{"id":259841,"date":"2019-01-18T07:00:58","date_gmt":"2019-01-18T06:00:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=259841"},"modified":"2019-01-17T22:57:52","modified_gmt":"2019-01-17T21:57:52","slug":"izazovi-evropi-nejednakosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/01\/18\/izazovi-evropi-nejednakosti\/","title":{"rendered":"Izazovi Evropi nejednakosti"},"content":{"rendered":"

Autor: Thomas Piketty<\/strong><\/p>\n

\"\"Kriza iz 2008. godine, koja je izazvala najo\u0161triju globalnu recesiju jo\u0161 od 1929. godine, o\u010digledno je uzrokovana sve o\u010diglednijim slobostima ameri\u010dkog sistema: obimnom deregulacijom, eksplozijom ekonomske nejednakosti, prevelikom zadu\u017eeno\u0161\u0107u najsiroma\u0161nijih. Podr\u017eana jednakijim i inkluzivnijim modelom razvoja, Evropa je mogla da iskoristi priliku da promovi\u0161e bolji sistem regulacije globalnog kapitalizma. Me\u0111utim, nedostatak poverenja izme\u0111u razli\u010ditih \u010dlanica Evropske unije, kao i ograni\u010davaju\u0107a rigidna pravila, koja nisu \u010dak ni adekvatno primenjena, doveli su do izbijanja nove recesije u periodu od 2011. do 2013. godine, od koje se dr\u017eave EU tek sada oporavljaju.<\/p>\n

Dolazak Trampa na vlast 2017. godine pokazatelj je ozbiljnih nedostataka ameri\u010dkog modela. Takva situacija \u010dini evropski model jo\u0161 po\u017eeljnijim, posebno u trenutku kada razvojni put alternativnih modela (Kina, Rusija) nije ohrabruju\u0107i.<\/p>\n

U skladu sa velikim o\u010dekivanjima od evropskog modela, Evropa \u0107e svakako morati da pru\u017ei prava re\u0161enja kako bi prevazi\u0161la mnoge izazove. Na po\u010detku se nalazi op\u0161ti izazov: globalno kretanje ka nejednakosti. Evropa ne\u0107e ohrabriti svoje gra\u0111ane time \u0161to \u0107e im objasniti da im je bolje nego stanovnicima Sjedinjenih Dr\u017eava ili Brazila. Nejednakost raste u svim dr\u017eavama, koja je poja\u010dana fiskalnom trkom u korist najmobilnijih, dok Evropa samo raspiruje vatru koja poma\u017ee uve\u0107anje nejednakosti. Rizici kulturne izolacije i tra\u017eenja krivca bi\u0107e re\u0161eni samo ako uspemo da ponudimo radni\u010dkoj klasi i mla\u0111im generacijama realnu strategiju za smanjenje nejednakosti i za investiranje u budu\u0107nost.<\/p>\n

Drugi izazov je podela na bogati sever i siroma\u0161ni jug, koja se dramati\u010dno uve\u0107ala u eurozoni i koja se zasniva na kontradiktornim verzijama razvoja doga\u0111aja. U Nema\u010dkoj i Francuskoj, ljudi i dalje misle da je EU pomogla Grcima, jer im je pozajmila novac po smanjenim kamatnim stopama nego \u0161to su one na finansijskim tr\u017ei\u0161tima, ali ve\u0107im nego \u0161to su stope koje EU pla\u0107a da pozajmi novac, na tim istim finansijskim tr\u017ei\u0161tima. U Gr\u010dkoj, do\u017eivljaj situacije je potpuno obrnut: oni vide pozajmice kao veliki finansijski profit za EU. Istina je da je \u010distka koja je nametnuta dr\u017eavama na jugu Evrope, sa dramati\u010dnim posledicama poku\u0161aja secesije u Kataloniji, direktna posledica kratkovidosti samo-centri\u010dnog pogleda koji imaju Nema\u010dka i Francuska.<\/p>\n

Tre\u0107i izazov je podela na Istok i Zapad. U Parizu, Berlinu i Briselu, ljudi ne mogu da razumeju nedostatak zahvalnosti zemalja koje su profitirale od ogromnih nov\u010danih transfera koje su dr\u017eave na istoku Evrope dobile od EU. Ali, u Var\u0161avi ili Pragu, doga\u0111aji se interpretiraju na potpuno druga\u010diji na\u010din. Oni isti\u010du da su profiti koji su posledica privatnih investicija sa Zapada veoma visoki i da profiti ispla\u0107eni vlasnicima firmi koje su investirale u zemlje Isto\u010dne Evrope daleko prevazilaze nov\u010dane transfere koji idu u drugom smeru.<\/p>\n

