{"id":259471,"date":"2019-01-11T07:53:56","date_gmt":"2019-01-11T06:53:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=259471"},"modified":"2019-01-11T07:53:56","modified_gmt":"2019-01-11T06:53:56","slug":"kineski-master-plan-kako-ovladati-azijom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/01\/11\/kineski-master-plan-kako-ovladati-azijom\/","title":{"rendered":"Kineski master plan: Kako ovladati Azijom"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Pepe Escobar<\/strong><\/p>\n

Najva\u017enije teme 2019. – kao i narednih godina – bi\u0107e one o opasnim tumbanjima koja izaziva ekonomski uspon Kine, povratku Rusije kao nuklearne supersile i opadanju ameri\u010dke globalne hegemonije. Dve godine ranije, pre nego \u0161to je ustoli\u010dena Trampova administracija, naveo sam u grubim crtama kako bi ova “igra senki” mogla da se nastavi u novoj “velikoj igri” za Evroaziju. Sada je velika igra dobila ubrzanje, u kojem se Sjedinjene Dr\u017eave suprotstavljaju rusko-kineskom strate\u0161kom partnerstvu.<\/p>\n

Diplomatske ludorije, takti\u010dka povla\u010denja, psiholo\u0161ki, ekonomski, sajber, pa \u010dak i kosmi\u010dki dueli – i sve to zavijeno u medijsku histeriju – \u0107e nastaviti da vladaju naslovnim stranama. Spremite se za sve nijanse blebetanja o autoritarnoj Kini i njenim “malignim” vezama sa “neliberalnim” ruskim baukom koji namerava da razvali granice Evrope i “unese haos” na Bliski istok.<\/p>\n

Relativno trezveni umovi, poput politikologa D\u017eozefa Naja, nastavi\u0107e da lamentuju nad sumrakom zapadnog liberalnog “poretka”, ne shvataju\u0107i da ono \u0161to je bilo u stanju da “obezbedi i stabilizuje svet tokom proteklih sedam decenija” nije isto \u0161to i “jak konsenzus (…) o odbrani, produbljivanju i pro\u0161irenju ovog sistema”. Globalni jug se glasno protivi tome, smatraju\u0107i da je trenutni “poredak” proizveden tako da u najve\u0107oj meri slu\u017ei ameri\u010dkim interesima.<\/p>\n

O\u010dekujte da \u0107e propovednici “ameri\u010dke izuzetnosti” sa nesmanjenom arogancijom nastaviti da punom parom rade na ucenjivanju neodlu\u010dnih “saveznika”, kako bi ih ubedili da pomognu u “obuzdavanju”, ako ne i izolaciji Kine i “kanalisanju” sve ve\u0107eg svetskog zamaha Pekinga. “Kanalisanje” Kine ka pronala\u017eenju “pravog” mesta u novom svetskom poretku je posao sa punim radnim vremenom. \u0160ta kineska intelektualna elita zaista misli o svemu tome?<\/p>\n

NIKAD NA DVA FRONTA<\/p>\n

Uvid bez premca pru\u017ea \u017dang Venmu, stru\u010dnjak za strategiju nacionalne bezbednosti i profesor na Centru za strate\u0161ke studije pri Univerzitetu aeronautike i astronautike u Pekingu. On je napisao esej koji je avgusta 2017. objavio kineski \u010dasopis Tajpingjan \u0161uebao (u prevodu Pacifi\u010dki magazin). Na italijanski ga je nedavno preveo rimski geopoliti\u010dki \u010dasopis Limes.<\/p>\n

“Geopolitika” je mo\u017eda anglosaksonski izum – verovatno ser Helforda Mekindera – ali se u Kini izu\u010dava vekovima kao “geografska prednost” (\u0161in\u0161eng) ili “istorijska geografija” (li\u0161i dili). Venmu nas uvodi u koncept geopolitike kao filozofije na vrhu no\u017ea, pri \u010demu je akcenat na filozofiji, a ne no\u017eu. Ukoliko \u017eelimo da koristimo no\u017e, moramo da upotrebimo filozofiju kako bismo znali limite na\u0161e snage. Mo\u017eemo ovo nazvati kineskim ekvivalentom Ni\u010deovog ,,filozofiranja maljem”.<\/p>\n

Kao geopoliti\u010dki analiti\u010dar Venmu mora da nas podseti da je brend rimske i britanske imperije “zavadi pa vladaj” tako\u0111e dobro poznata taktika i u Kini. Na primer, po\u010detkom 1972, Mao je bio sasvim spreman da uka\u017ee dobrodo\u0161licu Ri\u010dardu Niksonu. Kasnije, u julu, Mao je otkrio svoje karte: “Mora se izvu\u0107i korist iz sukoba dve sile, to je na\u0161a politika. Ali moramo da se pribli\u017eimo jednoj od njih i da se ne borimo na dva fronta”. Aludirao je na razlaz izme\u0111u Kine i SSSR-a.<\/p>\n

