dak i ako se njena kombinacija sa \u201ekomunisti\u010dkom diktaturom\u201c vidi kao devijantna. Iz leve perspektive \u2013 odnosno, me\u0111u marksistima \u2013 opseg neslaganja po pitanju Kine je neizmerno \u0161irok, idu\u0107i od neodobravanja dru\u0161tvenih nejednakosti nastalih, delimi\u010dno, zahvaljuju\u0107i njenom dr\u017eavnom ekonomskom dinamizmu, sve do nadanja da \u0107e se establi\u0161ment ove nove supersile potencijalno suprotstaviti hegemoniji Sjedinjenih Dr\u017eava. Dramati\u010dan uspon Kine intrigira i fascinira, uzrokuju\u0107i i divljenje i strepnju. Uprkos tome, njen ekonomski rast ostaje enigma za sve.<\/p>\n

\u010cini se da je, u ovom prili\u010dno maglovitom kontekstu, u dominantnim zapadnim institucijama, postignut konsenzus da kineski rast mo\u017ee biti obja\u0161njen nizom indicija. Jedan od naj\u0161irih oblika takozvanih dokaza je da je kineska ekonomija \u201euskrsnula\u201c i da je njen rast \u201euzleteo\u201c, nakon reformi kasnih 70-ih, naro\u010dito onih koji su implementirani nakon smrti Mao Cedonga, 1976. godine. Ovaj rad dovodi u pitanje ovaj konsenzus i poku\u0161ava da razotkrije neke od \u201eenigmi\u201c koje okru\u017euju ekonomski rast Kine bez poku\u0161aja da se u potpunosti ra\u0161\u010daraju sve njene kompleksnosti.<\/p>\n

Akumulacija kapitala, rast proizvodnje i dugoro\u010dan \u201euspon\u201c<\/strong><\/p>\n

Jedna od sveprisutnih ideja o Kini je da se ona izdigla tek u skorije vreme. Me\u0111utim, samim konceptom emergentnosti \u2013 kao i kod \u201eBRICS\u201c-a, skovanim od\u00a0 strane dobro\u00a0 finansiranih ameri\u010dkih tink-tenkova \u2013 predla\u017ee se da je \u201euzlet\u201c, u trenutnom kontekstu globalizacije, mogu\u0107 uprkos disfunkcionalnosti svetskog kapitalisti\u010dkog sistema, koji o\u010digledno nije naklonjen zemljama globalnog juga. Ipak, ova ideja, kojom se tvrdi da je kineska privreda uskrsla ili uzletela i da je mogla da uzleti ili uskrsne tek nakon smrti Mao-a, implicitno se dr\u017ei jednog od tri nivoa argumenata. Prvo, kineska ekonomija mogla je po\u010deti da se stvarno razvija tek kroz \u201epreorijentaciju\u201c ili \u201eotvorenost\u201c prema svetskom kapitalisti\u010dkom sistemu, usvojenom od strane Deng Sjaopinga, nakon Tre\u0107e plenarne sednice jedanaestog Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije Kine (CCP), decembra 1978. i, slu\u010dajno, nekoliko nedelja kasnije, nakon diplomatskog priznavanja Narodne Republike Kine od strane Sjedinjenih Dr\u017eava, januara 1979. Drugo, o\u010digledno je da bi kineska privreda stagnirala tokom maoisti\u010dkog perioda, s obzirom na to da je to priroda socijalisti\u010dkih privreda. Tre\u0107e, u skladu sa pre\u0111a\u0161njim argumentima, Kina bi bila u stanju da se modernizuje odjednom (magi\u010dno) nakon napu\u0161tanja \u2013 ako ne etikete \u2013 \u201ekomunizma\u201c, onda bar institucija socijalizma, putem svog politi\u010dkog vo\u0111stva, dozvoljavaju\u0107i preorijentaciju zemlje ka nekom obliku kapitalizma.<\/p>\n

Ipak, u\u010diniv\u0161i to, tri fundamentalne stvarnosti tako ostaju skrivene. Prva je\u00a0 hiljadugodi\u0161nja istorija Kine. Svakako, Kina je nesporno \u201evaskrsla\u201c na svetskoj sceni. Me\u0111utim, nije se tek pre \u010detrdeset godina dogodilo, \u0161to je apsurdni lajtmotiv koji se ponavlja u mejnstrim medijima \u2013 da je Kina postala civilizacija kad i nacionalna dr\u017eava \u2013 ve\u0107 se to desilo pre nekoliko hiljada godina. Privredni udeo Kine u ranom 19. veku bio je visok kao tre\u0107ina svetskog BDP-a. \u0160tavi\u0161e, pobeda maoisti\u010dke revolucije oktobra 1949. godine omogu\u0107ila je da se stane na kraj ratovima koji su, tokom celog veka, razarali zemlju, jo\u0161 od Prvog opijumskog rata (1839\u201342) i napada od strane zapadnih sila. Drugo, kada je rast kineskog BDP-a po\u010deo redovno da prelazi 10 % 80-ih (u pore\u0111enju sa 3 % u Sjedinjenim Dr\u017eavama), glavno jezgro socijalisti\u010dkih struktura i institucija bilo je i dalje stabilno. Tre\u0107e, iako se \u010desto zaboravlja, rast kineskog BDP-a bio je relativno visok i pre Maove smrti.<\/p>\n

