{"id":258923,"date":"2018-12-30T07:00:29","date_gmt":"2018-12-30T06:00:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=258923"},"modified":"2018-12-29T22:29:08","modified_gmt":"2018-12-29T21:29:08","slug":"europsko-proljece-budenje-naroda-koji-trazi-svoj-glas","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/12\/30\/europsko-proljece-budenje-naroda-koji-trazi-svoj-glas\/","title":{"rendered":"\u2018Europsko prolje\u0107e\u2019: Bu\u0111enje naroda koji tra\u017ei svoj glas"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Brendan O'Nil<\/strong><\/p>\n

\"\"

Protesti u Parizu\/arhivski snimak<\/p><\/div>\n

Najpraznija, najgluplja ispraznost na\u0161eg vremena, koju jednako izgovaraju u\u0161togljeni \u010dlanovi establi\u0161menta poput Nadbiskupa od Kenterberija i samoprogla\u0161eni radikalni levi\u010dari, jeste da imamo povratak tridesetih godina XX veka. Tretiraju\u0107i tu mra\u010dnu deceniju kao da je u pitanju razumna sila, ne\u0161to \u0161to jo\u0161 uvek postoji, komentatori, kako iz redova zabrinute bur\u017eoazije, tako i iz pomodarske levice, insistiraju da su se Tridesete teturaju\u0107i vratile u \u017eivot i sada dr\u017ee ve\u0107i deo Zapada u svom povampirenom smrtnom zagrljaju. Gledaju\u0107i na Bregzit, na evropsko okretanje le\u0111a socijaldemokratiji, na uspon narodnja\u010dkih partija, kao i na \u0161irenje pobune “\u017eutih prsluka”, ekipi kreatora javnog mnjenja svuda se privi\u0111a fa\u0161izam, ustao iz groba poput zombija, koji pusto\u0161i pred sobom napredna dostignu\u0107a prethodnih decenija.<\/p>\n

Ova analiza je toliko pogre\u0161na, da vi\u0161e ne mo\u017ee da bude. Pore\u0111enje savremenog politi\u010dkog \u017eivota sa pro\u0161lim doga\u0111ajima je uvek nesavr\u0161en pristup razumevanju aktuelnog politi\u010dkog trenutka. Ali ako ba\u0161 moramo da tra\u017eimo odjek dana\u0161njice u pro\u0161losti, onda tridesete godine nisu period na koji podse\u0107a na\u0161a era – ve\u0107 \u010detrdesete godine devetnaestog veka. Pre svega 1848. godina. To je godina kada su narodi \u0161irom Evrope ustali zahtevaju\u0107i radikalne politi\u010dke promene, po\u010dev od Francuske, a zatim pro\u0161iriv\u0161i se na \u0160vedsku, Dansku, nema\u010dke i italijanske dr\u017eave, pa sve do Habzbur\u0161kog carstva i dalje. To su bile demokratske revolucije, u kojima se od establi\u0161menta tra\u017eilo osna\u017eivanje parlamentarne demokratije, sloboda \u0161tampe, uklanjanje starih monarhijskih struktura i njihova zamena nezavisnim nacionalnim dr\u017eavama ili republikama. Godinu 1848. \u010desto nazivaju “Prole\u0107em naroda”.<\/p>\n

Zvu\u010di poznato? Naravno, 2018. godina nije bila toliko burna kao 1848. Bilo je protestnog glasanja i uli\u010dnih nemira, ali nije bilo poku\u0161aja da se izbore stvarne revolucije. Ali opet, na\u0161e vreme tako\u0111e ostavlja utisak jednog Prole\u0107a naroda. Pogotovo u Evropi. Milioni ljudi \u0161irom Evrope danas ho\u0107e da ponovo uspostave ideale nacije, narodne suverenosti, i popularne demokratije, nasuprot onoga \u0161to mo\u017eemo nazvati neomonarhijskim strukturama tehnokratije XXI veka. Uporna pobuna “\u017eutih prsluka” veoma lepo zahvata ovaj momenat. Imamo jednog u sve ve\u0107oj meri monarhi\u010dnog vladara Emanuela Makrona, \u010dije otu\u0111eno i samozvano “jupitersko” predsednikovanje nedeljama osporava narod koji tra\u017ei ve\u0107i politi\u010dki uticaj i ve\u0107u nacionalnu nezavisnost. “Makron = Luj XVI” – pi\u0161e na jednom od grafita koji je ispisan tokom demonstracija “\u017eutih prsluka”. A svi znamo \u0161ta se desila sa njim (dodu\u0161e, 1793., ne 1848.).<\/p>\n

