{"id":261480,"date":"2019-02-18T07:07:52","date_gmt":"2019-02-18T06:07:52","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=261480"},"modified":"2019-02-17T20:42:24","modified_gmt":"2019-02-17T19:42:24","slug":"da-li-smo-ikada-bili-moderni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/02\/18\/da-li-smo-ikada-bili-moderni\/","title":{"rendered":"Da li smo ikada bili moderni?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

\"\"\u0160ta je zaista i zapravo \u201emoderna Srbija\u201c? Rasipamo tu sintagmu unaokolo kao krava balegu, ali fakat je da brkamo i ne razumemo ponajbolje kada je neki kulturni i bihevioralni obrazac \u201etradicionalan\u201c, a kada \u201emoderan\u201c. Za sociologa Emila Dirkema, modernost je zna\u010dila dru\u0161tveni poredak koji se zasniva na razlikama, a ne na parohijalnim i uskogrudim sli\u010dnostima me\u0111u ljudima. Blistavo prosto, u modernom dru\u0161tvu smo me\u0111usobno razli\u010diti, a ne sli\u010dni. I u tome po\u010divaju i snaga i privla\u010dnost Moderne. Karl Marks je rekao ovo isto, ali karakteristi\u010dno lepr\u0161avije: kapitalisti\u010dka modernost je \u201erazorila sve feudalne, patrijarhalne i idili\u010dne odnose\u201c, \u201enemilosrdno pokidala \u0161arolike feudalne veze koje su \u010doveka vezivale za njegovog pretpostavljenog\u201c i \u201eu ledenoj vodi sebi\u010dnog ra\u010duna utopila svete drhtaje pobo\u017enog zanosa, vite\u0161kog odu\u0161evljenja, malogra\u0111anske sentimentalnosti\u201c. Za vu\u010di\u0107olo\u0161ki popularnog sociologa Maksa Vebera, modernost je tako\u0111e zna\u010dila \u201era\u0161\u010daravanje sveta\u201c, tj. kolektivno hodanje u pravcu racionalizacije i birokratizacije \u017eivota. Jedno proterivanje misterija, \u010duda, tajanstvenosti, op\u010dinjenosti i strahopo\u0161tovanja iz javnosti, odnosno iz na\u0161eg razumevanja sveta. Primera radi, Njutn je ovo bio uradio svojevrsnim \u201era\u0161\u010daravanjem\u201c ili \u201erasplitanjem\u201c duge, redukuju\u0107i ovaj \u010darobni, misti\u010dni i biblijsko-zavetni fenomen na prosto i nimalo misteriozno prelamanje svetlosti kroz kapljice ki\u0161e.<\/p>\n

Dakle, modernost je zna\u010dila i zna\u010di matematiku i nauku, napredak i progres, pismenost i industriju, vodovod i kanalizaciju, prava \u010doveka i gra\u0111anina i ljudska prava, prosve\u0107enost i sekularizam, nuklearnu porodicu i kapitalizam, sveop\u0161tu digitronizaciju i vaskoliki razum. Knjige, bra\u0107o (i sestre), a ne zvona i praporce. Ali, modernost je zna\u010dila i razdvajanje \u010doveka, dru\u0161tva i kulture od \u2013 prirode. Ta\u010dnije, \u010dovekovo pripitomljavanje \u201eprirode\u201c, njegovo uzgajanje biljaka i kro\u0107enje \u017eivotinja, spravljanje lekova, ode\u0107e i skloni\u0161ta. Tradicionalni \u010dovek je taj koji je uronjen u \u201eprirodu\u201c, u njene cikluse i hirove, dok moderni \u010dovek to nije. \u0160to je sve impliciralo i razdvajanje objekata i subjekata, datog i stvorenog, prirodnog i ve\u0161ta\u010dkog, ljudskog i neljudskog, pasivnog i aktivnog, imanentnog i transcendentnog. Ovakvo (moderno) razmi\u0161ljanje je potpuno strano za, na primer, \u201edivljake\u201c ili \u201euro\u0111enike\u201c sa Melanezije, a koji \u010doveka ili same sebe uop\u0161te ne posmatraju kao udaljene ili razli\u010dite od sveta prirode. Za njih postoje samo kategorije \u201edivljeg\u201c (\u201eromi\u201c) i \u201edoma\u0107eg\u201c (\u201embo\u201c), pri \u010demu su i na\u0161i ljudi i na\u0161e svinje podjednako \u2013 \u201edoma\u0107i\u201c, a susedni ljudi i susedne svinje su \u2013 divlji. I mi, moderni, bismo svakako rekli da su neke \u017eivotinje \u201edoma\u0107e\u201c ili \u201ena\u0161i\u201c ku\u0107ni ljubimci, ali one i dalje ostaju deo prirodnog, neljudskog sveta. A ove razlike izme\u0111u na\u0161ih ljudi i na\u0161ih svinja za Melanezijce naprosto nema. Dok su divlji svi oni koji su \u2013 Drugi.<\/p>\n

