{"id":260671,"date":"2019-02-02T06:00:29","date_gmt":"2019-02-02T05:00:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=260671"},"modified":"2019-02-01T22:37:59","modified_gmt":"2019-02-01T21:37:59","slug":"davos-promenada-za-milijardere","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/02\/02\/davos-promenada-za-milijardere\/","title":{"rendered":"Davos: promenada za milijardere"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Stefan Mari\u0107\u00a0\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n

Svake godine se u malom alpskom gradi\u0107u Davosu, u \u0160vajcarskoj, odr\u017eava Svetski ekonomski forum na kome se sastaju najuticajniji svetski politi\u010dari, direktori najve\u0107ih i najbogatijih korporacija na svetu, funkcioneri najve\u0107ih svetskih banaka, vode\u0107i ljudi iz me\u0111unarodnih organizacija kao \u0161to su MMF, OECD i Svetske Banke, kao i ljudi iz raznih NVO-a, akademici, pa \u010dak i neke poznate estradne li\u010dnosti.<\/p>\n

Pod okriljem zvani\u010dnog slogana \u201ePosve\u0107eni pobolj\u0161anju stanja sveta\u201c oko 3.000 ljudi u Davosu je i ove godine raspravljalo o goru\u0107im svetskim problemima poput ekologije i za\u0161tite \u017eivotne sredine, ekonomske nejednakosti, siroma\u0161tva, migracija itd. Za ove i mnoge druge probleme koji zabrinjavaju svet, re\u0161enje se i ne nazire, a jedino \u0161to se menja u Davosu svake godine jeste redosled na \u201elisti prioriteta\u201c u re\u0161avanju ovih problema u zavisnosti od trenutnog fokusa i pritiska svetske javnosti. Globalna elita na \u0161vajcarskim Alpima ne radi ni\u0161ta drugo osim \u0161to poku\u0161ava da se abolira od odgovornosti predstavljaju\u0107i sebe kao velike borce u re\u0161avanju najve\u0107ih svetskih problema, iako su ih svojim delovanjem prvenstveno oni izazvali i s vremenom intenzivirali.<\/p>\n

Kroja\u010di sudbine<\/strong><\/p>\n

Biti deo ovog doga\u0111aja \u2013 ko\u0161ta. U zavisnosti od \u201enivoa anga\u017eovanja\u201c, svaka korporacija koja \u017eeli da bude deo globalne elite u Davosu, mora u kasu Svetskog ekonomskog foruma uplatiti najmanje 53.000 evra na godi\u0161njem nivou, plus da plati oko 16.000 evra po karti za pojedina\u010dne u\u010desnike. A Cr\u00e8me de la cr\u00e8me biznis sveta, koji \u010dini stotinu \u201estrate\u0161kih partnera\u201c SEF-a, me\u0111u kojima su korporacije kao \u0161to su Apple, Microsoft, Facebook, Visa itd., godi\u0161nje pla\u0107aju oko 530.000 evra.<\/p>\n

Za obezbe\u0111enje u Davosu brine se Federalna vlada \u0160vajcarske, koja za svrhe foruma na teren raspore\u0111uje oko pet hiljada pripadnika naoru\u017eanih snaga, u mesto od svega 12.500 stanovnika. Ali \u010dini se da odabir Davosa, malog, snegom odse\u010denog gradi\u0107a na Alpima za grad odr\u017eavanja Svetskog ekonomskog foruma savr\u0161eno simbolizuje potpunu odvojenost i nepovezanost globalne elite s realno\u0161\u0107u sveta i svakodnevnicom ljudi \u0161irom planete.<\/p>\n

Zvani\u010dna tema ovogodi\u0161njeg foruma u Davosu je \u201eGlobalizacija 4.0: Oblikovanje globalne arhitekture u vremenu \u010detvrte industrijske revolucije\u201c. Na kraju svake godine SEF objavljuje izve\u0161taj u kome, izme\u0111u ostalog, rangira najve\u0107e globalne rizike prema verovatno\u0107i ostvarivanja. Ove godine prvih pet rizika jesu ekstremni vremenski doga\u0111aji, prirodne katastrofe, sajber napadi, prevara ili kra\u0111a podataka i neuspeh u ubla\u017eavanju klimatskih promena.<\/p>\n

