{"id":261889,"date":"2019-02-25T07:18:05","date_gmt":"2019-02-25T06:18:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=261889"},"modified":"2019-02-25T07:30:36","modified_gmt":"2019-02-25T06:30:36","slug":"kako-misliti-o-imperiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/02\/25\/kako-misliti-o-imperiji\/","title":{"rendered":"Kako misliti o imperiji"},"content":{"rendered":"

Razgovarao: Avni Sejpal<\/strong><\/p>\n

\"\"U svom drugom romanu Ministarstvo neizmerne sre\u0107e \/ The ministry of utmost happiness (2017) Arundhati Roy postavlja pitanje: \u201e\u0160ta je prihvatljiva koli\u010dina krvi za dobru knji\u017eevnost?\u201c Odnos izme\u0111u imaginacije i gra\u0111e svakodnevnog \u017eivota \u2013 nasilja, nepravde, mo\u0107i \u2013 ima klju\u010dnu ulogu u njenom stvarala\u0161tvu jo\u0161 od prvog romana Bog malih stvari \/ The god of small things (1997) za koji je dobila Bukerovu nagradu. Tokom dve decenije koje su pro\u0161le izme\u0111u prvog i drugog romana indijska spisateljica je uznemirila mnoge glasnim i javnim izra\u017eavanjem svog politi\u010dkog nezadovoljstva \u2013 i one koji su \u017eeleli da se ona dr\u017ei pripovedanja, i one kojima je odgovarao obrt globalne politike posle 11. septembra.<\/p>\n

Njeni kriti\u010dki eseji, od kojih su mnogi objavljeni u indijskim dnevnim listovima, govore o nukleranom oru\u017eju, velikim branama, korporativnoj globalizaciji, indijskom kastinskom sistemu, usponu hinduisti\u010dkog nacionalizma, mnogim licima imperije i ameri\u010dkoj ratnoj ma\u0161ineriji. Ovi tekstovi su izazivali i odu\u0161evljenje i gnev. U Indiji je mediji \u010desto napadaju i optu\u017euju za hu\u0161kanje na pobunu zbog njenih stavova o indijskoj dr\u017eavi, korumpiranom sudstvu i surovom obra\u010dunu sa pobunjenicima u Ka\u0161miru. Jednom je \u010dak pritvorena zbog \u201enepo\u0161tovanja suda\u201c. Uprkos svemu, ona nastavlja da govori. U ovom intervjuu ona razmi\u0161lja o odnosu izme\u0111u estetskog i politi\u010dkog u svom delu, o na\u010dinima promi\u0161ljanja mo\u0107i i o tome \u0161ta zna\u010di \u017eiveti i pisati u imperijalnom vremenu.<\/p>\n

U svojoj knjizi Vodi\u010d za imperiju namenjen obi\u010dnim ljudima \/ An ordinary person\u2019s guide to empire (2004), navodite nekoliko stubova imperije: globalizacija i neoliberalizam, militarizam i korporativni mediji. Ka\u017eete: \u201eProjekat korporativne globalizacije shvatio je kako funkcioni\u0161e demokratija. Ali slobodni izbori, slobodni mediji i nezavisno sudstvo ne zna\u010de mnogo kada ih slobodno tr\u017ei\u0161te svede na robu koja se prodaje kupcu s najboljom ponudom. \u0160ta biste danas tome dodali?<\/strong><\/p>\n

To je bilo pre 14 godina. Sad bi trebalo dodati da krupni kapital koristi rasizam, kastinski sistem (hinduisti\u010dka verzija rasizma, koja je slo\u017eenija i nalazi opravdanje u svetim knjigama), seksizam i rodno licemerstvo (pravdani u gotovo svim svetim knjigama) na vrlo lukave i krajnje ma\u0161tovite na\u010dine da bi oja\u010dao i za\u0161titio se, da bi potkopao demokratiju i stvorio podele me\u0111u onima koji pru\u017eaju otpor. Ne poma\u017ee ni to \u0161to, u celini gledano, levica ne uspeva da pri\u0111e tim pitanjima na dobar na\u010din. U Indiji su se udru\u017eili kasta \u2013 najokrutniji sistem dru\u0161tvene hjierarhije \u2013 i kapitalizam, i stvorili opasnu novu smesu. To je motor moderne Indije. Razumevanje samo jednog elementa smese nije dovoljno. Kasta nije zasnovana na boji. Da jeste, da je vidljiva neiskusnom oku, Indija bi bila sli\u010dna zemlji sa aparthejdom.<\/p>\n

Tu bi trebalo dodati i novu tehnologiju. Zahvaljuju\u0107i njenom razvoju, svetu vi\u0161e nije potrebna masovna radni\u010dka klasa. Danas imamo nezaposlenu i besposlenu populaciju ljudi koji nemaju nikakvu ulogu u ekonomskoj aktivnosti \u2013 vi\u0161ak populacije, ako ho\u0107ete, kojim se mora upravljati i koji se mora kontolisati. Zahvaljuju\u0107i na\u0161im digitalnim koordinatama, lako nas je kontrolisati. Na\u0161e kretanje, prijateljstva, veze, bankovni ra\u010duni, pristup novcu, hrani, \u0161kolovanju, zdravstvu, informacijama (la\u017enim kao i istinitim), \u010dak i na\u0161e \u017eelje i ose\u0107anja \u2013 sve to u sve ve\u0107oj meri posmatraju i nadziru snage kojih nismo ni svesni. Koliko \u0107e vremena pro\u0107i pre nego \u0161to svetska elita oseti da se svi problemi sveta mogu re\u0161iti uklanjanjem vi\u0161ka stanovni\u0161tva? Kad bi samo mogli diskretno da uklone odre\u0111ene populacije na odre\u0111ene na\u010dine \u2013 slu\u017ee\u0107i se, naravno, humanim i demokratskim metodama. Po mogu\u0107nosti, u ime pravde i slobode. Ni\u0161ta ogromnih razmera, ni\u0161ta nalik gasnim komorama ili Debeljku i Mali\u0161anu. \u010cemu drugom slu\u017ee pametno nuklearno oru\u017eje i biolo\u0161ki rat?<\/p>\n

Kako uspon etnonacionalizma i populizma menja va\u0161u dijagnozu?<\/strong><\/p>\n

