{"id":259327,"date":"2019-01-08T06:50:32","date_gmt":"2019-01-08T05:50:32","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=259327"},"modified":"2019-01-07T22:57:03","modified_gmt":"2019-01-07T21:57:03","slug":"sta-znaci-biti-marksista","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/01\/08\/sta-znaci-biti-marksista\/","title":{"rendered":"\u0160ta zna\u010di biti marksista?"},"content":{"rendered":"

Autor: Ramsin Canon<\/strong><\/p>\n

\"\"\u0160teta \u0161to ne postoji bolja re\u010d za \u201emarksizam\u201c. Marks li\u010dno je izjavio da \u201enije marksista\u201c ukoliko bi to zna\u010dilo da su neke prezrive interpretacije njegovih teorija o istorijskom materijalizmu i kapitalizmu \u201emarksisti\u010dke\u201c. Deo problema je takav da su teorije i procesi u \u010dijem stvaranju je Marks u\u010destvovao previ\u0161e veliki da bi se svrstali u jedan -izam; Marks je bio filozof (i delimi\u010dno istori\u010dar) politi\u010dke ekonomije, odnosno, u\u010denja o proizvodnji i razmeni u odnosu prema zakonima, obi\u010dajima i dru\u0161tvenim sistemima, \u010dije su teorije pomogle u stvaranju brojnih drugih disciplina i praksi: ekonomije, sociologije, istorije, knji\u017eevnosti i prakti\u010dne politike, izme\u0111u ostalog.<\/p>\n

Najbli\u017ea analogija koje se mogu dosetiti je ono \u0161to bismo danas nazvali \u201edarvinizmom\u201c, teorije devetnaestovekovnog biologa \u010carlsa Darvina. Darvin nije izmislio biologiju, paleontologiju, genetiku ili bilo koju od brojnih disciplina i u\u010denja na koje je uticao \u201eDarvinizam\u201c. Zapravo, postoje mnogi aspekti klasi\u010dnog \u201edarvinizma\u201c \u2013 teorija i zaklju\u010daka donetih od strane Darvina i njegovih pristalica \u2013 koje su potpuno revidirane ili odbijene od strane ljudi koji sebe i dalje smatraju \u201edarvinistima\u201c. Od kad je Darvin objavio O poreklu vrsta i Postanak vrsta, stotine, ako ne i hiljade, nau\u010dnika i filozofa je pro\u0161irilo i pobolj\u0161alo Darvinovu teoriju (takozvana \u201emoderna sinteza\u201c) \u2013 \u0161to je o\u010digledno bilo neophodno s obzirom na to da, tokom Darvinovog \u017eivota, nije postojao \u0161iri koncept molekularne genetike.<\/p>\n

Korisno je misliti o marksizmu na isti na\u010din. Marksizam ne predstavlja detaljan plan za stvaranje socijalizma. Marksizam nije filozofija morala, na na\u010din na koji su filozofi prosvetiteljstva i njihovi potomci \u2013 kao \u0161to je D\u017eon Rols \u2013 poku\u0161ali da izgrade eti\u010dke sisteme od prvobitnih principa kako bi odredili \u0161ta je ono \u0161to je \u201enajpravednije\u201c. Me\u0111utim, to nas ne u\u010di da se uklju\u010dimo u nasilnu pobunu.<\/p>\n

Marks nam je, kroz analizu ljudskog dru\u0161tva, pru\u017eio razumevanje zakona koji upravljaju dru\u0161tvenim razvojem, kao i razumevanje tokova istorije. Njegove teorije o alijenaciji i klasnoj borbi prikazuju se kao uzroci ljudske mizerije i prepreke ljudskom napretku. To je \u201eistorijski materijalizam\u201c koji predstavlja najja\u010du nit njegovog rada. Istorijski materijalizam je, jednostavno govore\u0107i, teorija o razvoju ljudskih dru\u0161tava u skladu sa \u201eproizvodnim silama\u201c, i karakteristikama dru\u0161tva koje su, u krajnjoj liniji, u odnosu sa\u00a0 proizvodnim silama. Ljudi \u0107e, kao klasa, biti \u201eu odnosu\u201c sa sistemom proizvodnje. Stoga, jezgro svih sukoba u dru\u0161tvu bio je sukob izme\u0111u klasa koje se nalaze na suprotnim polovima proizvodnog sistema \u2013 to \u010dini dijalekti\u010dki deo njegove teorije.<\/p>\n

