{"id":260559,"date":"2019-01-31T07:00:27","date_gmt":"2019-01-31T06:00:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=260559"},"modified":"2019-01-30T21:36:15","modified_gmt":"2019-01-30T20:36:15","slug":"veliko-pomeranje-moci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/01\/31\/veliko-pomeranje-moci\/","title":{"rendered":"Veliko pomeranje mo\u0107i"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Alastair Crooke<\/strong><\/p>\n

Antonio Gram\u0161i je opisao “interregnum” kao period “u kojem staro umire, a novo ne mo\u017ee da se rodi. (…) U interregnumu se pojavljuju morbidni simptomi velike raznovrsnosti”. U takvim periodima se novo tretira kao ludo, lo\u0161e i opasno za razmatranje. O\u010digledno je da Britanija trenutno prolazi kroz takav interregnum: doba u kojem elite koje su nekada “upravljale” politi\u010dkim diskursom (Mi\u0161el Fuko) unutar strogih konsenzualnih granica, otkrivaju da su one sada agresivno osporavane. Takvi periodi tako\u0111e podrazumevaju i momente gubitka razuma u kojim se granice i zna\u010denje onoga \u0161to je razumno misliti i \u010diniti tope.<\/p>\n

Paradoksi interregnuma se tako\u0111e ispoljavaju svakodnevno: npr. kada demokratski izabrani Donji dom ustroji sebe protiv narodnog referenduma, kada se suprotstavlja sopstvenim ranije odobrenim legislativnim aktima koji su iz njega iznikli, pa se \u010dak poigrava i sa ru\u0161enjem principa da vlada vr\u0161i izvr\u0161nu vlast u zamenu za ideju da bi promenljivi, efemerni parlament nevladinih i partijski me\u0161ovitih poslanika trebalo da upravlja zemljom umesto vlade. Me\u0111utim, takav parlament i dalje ne mo\u017ee da proizvede alternativu oko koje bi mogao da se slo\u017ei. Zaista je bizarno, iako ne i iznena\u0111uju\u0107e, \u0161to se mo\u017ee videti da je pravi talas panike zapljusnuo zagovornike ostanka Britanije u EU, suo\u010dene sa \u0161okom otkri\u0107a da nema jednostavnog re\u0161enja.<\/p>\n

Sli\u010dna vrsta psiholo\u0161kog \u0161oka je pogodila kulturni establi\u0161ment i u Francuskoj. Kristor Giluji opisuje: “Elite su upla\u0161ene. Po prvi put postoji pokret koji se ne mo\u017ee kontrolisati obi\u010dnim politi\u010dkim mehanizmima. Pokret \u017dutih prsluka nije iznikao iz sindikata ili partija. On se ne mo\u017ee zaustaviti. Ne postoji dugme za ga\u0161enje. Ili \u0107e inteligencija biti naterana da na pravi na\u010din razume postojanje ovih ljudi, ili \u0107e morati da pribegne nekoj vrsti mekog totalitarizma”.<\/p>\n

Upozoravaju\u0107e pismo<\/strong><\/p>\n

A ove nedelje je forum u Davosu zatreslo pismo – koje se viralno \u0161iri – od legendarnog menad\u017eera fondova i “proroka” Seta Klarmana, koji je opalio pucanj upozorenja svojim klijentima nagove\u0161tavaju\u0107i da bi rastu\u0107a svest o politi\u010dkoj i dru\u0161tvenoj podeljenosti \u0161irom sveta mogla da se zavr\u0161i ekonomskom katastrofom. “Ne mo\u017eete se pona\u0161ati kao da je sve uobi\u010dajeno uprkos neprekidnim protestima, neredima, \u0161trajkovima i rastu\u0107im dru\u0161tvenim tenzijama”, napisao je on, aludiraju\u0107i na proteste \u017dutih prsluka u Francuskoj, odakle su se pro\u0161irili na celu Evropu. “Pitamo se kada \u0107e investitori po\u010deti da obra\u0107aju vi\u0161e pa\u017enje na ovo”, dodaje on i zaklju\u010duje: “dru\u0161tvena kohezija je su\u0161tinski va\u017ena za one koji \u017eele da investiraju kapital”.<\/p>\n