Venmu je posebno posvetio pa\u017enju tome kako zapadna geopolitika obi\u010dno pogre\u0161no iskoristi karte koje su joj dodeljene. On podvla\u010di kako je Helford Makinder – Englez koji se smatra jednim od osniva\u010da geostrategije – “uticao na Drugi svetski rat i potonje opadanje Britanske imperije”, podse\u0107aju\u0107i da je Makinder umro svega pet meseci pre podele izme\u0111u Indije i Pakistana 1947.<\/p>\n

On opovrgava teoriju Hladnog rata D\u017eord\u017ea Kenana kao “direktno baziranu na Makinderovom razmi\u0161ljanju”, \u0161to je dovelo do toga da se Sjedinjene Dr\u017eave bore u Koreji i Vijetnamu, “ubrzavaju\u0107i njihovo propadanje”. \u010cak je i Zbignjev B\u017ee\u017einski, biv\u0161i ameri\u010dki savetnik za nacionalnu bezbednost, “video opadanje ameri\u010dke imperije” pre nego \u0161to je nedavno umro, maja 2017. godine. “U tom trenutku, Kina i Rusija su udahnule \u017eivot sve te\u0161njoj i nepobedivoj strate\u0161koj saradnji”. Venmu je pozitivno uzbu\u0111en: “Da je B\u017ee\u017einski jo\u0161 \u017eiv, mislim da bi video ‘veliki poraz’ Zapada, suprotno od onoga \u0161to je on pisao”.<\/p>\n

ZA\u0160TO JE TIBET VA\u017dAN<\/p>\n

Kineska geopolitika, o\u010dekivano, posve\u0107uje veliku pa\u017enju tenziji izme\u0111u pomorskih i kopnenih sila. Venmu isti\u010de kako je u Indijskom okeanu Britanska imperija u\u017eivala ve\u0107u pomorsku mo\u0107 nego Amerikanci danas, “jer je okupirala istoimeni kontinent. A budu\u0107i da je dominiralo morima, Ujedinjeno Kraljevstvo je tako\u0111e pretilo i Ruskom carstvu, koje je bilo kopnena sila”. Venmu citira Alfreda Mejhena iz njegovog Uticaja pomorske sile na istoriju, i to u delu koji se odnosi na recipro\u010dni uticaj izme\u0111u kontrole mora i kontrole kopna. Ali potom dodaje: “Mejhen nije analizirao ovaj odnos na svetskom nivou. (…) Polaze\u0107i od prioriteta Sjedinjenih Dr\u017eava, on se pre svega koncentrisao na udaljena mora”.<\/p>\n

Venmu daje krucijalni zna\u010daj tome kako je Pacifi\u010dki okean “obavezni prolaz za pomorski deo Puta svile”. Iako je Kina “razvila svoje mornari\u010dke kapacitete mnogo kasnije, ona u\u017eiva geografsku prednost u odnosu na UK i SAD”. Time nas dovodi do esencijalnog pitanja Tibeta.<\/p>\n

Jedna od glavnih Venmuovih teza je to kako “tibetanska visoravan pru\u017ea Narodnoj Republici Kini pristup resursima Pacifika na istoku, ali i Indijskog okeana na zapadu. Ukoliko sa te visoravni pogledate na ameri\u010dku bazu na Dijego Garsiji [ostrvo u sredi\u0161tu Indijskog okeana; prim. aut.] ne\u0107e vam ostati ni trunka sumnje u prirodnu prednost kineske geopolitike”. Implikacija je ta da UK i SAD moraju da “utro\u0161e ogromne koli\u010dine resursa kako bi pre\u0161le okeane i razvile lanac ostrva”.<\/p>\n

Venmu pokazuje kako geografija tibetanske visoravni “prirodno povezuje region Tibeta sa dominantnom silom u centralnim kineskim ravnicama”, a “ne povezuje sa dr\u017eavama ju\u017enoazijskog potkontinenta”. Stoga bi Tibet trebalo posmatrati kao “prirodni deo Kine”. Kina je podr\u017eana kontinentalnom plo\u010dom “koju kontroli\u0161e du\u017e svoje obale” i “poseduje tehnologije za srednje i dalekometne raketne napade”, \u0161to joj garantuje “velike kapacitete na oba okeana” uz “relativno sna\u017ene pomorske snage”. Na taj na\u010din Kina je prema Venmuovom obja\u0161njenju u stanju da – “u odre\u0111enoj meri” – kompenzuje tehnolo\u0161ki jaz sa Zapadom.<\/p>\n