Ovaj poslednji aspekt, iako se redovno ignori\u0161e, je va\u017ean. Ta\u010dno je da privredni rast ubrzan nakon 80-ih do ta\u010dke gde je Kina, uprkos niskom nivou dohotka po glavi stanovnika, bila mnogo ispred ostalih zemalja koje su sebe nazivale \u201esocijalisti\u010dkim\u201c ili \u201eplanskim privredama\u201c tokom te decenije. Me\u0111utim, trebalo bi prepoznati da je rast materijalnog bilansa (prethodnik BDP-a) ve\u0107 bio veoma visok deset godina pre odluke da se \u201ereformi\u0161e\u201c ekonomija i otvori svetskom sistemu.<\/p>\n

Prema podacima Svetske banke, izra\u017eeno u konstantnim cenama (za baznu 1980. god.) i u desetogodi\u0161njim prosecima, kineski privredni rast je bio 6.8 % izme\u0111u 1970. i 1979, primera radi, vi\u0161e nego duplo od rasta Sjedinjenih Dr\u017eava tokom istog perioda (3.2 %, tako\u0111e pri konstantnim cenama iz 1980. god.). Dalje, prema zvani\u010dnim izve\u0161tajima o BDP-u, objavljenim od strane kineskog Nacionalnog biroa za statistiku (NBS) od njenog nastanka 1952. godine, pa sve do danas, stopa rasta kineskog BDP-a bila je u proseku 8.3 % godi\u0161nje od 1952. do 2015, sa jakih 6.3 % izme\u0111u 1952. i 1978, pa \u010dak i ja\u010dih 9.9 % izme\u0111u 1979. i 2015. Ovi procenti su izra\u017eeni u fiksnim cenama za baznu 1952. godinu i standardizovani tako da uzmu u obzir statisti\u010dke nedostatke koje su obele\u017eile prelaz sa Material Product System-a (MPS) ka \u201emodernijem\u201c sistemu nacionalnih ra\u010duna (SNA). Uprkos tome, ako ne ra\u010dunamo prve godine Narodne Republike od 1952. do 1962. \u2013 tj. izme\u0111u zavr\u0161etka unifikacije kontinentalne teritorije i perioda raskida sa Sovjetskim Savezom \u2013 zabele\u017een je prosek od 8.2 % godi\u0161nje stope rasta BDP-a u periodu od 1963\u201378, koji oslikava veoma brz rast \u010dak i tokom Kulturne revolucije.<\/p>\n

\u0160ta je sa akumulacijom kapitala u Kini? U \u010dlanku objavljenom u China Economic Review, uspeli smo da konstrui\u0161emo nekoliko originalnih vremenskih indeksa zaliha fiksnog kapitala za Kinu tokom dugog perioda izme\u0111u 1952. i 2015; s jedne strane, kako bismo mogli da iskoristimo novu bazu podataka u drugim istra\u017eivanjima i s druge strane, jer kineski instituti za statistiku jo\u0161 nisu objavili zvani\u010dne podatke o osnovnom kapitalu. Postoje razni razlozi zbog kojih na\u0161e vremenske serije, izra\u010dunate putem metode permanentnih zaliha, mogu biti visokog kvaliteta u pore\u0111enju sa postoje\u0107om literaturom, uklju\u010duju\u0107i i Penn World Tables. Na primer, po\u010detne zalihe odre\u0111ene su kori\u0161\u0107enjem rigoroznijih procedura ra\u010dunanja kapital-autput odnosa, nego onih koje se koriste za druge baze podataka. Tokovi investicija su strogo konzistentni sa statisti\u010dkim obimom zaliha, fokusiramo se na konstrukciju indeksa investicije i cene prilago\u0111enog preciznoj sadr\u017eini ovih zaliha, a stope depresijacije koje se koriste, procenjene su prema tipu kapitalnih dobara kako bi se oduzela ukupna stopa depresijacije od celokupne kapitalne strukture.<\/p>\n