Kru\u017eenje Klarmanovog pisma dodaje ulje na vatru nelagode koja obuzima globalisti\u010dki establi\u0161ment. A u korenu ovog straha se nalazi potencijal za ru\u0161enje dva velika mita: onog monetarnog i onog milenijarskog o “Novom svetskom poretku”, koji su iznikli iz pokolja Prvog svetskog rata. Ideja herojskog, dostojanstvenog rata je umrla zajedno sa generacijom mladi\u0107a izgubljenih na Somi i kod Verdena. Rat vi\u0161e nije bio “herojski”. Postao je samo odvratna klanica. Milioni su se \u017ertvovali za nekakvu ideju “svete” nacionalne dr\u017eave. Romanti\u010dnost devetnaestovekovnog koncepta “\u010diste” nacionalne dr\u017eave je pukla, a na njeno mesto je do\u0161la vera (kona\u010dno pokrenuta raspadom Sovjetskog saveza) u “manifestovanu sudbinu” Sjedinjenih Dr\u017eava kao “novog Jerusalima” koji predstavlja najbolju nadu \u010dove\u010danstva za prosperitetni, manje podeljeni, homogeniji, kosmopolitski svet.<\/p>\n

Prekasno za evakuaciju<\/strong><\/p>\n

Obe\u0107anje lako ostvarivog “prosperiteta za sve”, postignutog monetarnim sredstvima (\u010ditaj – masivnim zadu\u017eivanjem), bilo je samo nuspojava ovog idealisti\u010dkog pogleda. Danas vi\u0161e nisu potrebne bilo kakve dodatne “\u010dinjenice” da podr\u017ee ovu tezu – “monetarna sredstva” su izneverila ve\u0107inu (odnosno francuske “prsluke” i Hilarine “bednike”), pa tako sada \u010dak i “proro\u010dki” menad\u017eer fondova Klarman upozorava dru\u0161tvance iz Davosa da se “seme slede\u0107e velike finansijske krize (ili one nakon nje) mo\u017ee na\u0107i u dana\u0161njim nivoima zadu\u017eenosti dr\u017eava”. On detaljno obrazla\u017ee na\u010din na koji se gotovo svaka razvijena zemlja sve dublje zadu\u017eivala od finansijske krize iz 2008, \u0161to je trend koji bi, kako on ka\u017ee, mogao da dovede do finansijske panike.<\/p>\n

Gospodina Klarmana naro\u010dito brine dug Sjedinjenih Dr\u017eava, odnosno pitanje \u0161ta bi taj dug mogao da zna\u010di za status dolara kao svetske rezervne valute i kako bi na kraju mogao da uti\u010de na ekonomiju ove zemlje. “Nema na\u010dina da utvrdimo koliko duga je previ\u0161e duga, ali Amerika \u0107e neizbe\u017eno do\u0107i do ta\u010dke u kojoj \u0107e iznenada skepti\u010dno tr\u017ei\u0161te duga odbiti da nastavlja da nam pozajmljuje novac po stopama koje ne mo\u017eemo da priu\u0161timo”, napisao je. “Do trenutka kada nas takva kriza pogodi, verovatno \u0107e biti prekasno za evakuaciju”.<\/p>\n

Ova monetarna smicalica je oduvek bila iluzorna: ideja da se pravo bogatstvo mo\u017ee dobiti iz naduvanog duga, da takvo naduvavanje nema granica, da se sav dug mo\u017ee i mora namiriti, te da se prekomerni dug ima re\u0161avati dodatnim zadu\u017eivanjem – nikada nije bila kredibilna. Bila je to bajka. Ona je stvorila sekularizovanu veru u neizbe\u017enu, linearnu liniju progresa, koja je reflektovala hri\u0161\u0107ansko-milenijarsko uverenje o napredovanju ka izda\u0161nom i spokojnijem “kraju vremena”.<\/p>\n