Kao \u0161to ni Darvin nije bio prvi \u201eevolucionista\u201c, tako ni Marks nije, ni u kom slu\u010daju, bio prvi socijalista. Kao \u0161to va\u017ei i za Darvina i re\u010d \u201eevolucija\u201c, tako je i \u201esocijalizam\u201c imao sasvim drugo zna\u010denje pre Marksa. Socijalizam je bio moralni poredak, ukorenjen u hri\u0161\u0107anskim vrednostima, utopijski po svom karakteru i opravdan na temelju onoga \u0161to je \u201efer\u201c i \u201epravo\u201c. Marks i Engels su proveli dobar deo svojih aktivnih godina diferenciraju\u0107i svoje teorije od prvobitnih teorija \u201eutopijskog\u201c socijalizma izgra\u0111enog na moralnom ube\u0111enju \u2013 Engels je oti\u0161ao toliko daleko u tome da je objavio op\u0161iran pamflet na tu temu.<\/p>\n

Darvin je revolucionizovao postoje\u0107e teorije o \u201eevoluciji\u201c tako \u0161to je predstavio koncept prirodne selekcije tokom geolo\u0161kog vremena \u2013 bilo bi bolje da je ostao zapam\u0107en po teoriji prirodne selekcije nego evolucije; rani naziv njegove knjige Poreklo vrsta bio je Prirodna selekcija. Na isti na\u010din, Karl Marks je preuzeo postoje\u0107e istorijske i filozofske analize ljudskog dru\u0161tva i politi\u010dke ekonomije i primenio objektivni pristup, na kom je razvio teoriju istorijskog materijalizma\/dijalekti\u010dkog materijalizma.<\/p>\n

Ono \u010demu nas marksizam u\u010di jeste da pristupimo pitanjima o dru\u0161tvu sa materijalne strane: kako ljudski \u017eivot istrajava? Proizvodnjom dobara i usluga neophodnih za \u017eivot. Kako se ove stvari proizvode u kapitalisti\u010dkom dru\u0161tvu? Eksploatacijom rada radni\u010dke klase, odnosno, zahtevanjem od jedne klase ljudi da stvori vrednost tako \u0161to \u0107e prodati svoj rad kao robu, drugoj klasi. Koji je rezultat ovog sistema? Rezultat je takav da su radnici \u201eotu\u0111eni\u201c od sopstvenog rada, \u0161to zna\u010di od ve\u0107ine svog budnog dela \u017eivota, od kojih je konstantno zahtevano da proizvedu sve vi\u0161e i vi\u0161e sa sve prekarnijim pristupom sredstvima za \u017eivot.<\/p>\n

Ukoliko \u017eelimo da se uklju\u010dimo u politi\u010dko takmi\u010denje i analizu onoga \u0161to bi Marks nazvao \u201epoliti\u010dka ekonomija\u201c, eksplanatorna mo\u0107 marksizma nema alternativu. Stoga, razumem oprez mnogih socijalista ili socijal-demokrata kada se govori o \u201emarksizmu\u201c: Marksov fokus na klasnu \u201eborbu\u201c, na \u201ezbacivanje\u201c kapitalisti\u010dke klase, i \u201ediktaturu proletarijata\u201c, sve je to ne\u0161to \u0161to modernim ameri\u010dkim u\u0161ima mo\u017ee predstavljati recept za nasilje i autoritarizam.<\/p>\n

