{"id":259014,"date":"2018-12-31T18:17:49","date_gmt":"2018-12-31T17:17:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=259014"},"modified":"2018-12-31T18:17:49","modified_gmt":"2018-12-31T17:17:49","slug":"medijski-nepismeni-balkan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/12\/31\/medijski-nepismeni-balkan\/","title":{"rendered":"Medijski (ne)pismeni Balkan?"},"content":{"rendered":"

Autorka: prof. dr Dubravka Vali\u0107 Nedeljkovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"Medijska pismenost na Balkanu do nedavno nije bila prioritet donosilaca odluka. O tome svedo\u010di i Drugi godi\u0161nji indeks medijske pismenosti<\/a> Instituta za otvoreno dru\u0161tvo iz Sofije prema kojem od 35 analiziranih, ve\u0107ina zemlja Zapadnog Balkana su na za\u010delju. Prema ovom istra\u017eivanju \u201eSlovenija se nalazi na 11 mestu, Hrvatska je na 24 mestu, Srbija na 29, Crna Gora na 31, BiH na 32, a Makedonija na poslednjem, 35 mestu\u201c. To ukazuje i na stepen slobode medija, porast senzacionalizma i la\u017enih vesti ali naprosto i nezainteresovanost auditorijuma za istinsko razumevanje medija.<\/p>\n

Neprepoznavanje ovih fenomena je pogubno za demokratsko dru\u0161tvo stoga je zagovaranje medijskog opismenjavanja jedan od prioriteta danas na Balkanu. Istovremeno dnevne prakse u svakoj od posmatranih zemalja su u nekim segmentima potpuno razli\u010dite, a opet u drugim sasvim sli\u010dne. Tako na primer \u201emedijska pismenost u BiH<\/a> je na vrlo niskom nivou, kako u pogledu kriti\u010dkog pristupa medijskim sadr\u017eajima, tako i u pogledu kori\u0161tenja medijskih potencijala u informativne i edukativne svrhe\u201c, a za Makedoniju se tvrdi<\/a> da je \u201eposlednja po medijskoj pismenosti, kao i po poverenju javnosti u medije\u201c.<\/p>\n

Medijska pismenost u skolama<\/strong><\/p>\n

Ipak, istini za volju, u poslednjih nekoliko godina u\u010dinjen je vidljiv pomak u ovoj oblasti i to pre svega u medijskom opismenjavanju prosvetnih radnika i u\u010denika.<\/p>\n

Crna Gora je jedina od posmatranih zemalja koja je, kao izborni predmet uvela medijsku pismenost u \u0161kole, ali nakon po\u010detnih uspeha opada interesovanje kod u\u010denika.<\/p>\n

Nosilac aktivnosti medijskog opismenjavanja je, na primer, i u Hrvatskoj i Sloveniji, Agencij\u0430 za elektronske medije koja je sa\u010dinila temeljan plan za promociju, senzibilizaciju i implementaciju medijske pismenosti kako u obrazovni sistem, tako i u celom dru\u0161tvu.<\/p>\n

U Srbiji je nosilac aktivnosti avod za obrazovanje i vaspitanje (ZUOV) koji je pripremio sve za eksperimentalno uvo\u0111enje programa medijskog opismenjavanja najpre u prve razrede srednjih \u0161kola i to ve\u0107 od septembra 2018.<\/p>\n

U Bosni i Hercegovini u osnovnim \u0161kolama ne postoji predmet medijska pismenost, ali je, barem formalno, u nekim predmetima predvi\u0111eno da se razgovara o temama takozvanog medijskog obrazovanja.<\/p>\n

Po istra\u017eivanju autorice Lee Taji\u0107 (2013) \u201enajvi\u0161e predvi\u0111enih medijskih tema u Zajedni\u010dkoj jezgri nastavnih planova i programa za osnovne \u0161kole u Federaciji BiH je u predmetu bosanski\/srpski\/hrvatski jezik. Tu je predvi\u0111eno da se o medijima razgovara kroz nastavnu kategoriju medijske kulture.<\/p>\n

