{"id":259581,"date":"2019-01-13T07:11:41","date_gmt":"2019-01-13T06:11:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=259581"},"modified":"2019-01-12T23:17:04","modified_gmt":"2019-01-12T22:17:04","slug":"marks-i-ja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/01\/13\/marks-i-ja\/","title":{"rendered":"Marks i ja"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/p>\n

Pi\u0161e: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Ju\u010de sam odgovarao na pitanja o svom radu, o tome kako i za\u0161to sam se pre vi\u0161e od 30 godina posvetio prou\u010davanju nejednakosti, \u0161ta su bili moji motivi, kako je bilo baviti se problemom nejednakosti u navodno besklasnom (i nedemokratskom) dru\u0161tvu kakvo je bilo jugoslovensko, koliko je Svetska banka u kojoj sam radio bila zainteresovana za taj problem i tako dalje. Moj sagovornik i ja smo najzad stigli do metodolo\u0161kih pitanja i neizbe\u017enog uticaja Marxa na moj rad. Poku\u0161a\u0107u da taj uticaj ovde sistemati\u010dno prika\u017eem.<\/p>\n

    \n
  1. Verujem da je na ljude koji se bave dru\u0161tvenim naukama Marx najvi\u0161e uticao ekonomskom interpretacijom istorije. Takvo tuma\u010denje je danas toliko \u0161iroko prihva\u0107eno da se vi\u0161e i ne dovodi u vezu sa Marxom. Naravno on nije bio ni jedini ni prvi autor koji je predlo\u017eio takav pristup. Ali on ga je najdoslednije i najkreativnije primenio.<\/li>\n<\/ol>\n

    Ipak, iako verujemo da je takvo tuma\u010denje istorije danas naj\u0161ire prihva\u0107eno, to nije uvek slu\u010daj. Uzmimo za primer aktuelne polemike o uzrocima Trumpovog uspona i osvajanja vlasti. Neki (uglavnom oni koji misle da je pre Trumpa sve bilo u savr\u0161enom redu) za to krive neo\u010dekivanu plimu ksenofobije, mr\u017enje i mizoginije. Drugi (i ja me\u0111u njima) smatraju da je ta plima rezultat dugotrajne ekonomske stagnacije dohotka srednje klase i rastu\u0107e neizvesnosti (u pogledu posla, zdravstvene za\u0161tite i povezanih tro\u0161kova, mogu\u0107nosti da se plati \u0161kolovanje dece). Ova druga grupa u prvi plan postavlja ekonomske faktore i njima obja\u0161njava bujanje rasizma. Izme\u0111u ta dva pristupa postoje velike razlike \u2013 ne samo u dijagnozi uzroka, nego, \u0161to je mnogo va\u017enije, i u pogledu mera koje treba preduzeti.<\/p>\n

      \n
    1. Drugi Marxov uvid koji je apsolutno nezaobilazan u radu na dohodovnoj i imovinskoj nejednakosti jeste shvatanje da ekonomske sile koje uti\u010du na istorijska zbivanja to \u010dine posredstvom \u201evelikih grupa ljudi koji u procesu proizvodnje zauzimaju razli\u010dite pozicije\u201c, to jest posredstvom dru\u0161tvenih klasa. Klase se mogu definisati na osnovu razli\u010ditih mogu\u0107nosti pristupa sredstvima za proizvodnju, kao \u0161to je Marx \u010dinio, ali i na druge na\u010dine. U vreme kada sam radio u socijalisti\u010dkim ekonomijama, u opticaju je bila veoma uticajna kritika socijalisti\u010dkih sistema koja je dolazila sa levih pozicija. Ti kriti\u010dari su smatrali da se dru\u0161tvene klase u socijalisti\u010dkom sistemu uspostavljaju na osnovu razlika u stepenu pristupa polugama vlasti. Birokratija se zaista mo\u017ee opisati kao dru\u0161tvena klasa, ne samo u socijalizmu, ve\u0107 i u prekapitalisti\u010dkim formacijama u kojima je dr\u017eava igrala va\u017enu ulogu u \u201eekstrakciji vi\u0161ka vrednosti\u201c, od drevnog Egipta do srednjovekovne Rusije. Dana\u0161nje stanje u mnogim afri\u010dkim zemljama mo\u017ee se uspe\u0161no analizirati kori\u0161\u0107enjem takve optike. U mojoj slede\u0107oj knjizi, Capitalism, alone \/ Kapitalizam sam, taj pristup primenjujem na zemlje politi\u010dkog kapitalizma, pre svega na Kinu.<\/li>\n<\/ol>\n