Etnonacionalizam je samo posebno virulentna varijanta nacionalizma. Nacionalizam je ve\u0107 dugo deo korporativnog globalnog projekta. \u0160to je slobodniji globalni kapital, to su nepropustljivije nacionalne granice. Kolonijalizmu je bilo potrebno da premesti ogroman broj ljudi da bi imao radnu snagu za rad u rudnicima i na planta\u017eama. Novom sistemu potrebno je da ljudi ostanu gde jesu, a da se novac kre\u0107e \u2013 zato je nova formula slobodni kapital, zarobljena radna snaga. Kako \u0107ete ina\u010de smanjiti nadnice i pove\u0107ati marginu profita? Profit je jedina konstanta. I to je do odre\u0111ene ta\u010dke uspevalo. Ali sada su kapitalisti\u010dki ratovi za resurse i strate\u0161ku mo\u0107 (poznati pod imenom \u201epravedni ratovi\u201c) uni\u0161tili cele zemlje i stvorili ogromnu populaciju onih koji ilegalno prelaze granice be\u017ee\u0107i od rata. Avet beskrajne reke ne\u017eeljenih imigranata pogre\u0161ne boje ko\u017ee ili vere sada se \u0161irom sveta koristi kao sredstvo za mobilisanje fa\u0161ista i etnonacionalista. Ta sve\u0107a gori sa oba kraja, ali i kroz sredinu. Ne mo\u017ee se sve pripisati plja\u010dkanju resursa ili strate\u0161kom razmi\u0161ljanju. Na kraju ta pojava razvija sopstveno ubrzanje i sopstvenu logiku.<\/p>\n

Dok se sprema oluja, etnonacionalisti \u017eanju vetar i hrabre jedni druge. Izrael je upravo doneo novi zakon kojim se zvani\u010dno proglasio za domovinu jevrejskog naroda. Njegovi arapski gra\u0111ani postali su gra\u0111ani drugog reda. I u drugim delovima Bliskog istoka, naravno, Izrael i Sjedinjene Dr\u017eave vredno rade na zao\u0161travanju podele izme\u0111u sunita i \u0161iita, \u0161to bi se moglo zavr\u0161iti katastrofom \u2013 napadom na Iran. Postoje i planovi za Evropu. Steve Bannon, biv\u0161i savetnik predsednika Donalda Trumpa, osnovao je organizaciju Pokret, sa sedi\u0161tem u Briselu. Ideja je da Pokret podr\u017eava \u201epopulisti\u010dke, nacionalisti\u010dke pokrete u Evropi\u201c i da izazove \u201etektonski pomak\u201c u evropskoj politici. Cilj je, izgleda, da se parali\u0161e Evropska unija. Razjedinjena Evropa ne\u0107e biti sna\u017ean ekonomski blok i Sjedinjene Dr\u017eave \u0107e s njom lak\u0161e mo\u0107i da pregovaraju i name\u0107u joj svoju volju. A ipak, u isto vreme, ujedinjavanje belih suprematista u Evropi i Sjedinjenim Dr\u017eavama je poku\u0161aj da im se pomogne da zadr\u017ee mo\u0107 koja im polako klizi iz ruku.<\/p>\n

Dovoljno je re\u010deno o Trumpovoj imigracionoj politici \u2013 o kavezima, odvajanju male dece od porodica \u2013 koja je ne\u0161to malo gora nego u vreme mandata Baracka Obame, kada je sve to bilo pra\u0107eno zaglu\u0161uju\u0107om ti\u0161inom. I u Indiji je upravo izvu\u010dena igla iz imigracijske granate. U duhu globalizacije fa\u0161izma, ameri\u010dke ekstremno desne organizacije lepo se sla\u017eu s hinduisti\u010dkim nacionalistima. Ako ho\u0107ete da razumete svet, pogledajte Indiju kao mikrokosmos. Tridesetog jula 2018. dr\u017eava Asam je objavila Nacionalni registar gra\u0111ana (NRC), koji treba da zauzme mesto gotovo nepostoje\u0107e imigracione politike. Dr\u017eavljanstvo ne mogu dobiti oni koji nisu do\u0161li u Indiju pre 1971 \u2013 godine kad je pristigao veliki talas izbeglica iz Banglade\u0161a posle rata s Pakistanom. Ve\u0107ina tih ljudi se nastanila u Asamu, \u0161to je bio ogroman pritisak na lokalno stanovni\u0161tvo, posebno na najranjivije starosedela\u010dke zajednice. Napetosti su eskalirale i dovele do masovnog krvoproli\u0107a. Godine 1983. ubijeno je najmanje 2.000 muslimana, a prema nezvani\u010dnim procenama \u010dak pet puta vi\u0161e.<\/p>\n

Danas, u vreme kad se muslimani otvoreno demonizuju i kad je na vlasti partija hinduisti\u010dkih nacionalista Bharatiya Janata (BJP), do\u0161ao je na red taj neoprostivi propust tada\u0161njih vlasti. Proces selekcije kojim \u0107e se prosejavati populacija od vi\u0161e miliona me\u0111u kojima nemaju svi \u201ezvani\u010dna dokumenta\u201c \u2013 izvod iz knjige ro\u0111enih, li\u010dnu kartu, potvrdu o vlasni\u0161tvu nad zemljom ili ven\u010dani list \u2013 stvori\u0107e haos nezamislivih razmera. \u010cetiri miliona ljudi koji su godinama \u017eiveli i radili u Asamu, progla\u0161eni su ljudima bez dr\u017eave \u2013 kao \u0161to su bile Rohind\u017ee u Burmi 1982. Njima se mo\u017ee dogoditi da izgube ku\u0107e i imovinu koju su generacijama sticali. Porodice \u0107e verovatno biti podeljene na sasvim arbitrarne na\u010dine. U najboljem slu\u010daju, oni se suo\u010davaju s perspektivom da postanu nomadska populacija ljudi bez prava, koja \u0107e slu\u017eiti kao rezervoar jeftine radne snage. U najgorem slu\u010daju, mogli bi biti deportovani u Banglade\u0161, a mala je verovatno\u0107a da \u0107e ih Banglade\u0161 prihvatiti. U atmosferi sve ve\u0107e sumnje i netrpeljivosti muslimane bi mogla da sna\u0111e sudbina Rohind\u017ea.<\/p>\n

