{"id":260705,"date":"2019-02-03T06:00:27","date_gmt":"2019-02-03T05:00:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=260705"},"modified":"2019-02-02T12:44:08","modified_gmt":"2019-02-02T11:44:08","slug":"treba-li-novinarima-mediologija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/02\/03\/treba-li-novinarima-mediologija\/","title":{"rendered":"Treba li novinarima mediologija"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Slobodan Penezi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"Novi horizont medijskog funkcionisanja istovremeno je, pak, uzrokovao i mno\u0161tvo izazova za medije i novinare, na koje mnogi ne uspevaju da prona\u0111e adekvatan odgovor.<\/p>\n

Ovi izazovi su ne\u0161to \u010dega \u010desto ni sami akteri unutar medijske industrije nisu sasvim svesni ili ih mo\u017eda ne razumeju najbolje (ili ne \u017eele da ih razumeju), pa se vreme neretko gubi na lo\u0161a i kontraproduktivna re\u0161enja. NJihovu o\u010diglednu nemo\u0107, me\u0111utim, podsti\u010de i me\u0111usobno nerazumevanje koje postoji me\u0111u samim medijskim akterima, odnosno izme\u0111u onih aktera koji funkcioni\u0161u unutar i oko sveta novinarstva i medija. Aktuelna kriza medija se neopravdano izjedna\u010dava s krizom novinarstva, a razli\u010diti nivoi odgovornosti medijskih aktera, a pre svega medijskog menad\u017ementa, sasvim zanemaruju; svesno ili ne. U svakodnevnoj praksi medija i novinara se potom umno\u017eavaju funkcionalni problemi, koji se jasno uo\u010davaju i \u201esa strane\u201c ? kroz nemar, neodgovornost i netransparentnost u funkcionisanju medija, i te kako vidljivim i kod nas.<\/p>\n

Brojni tuma\u010di medijske filozofije i rada, poput Marka Ducea, tako konstatuju da studenti koji \u017eele da budu deo medijske industrije, primera radi, mogu da razumeju njen uticaj, ali da uglavnom nisu u stanju da razumeju i to kako i za\u0161to medijska industrija radi to \u0161to radi, niti to kako se menjaju dru\u0161tva \u0161irom sveta u procesima globalizacije, digitalizacije, konvergencije i individualizacije, a koji svakako uti\u010du na upravlja\u010dke i kreativne prakse u ovoj industriji. \u0160tefan Rus Mol, s druge strane, zapa\u017ea da je sve manje spremnosti medijskog menad\u017ementa (i dru\u0161tva u celini) da se podr\u017ei kvalitetno novinarstvo u uslovima sve manjih prihoda od ogla\u0161iva\u010da, \u0161to na kraju neminovno ote\u017eava novinarski posao. Nerazumevanje klju\u010dnih medijskih aktera konstatuje i Barbi Zelizer, koja tako\u0111e uo\u010dava nesaglasje izme\u0111u novinara-po\u010detnika i onih iskusnijih novinara, novinara i menad\u017ementa medija, ali i izme\u0111u medijskih teoreti\u010dara i medijskih prakti\u010dara. U medijskom sistemu poput na\u0161eg; usled odsustva ili bar nepo\u0161tovanja postoje\u0107ih mehanizama institucionalne, pravne i profesionalne za\u0161tite i podr\u0161ke; ovakve pukotine su samo vidljivije i banalnije. Samim tim, one su i pogubnije po one \u010diji profesionalni \u017eivot je vezan za rad i opstanak medija.<\/p>\n

Pitanje tretmana nauke u okviru medijske prakse, poput relevantnih studija o medijima i novinarstvu, odnosno, s druge strane, kako novinari i medijski prakti\u010dari gledaju na fokus i domete takvih nau\u010dnih istra\u017eivanja je posebno va\u017eno. U nameri da svima pru\u017ei priliku i pomogne da bolje sagledaju i razumeju poziciju druge strane, i ujedno tako nau\u010de jedni od drugih, istra\u017eiva\u010dki centar \u201eJournalist\u2019s Resource\u201c sa Univerziteta Harvard u SAD nedavno je sproveo veliku anketu me\u0111u svim medijskim akterima. Me\u0111u odgovorima iskusnih novinara, nau\u010dnih radnika, ali i onih koji su profesionalno aktivni u oba polja (medijskoj nauci i praksi), kao osnovni pravci razmi\u0161ljanja izdvojili su se slede\u0107i zaklju\u010dci: novinari bi bili sre\u0107ni kada bi akademska zajednica bolje razumela praksu i dinamiku njihovog posla, uslovljenu kratkim vremenskim rokovima, dok bi akademci voleli kada bi prakti\u010dari vi\u0161e pa\u017enje poklanjali relevantnim podacima iz nau\u010dnih istra\u017eivanja.<\/p>\n