U Sloveniji medijska pismenost sastavni je deo devetogodi\u0161njeg obrazovanja i izu\u010dava se u sedmom, osmom i devetom razredu kao izborni predmet. Slovenija je tako u grupi zemalja koje su razumele zna\u010daj institucionalnog medijskog opismenjavanja poput, na primer, Australije, Finske, Danske, Kanade, Ma\u0111arske, Nema\u010dke, Norve\u0161ke, Irske, \u0160vedske i Velike Britanije.<\/p>\n

Nakon gotovo dve decenije donatori ponovo prepoznaju medijske treninge kao va\u017ean element demokratizacije dru\u0161tva. Za razliku od prethodnog perioda kada su podr\u017eavali profesionalizaciju\/medijsko opismenjavanje isklju\u010divo novinara, sada su u sredi\u0161tu pa\u017enje seminari medijskog opismenjavanja nastavnika, roditelja, u\u010denika i u\u010denica i uop\u0161te gra\u0111anstva.<\/p>\n

U alternativnim programima u Crnoj Gori najzna\u010dajniji je projekat<\/a> koji realizuje Fond Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF). Me\u0111u aktivnostima koje \u0107e se zajedno sprovoditi sa Agencijom za elektronske medije (AEM) na osnovu Sporazuma o saradnji izme\u0111u UNICEF \u2013 Predstavni\u0161tva za Crnu Goru i Agencije za Elektronske medije Crne Gore, potpisanog 22. marta 2018. godine su, izme\u0111u ostalog, \u201eistra\u017eivanja u cilju doprinosa kreiranju politika i preporuka AEM\u201c. Sama saradnja realizova\u0107e<\/a> se uz podr\u0161ku UNICEF-a Agenciji, dok \u0107e u realizaciji biti uklju\u010deni agencije za istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta, predstavnici nau\u010dne zajednice i drugi partneri.<\/p>\n

U Hrvatskoj nevladine organizacije organizuju treninge<\/a> za prosvetne radnike. Po aktivizmu se izdvaja Dru\u0161tvo za komunikacijsku i medijsku kulturu koje je od 2017. godine odr\u017ealo 600 treninga u 90 osnovnih i srednjih \u0161kola za nastavnike, roditelje, stru\u010dne saradnike u \u0161kolama kroz koje je pro\u0161lo vi\u0161e od 12.000 osoba. Teme su tipi\u010dne za programe medijskog opismenjavanja: digitalno nasilje, e-bonton, vaspitna i obrazovna uloga medija, uticaj videoigara na decu i mlade, senzacionalizam u medijima, medijski prikazi lepote, mediji i ogla\u0161avanje, nasilje u medijima. UNICEF i Agencija za elektroni\u010dku pismenost organizovala je od 19-21. aprila 2018. u celoj Hrvatskoj Prve dane medijske pismenosti<\/a>, a ciljna grupa su bila deca, roditelji, prosvetni radnici.<\/p>\n

U Srbiji najdu\u017ei period kontinuirano akreditovane seminare kod ZUOV ima Novosadska novinarska \u0161kola. U poslednjih osam godina oko 850 prosvetnih radnika, posebno onih koji predaju maternji jezik i \u201cGra\u0111ansko vaspitanje\u201d, poha\u0111alo je ove seminare, uglavnom u Vojvodini i delimi\u010dno u centralnoj i ju\u017enoj Srbiji. Nevladina organizacija Gra\u0111anske inicijative se tako\u0111e bavila medijskim opismenjavanjem prosvetara ali u okviru seminara za uvedeni novi izborni predmet u \u0161kole \u201cGra\u0111ansko vaspitanje\u201d, jo\u0161 po\u010detkom tre\u0107eg milenijuma.<\/p>\n

Agencija za elektronske komunikacije Slovenije sprovodi razli\u010dite aktivnosti, promotivne kampanje, edukacije, istra\u017eivanja koja se ti\u010de medijske pismenosti, po\u010dev od dece u osnovnim i srednjim \u0161kolama njihovih roditelja, a u poslednjem periodu i od vrti\u0107a pa do gra\u0111ana i gra\u0111anki kao ciljne grupe. Medijskom pismeno\u0161\u0107u prosvetnih radnika, u\u010denika i u\u010denica ali i profesionlaca u Sloveniji se bavi nekoliko nevladinih organizacija. Nav\u043edimo pre svih \u010casopis<\/a> koja je u saradnji sa Dru\u0161tvom novinara Slovenije pro\u0161le godine realizovala trening za zaposlene u 14 osnovnih \u0161ola. Rezultat toga projekta je prvi ud\u017ebenik za medijsku pismenost za osnovno\u0161kolce.<\/p>\n