      Da rezimiramo: klasna analiza je krucijalno va\u017ena za istra\u017eivanje nejednakosti upravo zato \u0161to nejednakost, da bi se ukazala kao individualna pojava (\u201emoj dohodak je neobi\u010dno nizak\u201c), prvo mora biti dru\u0161tvena pojava koja poga\u0111a ve\u0107i broj ljudi (\u201emoj dohodak je neobi\u010dno nizak zato \u0161to sam diskriminisana kao \u017eena\u201c ili zato \u0161to su Afroamerikanci diskriminisani ili zato \u0161to siroma\u0161ni nemaju pristup dobrom obrazovanju i tako dalje). Evo dobrih primera: Piketty, naro\u010dito u knjizi Top incomes in France \/ Najvi\u0161e zarade u Francuskoj, i Rodriguez Weber u svojoj studiji o distribuciji dohodaka u \u010cileu od 1850. do 2009. S druge strane, rekao bih da u svom istra\u017eivanju distribucije imovine i dohodaka u Britaniji i drugim zemljama Tony Atkinson nije u dovoljnoj meri integrisao politi\u010dku i klasnu analizu.<\/p>\n

      Istra\u017eivanje nejednakosti se tako oslobodilo jedne od najve\u0107ih po\u0161asti moderne mikro i makroekonomije \u2013 reprezentativnog pojedinca (agenta). Svrha reprezentativnog pojedinca u razli\u010ditim analizama jeste da se fokusiranjem na zapa\u017eanje da je svako \u201epojedinac za sebe\u201c koji u okvirima postoje\u0107ih ograni\u010denja nastoji da maksimalno uve\u0107a svoj dohodak \u2013 ukinu sve smislene distinkcije izme\u0111u velikih grupa ljudi \u010dije se dru\u0161tvene pozicije razlikuju. Na nekom trivijalnom nivou to je ta\u010dno. Ali pritom se zanemaruje mno\u0161tvo karakteristika kojima se \u201eagenti\u201c izme\u0111u sebe su\u0161tinski razlikuju: bogatstvo, poreklo, mo\u0107, sposobnost \u0161tednje, rod, rasa, vlasni\u0161tvo nad kapitalom, potreba za prodajom sopstvenog rada, pristup polugama vlasti i tako dalje. Zato mislim da svaki ozbiljan poku\u0161aj istra\u017eivanja nejednakosti treba da odbaci reprezentativnog pojedinca kao sredstvo pristupanja stvarnosti. Optimista sam i verujem da \u0107e se to uskoro i dogoditi, jer je i sam reprezentativni pojedinac proizvod istorijskih okolnosti koje su sada na zalasku: prvo, ideolo\u0161ke \u017eelje da se porekne postojanje dru\u0161tvenih klasa \u2013 koja je u SAD naro\u010dito izra\u017eena zbog pritiska makartizma; drugo, odsustva heterogenih podataka. Na primer, BDP nam je uvek bio nadohvat ruke, dok srednji dohodak i distribuciju po decilima nikada nije bilo lako izra\u010dunati.<\/p>\n