Va\u017eno je razumeti \u0161ta je Marks mislio pod ovim terminima.<\/p>\n

Klasna borba ne zna\u010di nu\u017eno barikade na ulicama i grupnu egzekuciju plutokrata. Istorijska \u010dinjenica je da ove stvari mogu proiza\u0107i iz klasne borbe; ali \u201eborba\u201c o kojoj Marks pri\u010da predstavlja dru\u0161tveno i politi\u010dko takmi\u010denje me\u0111u klasama, koje je uvek prisutno: u obliku zahteva za pove\u0107anje nadnica, peticija, promene zakona, \u0161trajkova, protesta, sve do oru\u017eane pobune. U Manifestu, Marks opisuje kako \u0107e ponekad kapitalisti podle\u0107i zahtevima demonstracija i \u0161trajkova; slede\u0107i put \u0107e pru\u017eati otpor sve dok se ustupci ne naprave silom. Samo relativna snaga obeju strana predodre\u0111uje prirodu borbe. Su\u0161tina Marksovog metoda je razumeti da je borba inherentna kapitalisti\u010dkom sistemu; ona je objektivna. Strategija koju socijalisti odaberu zavisi od mnogih faktora, uklju\u010duju\u0107i i metode koje su im omogu\u0107ene da postignu promene u sistemu \u2013 ona je subjektivna. Svi\u0111alo nam se to ili ne, na\u010din na koji se roba proizvodi u kapitalizmu uvek \u0107e zahtevati borbu izme\u0111u klasa; radnici \u0107e tra\u017eiti vi\u0161e, kapitalisti \u0107e hteti da oni imaju sve manje i manje.<\/p>\n

\u0160to se \u201ezbacivanja\u201c ti\u010de, Marks prou\u010dava uru\u0161avanje prethodnih proizvodnih sistema i stvaranje novih: od lova\u010dko-sakuplja\u010dkog ka vojnim, zatim ropskim dru\u0161tvima i kraljevstvima, ka feudalizmu i onda ka kapitalizmu. Ta\u010dno je da su ove tranzicije uglavnom bile obele\u017eene periodima nasilnog takmi\u010denja; ali (kao i sa darvinizmom) istorijske studije su pokazale da nasilni i iznenadni izlivi gneva nisu glavni ili jedini na\u010dini promene. Zapravo, decenije, a nekada i vekovi, bili su potrebni da se manje promene vremenom akumuliraju i izvr\u0161e pritisak na postoje\u0107e sisteme i donesu bitne promene. To je naro\u010dito ta\u010dno za kapitalizam, koji je nastao u Evropi, ali ne u jednom momentu nakon \u0161to su Francuzi obezglavili jedan broj plemi\u0107a, ve\u0107 je nastao kroz du\u017ei vremenski period koji je otpo\u010deo jo\u0161 u 14. veku. Razvoj dr\u017eavnih kraljevina, \u201eslobodnih\u201c trgova\u010dkih gradova, postepenih promena u tehnologiji, pobolj\u0161anja u komunikaciji i logistici i promene u pravnim sistemima erodirali su temelje feudalizma; Francuska revolucija bila je deo mnogo du\u017eeg i \u0161ireg procesa promene.<\/p>\n

Ideja koja je mo\u017eda najvi\u0161e pogre\u0161no shva\u0107ena jeste ideja \u201ediktature proletarijata\u201c, koji dolazi iz Manifesta i dela koji se zove Kritika Gotskog programa, ali je \u010desto tuma\u010dena prema interpretacijama kasnijih teorija Vladimira Lenjina. Diktatura proletarijata ne zna\u010di revolucionarni teror prema klasnim neprijateljima i smrt slobode. To zna\u010di ne\u0161to veoma jednostavno: pogledajte oko sebe. Da li vidite kako u \u201eslobodnotr\u017ei\u0161nim\u201c demokratijama\u00a0 politi\u010dka mo\u0107 je monopolizovana (ili skoro monopolizovana) od strane vlasni\u010dkih klasa? \u201eDiktatura\u201c proletarijata ovo samo preokre\u0107e. Za marksiste, diktatura proletarijata jednostavno zna\u010di period u kom je politi\u010dka mo\u0107 u dru\u0161tvenom vlasni\u0161tvu, u korist radni\u010dke klase. Dolazak do ove ta\u010dke zahteva od radni\u010dke klase da shvati da je ona jedinstvena klasa, koja deluje prema sopstvenim interesima. Nije neophodno uz to sprovesti i nasilnu revoluciju.<\/p>\n