Obrazovanje za medijske profesionalce<\/strong><\/p>\n

Iako je medijski integritet problemati\u010dan u svim zemljama Zapadnog Balkana op\u0161te mesto je postojanje obilja visoko\u0161kolskih ustanova na svim nivoima (kako javnih\/dr\u017eavnih tako i privatnih) koje obrazuju budu\u0107e medijske profesionalce. Njihov broj je potpuno neprimeren (ne)razvijenosti medijskog tri\u0161ta u svim zemljama Zapadnog Balkana.<\/p>\n

Svi veliki dr\u017eavni univerziteti na Balkanu u okviru fakulteta za politi\u010dke nauke, ili filozofskih fakulteta, odnosno akademija umetnosti, kako gde, imaju neki od medijskih studijskih programa. Postoje dakako i privatne studije za medije i PR, a mediji se izu\u010davaju i u okviru studijskih programa na strukovnim visokim \u0161kolama.<\/p>\n

Kada je re\u010d o obrazovanju za medijske profesionalce u Srbiji je akreditovano ukupno oko 80 studijskih programa na svim univerzitetskim nivoima i na visokim strukovnim \u0161kolama dr\u017eavnih i privatnih obrazovnih institucija.<\/p>\n

Na akademskom nivou<\/a> novinari se u Bosni i Hercegovini obrazuju na dr\u017eavnim fakultetima univerziteta u Sarajevu, Mostaru, Tuzli i Banja Luci, na privatnima poput Internacionalnog univerziteta u Travniku, Univerzitetu za poslovne studije Banja Luka, Fakultetu dru\u0161tvenih znanosti u Me\u0111ugorju, ali i na visokim \u0161kolama poput Banjaluka koled\u017ea, ili Komunikolo\u0161ka \u0161kola KAPA FI tako\u0111e u Banja Luci. Ovo nije finitan spisak mogu\u0107nost ali je ve\u0107 i to dostatno za dr\u017eavu koja ima oko 3,5 miliona stanovnika.<\/p>\n

Na akademskom nivou u Crnoj Gori najstariji studijski program za novinarstvo realizuje se na Fakultetu politi\u010dkih nauka (osnovne, master i doktorske studije). Osim na ovom fakultetu dr\u017eavnog Univerziteta Crna Gora mediji se izu\u010davaju na Fakultetu dramskih umetnosti na osnovnim studijama sprovodi se program Film i mediji, a na master nivou Produkcija i filmologija. Medijski studijski programi realizuju se jo\u0161 i na privatnom Univerzitetu Donja Gorica (osnovne, specijalisti\u010dke i magistarske studije).<\/p>\n

U Hrvatskoj postoji devet visoko\u0161kolskih ustanova na kojima se obrazuju budu\u0107i novinari prema podacima Agencije za znanost i visoko obrazovanje: Veleu\u010dili\u0161te VERN, Sveu\u010dili\u0161te Sjever, Fakultet politi\u010dkih znanosti Sveu\u010dili\u0161ta Zagreb, Odjel za komunikologiju sveu\u010dili\u0161ta Dubrovnik, Edward Bernays visoka \u0161kola (Komunikacijski menad\u017ement), Hrvatski studij Zagreb i Hrvatsko katoli\u010dko sveu\u010dili\u0161te, kao i Sveu\u010dili\u0161te u Zadru.<\/p>\n