U su\u0161tini, u ovoj novoj bazi podataka, prose\u010dan rast stope zaliha fiksnog kapitala koje smo nazvali \u201eproduktivnim\u201c (gde smo uklju\u010dili opremu, ma\u0161ine, alate, industrijske zgrade i pogone, ali ne i stambene zgrade i njihovu zemlji\u0161nu vrednost) pokazao je veoma malu razliku u periodima od 1952. do 1978. i 1979. do 2015: 9.7 % za prvi period i 10.9 % za drugi. Ukoliko zadr\u017eimo ve\u0107i proizvodni fiksni kapital, uklju\u010duju\u0107i i zalihe, koje su va\u017ene za ra\u010dunanje stope kru\u017eenja kapitala, vidimo da je prose\u010dan tok akumulacije kapitala bio malo vi\u0161i izme\u0111u 1952. i 1978. (10.41 %) nego izme\u0111u 1979. i 2015. (10.39 %). \u0160tavi\u0161e, ako odaberemo \u010dak i ve\u0107i fiksni kapital, da bismo uklju\u010dili i sagra\u0111ene stambene zgrade i zemlju, ne direktno proizvodne komponente, stopa rasta ovog veoma velikog osnovnog kapitala ostala je visoka, u proseku 9.1 % od 1952. do 1978. u pore\u0111enju sa 10.9 % od 1979. do 2015. Veoma je jasno da akumulacija kapitala nije skora\u0161nji fenomen, ve\u0107 da je bio kontinuirano planiran i donesen od strane kineskih vlasti tokom proteklih \u0161est decenija.<\/p>\n

Ovaj kontinuirani napor akumulacije, stvoren konkretno od vi\u0161ka transfera iz ruralnih predela, je ono \u0161to obja\u0161njava uspeh industrijalizacije i, u velikoj meri, sna\u017ean rast BDP-a.<\/p>\n

Obrazovanje i ulaganje u istra\u017eivanja<\/strong><\/p>\n

Drugi faktori su, tako\u0111e, imali ulogu u ovom ekonomskom dinamizmu. To je naro\u010dito slu\u010daj sa obimnim investicijama u obrazovanje i istra\u017eivanja. Iako nije lako izmeriti ove investicije i njihov uticaj na kineski privredni rast, probali smo da to u\u010dinimo u drugom \u010dlanku objavljenom ranije ove godine. U \u010dlanku rekonstrui\u0161emo, u dugim vremenskim serijama za Kinu (1949\u20132015), neke indikatore nivoa obrazovnih resursa kineske populacije. Ti indikatori ne postoje u zvani\u010dnim kineskim podacima i indikatori \u201ehumanog kapitala\u201c koji postoje u drugoj literaturi, kao \u0161to je Penn World Tables ili Barro-Lee bazama podataka, imaju ozbiljna ograni\u010denja po pitanju Kine.<\/p>\n

Predstavili smo, stoga, na\u0161e indikatore obrazovnog kapitala za populaciju, nastoje\u0107i da omogu\u0107imo neke odgovore za ove nedostatke. Odabrali smo primere tako \u0161to smo ostali verni NBS-ovoj definiciji nivoa obrazovanja dostignutog od strane stanovni\u0161tva, \u0161to nas je podstaklo da uklju\u010dimo ne samo visokoobrazovane individue, ve\u0107 i one koji se i dalje \u0161koluju, ali i one koji su odustali od \u0161kolovanja. Tako\u0111e, uzeli smo u obzir i promene u du\u017eini obrazovnih ciklusa baziranih na kontinuiranim obrazovnim reformama, kao i uticaj projekata \u0161kolovanja i programa treninga za odrasle. Stoga, odredili smo razli\u010dite obrazovno-resursne kapitale i njihov postepeni porast, koji zahteva izra\u010dunavanje prose\u010dnog broja godina obrazovanja individue u zavisnosti od oblasti edukacije i njihovog odgovaraju\u0107eg udela u populaciji.<\/p>\n

Iz na\u0161ih prora\u010duna je uo\u010deno da je prose\u010dna stopa rasta ukupnih obrazovnih resursa bila skoro izjedna\u010dena u periodima 1949\u201378 (4.19 %) i 1979\u20132015 (4.22 %). Dodatno, ako uzmemo u obzir samo \u201eproizvodni\u201c obrazovni kapital gde je u ra\u010dunici uklju\u010dena radna snaga (a ne ukupna populacija, kao \u0161to je pre toga ura\u0111eno), onda je prose\u010dna stopa rasta ovog obrazovnog resursa bila 5.07 % od 1949. do 1978. i 3.55 % od 1979. do 2015. \u2013 \u0161to zna\u010di, vi\u0161i u godinama pre reformi 1978.<\/p>\n