Diktatura je lo\u0161a. Danas \u017eivimo u jednom obliku diktature: diktature od strane kapitalisti\u010dke klase. To ne zna\u010di da radni\u010dka klasa nema nikakvu slobodu; ve\u0107 da su, dr\u017eave u kojima \u017eivimo, organizovane tako da \u0161tite kapitalisti\u010dki sistem dru\u0161tvenih odnosa. Neki ljudi mogu posedovati sredstva za proizvodnju, a mi ostali moramo prodati svoj rad kako bismo pre\u017eiveli. Diktatura proletarijata ovo preoblikuje: ona organizuje dr\u017eavu kako bi \u010duvala dru\u0161tveno vlasni\u0161tvo nad sredstvima za proizvodnju.<\/p>\n

Marks i Engels su bili kriti\u010dni prema moralnim i \u201epravednim\u201c argumentima u korist socijalizma jer su bili neistorijski; nedostajale su im istinske racionalne osnove, i stoga su oni oblikovani ideologijom vladaju\u0107e klase. To nije jedinstveno za Marksa, naprotiv: savremeni filozof, Bernard Vilijams (koji li\u010dno nije socijalista) je me\u0111u klju\u010dnim filozofima morala koji se protive ideji da mo\u017eemo razumom do\u0107i do moralnosti. Istorijski, proizvodne sile \u2013 \u010dinjenica koja odre\u0111uje ljudski napredak \u2013 nikada nisu bile upostavljene eti\u010dkim pravilima; one su zahtevale uklju\u010divanje u borbu \u2013 u politi\u010dko takmi\u010denje. Marks nije poku\u0161avao da isprovocira ljude ka nasilju. On je samo otkrio da proizvodne sile stvaraju klasnu borbu, koja \u0107e se okon\u010dati u promeni proizvodnih sila.<\/p>\n

Kao sa socijalistima post-marksistima, tako i sa biolozima post-darvinistima, mi tek prihvatamo materijalnu stvarnost sistema u kom \u017eivimo. Proizvodne sile temelje se na eksploataciji kojom se izvla\u010di \u201evi\u0161ak vrednosti\u201c i zahteva komodifikovani rad koji otu\u0111uje radnike. Borba je inherentna kapitalisti\u010dkom sistemu. Tek kada radnici postanu svesni sebe kao klase i krenu da deluju u sopstvenom interesu, onda \u0107e mo\u0107i da delaju u cilju uru\u0161avanja sistema. Ne postoji duboko pitanje moralnosti ovde; ovde se ne radi o pravednosti. Radi se o borbi izme\u0111u onih koji kontroli\u0161u sopstvenu sudbinu i nisu otu\u0111eni od svojih sredstava za \u017eivot (kapitalisti) i onih koji \u017eele takvo stanje za sebe, ali im to nije dozvoljeno (radni\u010dka klasa).<\/p>\n