U Sloveniji na akademskom nivou mediji se studiraju na Univerzitetu u Ljubljani, Fakultet za dru\u0161tvene nauke. Va\u017eno je ista\u0107i da se na ovoj visoko\u0161kolskoj instituciji godinama sprovodi projekat u okviru kojeg se prikupljaju podaci o medijskoj pismenosti u Sloveniji i prate faktori i trendovi medijske pismenosti na du\u017ei rok \u0161to je jedinstven projekt u celom regionu. Osim navedenog, medijske programe imaju jo\u0161 i Fakulltet za elektrotehniku Univerziteta u Mariboru, potom Fakultet za humanisti\u010dne \u0161tudije, Univerzitet na Primorskem. Mediji se studiraju i na privatnim fakultetima kao \u0161to je Fakultet za medije, Ljubljana, kao i na privatnim visokim \u0161kolama kao \u0161to je Visoka \u0161kola za multimedije IAM, Ljubljana. Upravo medijskom pismeno\u0161\u0107u kao nastavnim sadr\u017eajem<\/a> bave se studenti i studentkinje na Fakultetu dru\u0161tvenih nauka Univerziteta u Ljubljani i na Fakultetu za medije.<\/p>\n

Po zavr\u0161etku visokog obrazovanja i ulaska u profesiju novinari i novinarke na Balkanu imaju mogu\u0107nost, ukoliko urednici to razumeju i podr\u017eavaju (ne ba\u0161 uvek i \u010desto) da u\u010destvuju na specijalizovanim treninzima kao delu do\u017eivotnog u\u010denja koje, pre svega, organizuju nevladine organizacije uz pomo\u0107 donatorskih sredstava, ali ponekada i akademske institucije.<\/p>\n

Neodgovorni mediji i nepismeni gra\u0111ani<\/strong><\/p>\n

I na kraju podjednako na celom Zapadnom Balkanu manjkaju radionice, seminari, treninzi iz medijske i informacione pismenosti za gra\u0111ane i gra\u0111anke, aktiviste nevladinih organizacija, politi\u010dare i politi\u010darke, pripadnike generacije \u201ctre\u0107eg doba\u201d i uop\u0161te naj\u0161ireg medijskog auditorijuma.<\/p>\n

Ni organizacije civilnog sektora koje se time naj\u010de\u0161\u0107e bave, niti donatori, nisu prepoznali zna\u010daj ove ogromne ciljne grupe koja, istini za volju, ima va\u017enu ulogu u (ne)demokratizaciji dru\u0161tva i su\u0161tinski predstavlja najzna\u010dajniji deo bira\u010dkog tela. Istovremeno, osnovno sredstvo u predizbornim kampanjama su upravo mediji i tako se sistem zaokru\u017euje. Neodgovorni mediji, kriti\u010dko nerazumevanje njihovih poruka, medijski nepismeni gra\u0111ani u sadejstvu sa kontroverznom politi\u010dkom scenom, demokratizaciju postranzicionih zemalja dovode u pitanje. Jedna od alatki za bolje razumevanje i delovanje u svakodnevici je i medijska pismenost kao jedna od funkcionalnih pismenosti bez koje se ne mo\u017ee u tre\u0107em milenijumu.<\/p>\n

Dubravka Vali\u0107 Nedeljkovi\u0107 (1952) je do oktobra 2018. bila redovna profesorica na Katedri za medijske studije na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu (Srbija). Klju\u010dne teme kojima se bavi: novinarstvo, medijska pismenost, sredstva masovnog komuniciranja, kritipka analiza medijskog diskursa, rodne studije, mediji na jezicima manjina, multikulruralizam i razbnolikost u izvje\u0161tavanju. Sara\u0111ivala je u brojnim \u010dasopisima i u\u010destovala na vi\u0161e konferencija u zemlji i inostranstvu. Objavila je osam knjiga i vi\u0161e od 300 akademskih radova iz oblasti medija. Dobitnica je mnogih novinarskih nagrada za informativni radijski program i radijsku reporta\u017eu.<\/p><\/blockquote>\n

Napomena: Ovaj tekst je izvorno objavljen na respublica.edu.mk<\/a>, a PCNEN ga prenosi na osnovu memoranduma o saradnji sa ovim makedonskim online medijem.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Neodgovorni mediji, kriti\u010dko nerazumevanje njihovih poruka, medijski nepismeni gra\u0111ani u sadejstvu sa kontroverznom politi\u010dkom scenom, demokratizaciju postranzicionih zemalja dovode u pitanje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-259014","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259014","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=259014"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/259014\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=259014"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=259014"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=259014"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}