{"id":259423,"date":"2019-01-10T07:51:39","date_gmt":"2019-01-10T06:51:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=259423"},"modified":"2019-01-10T07:51:39","modified_gmt":"2019-01-10T06:51:39","slug":"procesi-iz-1918-doveli-su-do-1945","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/01\/10\/procesi-iz-1918-doveli-su-do-1945\/","title":{"rendered":"Procesi iz 1918. doveli su do 1945."},"content":{"rendered":"

\"\"Stogodi\u0161njica progla\u0161enja prve dr\u017eave ju\u017enoslovenskih naroda pokazala se kao propu\u0161tena \u0161ansa da se u ve\u0107oj meri, politi\u010dki nepristrano, uka\u017ee na okolnosti njenog formiranja u kojima su zna\u010dajnu ulogu imali prije svega Srbi iz Srbije, Hrvati i Srbi Pre\u010dani. A 75-godi\u0161njica Drugog zasedanja AVNOJ-a kao osnove za drugu Jugoslaviju pro\u0161la je, sa retkim izuzecima, u jo\u0161 ve\u0107oj \u0161utnji, iako bi se i o socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji itekako trebalo razgovarati i zbog nje i zbog njenog nasle\u0111a. O svemu govori istori\u010dar Goran Vasin, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu \u010dije su oblasti interesa istorija Srba u Habsbur\u0161koj Monarhiji, istorija SPC-a i istorija Srbije i Crne Gore od 18. do 20. veka. Kao autor ili koautor vi\u0161e knjiga i vi\u0161e desetina nau\u010dnih radova, Vasin je u\u010destvovao i na nedavnoj me\u0111unarodnoj konferenciji u Zagrebu \u20181918. u stogodi\u0161njoj perspektivi: stvaranje jugoslavenske dr\u017eave\u2019.<\/p>\n

Kako kao istori\u010dar i gra\u0111anin komentari\u0161ete obele\u017eavanje stogodi\u0161njice formiranja prve zajednice ju\u017enoslovenskih naroda i 75-godi\u0161njice Drugog zasedanja AVNOJ-a i poruke koje su pritom upu\u0107ene?<\/strong><\/p>\n

Kao istori\u010dar nisam u potpunosti zadovoljan na\u010dinom obele\u017eavanja pomenutih godi\u0161njica u javnosti. Smatram da je bilo mesta za vi\u0161e raznovrsnijih manifestacija i tema na koje je bilo potrebno dati odgovore kada su u pitanju ovi veliki i va\u017eni datumi jugoslovenske istorije. Veliki narodi su na velika pitanja iz svoje istorije davali odgovore na valjan na\u010din na prvom mestu zbog sebe, svoje svakodnevice, boljeg razumevanja stvari. Na na\u0161im prostorima to \u010desto nije slu\u010daj i zbog toga se te\u0161ko re\u0161avaju \u010dak i osnovni problemi iz sfere sporta, ekonomije, kulture, po\u0161to nerazja\u0161njena pitanja iz pro\u0161losti u kombinaciji sa politi\u010dkim zloupotrebama optere\u0107uju svakodnevicu.<\/p>\n

Koliko je javnost upoznata sa podacima o Velikom ratu i okolnostima formiranja Kraljevine SHS i koliko je taj deo istorije podlo\u017ean falsifikatima i mitomaniji, ali i zaboravu?<\/strong><\/p>\n

Javnost je nedovoljno upoznata sa na\u010dinom stvaranja Kraljevine SHS ili je \u010desto upoznata s tezama koje slu\u017ee za dnevno-politi\u010dke manipulacije ili zloupotrebe. Najve\u0107i zadatak ozbiljnih istori\u010dara je da upravo progovore javno ili da pi\u0161u na temelju ozbiljnih istra\u017eivanja o na\u010dinu kako je i za\u0161to stvarana Jugoslavija, a i vek kasnije \u010dini mi se da su mnogi skloni da i dalje ovo pitanje svrstavaju u kategoriju klju\u010dnu za politi\u010dke zloupotrebe ili, kao \u0161to ste pomenuli, mitomaniju. Mitomanija je generalno bolest od koje se vrlo te\u0161ko le\u010di i potrebno je dugo vremena da se neke od lansiranih teza ili neistina opovrgnu na kvalitetan na\u010din. Posebno mi je krivo \u0161to neki od kolega prednja\u010de u tom pogledu. Ali tu se ne mo\u017ee puno u\u010diniti, realnost je takva kakva je.<\/p>\n

Kakav je bio polo\u017eaj Srba Pre\u010dana u Austro-Ugarskoj uo\u010di rata, kakve su bile njihove veze sa Kraljevinom Srbijom i koliko je rat pogor\u0161ao njihovu poziciju?<\/strong><\/p>\n