I sad, pojedini evropski mislioci i dru\u0161tveni nau\u010dnici su posle Drugog svetskog rata po\u010deli da kritikuju i generalno cipelare tu modernost i prosvetiteljstvo, nazvav\u0161i se postmodernistima. A poverenje i nada u nauku, razum i napredak postale su relativno poljuljane ili temeljno uzdrmane. Dok se Teodor Adorno pitao kako pisati poeziju posle Holokausta, za Zigmunta Baumana je Holokaust bio sama definicija modernosti i civilizacije, a ne varvarstva. Jer, sa svojim racionalno organizovanim vozovima po \u017eelezni\u010dkim prugama, birokratskim spiskovima i biohemijskim insekticidima, te masovnom, industrijskom proizvodnjom (smrti), \u0161ta je bio Holokaust, ako ne izraz Moderne? Najzad, francuski antropolog i sociolog Bruno Latur je u krajnje zanimljivom i istoimenom tekstu (1991.) bio poru\u010dio slede\u0107e: mi nikada nismo bili moderni. I to je zamisao koja nas ovde ponajvi\u0161e interesuje. Analiziraju\u0107i raznorodne stvari, od nauke, preko plemena u Amazoniji, do globalnog zagrevanja i pada Berlinskog zida, Latur nadahnuto tvrdi da se mi nikada odistinski nismo odvojili od tradicionalnog mi\u0161ljenja i predmodernog pona\u0161anja.<\/p>\n

Mi, moderni, mo\u017eemo sebi pri\u010dati \u0161ta god po\u017eelimo, ali niti je razum prevladao, niti je bog zaista umro. Nismo raskinuli sa tradicijom i pro\u0161lo\u0161\u0107u, niti smo naro\u010dito napredovali. Na primer, demokratski izabranim vo\u0111ama jo\u0161 uvek pristupamo kao feudalnim monarsima, gospodarima i despotima, a ne kao na\u0161im slu\u017ebenicima. Kultovi li\u010dnosti i dalje su predmoderni totemi, a \u017eilavo istrajavaju i mitologije i zadivljenosti dvorovima, zamkovima, kraljevima, princezama, vitezovima, prostodu\u0161nim seljacima i pravovernim doma\u0107inima. \u017denama je i dalje mesto u ku\u0107i, a homoseksualcima u paklu. Kao i spomenutim \u201euro\u0111enicima\u201c sa Melanezije, i nama su drugi i druga\u010diji pre\u010desto neprijatelji, stranci, opasni i divlji. Nikada nismo u potpunosti raskrstili ni sa magijom, sujeverjima i vrad\u017ebinama, a mnogi tradicionalni kulturni obrasci jo\u0161 uvek su sasvim \u017eivi i zdravi. I ne vidimo ih samo kada se polivamo \u201esvetom vodicom\u201c ili kucamo u drvo \u201eprotiv uroka\u201c, ve\u0107 i kada izuvamo cipele u gostima, okupljamo se povodom slava i ro\u0111endana, sami spravljamo ajvar, pe\u010demo rakiju i uzgajamo za\u010dine na terasi, \u010ditamo horoskop i gledamo u \u0161olju, te kada ne verujemo lekarima, pa se le\u010dimo travkama i \u010dajevima. Kona\u010dno, i na\u0161i moderni predsednici ili ministri \u201epola\u017eu zakletvu\u201c nad Ustavom. Dakle, izvode vrad\u017ebine: ceremonijalno izgovaraju neke re\u010di i mrdaju udove u jednom \u010disto magijskom ritualu.<\/p>\n