Zanimljivo je da je dohodovna nejednakost od 2012. do 2014. godine bila broj jedan rizik u ovim izve\u0161tajima, a da je sada nema ni u prvih deset, pogotovo jer smo nedavno bili u prilici da vidimo najnoviji Oxfamov izve\u0161taj o nejednakosti, u kome pi\u0161e da trenutno svega dvadeset \u0161est najbogatijih ljudi poseduje istu koli\u010dinu bogatstva koliko i 50% najsiroma\u0161nijih, tj. 3,8 milijardi ljudi, dok je 2012. godine prema istom izve\u0161taju taj broj najbogatijih ljudi bio 159. To zna\u010di da se prema metodologiji Oxfama disparitet u bogatstvu najbogatijih u odnosu na 50% svetske populacije uve\u0107ao vi\u0161e od \u0161est puta za samo sedam godina. Ove godine u Davosu, za razliku od nekih prethodnih godina, vladala je prili\u010dno pesimisti\u010dna atmosfera me\u0111u globalnom korporativnom elitom. Naime, anketa konslutanske ku\u0107e PwC, u kojoj je u\u010destvovalo oko 1.300 direktora najve\u0107ih korporacija, pokazala je \u0161estostruko pove\u0107anje broja direktora koji o\u010dekuju usporavanje globalne ekonomije u 2019. godini. Pro\u0161le godine je samo 5% direktora bilo pesimisti\u010dno povodom ekonomskih kretanja, dok je ove godine taj broj iznosio \u010dak 30%, \u0161to je najve\u0107i zabele\u017een nivo pesimizma u protekle dvadeset dve godine otkako PwC sprovodi ovu anketu. MMF je pred po\u010detak ovogodi\u0161njeg foruma, revidirao predvi\u0111enu stopu rasta svetske ekonomije u 2019. s 3,7% na 3,5%. Kina, glavni pokreta\u010d rasta svetske ekonomije, zabele\u017ei\u0107e ove godine stopu rasta od samo 6,2%, \u0161to je najmanja stopa rasta ove zemlje u poslednjih dvadeset osam godina. Mnogi ekonomisti smatraju da je realna stopa rasta u Kini skoro upola manja nego \u0161to zvani\u010dni podaci govore, i da su vlasti u Pekingu bile primorane na fiktivno pove\u0107avanje zvani\u010dne statistike kako bi izbegli gubitak poverenja finansijskog sveta u rast Kine, a samim tim i globalne privrede.<\/p>\n

Ipak, najve\u0107i razlog za pesimizam najbogatijih korporacija jeste trenutni trgovinski rat izme\u0111u SAD i Kine, koji sa sobom povla\u010di mnoge neizvesnosti i nestabilnost na finansijskom tr\u017ei\u0161tu. Atmosferu mo\u017eda i najbolje ilustruje mi\u0161ljenje Seta Klarmena, menad\u017eera jednog od najve\u0107ih hed\u017e fondova na svetu, Baupost Grupe, koji upravlja kapitalom u vrednosti od skoro 30 milijardi dolara. On je u godi\u0161njem pismu upu\u0107enom svojim investitorima izme\u0111u ostalog rekao:<\/p>\n

Ne mo\u017eemo da poslujemo normalno usred stalnih protesta, nemira, blokada i eskaliraju\u0107ih dru\u0161tvenih tenzija\u2026 Koren slede\u0107e velike finansijske krize mo\u017ee se na\u0107i u dana\u0161njem javnom dugu dr\u017eava\u2026 Nije te\u0161ko zamisliti porast dru\u0161tvenih nemira generacije koja ekonomski zaostaje i ose\u0107a se izneverenom zbog postojanja ogromnog dr\u017eavnog duga nastalog bez ikakve jasne koristi po njih.<\/em><\/p>\n

Licemerje globalne elite<\/strong><\/p>\n

Ovogodi\u0161nji Davos se u odnosu na neke ranije godine razlikuje i po tome \u0161to je uo\u010dljivo odsustvo dr\u017eavnog vrha najve\u0107ih svetskih zemalja globalnog Severa. \u010cini se da su svi veliki zapadni lideri koji se nisu pojavili bili primorani da ne do\u0111u zbog velikih kriza u njihovim zemljama. Donalda Trampa nije bilo zbog blokade vlade u SAD-u, Emanuela Makrona zbog krize usled protesta pokreta \u201e\u017eutih prsluka\u201c, a Tereze Mej zbog haosa oko Bregzita. Me\u0111utim, postavlja se pitanje da li su to i isklju\u010divi razlozi njihovog nedolaska?<\/p>\n

Iz godine u godinu, \u010dini se da su imid\u017e i reputacija Davosa u svetskoj javnosti sve gori i gori. Srednja klasa \u0161irom sveta postaje sve svesnija pravog lica globalne elite u Davosu i uo\u010dava sve licemerje ove konferencije.<\/p>\n