Polo\u017eaj Srba u Austro-Ugarskoj pre rata, posebno od aneksije BiH 1908., ukidanja Crkveno-\u0161kolske autonomije 1912. i pobede Srbije u Balkanskim ratovima, nije bio najpovoljniji. Be\u010dke i pe\u0161tanske politi\u010dke elite smatrale su da je do\u0161lo vreme za kona\u010dni obra\u010dun sa Srbijom, a samim tim ni polo\u017eaj Srba u Monarhiji nije bio isti, o \u010demu, primera radi, svedo\u010di i Veleizdajni\u010dki proces u Zagrebu. Hrvatsko-srpska koalicija bila je pod prismotrom zbog veza sa Kraljevinom Srbijom, tako da su postojale tenzije, koje \u0107e eskalirati posle Sarajevskog atentata. Po\u010detak rata doveo je Srbe u lo\u0161 polo\u017eaj, najpre ukidanjem srpskih listova, hap\u0161enjem odnosno internacijom istaknutih pojedinaca srpske politi\u010dke elite u Monarhiji, dok je u BiH i Sremu bilo i raseljavanja, ali i streljanja civilnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Na konferenciji u Zagrebu pomenuli ste da je u austrougarsku vojsku regrutovano 127.000 Srba. U kojoj su meri oni bili lojalni vojnici i kolika je bila sumnji\u010davost vojnih vlasti prema njima? Postoje li procene koliko je Srba iz austrijske pre\u0161lo u srpsku vojsku?<\/strong><\/p>\n

Broj pre\u010danskih Srba u austrougarskoj vojsci bio je velik. Ipak, mnogi od njih smatrani su nedovoljno lojalnima pa su slu\u017eili u pozadinskim ili intendantskim slu\u017ebama. Sa druge strane, u operacijama u Galiciji i So\u010di mnogi od njih su se isticali i po\u017ertvovano\u0161\u0107u i hrabro\u0161\u0107u, dok je deo njih \u010desto prelazio ruskim jedinicama zajedno sa \u010cesima \u2013 ta se slika mora posmatrati kao kompleksna celina sa puno nijansi, sa mnogo \u017eivotnih pri\u010da vojnika koji su se borili na obe strane u te\u0161kim okolnostima, u ratu koji je to tada bio nezabele\u017een po stradanju ljudstva i materijalnim gubicima. \u0160to se ti\u010de vojnika koji su prelazili u rusku i srpsku vojsku, njihove porodice su \u010desto stradale, tako da su posledice bile velike. Poznata je pri\u010da o Dobrovolja\u010dkoj jedinici\/korpusu od 16.000 vojnika koji se borio na Solunskom frontu.<\/p>\n

Kakve su bile razmere represalija nad Srbima u Sremu, ju\u017enoj Ugarskoj i BiH i da li su te represalije po\u010dinile regularne civilne i vojne vlasti ili, kako bismo danas rekli, paravojne grupe? Koliko su zapravo austrougarske vlasti pribegavale represiji?<\/strong><\/p>\n

Represija nad civilima u Sremu i BiH bila je izrazita u jesen 1914. Sela u Sremu u koja je u\u0161la srpska vojska u septembru 1914. bila su delimi\u010dno raseljena, a stanovni\u0161tvo internirano u logore, naravno, uz montirane sudske procese, kojih je bilo na svakom koraku i u BiH, gde su \u2018\u0161uckori\u2019 vr\u0161ili represiju nad civilnim stanovni\u0161tvom uz prvo ozbiljno stradanje SPC-a, tu mislim na hap\u0161enje i likvidacije sve\u0161tenika u Hercegovini. Broj Srba iz BiH u logorima je bio velik. Dodajmo da je austrougarska na sli\u010dan na\u010din postupala i sa Rusinima, primera radi u Galiciji, gde su likvidacije i hap\u0161enja intenzivno trajali tokom jeseni 1914. Jednostavno, Monarhija nije bila spremna za rat u koji je u\u0161la i otuda sumnji\u010denje i prismotra stanovnika koji su mahom bili lojalni dovodi do njenog ubrzanog raspada. Mnogo podataka na\u0161li smo u arhivima u Be\u010du. Problem je samo \u0161to se \u010ditav vek \u010dekalo na intenzivnije istra\u017eivanje o Pre\u010danima u Velikom ratu.<\/p>\n

U kojoj je meri formiranje Kraljevine SHS bilo na korist Srbima iz Srbije, Srbima Pre\u010danima i Hrvatima, da se zadr\u017eimo na ove tri zajednice?<\/strong><\/p>\n

Korist je bila velika, ali bojim se da elite sva tri naroda nisu do kraja iskoristile priliku za ja\u010du i bolju integraciju ve\u0107, na\u017ealost, za politi\u010dke sukobe i rasprave koje \u0107e na kraju dovesti do tragedija tokom \u010ditavog 20. veka. Problemi koje je Kraljevina SHS nasledila od Monarhije nisu bili lako re\u0161ivi ni u zajednici koja je funkcionisala vekovima kao multinacionalna u daleko stabilnijim okolnostima. Stoga se o 1918. mora razgovarati na nov na\u010din i hladne glave, ina\u010de se vrtimo u za\u010daranom krugu.<\/p>\n

Da li bi druge Jugoslavije bilo bez prve?<\/strong><\/p>\n

Mislim da ne bi. Procesi koji su pokrenuti 1918. doveli su do 1945. \u2013 tako ih moramo posmatrati. Naravno, opet hladne glave i smireno, jer je u pitanju dr\u017eava koje vi\u0161e nema, ali koja je ostavila za sobom veliko nasle\u0111e, i pozitivno i negativno.<\/p>\n

Portal Novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Goran Vasin: Bojim se da elite Srba iz Srbije, Srba Pre\u010dana i Hrvata u Kraljevini SHS nisu do kraja iskoristile priliku za ja\u010du i bolju integraciju ve\u0107, na\u017ealost, za politi\u010dke sukobe i rasprave koje \u0107e na kraju dovesti do tragedija tokom \u010ditavog 20. veka<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-259423","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259423","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=259423"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259423\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=259423"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=259423"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=259423"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}