O svemu ovome valja promisliti dok sli\u010dno magijski i tradicionalno ritualno proslavljamo Dan dr\u017eavnosti Srbije i obele\u017eavamo dono\u0161enje tzv. Sretenjskog ustava (1835.). Za one sa jeftinijim ulaznicama, u pitanju jeste bio jedan od prvih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Opisivan je i kao \u201enajisto\u010dniji odblesak Francuske revolucije\u201c, a za \u201ebratsku\u201c Rusiju (koja mu se o\u0161tro protivila), bio je to nakaradni \u201efrancuski rasad u turskoj \u0161umi\u201c. Ovo je bio i ustav koji je ukinuo feudalizam i nastojao da raskrsti sa autokratskom vladavinom, predmodernim poretkom i tradicionalnim dru\u0161tvom u Srbiji. U istom je progla\u0161eno na\u010delo podele vlasti na zakonodavnu, izvr\u0161nu i sudsku. Kne\u017eeva vlast imala je da bude ograni\u010dena Dr\u017eavnim sovjetom, a predvi\u0111eno je i postojanje Narodne skup\u0161tine. Proklamovane su neprikosnovenost li\u010dnosti, pravo na zakonito su\u0111enje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja i druga prava i slobode gra\u0111ana. Sa izuzetkom jugoslovenskog \u201ekoka-kola socijalizma\u201c, Srbija je tada najvi\u0161e li\u010dila na \u2013 Ameriku. To jest, zali\u010dila je na istu \u2013 na papiru.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, Sretenjski ustav nesumnjivo jeste bio moderan. Ali, da li smo mi ikada bili moderni? Od Obrenovi\u0107a i Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, preko Pa\u0161i\u0107evih radikala i Titovih komunista, sve do Milo\u0161evi\u0107a, DOS-a i Vu\u010di\u0107a, da li je nekada zaista postojala moderna Srbija? Da li smo ikada imali dru\u0161tveni poredak koji je zasnovan na pluralizmu, tj. na Dirkemovim razli\u010ditostima umesto na sli\u010dnostima? Na Marksovom raskidanju odnosa koji nas vezuju za feudalne i patrijarhalne pretpostavljene? Na Veberovom racionalnom \u201era\u0161\u010daravanju sveta\u201c i na efikasnoj, nepristrasnoj birokratiji, umesto na srodni\u010dkim vezama i li\u010dnim poznanstvima? Sa brzim internetom ili bez njega, jesmo li to imali dr\u017eavu i dru\u0161tvo koji stoje nasuprot predmodernoj, despotskoj, selja\u010dkoj, narodnja\u010dkoj, tradicionalnoj, patrijarhalnoj Srbiji koja je sa\u010dinjena od srodni\u010dkih, aristokratskih i partijskih privilegija? Ne u knjigama, dokumentima i ostalim papirima, ve\u0107 realno, empirijski i odistinski? Na pora\u017eavaju\u0107e indikativan odgovor upu\u0107uje to \u0161to je ovaj Sretenjski ustav bio na snazi \u010ditave \u2013 dve sedmice. A onda je knez Milo\u0161 tu modernisti\u010dku izmi\u0161ljotinu i ujdurmu poslao do\u0111avola. Protiv Sretenjskog ustava bila je i Turska (\u010dija je Srbija bila vazalna kne\u017eevina), Austrija (koja tada ni sama nije imala ustav), kao i spomenuta Rusija (koja se i tada me\u0161ala i bila rovarila po Balkanu). Ali, prepustimo istoriju istori\u010darima. Vode\u0107e pitanje danas zapravo je slede\u0107e: kako to da u fluidnom, refleksivnom, rizi\u010dnom i postmodernom 21. veku mi i dalje gradimo \u2013 \u201emodernu Srbiju\u201c?<\/p>\n

\u010citave 184 godine posle, pitanje je koliko smo odmakli u pogledu modernih propisa, doktrina, ideala i nasle\u0111a Sretenjskog ustava? Kako to danas stojimo sa strogom podelom vlasti na \u201ezakonodateljnu\u201c, \u201ezakonoizvr\u0161iteljnu\u201c i sudsku? I za\u0161to je 2019. godine Narodna skup\u0161tina tek prosti i prosta\u010dki servis Vlade, pa usvaja zakone \u201ena zvonce\u201c? Da li na\u0161 Dr\u017eavni sovjet sa svojim pope\u010diteljima (Vlada) zaista kontroli\u0161e Kneza (predsednika). I za\u0161to ne? Kakva je neprikosnovenost li\u010dnosti \u201emoderne\u201c Srbije ukoliko je Poverenik za za\u0161titu podataka o istima donedavno bio toliko rmba\u010dio? Gde se dedo\u0161e zakonito su\u0111enje, ljudska prava, funkcionalna pismenost i sekularizam, slobodno tr\u017ei\u0161te i konkurencija, sloboda govora i izra\u017eavanja, i ta neka sloboda izbora bez rizika po (dr\u017eavni) posao? Kuda to napredno napredujemo ukoliko smo ove godine i u 21. veku, po Fridom hausu, od statusa \u201eslobodne\u201c komotno otklizali ka stanju \u201edelimi\u010dno slobodne\u201c zemlje? Sretenjski ustav jednostavno je i bio i tragi\u010dno ostao poslovi\u010dno mrtvo slovo na papiru. A ima neke blesave ironije u tome \u0161to predmodernim ceremonijama, ritualima i praznovernim praznovanjima obele\u017eavamo jedan toliko moderni istorijski dokument. Mo\u017eda smo nekada i bili moderni, ali danas to nismo. \u0160ta onda ta\u010dno proslavljamo?<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160ta ta\u010dno zna\u010di biti moderan? Ne u smislu pra\u0107enja mode i modnih trendova (eno Instagrama i Jutjubera za to, \u0111avo ih odneo), ve\u0107 sociokulturnog i sociopoliti\u010dkog bivstvovanja u duhu modernosti ili Moderne<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-261480","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/261480","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=261480"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/261480\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=261480"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=261480"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=261480"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}