Svetskoj javnosti postaje sve jasnije da su ljudi u Davosu isti ljudi koji su idealizovali ekstremnu finansijsku liberalizaciju koja je uzrok svetske ekonomske krize 2008, koji su sakrili svoj novac u poreske rajeve i zagovarali poreske olak\u0161ice za sebe, dok su istovremeno prisilno nametali mere \u0161tednje najsiroma\u0161nijim slojevima stanovni\u0161tva \u0161irom sveta. Isti ti ljudi sastaju se u Davosu i preko medija dele lekcije gra\u0111anima \u0161irom sveta ube\u0111uju\u0107i nas u svoje dobre namere.<\/p>\n

Sigurno je da \u010dak i politi\u010dari polako uvi\u0111aju da im prisustvo na Davosu mo\u017ee doneti neke negativne poene kod bira\u010da, pogotovo ako ih bije glas da su predstavnici finansijske elite i da rade protiv interesa radni\u010dke klase, i u interesu najbogatijih, poput predsednika Francuske, Emanuela Makrona.<\/p>\n

Jedan od najboljih primera nemerljivog licemerja Davosa jeste ovogodi\u0161nje prisustvo novoizabranog Brazilskog predsednika \u017daira Bolsonara, uprkos tome \u0161to je ve\u0107 nekoliko godina unazad glavna tema i problem u fokusu javnosti za\u0161tita \u017eivotne sredine i najve\u0107a ekolo\u0161ka svetska kriza. I sama organizacija SEF je u svojim godi\u0161njim izve\u0161tajima ekolo\u0161ke probleme ozna\u010davala kao najve\u0107e. Bio je to slu\u010daj i ove godine, ali, gle \u010duda, nisu imali ni\u0161ta protiv pozivanja \u017daira Bolsonara u Davos.<\/p>\n

Bolsonaro je u predizbornoj kampanji u Brazilu obe\u0107avao kako \u0107e spojiti ministarstvo ekologije s ministarstvom poljoprivrede kako bi osigurao da \u0107e proizvodnja imati prioritet u odnosu na za\u0161titu \u017eivotne sredine, obe\u0107avao je da ne\u0107e ostati \u201ecentimetar uro\u0111eni\u010dke (domoroda\u010dke) zemlje\u201c u Amazonu ako on postane predsednik. Njegov ministar ekologije, Rikardo Sales, izjavio je da je globalno zagrevanje \u201esekundarno pitanje\u201c, da su kazne agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine \u201eideolo\u0161ke\u201c, i bio je optu\u017eivan da je preina\u010dio planove ekolo\u0161ki za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja u cilju favorizovanja biznisa. Ako znamo zna\u010daj koji Amazonska pra\u0161uma, koju \u0107e Bolsonarov re\u017eim poku\u0161ati da devastira, ima za o\u010duvanje ekosistema \u010ditavog sveta, jasno je za\u0161to su mnogi ekolo\u0161ki aktivisti s razlogom zabrinuti za mogu\u0107e katastrofalne posledice u Brazilu.<\/p>\n

Ali u Davosu, Bolsonaro je rado vi\u0111en gost.<\/p>\n

Tako\u0111e, posebno je zanimljiva bila kratka debata o poreskim stopama za najbogatije, koja je izazvala odre\u0111enu pa\u017enju javnosti na ovogodi\u0161njem forumu u Davosu.<\/p>\n

Naime, na jednom od mnogobrojnih panela, na kome su u\u010destovali predstavnici visokoprofitabilnih korporacija kao \u0161to su Dell Techologies, Salesforce, Mastercard i drugi, moderatorka panela pitala je Majkla Dela, osniva\u010da Dell Techologiesa, da li bi podr\u017eao marginalnu poresku stopu od 70% za najbogatije u SAD (ljude koje imaju prihode ve\u0107e od deset miliona dolara godi\u0161nje). Ovo pitanje izazvalo je gromoglasan smeh ve\u0107ine panelista i publike, koju su naravno uglavnom \u010dinili predstavnici drugih bogatih korporacija.<\/p>\n

Majkl Del je odgovorio da ne podr\u017eava tako ne\u0161to i da \u201ene misli da bi to pomoglo rastu ekonomije SAD\u201c. Kada ga je moderatorka pitala da objasni razloge takvog mi\u0161ljenja, Del je odgovorio \u201eNavedite mi zemlju u kojoj je to ikada uspelo\u201c.<\/p>\n