Vladaju\u0107a partija je najavila planove da to sprovede i u Zapadnom Bengalu. Ako se to dogodi, desetine miliona ljudi \u0107e ostati bez doma, \u0161to bi se lako moglo pretvoriti u novu Podelu. Ili \u010dak, ne daj bo\u017ee, u novu Ruandu. Ni to nije kraj. U dr\u017eavi D\u017eamu i Ka\u0161mir, s muslimanskom ve\u0107inom, BJP je objavila nameru da iz indijskog ustava izbri\u0161e \u010dlan 370, koji toj dr\u017eavi daje autonomni status. Autonomija je bila jedini uslov da ta dr\u017eava pristupi Indiji 1947. A sad bi mogla uslediti izgradnja naselja izraelskog tipa u Ka\u0161mirskoj dolini. Tokom poslednjih 30 godina gotovo 70.000 ljudi je poginulo u borbi Ka\u0161mira za samoopredeljenje. Brisanje \u010dlana 370 bilo bi katastrofalno.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, ranjive zajednice koje su tla\u010dene, eksploatisane i isklju\u010dene zbog svojih identiteta \u2013 kaste, rase, roda, religije ili etni\u010dke pripadnosti \u2013 i same se organizuju du\u017e istih tih linija kako bi pru\u017eile otpor ugnjetavanju i isklju\u010divanju.<\/p>\n

Lako je kritikovati s visokomoralnih pozicija, ali taj problem nije nimalo jednostavan. Zato \u0161to to zapravo i nije problem, ve\u0107 simptom velikog kome\u0161anja i duboke nelagode. Potvr\u0111ivanje etniciteta, rase, kaste, nacionalizma, subnacionalizma, patrijarhata i svih vrsta identiteta na obe strane, od eksploatatora i od eksploatisanih, ima mnogo veze s kolektivnim polaganjem prava na prirodna i dru\u0161tvena bogatstva (vodu, zemlju, poslove, novac) koja nestaju velikom brzinom, mada ceo problem nije svodiv samo na to. U tome nema ni\u010deg novog osim razmere doga\u0111aja, promenljivih formacija i stalnog \u0161irenja jaza izme\u0111u onog \u0161to se ka\u017ee i onog \u0161to se misli. Malo je zemalja na svetu koje bi od tog na\u010dina razmi\u0161ljanja mogle da izgube vi\u0161e nego Indija \u2013 zemlja manjina. Kada se zapale, vatre ovde gore hiljadu godina. Ako u\u0111emo u tu rupu i odlu\u010dimo da tu ostanemo, ako dopustimo da na\u0161a imaginacija bude zato\u010dena u toj matrici i poverujemo da ne postoji drugi na\u010din gledanja na stvari, ako izgubimo pogled ka nebu i \u0161iru sliku, onda \u0107emo se na\u0107i u sukobu koji se \u0161iri, raste i rasplamsava, i koji bi se lako mogao pokazati apokalipti\u010dnim.<\/p>\n

Jednom ste napisali da je George W. Bush \u201epostigao ne\u0161to oko \u010dega se pisci, nau\u010dnici i aktivisti godinama trude. Pokazao je kako radi ma\u0161ina Amerike. Izlo\u017eio je njene delove pogledu javnosti, ogolio to\u010dki\u0107e i zup\u010danike apokalipti\u010dkog aparata ameri\u010dke imperije\u201c. \u0160ta ste time hteli da ka\u017eete; pro\u0161lo je deset godina, pro\u0161la su dva predsednika \u2013 da li je apokalipti\u010dka priroda ameri\u010dke imperije i dalje vidljiva?<\/strong><\/p>\n

Mislila sam na Bushove sirove i ne ba\u0161 inteligentne komentare o doga\u0111ajima 11. septembra, kao i u vreme priprema za invaziju Avganistana i Iraka. Oni su pokazali kako razmi\u0161lja ameri\u010dka duboka dr\u017eava. Transparentnost je nestala u Obaminim godinama, informacije su se morale iskopavati i slagati da bi se saznalo koliko bombi je ba\u010deno i koliko ljudi je poginulo \u010dak i za vreme elokventnog govora povodom dodele Nobelove nagrade. Koliko god je unutra\u0161nja politika demokrata razli\u010dita, njihova spoljna politika nije ni\u0161ta manje agresivna od republikanske. Koliko zemalja je gotovo sasvim razoreno posle 11. septembra, u vreme Busha i Obame? A sada imamo Trumpovu eru, u kojoj smo saznali da su inteligencija i suptilnost relativni termini. I da je Bush, u pore\u0111enju s Trumpom, bio ozbiljan intelektualac. Sada se ameri\u010dka spoljna politika tvituje svetu iz sata u sat. \u0160ta mo\u017ee biti transparentnije od toga? Apsurdna apokalipsa. Ko je mogao zamisliti da je tako ne\u0161to mogu\u0107e? Ali apokalipsa je mogu\u0107a \u2013 i vi\u0161e od toga \u2013 i ne\u0107emo na nju dugo \u010dekati ako Trump napravi strahovitu gre\u0161ku i napadne Iran.<\/p>\n

Postoji upadljiva stilska razlika izme\u0111u va\u0161a dva romana, Bog malih stvari i Ministarstvo neizmerne sre\u0107e, koje dele dve decenije. Mada oba govore o politici i nasilju, prvi je napisan stilom koji se \u010desto opisuje kao lirski realizam. Jedna od njegovih preokupacija je lepota, a zavr\u0161ava se tonom nade. Ministarstvo neizmerne sre\u0107e je rascepkaniji i sumorniji roman, u kom se gubici te\u0161ko podnose i u kom je sna\u017eno prisutno ose\u0107anje neodlo\u017enosti. S obzirom na prevlast lirskog realizma u postkolonijalnom i globalnom romanu, da li je va\u0161 stilski izbor, izme\u0111u ostalog, i iskaz o potrebi da se o globalnim sistemima dominacije govori druk\u010dije? Da li je ovaj roman posredan poziv da promislimo indijsku prozu na engleskom?<\/strong><\/p>\n

Bog malih stvari i Ministarstvo neizmerne sre\u0107e su razli\u010dite vrste romana i zahtevali su razli\u010dite na\u010dine pri\u010danja pri\u010de. U oba je jezik organski evoluirao dok sam ih pisala. Nisam svesna da pravim \u201estilske izbore\u201c. U Bogu malih stvari osetila sam da treba da se kre\u0107em ka jeziku koji sadr\u017ei i engleski i malajalamski \u2013 to je bio jedini na\u010din da ispri\u010dam ba\u0161 tu pri\u010du o tom mestu i tim ljudima. Ministarstvo neizmerne sre\u0107e je bilo rizi\u010dniji poduhvat. Da bih ga napisala, morala sam da gurnem jezik Boga malih stvari s krova vrlo visoke zgrade, a onda da str\u010dim dole i pokupim krhotine. Ministarstvo neizmerne sre\u0107e je napisano na engleskom, ali zami\u0161ljeno na mnogim drugim jezicima.<\/p>\n