Dakle, investicije u obrazovni sektor moraju biti analizirane kao dugoro\u010dni proces koji je va\u017ean od samog osnivanja Narodne Republike Kine, zato \u0161to su ciljale na omasovljenje obrazovanja i desile se paralelno sa stvaranjem infrastrukture i zdravstvenog sistema kroz celokupnu teritoriju nacije. To je jedan od sredi\u0161njih stubova dugoro\u010dne strategije revolucije koja je bila odlu\u010duju\u0107a za snagu i dinamizam sada\u0161nje privrede.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de tro\u0161kova za istra\u017eivanje i razvoj (R&D), Kina je po\u010dela da primenjuje me\u0111unarodni sistem ra\u010dunanja R&D aktivnosti tek 1986. godine. To o\u010digledno ne zna\u010di da dr\u017eava od tad investira u R&D, ve\u0107 da je nemogu\u0107e pristupiti homogenoj bazi podataka o toj temi pre 1986. S obzirom na to ograni\u010denje, razvili smo originalne vremenske serije za R&D tokove potro\u0161nje, koji poti\u010du jo\u0161 od 1949. godine. Zadr\u017eali smo sve bud\u017eete, od privatnih privrednih entiteta, kao i javnih (kao \u0161to su istra\u017eiva\u010dki centri, univerziteti i preduze\u0107a u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu), iako u ukupnim bud\u017eetima za istra\u017eivanje odnos R&D koji poti\u010de iz privatnog sektora ostao je relativno nizak u Kini do sad. Tek je 1984. godine lokalno privatno preduze\u0107e dobilo ovla\u0161\u0107enje da posluje u Narodnoj Republici Kini po prvi put, a prva legislativa u vezi sa aktivnostima razli\u010ditih privatnih privrednih entiteta poti\u010de iz 1988. godine. Prema zvani\u010dnim adresarima NBS, potro\u0161nja na R&D srednjih i velikih industrijskih preduze\u0107a iznosila je ne manje od 6.5 % ukupne potro\u0161nje za R&D, u Kini tokom sredine 2000-ih.<\/p>\n

Dodatno, prora\u010duni koje smo izvr\u0161ili na bazi ovih rekonstruisanih serija pokazuju prose\u010dne stope rasta potro\u0161nje za R&D od oko 14.5 % godi\u0161nje tokom perioda od 1949. do 2015. Me\u0111utim, treba videti da je prose\u010dni nivo rasta potro\u0161nje za R&D bio mnogo ve\u0107i u periodu 1949\u201378. nego u periodu 1979\u20132015. Nivoi tehnolo\u0161kog napretka iz ranijih godina Narodne Republike o\u010digledno su veoma razli\u010diti od onih danas. \u0160tavi\u0161e, sistem javnih istra\u017eivanja morao je biti izgra\u0111en od nule, \u0161to delimi\u010dno obja\u0161njava veoma brz rast u potro\u0161nji za R&D tokom prvih godina. Me\u0111utim, mora se razumeti da, na po\u010detku revolucije, napori Kine za istra\u017eivanja i razvoj bili su daleko od zanemarljivih, \u0161to treba analizirati kao deo strpljive i kontinuirane dugoro\u010dne strategije.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, Kina, \u010dije su stope nau\u010dnog i tehnolo\u0161kog razvoja u povoljnom odnosu sa najrazvijenijim kapitalisti\u010dkim industrijalizovanim zemljama, nije po\u010dela da unapre\u0111uje svoje aktivnosti za R&D kao deo svoje skora\u0161nje integracije u globalizaciju, ve\u0107 dosta pre toga \u2013 u stvari, od pobede revolucije. Skorijih godina, priroda ovih istra\u017eiva\u010dkih aktivnosti postala je zna\u010dajno sofisticirana. Razvojna strategija revolucije je ta koja je postavila uslove za trenutni privredni uspeh, i ovaj uspeh desio se zahvaljuju\u0107i kontinuitetu pro\u0161losti pre nego kao njena kontradikcija.<\/p>\n