Klej \u0160irki sa Univerziteta Njujork, jedan od aktuelnih superstarova analize novih medijskih trendova i izazova koje donose nove tehnologije, kao najve\u0107u gre\u0161ku medija konstatuje prezentovanje nau\u010dnih studija kao rezultata potpunog nau\u010dnog konsenzusa, umesto, kako nagla\u0161ava, da upravo oni podsti\u010du uspostavljanje takvog konsenzusa. Kao adekvatan pristup, predla\u017ee bolje izve\u0161tavanje o akademskom radu, \u0161to podrazumeva vi\u0161e opreza u prognoziranju budu\u0107ih efekata trendova koji se analiziraju. \u0160ula Nojman, izvr\u0161ni direktor \u201eSt. Louis Public Radio\u201c, primera radi, kao preporuku akademcima nudi: 1) Kada se objave rezultati va\u0161ih istra\u017eivanja, potrudite se da budete dostupni da date svoje obrazlo\u017eenje istih; 2) Svoj pristup i jezik prilagodite razumevanju prose\u010dnog \u010ditaoca.<\/p>\n

Nakon svega, moramo se upitati: kako po\u010deti re\u0161avati ovakve probleme? Za po\u010detak, uvi\u0111anjem gre\u0161aka i napu\u0161tanjem zabluda. Primera radi, mnogi medijski delatnici svoje medijske profesije, a pre svega novinarsku, neosnovano sagledavaju kao jo\u0161 jednu zanatsku delatnost kojoj nije preterano potrebno, \u010dak ni korisno, uspostavljanje bilo kakve veze sa savremenom medijskom teorijom i studijama. S druge strane, problemi proizilaze i iz onih nau\u010dnih poku\u0161aja i ocena koji \u010desto ni najmanje nisu utemeljeni na praksi, jer im, po svemu sude\u0107i, nedostaje istra\u017eiva\u010dke hrabrosti i volje da sve potrebne aspekte medijskog rada sagledaju i protuma\u010de na adekvatan na\u010din.<\/p>\n

U na\u0161em medijskom polju tako\u0111e dominira takav odnos, koji \u0107e vam posvedo\u010diti svako ko je imao prilike da se profesionalno oproba rade\u0107i u medijima. Naime, u na\u0161im medijima i dalje va\u017ei uvre\u017eeno, a prili\u010dno pogre\u0161no, svo\u0111enje novinarstva na zanat, koje vodi i minimiziranju zna\u010daja nau\u010dno-teorijskog rada u oblasti medijske i komunikolo\u0161ke nauke i teorije. Takav stav danas mo\u017ee biti prili\u010dno poguban po same medije, ukoliko se i povr\u0161no osvrnemo na specifi\u010dnosti trenutka u kojem se mediji trenutno nalaze i zna\u010daj nauke po sagledavanje aktuelnih izazova. Ta\u010dnije, ovakve gre\u0161ke su o\u010digledne ukoliko samo poku\u0161amo da uporedimo na\u0161a iskustva sa odnosom koji po tom pitanju neguju u razvijenim dru\u0161tvima, \u010diji mediji aktivno rade na svojoj adaptaciji, a mnogi u odre\u0111enoj meri i uspevaju da na\u0111u modele za opstanak. Svest o izazovima kod nas postoji u odre\u0111enoj meri, ali je pitanje odnosa prema njima i pona\u0161anja u praksi upitno. Dominiraju fraze \u201eo novinarstvu kao zanatu\u201c i iracionalno odbijanje da se sagleda cela slika i konkretnije potra\u017ee modeli prilago\u0111avanja. To medije i njihove zaposlene dr\u017ei u za\u010darenom krugu borbe za pre\u017eivljavanje i trenutnu (prividnu) stabilnost, odnosno u stanju pot\u010dinjenosti njihovog rada i uloge eksternim akterima i uticajima.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prva decenija 21. veka donela je brojne inovacije i unapre\u0111enja u svetu medija i novinarstva. Me\u0111u njim se pre svega name\u0107u one tehni\u010dko-tehnolo\u0161ke prirode, koje nepovratno menjaju \u017eivote svih nas<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-260705","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/260705","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=260705"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/260705\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=260705"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=260705"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=260705"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}