{"id":259248,"date":"2019-01-07T07:00:39","date_gmt":"2019-01-07T06:00:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=259248"},"modified":"2019-01-06T09:42:52","modified_gmt":"2019-01-06T08:42:52","slug":"drzava-ubija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/01\/07\/drzava-ubija\/","title":{"rendered":"Dr\u017eava ubija"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Prema ovom neobi\u010dno omiljenom sociologu predsednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a, dr\u017eave su forme ljudskog dru\u0161tvenog organizovanja koje su su\u0161tinski stvorene da bi sprovodile nasilje nad ljudima. U idealnom smislu, ovo nasilje slu\u017ei tome da spre\u010di kriminalce i osujeti osvaja\u010de da ostvare svoje zle i naopake namere.<\/p>\n

Me\u0111utim, u istorijskoj realnosti, ve\u0107ina dr\u017eava na svetu bile su brutalne despotije i hiljadama godina su se izda\u0161no odavale nasilju prema svojim gra\u0111anima i raspojasano zloupotrebljavale ovaj monopol na upotrebu sile. Zato je politikolog Rudolf Ramel skovao termin \u201edemocid\u201c za masovna ubistva od strane vlasti, izra\u010dunav\u0161i da su dr\u017eave samo u 20. veku na razli\u010dite na\u010dine poubijale oko 212 miliona sopstvenih gra\u0111ana (mahom su to bili re\u017eimi Staljina i Maoa). Dok je broj stradalih u ratu u istom stole\u0107u, uklju\u010duju\u0107i tu i ona dva svetska, bio oko 41 milion. Naprosto, uz zarazne bolesti, dr\u017eava je bila i ostala najve\u0107i ubica \u010dove\u010danstva.<\/p>\n

Prve slo\u017eene dr\u017eave bile su totalitarne despotije \u010diji su vladari arbitrarno i neka\u017enjivo ubijali svoje podanike u hektolitrima. \u010cim se pojavi poljoprivreda, pojavi se i neka vlast koja ognjem i ma\u010dem kontroli\u0161e vi\u0161kove hrane i njene rmba\u010de\u0107e proizvo\u0111a\u010de. Dok sami vladari \u017eive u bogatstvu i luksuzu i sa ogromnim haremima.<\/p>\n

Dokazi za ovo pronalaze se u svakom kutku sveta: me\u0111u Sumerima, Vaviloncima, Spartancima, Hebrejima, Rimljanima, Samoancima, Fid\u017eijcima, Kmerima, Astecima, Inkama, afri\u010dkim kraljevstvima. Navodno mudri kralj Solomon imao je 700 \u017eena i 300 konkubina, a predlo\u017eio je da re\u0161i izvesnu raspravu oko maj\u010dinstva tako \u0161to \u0107e pogubiti bebu o kojoj se tu radi (\u0161to zovemo \u201eSolomonskim re\u0161enjem\u201c). Su\u0161tina pri\u010de o \u0160eherezadi bila je u persijskom kralju koji je svaku no\u0107 ubijao novu nevestu. Jednako legendarni indijski kralj Nara\u0161imhadev zahtevao je da mu 1.200 zanatlija izgrade hram za 12 godina, a u suprotnom \u0107e ih sve pogubiti. U pitanju je mitologija, ali i krajnje ilustrativna moralna pouka drevnih politi\u010dkih narativa o dr\u017eavi i vlasti. Vladar je neko ko je ohol, ta\u0161t, \u0107udljiv, neura\u010dunljiv i mo\u0107an, te je bolje \u0107utati, ne zamerati se i strpljivo podnositi njegovu samovolju.<\/p>\n

A i primera iz realne istorije ima tu\u0161ta i tma. Rimski carevi su u \u010duvenom Koloseumu pogubili oko 400 hiljada ljudi, neretko sa nezamap\u0107enom brutalno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Vezane nage \u017eene su silovane i na njih su pu\u0161tane divlje \u017eivotinje, hri\u0161\u0107ani i robovi su saka\u0107eni i ubijani, ili su gladijatori jedni druge masakrirali u poku\u0161aju da pre\u017eive do sutra. \u201eHleba i igara\u201c mo\u017eda je ve\u0161t slogan politi\u010dke propagande, ali se iza njega krije te\u0161ko zamisliva orgija nasilja i krvoproli\u0107a. I zato je selfi sa napu\u0107enim usnama ispred Koloseuma za Instagram verovatno sli\u010dno neprimeren kao i selfi ispred Au\u0161vica. A nije se mnogo toga promenilo ni \u010ditavih hiljadu i kusur godina kasnije. Primera radi, ljubomorni Henri VIII pogubio je dve svoje \u017eene, nekoliko njihovih navodnih ljubavnika, mnoge svoje prve savetnike (poput Tomasa Mora i Tomasa Kromvela) i na desetine hiljada drugih ljudi. Starog momka svoje \u017eene bio je obesio za vrat, izvadio mu creva, kastrirao ga, odrubio mu glavu, i isekao na \u010detiri dela.<\/p>\n