Me\u0111unarodna pore\u0111enja<\/strong><\/p>\n

Va\u017eno je uporediti Kinu sa drugim zemljama kroz istoriju kako bi bilo jasno da trenutna dinamika i mo\u0107 kineske privrede nije tek \u201eprirodni\u201c ishod njene otvorenosti kapitalisti\u010dkoj globalizaciji, obele\u017eenoj, konkretno, njenim \u010dlanstvom u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), 2001. godine. Kako bismo to u\u010dinili, koristi\u0107emo standardni statisti\u010dki izvor koji uop\u0161te nije naklonjen komunisti\u010dkim dru\u0161tvima: Historically Planned Economies vodi\u010d Svetske banke. Ovaj vodi\u010d, koji su napisali Paul Marer, Janos Arvay, John O\u2019Connor, Martin Schrenk i Daniel Swanson, 1992. godine, omogu\u0107ava nam da poredimo Kinu, od pre 1991. godine, sa skoro 30 socijalisti\u010dkih, danas, ve\u0107inski, biv\u0161ih socijalisti\u010dkih zemalja.<\/p>\n

Ovaj dokument nam otkriva da je kineska privreda ve\u0107 bila, u celini, dinami\u010dna u pore\u0111enju sa drugim socijalisti\u010dkim zemljama pre i oko Maove smrti. To je bio slu\u010daj, na primer, kod stope rasta industrijskog sektora, koji se u proseku kretao 7.9 % godi\u0161nje 70-ih i bio rangiran kao drugi po redu me\u0111u planskim privredama, ispred Sovjetskog Saveza (6.2 %) i drugih zemalja (osim Jugoslavije po pitanju industrije). Stoga, momentum kineske privrede dostignut je mnogo pre nego \u0161to se ona priklju\u010dila Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Zapravo, tokom 80-ih, kada je zemlja i dalje ve\u0107inski posedovala institucije socijalisti\u010dkog tipa, imala je veoma visoke stope rasta u svim sektorima u pore\u0111enju sa drugim zemljama koje su bile smatrane \u201esocijalisti\u010dkim\u201c. Od 1980. do 1989. godine, Kina je ve\u0107 bila prva u ovoj grupi za rast u sektorima kao \u0161to je poljoprivreda (6.3 %), industrija (12.6 %), gra\u0111evinarstvo (12.3 %) i usluge (10.6 %).<\/p>\n

Dok se \u010dita i slu\u0161a od skoro cele zapadne akademije i mejnstrim medija da se kineski privredni \u201euzlet\u201c desio zahvaljuju\u0107i njenom globalizovanom otvaranju, korisno je dodati da je takav rast bio mogu\u0107 samo usled napora i postignu\u0107a koji su se desili tokom maoisti\u010dkog socijalisti\u010dkog perioda. Dodatno, ova nova orijentacija ka izvozu mo\u017ee se razumeti kao doprinos privrednom uspehu zemlje samo ukoliko je jasno da je bila \u010dvrsto i efektivno kontrolisana od strane kineskih vlasti. To je zato \u0161to je bila u velikoj meri pot\u010dinjena unutra\u0161njim ciljevima i potrebama kao dela njene integracije u koherentnu razvojnu strategiju \u2013 neuporedivom sa drugim zemljama globalnog juga. Bez ovakve strategije, koju je primenila Komunisti\u010dka partija Kine, otvaranje ka kapitalisti\u010dkom svetskom sistemu neizbe\u017eno bi vodilo uni\u0161tenju ili \u010dak uru\u0161avanju nacionalne privrede, kao \u0161to je bio slu\u010daj u brojnim zemljama globalnog juga.<\/p>\n

U skladu sa dru\u0161tvenim razvojem i uspehom procesa temeljne industrijalizacije, glavni doprinos izvanrednom razvoju privrede bilo je isticanje agrarnog pitanja Kine. Kina je jedna od nekoliko zemalja u svetu koja je jam\u010dila, a i dalje garantuje, zakonski pristup zemlji velikoj ve\u0107ini selja\u0161tva. Po tome se razlikuje od svih ostalih azijskih kom\u0161ija, sa izuzetkom onih koji su vodili radikalne agrarne reforme u toku socijalisti\u010dke revolucije, kao \u0161to je to slu\u010daj sa Vijetnamom. Dok su mnogobrojna kr\u0161enja zakona i poku\u0161aji da se ograni\u010di pristup zemlji bili prime\u0107eni poslednjih godina \u2013 naro\u010dito sa nevoljnom predajom javne zemlje od strane lokalnih vlasti, pra\u0107enom eksproprijacijom porodi\u010dne zemlje \u2013 otpor selja\u0161tva je rastao uprkos ovim brojnim slu\u010dajevima nasilja.<\/p>\n