Godine 2008, velike banke su bile na dan od propasti. Spasili su ih zapadni poreski obveznici (jer su elite ocenile rizike finansijske propasti kao prevelike), ali je onda bilo potrebno spasavati same spasioce, odnosno razne dr\u017eave doma\u0107ine banaka. Tako su one potkresale socijalnu pomo\u0107, svoje sigurnosne sisteme i drugo, kako bi popravile sopstvene poreme\u0107ene bilanse, nakon \u0161to su popravile bilanse banaka.<\/p>\n

Ljudi bez uloga<\/strong><\/p>\n

\u0160ezdeset odsto stanovni\u0161tva je do\u017eivelo tri udarca. Najpre prvobitnim merama spasavanja banaka, potom merama \u0161tednje koje su usledile, a onda i time \u0161to su centralne banke nastavile sa svojim politikama naduvavanja vrednosti i tro\u0161enja \u0161tednje. Suo\u010deno sa ovako tmurnim okolnostima, \u0161ezdeset odsto stanovni\u0161tva je shvatilo svoju nemo\u0107, ali isto tako je shvatilo i da nema \u0161ta da izgubi. To su ljudi koji jednostavno nemaju ulog u ovoj igri.<\/p>\n

Taj narativ – o lakom kreditnom prosperitetu – bio je zapadni narativ za \u010ditav svet u proteklim decenijama. Me\u0111utim, bio je potreban “autsajder” kako bi pokrenuo ono \u0161to je Va\u0161ington post izvrnuo ruglu, a \u0161to je bio najbitniji momenat pro\u0161logodi\u0161njeg Davosa. “Najbitniji” prosto zato \u0161to je ukazao na ne\u0161to tako o\u010digledno. Na panelu posve\u0107enom temi kako svetski poretci propadaju, Feng \u0160inhaj – potpredsednik glavnog regulatora hartija od vrednosti kineske vlade – je prosto podsetio prisutne na mra\u010dnu stranu zapadne globalne monetarne lokomotive: “Morate shvatiti da demokratija ne funkcioni\u0161e dobro. Potrebne su vam politi\u010dke reforme u va\u0161im zemljama”. Dodao je da je ovo rekao “krajnje iskreno”. Ups! Kineski zvani\u010dnik je rekao ono \u0161to se ne sme govoriti…<\/p>\n

Me\u0111utim, posledice kolapsa globalno dominantnog mita neizbe\u017eno prvo po\u010dinju da se ose\u0107aju na periferiji. Ono \u0161to se ponekad zaboravlja jeste da elite, naro\u010dito u onim fal\u0161 nacionalnim dr\u017eavama koje su nastale iz evropskog kolonijalizma nakon Prvog svetskog rata, ne samo da su sebe definisale kroz narativ da “nema alternative” kreditnom prosperitetu, nego su se tako\u0111e integrisale u kosmopolitsku internacionalu – u bogatu elitu. Oni su zagri\u017eeni za ovaj mit i stvoreni iz njega. Odvojili su se od sopstvenih kulturnih korena iz kojih su potekli, ali tvrde da “predvode” u svom “svetu”.<\/p>\n

Primer toga bi bile zalivske zemlje. Naravno, kada Davos “kine”, elite sa periferije dobiju grip. A kada postoje\u0107u krizu identiteta prati i predose\u0107anje dolaze\u0107e finansijske krize u centru, grip je \u017eestok. Zato ne \u010dudi \u0161to strah perifernih bliskoisto\u010dnih elita raste. One znaju da \u0107e bilo kakva ozbiljna finansijska kriza na “\u010dvori\u0161tu” ozna\u010diti njihov kraj.<\/p>\n