\u017delela sam da napi\u0161em roman koji nije samo pri\u010da ispri\u010dana pomo\u0107u nekoliko likova \u010diji se \u017eivoti odigravaju na specifi\u010dnoj pozadini. Poku\u0161ala sam da zamislim narativni oblik romana kao jednu od velikih metropola u mom delu sveta \u2013 drevnu, modernu, plansku i neplansku. Pri\u010du sa autoputevima i uzanim sokacima, starim dvori\u0161tima, novim autostradama. Pri\u010du u kojoj bi \u010ditaoci zalutali i poku\u0161ali da na\u0111u put natrag. Pri\u010du koju bi \u010ditaoci morali da pro\u017eive, a ne da je konzumiraju. Pri\u010du u kojoj sam poku\u0161ala da ne pro\u0111em pored ljudi bez zastajanja, nego da makar zajedno povu\u010demo dim i kratko se pozdravimo. U kojoj vam \u010dak i najmanji likovi ka\u017eu svoje ime, svoju pri\u010du, odakle su do\u0161li i gde bi \u017eeleli da odu.<\/p>\n

Sla\u017eem se, Ministarstvo neizmerne sre\u0107e je fragmentirano, intenzivno \u2013 svi\u0111a mi se ideja da roman pisan gotovo deset godina izra\u017eava neodlo\u017enost \u2013 ali ne bih ga nazvala sumornim. Ve\u0107ina likova su ljudi koji ne \u017eele da se prepuste sumornosti \u2013 a ona ih okru\u017euje sa svih strana \u2013 ve\u0107 insistiraju na svim vrstama ljubavi i humora i vulgarnosti \u0161to uporno cvetaju na najneo\u010dekivanijim mestima. U \u017eivotima junaka obe knjige, ljubav, tuga, o\u010dajanje i nada tako se tesno prepli\u0107u i tako su prolazni da nisam sigurna koji roman je sumorniji, a u kom ima vi\u0161e nade.<\/p>\n

Ne mislim u kategorijama u kojima ste mi postavili pitanje. Na primer, ne razumem \u0161ta je \u201eglobalni\u201c roman. Oba svoja romana vidim kao vrlo lokalna. \u010cudi me \u0161to su oni tako lako proputovali kroz razne kulture i jezike. Oba su prevedena na vi\u0161e od 40 jezika \u2013 no da li ih to \u010dini \u201eglobalnim\u201c ili prosto univerzalnim? A pitam se i \u0161ta zna\u010di re\u010d postkolonijalno, mada sam je i sama \u010desto koristila. Pitam se da li je kolonijalizam zaista post-? Oba romana, na razli\u010dite na\u010dine, govore o tome. Jo\u0161 postoji mnogo vrsta u\u0161an\u010denog i neprepoznatog kolonijalizma. Zar ih ne pu\u0161tamo da neometano rade to \u0161to rade? \u010cak i \u201eindijska knji\u017eevnost na engleskom\u201c, na prvi pogled prili\u010dno nesporna kategorija \u2013 ali \u0161ta to zapravo zna\u010di?<\/p>\n

Granice zemlje koju nazivamo Indija arbitrarno su povukli Britanci. \u0160ta je \u201eindijski engleski\u201c? Razlikuje li se on od pakistanskog engleskog ili banglade\u0161kog engleskog? Ka\u0161mirski engleski? U Indiji ima 780 jezika, a 22 su zvani\u010dno \u201epriznata\u201c. Ve\u0107ina na\u0161ih varijanti engleskog nastala je u bliskom dodiru s jednim ili vi\u0161e tih jezika. Oni koji govore hindi, telugu, malajalamski, na primer, razli\u010dito govore engleski. Likovi u mom romanu govore razli\u010ditim jezicima i jedni drugima prevode. U mojoj prozi prevo\u0111enje je primarni stvarala\u010dki \u010din. Junaci, kao i autorka, virtuelno \u017eive u prevodnom jeziku. Zaista ne mislim o sebi kao o spisateljici \u201eindijske knji\u017eevnosti na engleskom\u201c; moje delo i moji likovi \u017eive u nekoliko jezika. I sam original je delimi\u010dno prevod. Ose\u0107am da moj roman dolazi s mesta koje je starije, ali i modernije, a svakako manje plitko od koncepta nacija.<\/p>\n

Da li je Ministarstvo neizmerne sre\u0107e zaobilazan poziv da se promisli indijski roman na engleskom? Ne svesno, ne. Ali svesne namere autora samo su deo onoga \u0161to roman ispadne na kraju. Kad pi\u0161em roman, samo poku\u0161avam da izgradim jedan svet i pozovem \u010ditaoce da tuda pro\u0161etaju.<\/p>\n

Pri kraju Ministarstva neizmerne sre\u0107e jedan lik postavlja pitanje: \u201eKako ispri\u010dati smrskanu pri\u010du?\u201c Roman je pun likova \u010dije su \u017eivote, na neki na\u010din, suzili ili marginalizovali nacionalni imaginariji. Ipak, njihove pri\u010de su pune humora, gneva, energije i vitalnosti. Kako pri\u0107i pripovedanju u vremenu u kom su ljudi neprestano bombardovani narativima neoimperijalnih nacionalnih dr\u017eava?<\/strong><\/p>\n

Nacionalni imaginariji i narativni nacionalnih dr\u017eava samo su deo onoga s \u010dim moraju da se nose likovi Ministarstva neizmerne sre\u0107e. Oni moraju da se izbore s drugim umrtvljenim i ograni\u010denim vrstama imaginacije koje dolaze od kaste, verske zadrtosti, rodnih stereotipa. S mitom preru\u0161enim u istoriju i istorijom preru\u0161enom u mit. To je rizi\u010dan poduhvat, a rizi\u010dna je i pri\u010da o njemu. U dana\u0161njoj Indiji pripovedanje ne nadzire samo dr\u017eava, ve\u0107 i verski fanatici, kastinske grupe, gra\u0111ani koji uzimaju stvar u svoje ruke, rulja koja u\u017eiva politi\u010dku za\u0161titu i spaljuje bioskopske dvorane, prisiljava pisce da povuku svoje romane, ubija novinare. Taj siled\u017eijski oblik cenzure postaje prihva\u0107en model politi\u010dke mobilizacije i pridobijanja glasa\u010da. Na knji\u017eevnost, film i likovnu umetnost gleda se kao na politi\u010dke iskaze ili zakone koji \u010dekaju glasanje u parlamentu; oni moraju da zadovolje ideju svih samozvanih nosilaca interesa o tome kako treba da budu predstavljeni oni sami, njihova zajednica, politika, istorija ili zemlja.<\/p>\n