Agrarno pitanje je zna\u010dajno u debatama me\u0111u kineskim politi\u010dkim vo\u0111stvom, kao i u dru\u0161tvu u celini. Nemogu\u0107e je razumeti temeljne promene koje su se desile u Kini bez stavljanja selja\u0161tva u centar njene analize. Svakako, glavno ograni\u010denje za Kinu je to \u0161to mora da hrani vi\u0161e od 20 % svetske populacije sa manje od 7 % obradivog zemlji\u0161ta planete. To odgovara \u010detvrtini hektara kultivisane zemlje po glavi stanovni\u0161tva, u pore\u0111enju sa duplo ve\u0107om koli\u010dinom u Indiji i sa sto puta ve\u0107om koli\u010dinom u Sjedinjenim Dr\u017eavama. Ovaj ogromni izazov za hranu mo\u017ee se ostvariti zahvaljuju\u0107i garantovanju pristupa zemlje selja\u0161tvu, a to ostaje do sada mo\u017eda najvredniji doprinos maoisti\u010dkom revolucionarnom nasle\u0111u.<\/p>\n

Iako su tr\u017ei\u0161ni mehanizmi potpuno prodrli u trenutne oblike organizacije, proizvodnje i distribucije poljoprivrednog sektora i imaju malo veze sa onima iz maoisti\u010dke ere, vlasni\u0161tvo nad zemljom i dalje ostaje dr\u017eavno ili kolektivisti\u010dko, i \u010desto se shvata kao prevazi\u0111eno, \u010dak iako ponegde postoji zajedno sa privatnim vlasni\u0161tvom. Me\u0111utim, istrajnost javnog vlasni\u0161tva je klju\u010dna ta\u010dka pri razlikovanju stanja i uspeha Kine od drugih zemalja sli\u010dne veli\u010dine (i takozvanih privreda u razvoju), kao \u0161to su Indija i Brazil, ili drugih regionalno dominantnih dr\u017eava kao \u0161to je Ju\u017enoafri\u010dka Republika. Uslovi u ovim zemljama u celini su neadekvatni za sna\u017ean odgovor agrarnom pitanju.<\/p>\n

Isticati nasle\u0111e \u201ekriza\u201c<\/strong><\/p>\n

Da li je sna\u017ean rast Kine tokom poslednjih nekoliko decenija postignut bez pote\u0161ko\u0107a? Da bismo odgovorili na to, ponovo smo pogledali NBS-ovu bazu podataka za BDP. U njoj, vidimo da se, od 1952, rast BDP-a Kine, izra\u017een u fiksnim cenama, pokazuje kao eksponencijalna kriva. U obliku logaritmi\u010dke skale, vidimo putanju sme\u0161tenu oko jakog uzlaznog linearnog trenda. Postoje, me\u0111utim, fluktuacije u stopi rasta BDP-a, \u010dak iako njena amplituda te\u017ei da opadne vremenom. Tako\u0111e, postoje \u010detiri odre\u0111ena perioda negativne stope rasta BDP-a. Ova \u010detiri perioda sa negativnim vrednostima odnose se na sedam od 64 godine koje su dostupne u uzorku (1952\u20132015), \u0161to va\u017ei za jedva vi\u0161e od 10 % vremena.<\/p>\n

Ta \u010detiri perioda su: (1) 1960\u201362, koji odgovara periodu raskida odnosa sa SSSR-om (-1.3 % za 1960, -27.8 % za 1961 \u2013 do sada najve\u0107im padom koji je zemlja do\u017eivela tokom \u0161est decenija \u2013 i -9.2 % za 1962); (2) 1967\u201368, u vezi sa po\u010detkom Kulturne revolucije (-4.4 % i -2.9 %); (3) 1976, u vezi sa smr\u0107u Maoa (-2.0 %), i (4) 1989, kao odgovor na proteste na Tjenanmen trgu (-4.3 %). Stoga, mo\u017eemo identifikovati, u kontekstu jasnog uzlaznog trenda u privrednoj stopi rasta, \u010detiri perioda krize, koje se razumeju u tradicionalnom zna\u010denju te re\u010di kao periodi okarakterisani negativnom stopom rasta BDP-a i opadanjem BDP-a (izra\u017eenim u fiksnim cenama, \u0161to zna\u010di, bez inflacije).<\/p>\n