        \n
      1. Tre\u0107i izuzetno va\u017ean Marxov metodolo\u0161ki doprinos je shvatanje da ekonomske kategorije zavise od dru\u0161tvenih formacija. Ono \u0161to su u ekonomiji malih proizvo\u0111a\u010da prosta sredstva za proizvodnju (alat), u kapitalisti\u010dkoj ekonomiji se pretvara u kapital. Ali tu se pri\u010da ne zavr\u0161ava. Ravnote\u017ena cena u feudalnoj ekonomiji ili u sistemu gildi, gde kapitalu nije omogu\u0107eno da se preme\u0161ta izme\u0111u razli\u010ditih grana privre\u0111ivanja, razlikuje se od ravnote\u017ene cene u kapitalisti\u010dkoj ekonomiji koja omogu\u0107ava slobodno kretanje kapitala. Mnogi ekonomisti to izgleda jo\u0161 ne razumeju, pa dana\u0161nje kapitalisti\u010dke kategorije primenjuju na Rimsko carstvo gde je rad za nadnicu (da citiram Mosesa Finleya) bio \u201epovremen, privremen i marginalan\u201c.<\/li>\n<\/ol>\n

        Ali \u010dak i kada to sasvim ne razumeju, oni de fakto potvr\u0111uju zna\u010daj institucionalnog okvira dru\u0161tva za odre\u0111ivanje cena, i to ne samo roba nego i faktora proizvodnje. To je deo na\u0161e svakodnevice. Zamislimo da svet proizvodi jedan isti skup roba i da tra\u017enja za tim robama ostaje ista, prvo unutar nacionalnih ekonomija koje ne dozvoljavaju kretanje kapitala i rada preko granica, a zatim u sasvim globalizovanoj ekonomiji bez granica. Naravno, cene kapitala i rada (dobit i nadnica) bi\u0107e druga\u010dije u drugom slu\u010daju, kao i distribucija na relaciji vlasnika kapitala i radnika. Sa promenom dobiti i nadnica menja\u0107e se dohoci i obrasci potro\u0161nje, pa \u0107e kona\u010dno i sama struktura proizvodnje biti promenjena. To je upravo ono \u0161to globalizacija danas \u010dini.<\/p>\n

        \u010cinjenica da vlasni\u010dki odnosi odre\u0111uju cene i strukturu proizvodnje i potro\u0161nje dragocen je uvid. Time je osvetljen istorijski karakter svakog institucionalnog aran\u017emana.<\/p>\n

          \n
        1. Poslednji od Marxovih doprinosa koje bih \u017eeleo da istaknem \u2013 mo\u017eda najva\u017eniji i najgrandiozniji \u2013 jeste uvid da je smenjivanje dru\u0161tveno-ekonomskih formacija (ili na\u010dina proizvodnje) i samo \u201eregulisano\u201c ekonomskim silama, \u0161to uklju\u010duje borbu za distribuciju ekonomskih vi\u0161kova. Zadatak koji stoji pred ekonomijom je globalno-istorijski: objasniti uspon i pad ne samo pojedinih zemalja ve\u0107 razli\u010ditih na\u010dina proizvodnje: za\u0161to su se nomadi povukli pred sedela\u010dkim stanovni\u0161tvom, za\u0161to se Zapadno rimsko carstvo raspalo na vlasteline i kmetove, sli\u010dne onima koji \u0107e se pojaviti u feudalno doba, dok su u Isto\u010dnom rimskom carstvu dominirali mali zemljoposednici i tako dalje. Svako ko je prou\u010davao Marxa nikada ne\u0107e zaboraviti grandioznost pitanja koja on postavlja. \u010citaoci Marxa ne\u0107e imati ni\u0161ta protiv kori\u0161\u0107enja krive tra\u017enje za analizu cena pice u nekom gradu, ali u tome sigurno ne\u0107e videti primarni i najva\u017eniji zadatak ekonomije kao dru\u0161tvene nauke.<\/li>\n<\/ol>\n

          Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Global inequality<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

          Verujem da je na ljude koji se bave dru\u0161tvenim naukama Marx najvi\u0161e uticao ekonomskom interpretacijom istorije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-259581","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259581","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=259581"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259581\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=259581"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=259581"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=259581"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}