Pone\u0161to i o nasilju. Kao i ve\u0107ina ljudi, gnu\u0161am se nasilja. Nasilje degradira svoje po\u010dinioce i\u00a0 \u010dini \u0161tetu svojim \u017ertvama. Marks ne zagovara nasilje, iako ga tretira kao o\u010digledan, zajedni\u010dki ishod perioda dramati\u010dnih promena proizvodnih sila \u2013 tj. u periodima \u201ezbacivanja\u201c. Moramo se zapitati da li je nasilje ikad izbegnuto tokom velikih dru\u0161tvenih promena, kao i odakle je ono dolazilo. Uzmimo u obzir pokret za gra\u0111anska prava u SAD, koji se u istoriji pamti kao najbolji primer promene putem \u201enenasilja\u201c. Ali, nije li bilo nasilja? \u010cinjenica je da je dr\u017eava, kao i individue, reagovala na zahteve crna\u010dke ameri\u010dke populacije putem nasilja. Nasilje je postojalo u vreme Pokreta za gra\u0111anska prava; ali ono nije ispoljeno na velikoj razini od strane onih koji su zahtevali svoja prava. Ali, kada su ti zahtevi ostvareni, postojalo je \u201enasilje\u201c druge vrste \u2013 kada je dr\u017eava gonila i hapsila grupe koje su \u0161irile mr\u017enju, kao \u0161to je Klan na primer, \u0161to je bio vid dr\u017eavnog \u201enasilja\u201c koji bismo smatrali opravdanim. Da ne spominjemo da su napadi na borce za slobodu, bez obzira da li su bili jaha\u010di slobode, advokati za ljudska prava ili osobe koje su \u0161titile svoj dom od lin\u010d bandi, uvek podrazumevale nasilje.<\/p>\n

\u0160ta je sa radni\u010dkim pokretom? Od privatnih \u010duvara preko lokalne policije do federalne vojske, nasilje je stalno primenjivano na one koji su se uklju\u010divali u borbu za svoja prava na radnim mestima. Radni\u010dki pokret u SAD je naro\u010dito obele\u017een nasiljem, \u010dak i vi\u0161e od svojih kolega iz Evrope, naro\u010dito u planinskim delovima Zapada gde su rudarski i energetski koncerni redovno zvali oru\u017eane sile da rasture \u0161trajkove. Radnici su se borili putem \u0161trajkova i protesta; a reakcija je bila nasilje.<\/p>\n

U istorijskoj borbi, oni koji su odaniji sistemu pod napadom su oni koji prvi odgovaraju nasiljem. Biti marksista ne zahteva verovanje u oru\u017eanu pobunu, nasilnu promenu ili autoritarizam u stvaranju novog sveta. To zna\u010di samo prihvatanje ne\u010dega \u0161to ve\u0107 postoji kao \u010dinjenica: klasna borba. Taktike i strategije koje radnici primenjuju da pove\u0107aju klasnu svest i deluju u cilju okon\u010danja ugnjeta\u010dkog sistema na\u0161e su da ih odredimo.<\/p>\n

Razumeti za\u0161to je savremeni socijalizam upleten sa marksizmom zna\u010di razumeti kako se istorija kre\u0107e i kako \u0107e se kretati, ne temelji se na moralnim argumentima koje zastupamo, ve\u0107 na objektivnim uslovima u kojima \u017eivimo. Radnici se ne\u0107e boriti protiv apstraktnih principa ve\u0107 protiv ljudskih bi\u0107a sa materijalnim interesima. U svom 18. Brimeru Luja Napoleona, Marks je napisao da \u201eljudi prave sopstvenu istoriju, ali ne onako kako bi oni \u017eeleli\u201c. Mo\u017eemo promeniti svet samo ako stvarno razumemo postoje\u0107e snage oko nas. Ukoliko \u017eelimo da promenimo svet, moramo biti u njemu, da gradimo iz njega; da bismo stvarno bili u njemu, moramo ga razumeti. To je ono \u0161to nas \u010dini marksistima.<\/p>\n

Novi plamen<\/a>\/Jacobin<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ukoliko \u017eelimo da promenimo svet, moramo biti u njemu, da gradimo iz njega; da bismo stvarno bili u njemu, moramo ga razumeti. To je ono \u0161to nas \u010dini marksistima<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-259327","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259327","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=259327"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259327\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=259327"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=259327"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=259327"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}