Nije \u010dudo \u0161to bujaju sve vrste zadrtosti i \u0161to se onda okre\u0107u protiv onih koji nemaju politi\u010dko zale\u0111e i ne pripadaju organizovanoj grupi istomi\u0161ljenika. Nedavno sam u progresivnoj dr\u017eavi Kerali videla malajalamski film Abrahaminde Santhathikal (Avramovi sinovi). Svi opaki i uz to neverovatno glupi zlikovci bili su crni Afrikanci. Budu\u0107i da nema afri\u010dke zajednice u Kerali, morali su da uvezu Afrikance u igrani film kako bi rasizam ipak mogao da se i\u017eivi. Za takve stvari ne mo\u017eemo optu\u017eivati dr\u017eavu. To je dru\u0161tvo. To su ljudi. Umetnici, filmski reditelji, glumci, pisci \u2013 ju\u017eni Indijci, kojima se severni Indijci rugaju zbog tamnije boje ko\u017ee, poni\u017eavaju Afrikance iz istog razloga. Sumanuto.<\/p>\n

Nije lako onima koji poku\u0161avaju da pi\u0161u, snimaju filmove ili upra\u017enjavaju pravo novinarstvo u takvoj klimi. \u017dagor rulje koja nadire je stalni zvuk u pozadini. Ali i ta pri\u010da se mora ispri\u010dati.<\/p>\n

Kako ispri\u010dati smrskanu pri\u010du? To pitanje je Tilo \u2013 Tilotama \u2013 junakinja Ministarstva neizmerne sre\u0107e koja \u017eivi u ilegalnom svrati\u0161tu na groblju Delhija, zapisala u svoju svesku. I na njega odgovorila: Tako \u0161to \u0107u polako postati svako. Ne. Tako \u0161to \u0107u polako postati sve. Tilo je arhitektkinja, arhivistkinja neobi\u010dnih stvari, stenografkinja uz samrtni\u010dku postelju, u\u010diteljica i autorka \u010dudnih, neobjavljenih pri\u010da. Bele\u0161ke u njenoj svesci su zapa\u017eanja o ljudima, \u017eivotinjama, \u0111inima i duhovima s kojima na kraju deli \u017eivotni prostor. Imaju\u0107i u vidu debate koje se rasplamsavaju ovih dana, Tilo bi verovatno bila strogo prekorena zato \u0161to tako razmi\u0161lja. Rekli bi joj da \u201epolako postati svako\u201c ili jo\u0161 gore \u201esve\u201c nije ni prakti\u010dno ni politi\u010dki korektno. \u0160to je sasvim ta\u010dno. Ali mo\u017eda pripoveda\u010du sve to nije va\u017eno. U vremenima koja su tako luda i izlomljena kao \u0161to je na\u0161e, poku\u0161aj \u201eda se polako postane svako\u201c verovatno je dobro polazi\u0161te za pisca.<\/p>\n

Pored toga \u0161to pi\u0161ete romane, vi ste i plodna esejistkinja i politi\u010dka aktivistkinja. Da li se za vas aktivizam, fikcija i publicistika nastavljaju jedni na drugi? Gde se za vas zavr\u0161ava jedno i po\u010dinje drugo?<\/strong><\/p>\n

Nisam sigurna da imam tvrdoglavu, nepokolebljivu energiju koju iziskuje aktivizam. Mislim da \u201espisateljica\u201c manje-vi\u0161e pokriva ono \u0161to radim. Ne smatram da se moja fikcija i publicistika nastavljaju jedna na drugu. Prili\u010dno su odvojene. Kad pi\u0161em roman, ne \u017eurim. To je spora delatnost i pru\u017ea mi ogromno zadovoljstvo. Kao \u0161to rekoh, poku\u0161avam da stvorim svet kroz koji \u0107e \u010ditaoci \u0161etati.<\/p>\n

Eseji su uvek neodlo\u017ene intervencije u situaciji koja se ti\u010de stvarnih ljudi. Oni su argumentacija, pozivi da se ne\u0161to sagleda na drugi na\u010din. Svoj prvi politi\u010dki esej \u201eKraj imaginacije\u201c napisala sam posle indijskih nuklearnih proba 1998. Drugi, \u201eVe\u0107e op\u0161te dobro\u201c, do\u0161ao je nakon \u0161to je Vrhovni sud odobrio gradnju brane Sardor Sarovar na reci Narmadi. Tada nisam znala da su oni samo po\u010detak dve decenije pisanja eseja. Godine pisanja, putovanja, raspravljanja, okapavanja po sudovima, pa i pritvaranja produbile su moje razumevanje zemlje u kojoj \u017eivim i ljudi me\u0111u kojima \u017eivim na na\u010dine koje nisam mogla ni da zamislim. To razumevanje se talo\u017eilo u meni, sloj po sloj.<\/p>\n

Da sam tih dvadeset godina \u017eivela druk\u010dije, ne bih mogla da napi\u0161em Ministarstvo neizmerne sre\u0107e. Ali kad pi\u0161em fikciju \u2013 za razliku od politi\u010dkih eseja \u2013 ne pi\u0161em s mesta logike, razuma, argumenta, \u010dinjenice. Roman proizlazi iz godina razmi\u0161ljanja o \u017eivom iskustvu, stalnog prevrtanja i pretresanja tog iskustva sve dok se ono ne pojavi na mojoj ko\u017ei kao znoj. Roman pi\u0161em ko\u017eom. Kad sam po\u010dela da pi\u0161em Ministarstvo neizmerne sre\u0107e, ose\u0107ala sam se kao sedimentna stena koja poku\u0161ava da se preobrazi u roman.<\/p>\n