Najkontroverzniji Venmuov zaklju\u010dak je taj da “prednost koju Kina u\u017eiva u povezivanju tr\u017ei\u0161ta dva okeana razbija mit o ‘pomorskoj sili’ Zapada u dana\u0161njoj eri i uspostavlja revolucionarnu pretpostavku: Narodna Republika je ta velika dr\u017eava koja prirodno poseduje kvalitet pomorske sile”. Samo treba da uporedimo “kako je industrijski razvoj omogu\u0107io Zapadu da dopre do Indijskog okeana”, dok je Kina “tu stigla pe\u0161ke”.<\/p>\n

UZETI TAJVAN<\/p>\n

Predsednik Obama je rado koristio svaku priliku da istakne status Sjedinjenih Dr\u017eava kao “pacifi\u010dke dr\u017eave”. Uporedite to sa Venmuovim opisom: “Zapadni Pacifik je povezan sa nacionalnim interesima Narodne Republike i predstavlja polaznu ta\u010dku Novog pomorskog puta svile”. \u0160tavi\u0161e, Mao je o tome pri\u010dao jo\u0161 1959: “Jednog dana, nije bitno kada, Sjedinjene Dr\u017eave \u0107e morati da se povuku iz ostatka sveta i mora\u0107e da napuste Zapadni Pacifik”.<\/p>\n

Nadovezuju\u0107i se Maoa, Venmu govori o “Zapadnopacifi\u010dkom Kineskom moru” koje sjedinjuje Ju\u017eno kinesko more, Isto\u010dno kinesko more i \u017duto more. “Mo\u017eemo koristiti terminologiju poput ‘ju\u017eni sektor Zapadnopacifi\u010dkog Kineskog mora’ kako bismo opisali deo koji je pod kineskim suverenitetom”.Ovo nagove\u0161tava kombinovanje kineskih snaga u Ju\u017enom kineskom moru, Isto\u010dnom kineskom moru i \u017dutom moru pod jedinstvenom Zapadnopacifi\u010dkom mornari\u010dkom komandom.<\/p>\n

Lako je zaklju\u010diti kuda sve ovo vodi: ujedinjenju sa Tajvanom. Pod takvim sistemom, kako to Venmu ocrtava, Tajvan “bi se vratio matici”, suverenitet Kine du\u017e njenih obala “bio bi zaokru\u017een”, a istovremeno “ne bi bio previ\u0161e razvu\u010den”.<\/p>\n

Glavni cilj Pekinga je da pomeri “kinesku liniju kontrole” isto\u010dno od Tajvana. Ovo je moglo da se \u010duje i u govoru predsednika Sija \u0110inpinga ranije ove nedelje, kada je o Tajvanu, zbog svih prakti\u010dnih razloga, govorio kao o glavnoj nagradi. Venmu ovaj cilj opisuje kao stvaranje sredine “u kojoj kineske nuklearne podmornice imaju sposobnost vr\u0161enja kontranapada, izgradnja nosa\u010da aviona mo\u017ee neometano da napreduje, a proizvodi iz kontinentalne Kine mogu efikasno da se izvoze”.<\/p>\n

“BO\u017dANSKI BALANS”<\/p>\n

Jedan od najfascinantnijih delova Venmuovog eseja je to kako pokazuje da uvek postoji prirodna proporcija – neka vrsta “bo\u017eanskog” ili “zlatnog balansa” izme\u0111u tri strate\u0161ke sile u Evroaziji: Evrope, Centralne Azije i Kine. Nakon brze ture kroz uspon i pad imperija, dolazi se do toga da “istorija pokazuje kako na glavnoj zoni kontinenta – izme\u0111u 30 i 60 stepeni severne geografske \u0161irine – mo\u017ee postojati samo 2,5 strate\u0161kih sila”. To zna\u010di da \u0107e jedan od tri glavna prostora uvek biti fragmentiran.<\/p>\n

Istorijski prvi susret politi\u010dkih lidera Kine i Tajvana, Sija \u0110inpinga i Ma Jing Jua, Singapur, 7. novembar 2015.<\/p>\n

Istorijski prvi susret politi\u010dkih lidera Kine i Tajvana, Sija \u0110inpinga i Ma Jing Jua, Singapur, 7. novembar 2015.<\/p>\n

U savremenom dobu bila je retkost da jedna od tri sile “uspe da se pro\u0161iri na indeks od 1,5”. Ranije su samo Tang imperija i Mongolsko carstvo uspeli da se pribli\u017ee tome. Britanska imperija, carska Rusija i SSSR “su osvajali Avganistan i ulazili u Centralnu Aziju, ali je uspeh, kada je postizan, bivao kratkog daha”.<\/p>\n