Uprkos tome, ovaj pristup ostaje nedovoljan za ubrajanje svih pote\u0161ko\u0107a koje je kineska privreda imala tokom \u0161est dugih decenija od po\u010detka revolucije. Za\u00a0 produbljivanje analize i uslo\u017enjavanja koncepta krize, izabrali smo indikatore stope profita za Kinu. Ovaj metod ra\u010dunanja profitne stope uobi\u010dajen je me\u0111u marksisti\u010dkim ekonomistima koji kvantitativno prou\u010davaju dinamiku akumulacije kapitala u kapitalisti\u010dkim zemljama, ali, uglavnom, ne u zemljama koje se identifikuju kao \u201esocijalisti\u010dke\u201c, kao \u0161to je slu\u010daj sa Kinom. Mogu\u0107e je, dodu\u0161e, koristiti profitne stope u socijalisti\u010dkim privredama ako su njihova gra\u0111a i interpretacija jasno odvojene od onih u kapitalisti\u010dkim zemljama. Stoga, napravili smo nekoliko indikatora profitne stope za kineski industrijski sektor od 1952. do 2015. godine, baziraju\u0107i se na na\u0161im indeksima fiksnog kapitala. Ovi indikatori su u odnosu (1) u skladu sa brojiocem, sa vi\u0161kom ili profitom i odgovaraju razlici izme\u0111u BDP-a i razli\u010ditih najamnina za radnike (bilo direktnih ili indirektnih); i (2) u skladu sa imeniocem, sa naprednim kapitalom, koji je sa\u010dinjen od ili (a) fiksnog kapitala (na na\u010din na koji smo ga ve\u0107 definisali), ili (b) kapitala i obrtnog kapitala stvorenog na bazi brzine obrta kapitala (zahvaljuju\u0107i zalihama).<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i metodi filtriranja, mo\u017eemo nastaviti ka tehni\u010dkoj dekompoziciji profitnih stopa u dugoro\u010dnim trendovima i kratkoro\u010dnim ciklusima. Dve opservacije se mogu napraviti. Prva je da postoji silazna putanja u profitnim stopama Kine tokom perioda izme\u0111u 1952. i 2015. bez obzira na izabrani indikator. Ako sada primenimo ekonomsku dekompoziciju profitnih stopa sa ra\u010dunicama namenjenim da razlikuju promene u sastavu kapitala, produktivnosti rada i udelu profita, mo\u017eemo videti da je presudni fenomen u obja\u0161njavanju opadanja profitne stope porast u organskoj kompoziciji kapitala (tj. odnos izme\u0111u konstantnih i varijabilnih delova kapitala).<\/p>\n

Druga opservacija ti\u010de se kratkoro\u010dnih ciklusa koji obele\u017eavaju promene u ovim profitnim stopama. Postoji redovna promena uzlaznih i silaznih fluktuacija, i ove cikli\u010dne varijacije opadaju izme\u0111u 1950-ih i po\u010detkom 2000-ih. Me\u0111utim, veli\u010dina ovih ciklusa te\u017ei ponovnom porastu koji je zna\u010dajan na samom kraju perioda, odnosno, od kasnih 2000-ih do danas.<\/p>\n

Za kompletni obra\u0111eni uzorak (1952\u20132015), mo\u017ee se uo\u010diti regularno smenjivanje negativnih varijacija u profitnim stopama. Godine recesije za profitne stope, obele\u017eene negativnim vrednostima za stope rasta u cikli\u010dnim komponentama profitnih stopa, uo\u010dene su oko 30 puta tokom 64 prou\u010davanih godina. Preciznije, negativni predznak se bele\u017ei za godine 1952, 1957, 1960\u201363, 1968, 1978\u201382, 1985\u201387, 1990\u201391, 1998\u20132003, 2009, i 2012\u201315. Stoga, mo\u017eemo videti da se ne identifikuju samo \u010detiri perioda (kao \u0161to se to predla\u017ee prethodnim pregledom putanje stope rasta BDP-a), ve\u0107 je zabele\u017eeno deset perioda sa negativnim vrednostima, ovog puta putem rasta cikli\u010dnih komponenata profitne stope, pokrivaju\u0107i u celini skoro polovinu vremenskog uzorka.<\/p>\n