U stvari, ako istra\u017eimo podatke, oni nam daju jasan odgovor. Posle kolapsa komunizma, zapadni investitori (posebno iz Nema\u010dke) postepeno su postali vlasnici zna\u010dajnog udela kapitala u isto\u010dnoevropskim dr\u017eavama. Ovaj udeo iznosi oko \u010detvrtine, ako se u kapital ura\u010dunaju sve akcije i fiksni kapital (uklju\u010duju\u0107i i nekretnine), ili preko polovine kapitala ako se ograni\u010dimo samo na vlasni\u0161tvo nad kompanijama (\u010dak i vi\u0161e ako se radi samo o velikim kompanijama). Istra\u017eivanje Filipa Novokmeta pokazalo je da nejednakost nije naglo porasla u Isto\u010dnoj Evropi, kao \u0161to je to bio slu\u010daj u Rusiji ili Sjedinjenim Dr\u017eavama. Me\u0111utim, to je bila posledica toga \u0161to je zna\u010dajan udeo visokih prihoda od kapitala iz dr\u017eava Isto\u010dne Evrope odlazio u ruke vlasnika tog kapitala koji su \u017eiveli u drugim dr\u017eavama (ovaj proces je veoma sli\u010dan onome \u0161to se de\u0161avalo pre komunizma, kada su vlasnici kapitala bili Nemci, Francuzi, Austrijanci ili dr\u017eavljani Otomanskog carstva).<\/p>\n

Izme\u0111u 2010. i 2016. godine, godi\u0161nji odliv profita i prihoda na osnovu vlasni\u0161tva (neto u odnosu na odgovaraju\u0107i priliv nov\u010danih transfera iz EU) iznosi prose\u010dno 4,7 % bruto doma\u0107eg proizvoda u Poljskoj, 7,2 % u Ma\u0111arskoj, 7,6 % u \u010cekoj Republici i 4,2 % u Slova\u010dkoj, \u0161to je uticalo na zna\u010dajno smanjenje nacionalnih prihoda ovih dr\u017eava.<\/p>\n

Tokom istog perioda, neto godi\u0161nji transferi iz Evropske unije, to jest, razlika izme\u0111u ukupnih izdataka datih ovim dr\u017eavama i doprinosa pla\u0107enih bud\u017eetu EU, bili su zna\u010dajno manji: 2,7 % BDP-a u Poljskoj, 4 % u Ma\u0111arskoj, 1,9 % u \u010ce\u0161koj Republici i 2,2 % u Slova\u010dkoj. Kao pore\u0111enje treba uzeti u obzir da Francuska, Nema\u010dka i Velika Britanija daju neto doprinos bud\u017eetu EU u iznosu ekvivalentnom od 0,3 % do 0,4 % njihovih nacionalnih BDP-a.<\/p>\n

Naravno, mogu\u0107e je tvrditi da su investicije sa Zapada omogu\u0107ile uve\u0107anje produktivnosti ekonomija dr\u017eava Isto\u010dne Evrope, pa su zato te investicije bile korisne za obe strane. Me\u0111utim, lideri dr\u017eava Isto\u010dne Evrope nikada ne zaborave da napomenu da su investitori sa Zapada iskoristili svoju poziciju mo\u0107i kako bi zadr\u017eali plate na niskom nivou u zemljama Isto\u010dne Evrope i kako bi odr\u017eali visoke stope profita svojih kompanija.<\/p>\n

Na isti na\u010din kao u Gr\u010dkoj, najve\u0107e ekonomske sile te\u017ee da daju kontraargument, a to je da je nejednakost prirodna pojava. Oni polaze od pretpostavlke da tr\u017ei\u0161te i \u201eslobodna utakmica\u201d doprinose pravednoj distribuciji bogatstva i zato posmatraju transfere novca kao rezultat takvog \u201eprirodnog\u201d balansa i kao velikodu\u0161nost od strane pobednika u sistemu. U stvarnosti, svojinski odnosi su uvek kompleksni, posebno zato \u0161to unutar velikih politi\u010dkih zajednica kao \u0161to je EU, pa se zato ne mogu ostaviti da funkcioni\u0161u u potpuno slobodno-tr\u017ei\u0161nim uslovima.<\/p>\n

Ove suprotnosti mogu se razre\u0161iti samo pomo\u0107u velikog intelektualnog i politi\u010dkog \u201eponovnog uspostavljanja\u201d evropskih institucija, u skladu sa istinskom demokratijom.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dolazak Trampa na vlast 2017. godine pokazatelj je ozbiljnih nedostataka ameri\u010dkog modela. Takva situacija \u010dini evropski model jo\u0161 po\u017eeljnijim, posebno u trenutku kada razvojni put alternativnih modela (Kina, Rusija) nije ohrabruju\u0107i<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-259841","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259841","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=259841"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259841\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=259841"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=259841"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=259841"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}