U \u201ePolitici mo\u0107i\u201c (2001) napisali ste: \u201eKao da je indijski narod opkoljen i ukrcan u dva kamionska konvoja (jedan veliki i jedan mali), koji su odlu\u010dno krenuli u suprotnim smerovima. Mali konvoj je na putu ka blistavom odredi\u0161tu blizu najvi\u0161e ta\u010dke sveta. Drugi se stapa s tamom i nestaje\u2026 Za neke od nas \u017eiveti u Indiji zna\u010di nalaziti se izme\u0111u ta dva konvoja u kretanju i biti ra\u0161\u010dere\u010den, ne telesno, ve\u0107 emocionalno i intelektualno\u201c. \u0160ta biste rekli za one nacije \u0161irom sveta koje su do\u017eivele nagao, brz prelaz u globalizaciju i neoliberalizam \u2013 da se njihov konvoj koji se kretao ka vrhu slupao? I \u0161ta se dogodilo sa onima koji su bili polako ra\u0161\u010dere\u010deni?<\/strong><\/p>\n

Jo\u0161 se nije slupao. Ali su mu se to\u010dkovi zaglibili i motor se pregreva.<\/p>\n

\u0160to se onih drugih ti\u010de, oni su se o\u0161tro podelili i spremni su da se uzajamno komadaju. Premijer Narenda Modi je oli\u010denje onog \u0161to bismo mogli nazvati korporativni hinduisti\u010dki nacionalizam. Kao ve\u0107ina \u010dlanova vladaju\u0107e partije (BJP), on je \u010dlan Rashtriya Swayamsevak Sangha (RSS), hinduisti\u010dke nacionalisti\u010dke kulturne gilde koja je danas najmo\u0107nija organizacija u Indiji. BJP je zapravo samo politi\u010dka produ\u017eena ruka RSS-a. Cilj RSS-a, koji je osnovan 1925, dugo je bio promena indijskog ustava i zvani\u010dno progla\u0161enje Indije hinduisti\u010dkom nacijom. Modi je po\u010deo ozbiljnu politi\u010dku karijeru oktobra 2001, kad ga je njegova partija postavila (bez izbora) za glavnog ministra dr\u017eave Gud\u017earat. U februaru 2002 (na vrhuncu me\u0111unarodne ksenofobije koja je usledila posle 11. septembra) dogodio se gud\u017earatski pogrom: muslimane je u po bela dana masakrirala rulja, a desetine hiljada su oterane iz svojih domova.<\/p>\n

Nedugo posle toga nekoliko direktora najve\u0107ih indijskih korporacija javno je podr\u017ealo Modija, \u010doveka bez politi\u010dkih zasluga, kao kandidata za premijera. Mo\u017eda su to uradili zato \u0161to su u njemu videli odlu\u010dnog i nemilosrdnog politi\u010dara, kadrog da progura novu ekonomsku politiku i odmahne rukom na proteste i nemire u zemlji s kojima vlada Kongresne partije nije umela da iza\u0111e na kraj (i u me\u0111uvremenu odlo\u017ei primenu vi\u0161e stotina memoranduma o razumevanju koje je vlada potpisala s raznim korporativnim entitetima). Bilo je potrebno 12 godina; u maju 2014. Modi je postao premijer s velikom politi\u010dkom ve\u0107inom u parlamentu. Njegov dolazak na svetsku pozornicu su pozdravili strani mediji i \u0161efovi dr\u017eava koji su verovali da \u0107e on Indiju pretvoriti u raj za me\u0111unarodne finansije.<\/p>\n

Iako se tokom nekoliko godina njegove vladavine bogatstvo njegovih omiljenih korporacija i porodica njegovih bliskih saveznika vi\u0161estruko uve\u0107alo, Modi se nije pokazao kao nemilosrdni, efikasni poklonik slobodnog tr\u017ei\u0161ta \u010demu su se neki nadali. Razlozi imaju vi\u0161e veze s nemo\u0107i nego sa ideologijom. Na primer, jedne novembarske pozne ve\u010deri 2016, Modi je na televiziji najavio svoju politiku \u201edemonetizacije\u201c. Od tog trenutka 80% indijskih nov\u010danica u opticaju postale su neva\u017ee\u0107e. To je trebalo da bude munjevit udar na one koji su gomilali \u201ecrni novac\u201c. Zemlja s vi\u0161e od milijardu stanovnika potpuno se zaustavila. Nijedna ranija vlada nikad nije poku\u0161ala ni\u0161ta sli\u010dno. Bio je to ohol \u010din dostojan totalitarne diktature. Nedeljama su nadni\u010dari, taksisti, vlasnici malih radnji sat za satom stajali u duga\u010dkim redovima u nadi da \u0107e uspeti da konvertuju svoju mr\u0161avu u\u0161te\u0111evinu u novi novac. Gotovina, gotovo do poslednjeg rupija, \u201ecrna\u201c kao i \u201ebela\u201c vra\u0107ena je bankama. Barem zvani\u010dno, nije bilo \u201ecrnog novca\u201c. Bila je to vrlo skupa i bu\u010dna katastrofa.<\/p>\n

Demonetizacija i haoti\u010dni novi porez na robu i usluge te\u0161ko su pogodili mali biznis. Za velike investitore i za gra\u0111ane takav hir vlade koja sebe opisuje kao \u201enaklonjenu biznisu\u201c bio je smrtonosan. To je jasna objava da se vladi ne mo\u017ee verovati na re\u010d i da njena re\u010d nije zakonski obavezuju\u0107a.<\/p>\n

Demonetizacija je ispraznila kase gotovo svih politi\u010dkih partija jer one obi\u010dno \u010duvaju u gotovini sredstva za koja nemaju pokri\u0107e. S druge strane, BJP se misteriozno pojavila kao jedna od najbogatijih, ako ne i kao najbogatija politi\u010dka partija na svetu. Hinduisti\u010dki nacionalizam je do\u0161ao na vlast pomo\u0107u masovnih ubistava i najopasnije zadrte retorike koja je mogla da prodre kroz tkivo \u0161arene populacije. Pre nekoliko meseci \u010detvorica najuglednijih \u010dlanova Vrhovnog suda odr\u017eali su konferenciju za novinare na kojoj su izneli upozorenje da je indijska demokratija u velikoj opasnosti. Ni\u0161ta sli\u010dno se nikad ranije nije dogodilo. Mr\u017enja se svakodnevno ukapava u ljudske du\u0161e; s mu\u010dninom gledamo video snimke lin\u010dovanja muslimana koje su na YouTube postavili budni za\u0161titnici gra\u0111ana, slu\u0161amo vesti o javnom bi\u010devanju dalita, o silovanju \u017eena i dece, o pu\u0161tanju iz zatvora onih koji su po\u010dinili masovna ubistva u gud\u017earatskom pogromu \u2013 dok branioci ljudskih prava i hiljade starosedelaca sede u zatvorima jer su osu\u0111eni za podsticanje pobune \u2013 o \u0161kolskim ud\u017ebenicima iz istorije koje su napisale budale, o lednicima koji se tope i rezervama vode koje nestaju jednako brzo kao \u0161to opada na\u0161 kolektivni IQ.<\/p>\n