\u201eSAD\u201d \u2013 odmah je odgovorio Erik Brnjolfson (Erik Brynjolfsson), profesor sa MIT-a. Dok je profesor Brnjolfson obja\u0161njavao kako je u periodu od sredine 30-ih, pa sve do po\u010detka 80-ih godina pro\u0161log veka u SAD najvi\u0161a oporeziva stopa na prihod nikad nije pala ispod 70%, a da je pritom u periodima tog vremenskog razdoblja zabele\u017een pristojan privredni rast, vladala je apsolutna ti\u0161inu u sali. Majkl Del je zbunjeno gledao svog sagovornika, ostav\u0161i bez re\u010di, sve dok moderatorka panela nije brzo promenila temu.1<\/p>\n

Ovo je samo jedan u moru primera koji potvr\u0111uje kako \u0107e najbogatije korporacije nastaviti da vode svoju uobi\u010dajenu retoriku prave\u0107i se da ne vide svet oko sebe.<\/p>\n

\u0160ta je Davos zapravo?<\/strong><\/p>\n

Ovaj grad u \u0160vajcarskoj nije slu\u010dajno odabran za grad gde \u0107e se svake godine sastajati najmo\u0107niji ljudi na svetu. Zvani\u010dni doga\u0111aj, koji \u010dine na stotine panela, debata, diskusija itd., slu\u017ei uglavnom kao paravan za privatne sastanke najbogatijih i najmo\u0107nijih ljudi iz sveta biznisa i politike, koji se odvijaju u mnogobrojnim restoranima i kafi\u0107ima iza zavese. To \u0161to se forum organizuje u jednom izolovanom malom gradu u kome se svi u\u010desnici nalaze u neposrednoj blizini, a pritom daleko od o\u010diju javnosti ima velike prakti\u010dne koristi za ove ljude. Nije ni \u010dudo \u0161to su korporacije spremne da plate velike sume novca da bi poslale svoje najvi\u0161e funkcionere da ih predstavljaju u Davosu. Prilika da ubede javnost da su dru\u0161tveno odgovorne organizacije samo je bonus.<\/p>\n

Pitanje koje tako\u0111e treba postaviti jeste \u0161ta Davos zna\u010di za Srbiju?<\/p>\n

Ako se mo\u017ee re\u0107i da Davos velikom delu populacije razvijenog dela sveta ne doprinosi ni\u0161ta, \u0161ta tek re\u0107i za jednu perifernu evropsku zemlju poput Srbije? Mo\u017eda se sklopi neki dogovor investitora (i to iz grupe \u201elo\u0161e stoje\u0107ih na forumu\u201c) oko toga na koga je do\u0161ao red da iskoristi obilje \u201evisokokvalifikovane ali jeftine radne snage\u201c, \u0161to bi rekla reklama na CNN-u.<\/p>\n

I mo\u017eda se javi neki dobri samari\u0107anin me\u0111u finansijskom elitom da pomogne Srbiji privatizacijom Telekoma ili neke druge preostale vredne dr\u017eavne imovine (mada se name\u0107e pitanje \u0161ta je preostalo). Ali osim toga, Srbija nije previ\u0161e interesantna za top 0,01% najbogatijih.<\/p>\n

Za godinu dana, na Davosu \u0107e se mo\u017eda na\u0107i pokoje novo lice, koje \u0107e uspeti da se priklju\u010di odabranom dru\u0161tvu najbogatijih i najmo\u0107nijih ljudi na svetu, ali to ne\u0107e mnogo promeniti ono \u0161to vi\u0111amo svake godine. Globalna elita \u0107e nam ponovo obe\u0107ati da \u0107e promeniti sve \u2013 osim sebe.<\/p>\n

    \n
  1. \n

    I profesor Brnjolfson je bio upravu; u periodu od sredine 30-ih do kraja 70-ih godina u Americi je vo\u0111ena kejnzijanska ekonomska politika, u kojoj su poreske stope na prihod najbogatijih bile visoke. Od kraja II svetskog rata pa sve do 1963. godine ta stopa je iznosila i vi\u0161e od 90%, da bi se od 1964. do po\u010detka 80-ih odr\u017eala na 70%. Tako\u0111e, \u0161ezdesete godine va\u017ee za deceniju najve\u0107eg ekonomskog rasta u posleratnoj istoriji SAD.<\/p><\/blockquote>\n<\/li>\n<\/ol>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Januarsko \u0161epurenje svetske elite po \u0161vajcarskim Alpima malo \u0161ta \u0107e doprineti u re\u0161avanju akutnih problema globalne populacije. Iskazana zabrinutost spram posledica klimatskih promena, siroma\u0161tva i migracija je puko licemerje budu\u0107i da svetski mo\u0107nici pokazuju da nemaju nikakvu nameru da se pozabave su\u0161tinom problema<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-260671","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/260671","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=260671"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/260671\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=260671"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=260671"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=260671"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}