To kr\u010di stazu za Venmuov argument nad argumentima: “Zakon aureasektora [latinski naziv za “zlatni” sektor; prim. aut.] kao osnove strate\u0161ke snage u Evroaziji poma\u017ee nam da razumemo uzroke razli\u010ditih uspona i padova sila na kontinentu, kao i da prepoznamo granice \u0161irenja kineske sile u Centralnoj Aziji. Shvatiti to je preduslov zrele i uspe\u0161ne diplomatije”.<\/p>\n

Iako se ovo ne mo\u017ee ozbiljno predstaviti kao recept za “kinesku agresiju”, Venmu zadaje jo\u0161 jedan udarac zapadnom geopoliti\u010dkom titanu Makidneru: “Sa svojom genijalnom ma\u0161tom, Makinder je postavio pogre\u0161nu teoriju ‘geografske osovine’ jer nije razmotrio ovaj zakon”. Najkra\u0107e re\u010deno, Kina je klju\u010d za balans u Evroaziji. “U Evropi, fragmentirana zona poti\u010de iz centra, u Aziji se prostire oko Kine. To stavlja Kinu u poziciju prirodnog centra azijske gravitacije”.<\/p>\n

TAMNA STRANA MESECA<\/p>\n

Lako je zamisliti kako Venmuov esej izaziva bombasti\u010dne odgovore zastupnika ameri\u010dke strategije nacionalne bezbednosti koja dodeljuje Kini, kao i Rusiji, uloge opasnih “revizionisti\u010dkih sila”. Profesionalni sinofobi \u010dak poku\u0161avaju da prodaju pri\u010du da \u0107e “propadaju\u0107a Kina” mo\u017eda na kraju “udariti” na SAD. To je pogre\u0161no tuma\u010denje onoga \u0161to je kontra-admiral Luo Juan rekao pro\u0161log meseca u \u0160en\u017eenu: “Sada imamo rakete Dong Feng-21D i Dong Feng-26. To su ubice nosa\u010da aviona. Mo\u017eemo da napadnemo i potopimo jedan od njihovih nosa\u010da aviona. Pretrpeli bi 5.000 \u017ertava. Ako napadnemo i potopimo dva nosa\u010da aviona, \u017ertve \u0107e iznositi 10.000. Da vidimo da li se Sjedinjene Dr\u017eave pla\u0161e ili ne”. Ovo je saop\u0161tenje \u010dinjenica, a ne pretnja. Pentagon zna sve \u0161to je potrebno o opasnosti od “ubica nosa\u010da aviona”.<\/p>\n

Peking ne\u0107e stati sa \u0161tancovanjem ubica nosa\u010da aviona, preure\u0111ivanjem Zapadnog Pacifika i ujedinjavanjem sa Tajvanom. On planira prvu AI (artificial intelligence – ve\u0161ta\u010dka inteligencija) koloniju na Zemlji: podvodnu bazu na velikoj dubini za robotizovane podmornice koje \u0107e u Ju\u017enom kineskom moru u\u010destvovati u nau\u010dnim i vojnim operacijama.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, sletanje lunarne sonde \u010cang 4 na tamnu stranu Meseca se \u010dak mo\u017ee tuma\u010diti kao najekstremnije pro\u0161irenje Inicijative pojas i put. Sve su to delovi gigantske slagalice koja bi trebalo da proizvede novu, sinocentri\u010dnu mapu sveta, koju kineska ratna mornarica ve\u0107 koristi. Ona je objavljena 2013. godine, \u0161to nije slu\u010dajnost, jer je iste godine u Astani i D\u017eakarti prvi put predstavljen plan za Novi put svile.<\/p>\n

Venmu zavr\u0161ava svoj esej time kako se “kineska geopolitika mora udaljiti od ideje da se ‘ne mogu otvoriti usta bez spominjanja anti\u010dke Gr\u010dke'”. To je referenca na \u010duveni Maov govor iz maja 1941, u kojem je predsedavaju\u0107i kritikovao pojedine marksiste i lenjiniste koji su privilegovali zapadnu istoriju – u kojoj je anti\u010dka Gr\u010dka ultimativni simbol – nad kineskom istorijom.<\/p>\n

A ,,Tukididova zamka”? Koje\u0161ta.<\/p>\n

SOTT\/Asia Times<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Istaknuti kineski intelektualac Venmu smatra da Peking ima brojne prednosti u neizbe\u017enoj globalnoj konfrontaciji sa Va\u0161ingtonom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-259471","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259471","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=259471"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259471\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=259471"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=259471"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=259471"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}