Kroz ovih deset recesivnih sekvenci profitnih stopa, koje Wen Tiejun ispravno naziva \u201edeset kriza\u201c, mo\u017eemo prepoznati sukcesivna usporavanja vi\u0111ena u kineskoj ekonomskoj istoriji od osnivanja Narodne Republike Kine, 1949. godine. Nakon ogromnih pote\u0161ko\u0107a s kojima se kineski narod suo\u010dio nakon pobede 1949, koji se u velikoj meri pripisuju uni\u0161tenjima uzrokovanim ratom i neredima u decenijama pre revolucije, mo\u017eemo na\u0107i statisti\u010dki trag recesije koji je po\u010deo 1952. i do\u0161ao do svoje najni\u017ee ta\u010dke 1957. godine. Dramati\u010dna kriza ranih 60-ih \u2013 najgora u vreme maoisti\u010dke ere i zna\u010dajno primetna u 1961 \u2013 nastala je kombinovanim efektima prekida humanitarne pomo\u0107i od strane SSSR-a nakon kvarenja sino-sovjetskih odnosa, relativnog neuspeha \u201eVelikog skoka napred\u201c i elementarnih nepogoda. Godina 1968. je jo\u0161 jedna lo\u0161a ta\u010dka koja se podudara sa ja\u010danjem Kulturne revolucije, koja je otpo\u010dela dve godine ranije. Problemi koji su nastali izme\u0111u 1978. i 1982. reflektuju pote\u0161ko\u0107e postmaoisti\u010dke tranzicije i implementacije strukturalnih reformi \u201eotvaranja\u201c. Period od 1985. do 1986. naro\u010dito je obele\u017een poreskim reformama iz 1984. i predstavlja jednu od prekretnica u tranziciji Kine ka tr\u017ei\u0161noj privredi. \u0160tavi\u0161e, u vreme kolapsa sovjetskog bloka, kratko iskustvo u poku\u0161aju, koje se mo\u017ee opisati kao \u201eneoliberalizam na kineski na\u010din\u201c, ishodovalo je u naglom privrednom opadanju 1990\u201391, u pratnji eksplozije korupcije. Kona\u010dno, u kontekstu jake dinamike BDP-a Kine, opadanje profitnih stopa u cikli\u010dnim komponentama od 1998. u velikoj meri mo\u017ee se pripisati uticaju uvoznih egzogenih \u0161okova, povezanih sa difuzijom efekata regionalnih ili globalnih kriza od kojih je Kina propatila: \u201eazijska\u201c kriza (1998\u201399), \u201enove ekonomske\u201c i krize \u201enakon 11. septembra\u201c, (2001\u201303) i \u201ehipotekarne finansijske\u201c krize 2008. (sistematske krize kapitalizma u realnosti), \u010diji efekti su se osetili u Kini 2009. i odr\u017eivije i dublje od 2012. do danas.<\/p>\n

Paradoksalno, ovih deset momenata \u201ekrize\u201c naj\u010de\u0161\u0107e je podudarno sa rastom BDP-a, kao \u0161to je to bio slu\u010daj, na primer, 1963, 1978, 1986, 1991. i 2003. Drugim re\u010dima, u slu\u010daju Kine, \u201erast\u201c ne zna\u010di nu\u017eno nepostojanje problema i suprotno, \u201ekriza\u201c ne zna\u010di nu\u017eno opadanje BDP-a. U zemlji kao \u0161to je Kina, koja je okarakterisana mo\u0107nim kontradikcijama, izgleda da je neophodno kori\u0161\u0107enje \u0161ireg koncepta \u201ekrize\u201c kako bi se ura\u010dunali periodi u kojima nastaju njeni strukturalni problemi, \u010dak iako pojava velikog rasta BDP-a zna\u010di da sve funkcioni\u0161e kako treba.<\/p>\n

Zaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n

Analiza dugog trajanja presudna je za razumevanje dubokih pokreta\u010da privrednog razvoja u Kini tokom 60 godina: dru\u0161tveni progres, industrijalizacija i agrarno pitanje. Stoga, ispitali smo jak rast BDP-a Kine i industrijske profitne stope, koje smo rekonstruisali od originalnih serija fiksnog kapitala Kine. Promene ovih profitnih stopa tokom perioda od vi\u0161e od \u0161est decenija pokazuje da putanja privrednog rasta Kine, izuzetna i u ja\u010dini i u opsegu, nije i\u0161la glatko. Stoga, odlu\u010dili smo da protivre\u010dne periode okarakterisane i negativnim varijacijama u profitnim stopama, ali i pozitivnim i ponekad, veoma visokim, stopama rasta BDP-a opi\u0161emo kao \u201ekrize\u201c.<\/p>\n

U ovom tipu istra\u017eivanja, gde ostaje jo\u0161 mnogo posla da se uradi, va\u017eno je da se osvetli odnos izme\u0111u profitnih stopa i stopa rasta, njihove uzro\u010dnosti i mogu\u0107ih promena i uticaja tokom vremena. Bilo bi, tako\u0111e, zna\u010dajno prou\u010diti da li je ruralna Kina kontinuirano, od 1949, bila amortizer kriza kroz koje je zemlja prolazila, kao \u0161to do danas slu\u017ei za masivne transfere koje je poljoprivredni sektor obezbedio da poslu\u017ei procesu industrijske akumulacije kapitala.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uspeh kineske ekonomije mo\u017ee se ilustrovati ubrzanim rastom njenog bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP) \u2013 u proseku, u protekle tri decenije, verovatno najvi\u0161im na svetu \u2013 i njenom liderskom pozicijom me\u0111u zemljama globalnog juga<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-262003","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/262003","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=262003"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/262003\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=262003"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=262003"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=262003"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}