A i Henrijeva \u0107erka, \u201eKrvava Meri\u201c, svoj nadimak nije dobila zato \u0161to je u votku dodavala sok od paradajza, ve\u0107 zato \u0161to je na loma\u010di spalila oko 300 protestanata. Naprosto, dr\u017eava je masovno ubijala hri\u0161\u0107ane, pa jeretike, pa protestante, kada u me\u0111uvremenu nije lovila ve\u0161tice.<\/p>\n

Naravno, vlast je sa najve\u0107om \u017eestinom i stra\u0161\u0107u oduvek progonila svoje politi\u010dke protivnike i konkurente. \u010cak je i Dante tzv. \u201eizdajnike dr\u017eave\u201c smestio u poslednji, deveti, i najbrutalniji krug Pakla. Me\u0111utim, ovaj progon bio je tu sa dobrim razlogom, po\u0161to je politi\u010dko ubistvo stole\u0107ima bilo karakteristi\u010dna metoda za preuzimanje vlasti.<\/p>\n

\u010cuveni Julije Cezar bio je samo jedan od 34 rimska cara koje su ubili stra\u017eari, visoki zvani\u010dnici ili srodnici (od ukupno 49 careva koji su vladali Rimom do podele carstva). Zatim, kriminolog Manuel Ajsner sa Kembrid\u017ea izra\u010dunao je da je izme\u0111u 600. i 1800. godine u Evropi ubijen svaki osmi kralj dok je bio na vlasti, mahom od strane plemi\u0107a koji su \u017eeleli da ga svrgnu i da sami zasednu na tron. I nisu to bili moderni politi\u010dki atentatori i teroristi koji \u017eele da prenesu odre\u0111enu politi\u010dku poruku, ve\u0107 puki \u010dlanovi politi\u010dke elite hroni\u010dno gladni mo\u0107i i vlasti. Dakle, politi\u010dke vo\u0111e su se ubijale me\u0111u sobom i organizovale su masovno nasilje prema svojim gra\u0111anima kroz celu istoriju. Vladari su svoje podanike komotno ubijali, mu\u010dili, zatvarali, izgladnjivali ili izrabljivali do smrti jo\u0161 od izgradnje Keopsovih piramida, sve do izgradnje kapitalizma ili komunizma po rudnicima u Man\u010desteru, te kolhoza i sovhoza po Sovjetskom Savezu.<\/p>\n

Da li onda zaista treba da nas iznena\u0111uju (poku\u0161aji) ubistva od strane dr\u017eavnih ili paradr\u017eavnih aparata sile u savremenoj Srbiji? I to u svim vlastima \u2013 Milo\u0161evi\u0107a, DOS-a i Vu\u010di\u0107a? Na primer, atentati na Vuka Dra\u0161kovi\u0107a (1999), Zorana \u0110in\u0111i\u0107a (2003) i Olivera Ivanovi\u0107a (2018), odnosno na novinare Slavka \u0106uruviju (1999), Dejana Anastasijevi\u0107a (2007) ili Milana Jovanovi\u0107a (2018)? Ili nedavno brutalno prebijanje Borka Stefanovi\u0107a u Kru\u0161evcu, te policijsko ubistvo Davida Dragi\u010devi\u0107a u Banja Luci?<\/p>\n

Ali i smanjivanja plata, penzija i porodiljskih naknada, plja\u010dka\u0161ki otete fabrike, te \u0161trajkovi gla\u0111u, pelene i samoubistva radnika, koruptivne nabavke pla\u0107ene na\u0161im novcem, saobra\u0107ajne nesre\u0107e zbog skaradne signalizacije, mini-hidrocentrale, beskrajno duge liste \u010dekanja u bolnicama i ostale tihe i spore ubice nevatrenim oru\u017ejem? Da li su politi\u010dko nasilje, despotizam, autokratija i ostale \u201ekrvave ko\u0161ulje\u201c sudbina gra\u0111ana u politi\u010dkoj zajednici koju zovemo dr\u017eavom? Ne, nisu, ili bar nisu vi\u0161e. Jer, u 17. i 18. veku, ne\u0161to novo se bilo otkrilo, provalilo i dramati\u010dno promenilo. Mudri ljudi ovog doba poput Hobsa, Spinoze, Loka, Voltera, Rusoa, D\u017eefersona, Medisona i mnogih drugih, prestali su da uzimaju vlast zdravo za gotovo.<\/p>\n

Dr\u017eavu vi\u0161e nisu smatrali organskim i neodvojivim delom dru\u0161tva, a njene vladare za portparole boga na zemlji. Jer, o jeresi, dr\u017eavu su zapravo izmislili i dogovorili ljudi. I ona slu\u017ei tome da tim istim ljudima olak\u0161a \u017eivote \u2013 a ne obrnuto. Nigde to nije prostije i mo\u0107nije izre\u010deno nego u ameri\u010dkoj Deklaraciji o nezavisnosti (1776): misija vlasti je da svim ljudima obezbedi \u017eivot, slobodu i potragu za sre\u0107om. I zato drangulije kao \u0161to su podela na tri grane vlasti, zato Ustav i fer su\u0111enje, zato izbori i demokratija, zato ljudska i gra\u0111anska prava, zato sloboda govora i izra\u017eavanja. Zato \u010dak i pravo na oru\u017eje (kako bi se svrgnula svaka budu\u0107a tiranska vlast), \u0161ta god o monopolu na silu drobio Veber.<\/p>\n