Ali sve je to u redu jer kupujemo vi\u0161e oru\u017eja od Evrope i Sjedinjenih Dr\u017eava nego bezmalo bilo ko drugi. Tako se Indija, koja ima najve\u0107u populaciju neuhranjene dece na svetu, gde su stotine hiljada prezadu\u017eenih vlasnika farmi i radnika na farmama izvr\u0161ili samoubistvo, gde je bezbednije biti krava nego \u017eena, i dalje veli\u010da kao jedna od ekonomija s najvi\u0161im rastom u svetu.<\/p>\n

Re\u010d \u201eimperija\u201c \u010desto se pominje kao isklju\u010divo evropski i ameri\u010dki problem. Da li smatrate da Indija i druge postkolonijalne nacije odevaju starije oblike imperije u novo geopoliti\u010dko ruho? U Ministarstvu neizmerne sre\u0107e pokazujete kako su indijske vlasti razvile strategije nadzora i borbe protiv terorizma koje su, blago re\u010deno, totalitarne. Kako sada mo\u017eemo misliti o imperiji na globalnom jugu, posebno u vreme kad postkolonijalne nacije usvajaju moral svojih starih kolonijalnih gospodara?<\/strong><\/p>\n

Zanimljivo je da se zemlje koje sebe nazivaju demokratijama \u2013 Indija, Izrael i Sjedinjene Dr\u017eave \u2013 revnosno bave vojnim operacijama. Ka\u0161mir je jedna od najsmrtonosnijih vojnih okupacija u svetu. Indija se gotovo preko no\u0107i preobrazila iz kolonije u imperijalnu silu. Nije pro\u0161ao ni dan otkad su Britanci oti\u0161li iz Indije u avgustu 1947, a da indijska vojska i paravojne jedinice nisu bile aktivne na teritoriji svoje zemlje protiv \u201esopstvenog naroda\u201c: Mizoram, Manipur, Nagaland, Asam, Ka\u0161mir, D\u017eamu, Hajderabad, Goa, Pand\u017eab, Bengal, \u010catisgar, Orisa, D\u017earhand. Mrtvi se broje na desetine \u2013 ili mo\u017eda stotine \u2013 hiljada. Ko su ti opasni gra\u0111ani na koje se mora slati vojska? Starosedeoci, hri\u0161\u0107ani, muslimani, Siki, komunisti. Obrazac mnogo govori. U njemu se jasno razaznaje \u201evisoka\u201c kasta hinduisti\u010dne dr\u017eave koja svakog drugog vidi kao neprijatelja. Mnogi smatraju da je sam hinduizam jedan oblik kolonijalizma \u2013 vladavina arijevaca nad Dravidima i drugim starosedela\u010dkim narodima \u010dije su istorije izbrisane i \u010diji su svrgnuti vladari pretvoreni u pobe\u0111ene demone i asure hinduisti\u010dke mitologije. Pri\u010de o tim bitkama nastavljaju da \u017eive u stotinama narodnih pri\u010da i lokalnih seoskih svetkovina u kojima su \u201edemoni\u201c hinduizma zapravo bo\u017eanstva drugih naroda. Zato ne volim re\u010d postkolonijalizam.<\/p>\n

Govor o otpadni\u0161tvu i dru\u0161tvenoj pravdi izbio je u prvi plan u Trumpovo doba \u2013 ali ha\u0161tagovi na dru\u0161tvenim medijima \u010desto zamenjuju direktnu akciju, a korporacije \u010desto koriste jezik disidentstva i jezik dru\u0161tvene odgovornosti, dok u isto vreme udvostru\u010duju nemoralno poslovanje. Da li je danas protest ostao bez svog potencijala? U takvom okru\u017eenju, kakav otpor bi mogao da razbije zdanje imperije?<\/strong><\/p>\n

U pravu ste. Korporacije prire\u0111uju sajmove sre\u0107e i seminare o nezavisnom mi\u0161ljenju, i sponzori\u0161u knji\u017eevne festivale na kojima se veliki pisci hrabro zala\u017eu za slobodu govora. Disidentstvo je Kul (i Korporativni) Novi Na\u010din \u017divota. \u0160ta tu mo\u017eemo da u\u010dinimo? Kad pomislimo na veli\u010danstveni pokret za gra\u0111anska prava u Sjedinjenim Dr\u017eavama, proteste protiv rata u Vijetnamu, pitamo sa da li je stvarni protest danas uop\u0161te mogu\u0107. Jeste. Izvesno jeste. Nedavno sam bila u Getenburgu, u \u0160vedskoj, u trenutku kada se doga\u0111ao najve\u0107i nacisti\u010dki mar\u0161 posle Drugog svetskog rata. Antinacisti\u010dki demonstranti, me\u0111u njima i \u017eestoki pokret Antifa, brojno su nadja\u010dali naciste, bilo ih je gotovo deset na jedan. U Ka\u0161miru se nenaoru\u017eani seljaci suprotstavljaju vojnoj paljbi. U Bastaru, u Centralnoj Indiji, oru\u017eana borba najsiroma\u0161nijih ljudi na svetu je zaustavila neke najbogatije korporacije. Va\u017eno je pozdravljati ljudske pobede, \u010dak i ako se o njima ne izve\u0161tava na televiziji. Va\u017eno je da to \u010dine bar oni koji su o njima obave\u0161teni. Propaganda se trudi da u ljudima izazove ose\u0107anje bespomo\u0107nosti, nemo\u0107i i beznade\u017enosti.<\/p>\n