Remetila\u010dka taktika<\/strong><\/p>\n

Evo jedne va\u017ene stvari: govor Majka Pompea u Kairu nije bio va\u017ean zbog onoga \u0161to je rekao o ameri\u010dkoj politici (a to je ni\u0161ta). Umesto toga, on bi se mogao tretirati kao prekretnica druge vrste. Njegov govor je pokazao da je tridesetogodi\u0161nja vizija “Novog svetskog poretka” mrtva. Jednostavno nema vizije – nikakve. Bilo je jasno da Pompeo samo verbalno bije drugu rundu ameri\u010dkog gra\u0111anskog rata. A D\u017eon Bolton je definitivno potvrdio propast pomenute vizije. Kako Amerika nema \u0161ta da ponudi, okre\u0107e se remetila\u010dkoj taktici – npr. sankcionisanju bilo kog biznismena ili dr\u017eave koja doprinosi obnovi Sirije. U praksi ova taktika samo dodatno nervira ameri\u010dke saveznike.<\/p>\n

Neopa\u017eeno je pro\u0161la jo\u0161 jedna poenta: sa propadanjem identiteta i narativa koji su uspostavile elite, druge kulturno-spiritualne forme su ve\u0107 ustale da zauzmu njihovo mesto. Stoga, kako je Majk Vlahos ranije istakao, bliskoisto\u010dne dr\u017eave ne slabe i ne propadaju toliko zbog realnih fizi\u010dkih pretnji, nego zato \u0161to su se pred kosmopolitskim identitetom glavnog toka ispre\u010dile podjednako strastvene i univerzalisti\u010dke vizije, \u010desto otelotvorene u obliku nedr\u017eavnih aktera kakvi su Hezbolah, Ha\u0161d al-\u0160abi (snage narodne mobilizacije iz Iraka, sa\u010dinjene prete\u017eno od \u0161iita, prim. prev.) i Huti.<\/p>\n

Oni svoje zahteve ne uklapaju u okvire liberalizma ili potro\u0161a\u010dke ekonomije i dr\u017eave blagostanja iz razvijenog sveta, nego ih vezuju za reafirmisanje snage i suvereniteta svojih dru\u0161tava. Kao i za svoje pravo da \u017eive svoje \u017eivote na svoj, kulturno druga\u010diji na\u010din. Oni bujaju tamo gde su jaki zahtevi za smislom i obnovom dru\u0161tvenih vrednosti. Na isti na\u010din na koji se pokazuje da je \u017dute prsluke te\u0161ko kontrolisati kroz obi\u010dne politi\u010dke mehanizme, tako su i ovi “drugi” nedr\u017eavni akteri pokazali da su u stanju da se odupru kontroli bliskoisto\u010dnih dr\u017eavnih mehanizama koji koriste tradicionalne zapadne alate. Meki ili tvrdi totalitarizam – ni jedan ni drugi nije bio potpuno efektan.<\/p>\n

Ovde je re\u010d o velikom pomeranju mo\u0107i i o velikoj promeni same prirode mo\u0107i. Po prvi put je ameri\u010dki zvani\u010dnik definitivno obelodanio \u010dinjenicu da SAD nemaju viziju za budu\u0107nost, te da SAD sada jedino mogu da deluju remetila\u010dki na Bliskom istoku. Da, zalivske zemlje su \u010dule zaglu\u0161uju\u0107i zvuk “praznine”. Isto tako ga mogu \u010duti i zemlje sa druge strane linije razdvajanja – one koje nikada i nisu bile deo tog “Novog svetskog poretka”. Nije te\u0161ko predvideti gde \u0107e se klatno zaustaviti.<\/p>\n

Standard.rs<\/a>\/strategic-culture.org<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po prvi put je ameri\u010dki zvani\u010dnik definitivno obelodanio \u010dinjenicu da SAD nemaju viziju za budu\u0107nost<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-260559","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/260559","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=260559"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/260559\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=260559"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=260559"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=260559"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}