Dakle, ako zauzmemo jedan istori\u010dniji, \u0161iri pogled od onog zagledanog u sopstveni pupak, uvide\u0107emo koliko su ove politi\u010dke institucije raspame\u0107uju\u0107i velike i va\u017ene. Kao i da je njihovo otkri\u0107e po svom zna\u010daju i prate\u0107em blagostanju ravno otkri\u0107u to\u010dka, vatre, penicilina ili interneta. A, uzgred, njih nisu otkrili ni stari Grci, ni kineski mandarini, ni ruski klasici, ve\u0107 britanski, francuski i ameri\u010dki prosvetitelji. Otkrio ih je moderni Zapad. Drugim re\u010dima, sve do nedavno, dr\u017eave jesu bile li\u010dno vlasni\u0161tvo onog suverena koji je na svojoj pr\u0107iji tada radio \u0161ta je hteo. To jest, funkcionisale su i delovale kao mafija\u0161ke organizacije. U njima se vladar ili \u201edon\u201c koristio nasiljem, zastra\u0161ivanjem i finansijskim reketiranjem stanovni\u0161tva, eksploati\u0161u\u0107i gra\u0111ane u zamenu za \u201eza\u0161titu\u201c od suseda ili od njih samih. I ubijao ih je po volji. A tako je i danas u delovima tzv. \u201eneuspelih dr\u017eava\u201c poput Somalije, Sudana, Avganistana i Konga u kojima vedre i obla\u010de lokalni \u201egospodari rata\u201c.<\/p>\n

Tribalisti\u010dka i pretpoliti\u010dka dru\u0161tvena organizacija na \u010delu sa poglavicom i njegovom pratnjom, a koji posredstvom nasilja i straha vladaju nad \u010ditavim dru\u0161tvom, jedan je krajnje \u017eilavi dru\u0161tveni aran\u017eman. A recidivi doti\u010dnog ve\u0161to pre\u017eivljavaju i u neliberalnim demokratijama poput na\u0161e.<\/p>\n

Zbog svega ovoga, odbrana krhke i lomljive demokratije u Srbiji postaje toliko va\u017ena. Naravno, posve je drugo (ali i va\u017eno) pitanje da li to uop\u0161te razumeju oni koji pozivaju na njenu odbranu po ulicama Beograda od subote do subote, a bez jasnog plana i vizije. \u201eFer i po\u0161teni izbori\u201c, \u201evladavina prava\u201c ili \u201eslobodni mediji\u201c nisu samo seksi fraze koje mogu zgodno da poslu\u017ee za poslovi\u010dno rotiranje Kurte i Murte na vlasti. Na\u017ealost, Srbija jeste zemlja sa tankom tradicijom demokratije i politi\u010dkog pluralizma. I sami gra\u0111ani su ti koji naduvavaju dr\u017eavu i prenapumpavaju svoje vladare u ne\u0161to ve\u0107e od njih samih. Umesto da vladare posmatraju kao slu\u017ebenike koji su tu da, po ugovoru na odre\u0111eno vreme, urade neki posao za same gra\u0111ane. Kako to veli odli\u010dni internet \u201emim\u201c: \u201eDositej je u Srbiju doneo krompir i prosvetiteljstvo.<\/p>\n

Krompir se primio\u201c. Logika \u201eDr\u017eava, to sam ja\u201c ovde je trajnija i tradicionalnija od paprika\u0161a i proje. Jer, ba\u0161 kao i taj krompir, i paprika i kukuruz dolaze iz Amerika. Sloboda od straha, despotizma i od politi\u010dkog nasilja nije ne\u0161to \u0161to se, kada je jednom osvojena ili zapisana, prenosi sa generacije na generaciju. Ona nije poput genoma, prezimena, maj\u010dinog mleka ili neuni\u0161tivih \u201eLego\u201c kockica. Ve\u0107 se mora stalno i iznova graditi, osvajati, \u010duvati, negovati, \u0111ubriti i zalivati. I razumeti. Mi, gra\u0111ani, smo ti koji su poslodavci, \u0161efovi i gazde \u2013 dr\u017eavi i vlasti. U suprotnom \u0107e nas ponovo izrabljivati i ubijati po piramidama, koloseumima, inkvizicijama, gulazima, te loma\u010dama za ve\u0161tice i politi\u010dke jeretike.\u2019<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dr\u017eava, kako je to pronicljivo ustvrdio veliki sociolog Maks Veber, pre svega je institucija koja ima monopol na legitimnu upotrebu nasilja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-259248","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259248","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=259248"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259248\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=259248"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=259248"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=259248"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}