Ono \u0161to se sad doga\u0111a u svetu dolazi iz svih pravaca i ve\u0107 je oti\u0161lo predaleko. To se mora zaustaviti. Ali kako? Stvarno ne mogu da ponudim nikakav univerzalni savet. Mislim da svi moramo da se okrenemo ozbiljnoj pobuni. Mislim da \u0107e u nekom \u010dasu situacija postati neodr\u017eiva za one koji imaju mo\u0107. Nastupi\u0107e ta\u010dka preokreta. Napad na Iran, na primer, mogao bi biti takav momenat. On bi doveo do nezamislivog haosa iz kog bi se pojavilo ne\u0161to nepredvidivo. Velika opasnost, ponavljam, sastoji se u tome da bura akumuliranog gneva bude raspr\u0161ena i kooptirana u jo\u0161 jednu izbornu kampanju.<\/p>\n

Zavaravamo se nadom da \u0107e promena koju \u017eelimo do\u0107i s novim izborima, s novim predsednikom ili premijerom na kormilu dr\u017eave. Naravno, va\u017eno je maknuti stare gadove s polo\u017eaja i dovesti nove, ali to ne sme biti na\u0161 jedini cilj. Sve dok budemo videli na\u0161u planetu kao neiscrpni \u201eresurs\u201c, sve dok podr\u017eavamo pravo pojedinaca i korporacija da gomilaju ogromna bogatstva dok drugi gladuju, sve dok verujemo da vlade nemaju odgovornost da svima obezbede hranu, ode\u0107u, obrazovanje i krov nad glavom \u2013 sve \u0161to govorimo je puko paradiranje. Za\u0161to se ljudi toliko pla\u0161e tih jednostavnih stvari? Re\u010d je o obi\u010dnoj pristojnosti. Pogledajmo istini u o\u010di: tr\u017ei\u0161te nije slobodno i ne daje ni pet para za pravdu i jednakost.<\/p>\n

U raznim istorijskim trenucima raspravljalo se o opravdanosti nasilja u borbi protiv dominacije. O tome se raspravljalo u kontekstu dela Franza Fanona, povodom Gandhija, pokreta Crni \u017eivoti su va\u017eni, Palestine, naksalitskog pokreta, da pomenemo samo neke. To pitanje pojavljuje se i u va\u0161im romanima i esejima. \u0160ta mislite o osudama upotrebe nasilja u otporu odozdo?<\/strong><\/p>\n

Ne marim za opomene i preporuke koje se odozgo daju otporu odozdo. Sme\u0161no, zar ne? Ugnjeta\u010di govore ugnjetavanima kako da im pru\u017eaju otpor? Ljudi koji se bore izabra\u0107e sopstveno oru\u017eje. Za mene je izbor izme\u0111u oru\u017eane borbe i pasivnog otpora takti\u010dko, a ne ideolo\u0161ko pitanje. Na primer, kako starosedeoci koji \u017eive duboko u \u0161umi pru\u017eaju pasivan otpor daleko brojnijim naoru\u017eanim paravojnim jedinicama koje tokom no\u0107i opkoljavaju njihova sela i spaljuju ih do temelja? Pasivni otpor je politi\u010dko pozori\u0161te. On zahteva saose\u0107ajnu publiku. U \u0161umi toga nema. Kako da ljudi koji umiru od gladi \u0161trajkuju gla\u0111u?<\/p>\n

U nekim situacijama propovedanje nenasilja mo\u017ee biti samo jo\u0161 jedna vrsta nasilja. Pored toga, takva terminologija divno se sla\u017ee s govorom o \u201eljudskim pravima\u201c u kojem se, iz privilegovane pozicije la\u017ene neutralnosti, politika, moral i pravda mogu oduvati sa slike, sve strane mogu biti progla\u0161ene kr\u0161iocima ljudskih prava \u2013 i onda se mirno mo\u017ee sa\u010duvati status quo.<\/p>\n

Imperija zla je termin pozajmljen iz Reaganovog opisa Sovjetskog Saveza, ali mnogi smatraju da je imperija jedini odr\u017eiv administrativni i politi\u010dki mehanizam za upravljanje velikim populacijama. Kako da se suprotstavimo dominantnim glasovima kao \u0161to je onaj Nialla Fergusona, koji se zala\u017ee za imperiju? S druge strane, kako da razgovaramo s liberalima koji veruju u militarizam ameri\u010dke imperije u doba posle 11. septembra? Vidite li ikakav izlaz iz kand\u017ei dana\u0161njeg imperijalnog mi\u0161ljenja?<\/strong><\/p>\n

\u201ePopulacije kojima se upravlja\u201c ne misle nu\u017eno iz Fergusonove upavlja\u010dke perspektive. Ono \u0161to upravlja\u010di vide kao stabilnost, ovi drugi vide kao nasilje nad sobom. Imperiju ne odr\u017eava stabilnost, ve\u0107 nasilje. Ne mislim samo na ratove u kojima se ljudi bore protiv ljudi. Mislim i na psihoti\u010dko nasilje nad na\u0161om planetom.<\/p>\n

Ne verujem da dana\u0161nje pristalice imperije podr\u017eavaju imperiju uop\u0161te. Oni podr\u017eavaju ameri\u010dku imperiju. Zapravo, nova imperija je kapitalizam. Kapitalizam kojim upravljaju beli kapitalisti. Mo\u017eda kineska imperija ili iranska imperija ili afri\u010dka imperija ne bi izazvale takve simpatije? \u201eImperijalno mi\u0161ljenje\u201c, kako ga vi nazivate, dolazi iz srca onih koji su zadovoljni zato \u0161to iz njega izvla\u010de korist. Otpor mu pru\u017eaju oni koji nisu. I koji to ne \u017eele.<\/p>\n

Imperija nije samo ideja. To je jedna vrsta energije. Poriv da se dominira, koji u svom jezgru neizbe\u017eno sadr\u017ei nezaja\u017eljivost kao klicu samouni\u0161tenja. Kad plima promeni smer i uzdigne se nova imperija, upravlja\u010di \u0107e se promeniti. Kao i njihova retorika. Onda \u0107emo imati nove upravlja\u010de, s novom retorikom. I ima\u0107emo nove populacije koje \u0107e se buniti i koje ne\u0107e pristajati da se njima upravlja.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Boston Review<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Arundhati Roy: Imperija nije samo ideja. To je jedna vrsta energije. Poriv da se dominira, koji u svom jezgru neizbe\u017eno sadr\u017ei nezaja\u017eljivost kao klicu samouni\u0161tenja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-261889","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/261889","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=261889"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/261889\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=261889"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=261889"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=261889"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}