Francuska Februarska revolucija 1848. godine – koja je dovela do ukidanja ustavne monarhije koja je uspostavljena 1830. godine, i koja je dovela do stvaranja Druge republike – bila je jedna od klju\u010dnih okida\u010da za narodno prole\u0107e koje se pro\u0161irilo Evropom 1848. Danas se pobune “\u017eutih prsluka” \u0161ire na sli\u010dan na\u010din. Ovih nedelja su demonstranti u \u017eutim prslucima u Belgiji poku\u0161ali da zauzmu zgradu Evropske komisije, \u0161to je doga\u0111aj bez presedana koji je privukao zapanjuju\u0107e malo pa\u017enje u medijima, u Holandiji su zatra\u017eili referendum o \u010dlanstvu u EU, dok su se u Italiji skupili da daju podr\u0161ku novoj evroskepti\u010dnoj vladi. Upravo su ti izbori u Italiji bili klju\u010dni doga\u0111aj 2018. godine. Nakon \u0161to su se odr\u017eali u martu, oni su doveli na vlast Severnu ligu i Pokret pet zvezda, partije koje establi\u0161ment ES prezire, i samim tim razvejali iluzije koje je delio veliki broj evropskih politi\u010dkih komentatora nakon Makronove pobede pro\u0161le godine – da je Makronov uspeh znak slabljenja narodnja\u010dkog pokreta. Italija je to oborila, francuski demonstranti su to potvrdili, a lokalni i nacionalni izbori svuda od Nema\u010dke do \u0160vedske dali su dodatnu te\u017einu \u010dinjenici da se narodna pobuna ne\u0107e uskoro ugasiti.<\/p>\n

Kad se nalazite u vihoru doga\u0111aja, kada \u010ditate dnevne izve\u0161taje o ratu elite protiv Bregzita, pratite na tviteru fotografije Pariza u plamenu, i gledate kako EU objavljuje politi\u010dki rat demokratski izabranoj vladi Italije, mo\u017ee biti te\u0161ko proceniti istorijski zna\u010daj doga\u0111aja. Ili njihove razmere. Mi smo se toliko zaglibili u razmatranje dobrih i lo\u0161ih strana “pregovora” o Bregzitu (a u stvari nema nikakvih pregovora, ve\u0107 samo blago spore\u010dkanje britanskog i EU establi\u0161menta oko toga koji bi bio najelegantniji na\u010din da se Bregzit ubije). Mi obigravamo oko grafikona koji pokazuju uru\u0161avanje javne podr\u0161ke starim partijama mejnstrima, pogotovo socijaldemokratskih. Iznena\u0111ujemo se nad korozijom politike konsenzusa \u010dak i u \u0160vedskoj, toj zemlji tradicionalno najsklonijoj konsenzusima. Ali mo\u017ee biti te\u0161ko da se slo\u017ee delovi i sagleda ve\u0107a slika. Ali trebalo bi, ipak, da poku\u0161amo, jer \u0107emo tako mo\u017eda videti da \u017eivimo u jednoj epohi pobune, \u010dak haosa – ali dobrodo\u0161log, korisnog, plodonosnog haosa.<\/p>\n

\u0160irom Evrope gledamo narod koji dovodi u pitanje dominantni politi\u010dki, moralni, i kulturni poredak. Ovo nisu puke ekonomske pobune, \u010dak ni u Francuskoj, gde su ekonomska pitanja sigurno ume\u0161ana sa ostalima. Levi\u010darski komentatori, kada su u stanju da se nateraju da se suo\u010de sa pobunjeni\u010dkim pokretom, nastoje da narodni ustanak svedu na poziv upomo\u0107 “zapostavljenih” i “ekonomski ranjivih”. Glas za Bregzit je zapravo posledica narodnog utiska ekonomske nesigurnosti, ka\u017eu oni. Takve analize omalova\u017eavaju narodnu pobunu; one je li\u0161avaju njenog istinski radikalnog karaktera, njenog svesnog izazova ne samo neoliberalizmu koji stoji u sredi\u0161tu projekta EU, ve\u0107 i kudikamo va\u017enijim kulturnim normama i politi\u010dkim praksama novih elita u Evropi XXI veka. Re\u0107i “ovi ljudi su siroma\u0161ni, i zato su gnevni” zna\u010di li\u0161iti ove ljude njihove radikalne delotvornosti.<\/p>\n

U jednom smislu, 2018. je manje nalik na 1848., a vi\u0161e nalik na decenije koje su prethodile toj burnoj godini. Re\u010dima Trigvea Tolfsena (Trygve Tholfsen) iz njegove studije iz 1977. godine o radikalizmu radni\u010dke klase u godinama koje su prethodile 1848., to su bile “gladne decenije” – decenije u kojima su nezadovoljstvo i radikalizam kipeli i rasli, pre nego \u0161to su eksplodirali kao \u010dvrsti zahtevi za promenom. I iako su mnogi ljudi tokom ovih “gladnih decenija” bili zastra\u0161uju\u0107e siroma\u0161ni, njihova “neposredna nema\u0161tina” nije bila ono \u0161to ih je navelo da se organizuju i uzmu stvar u svoje ruke, ve\u0107 je, kako ka\u017ee Tolfsen, njihov instinkt za pobunu bio sazidan na “\u010dvrstim intelektualnim temeljima”, i predstavljao je “osporavanje legitimnosti dru\u0161tvenog i politi\u010dkog poretka”. Ne\u0161to sli\u010dno imamo danas. Da, Makronov namet na gorivo je ljude udario po d\u017eepovima; da, mnogi glasa\u010di za Bregzit su manje imu\u0107ni od pripadnika elite “ostanovaca” (eng. Remainers- kolokvijalni naziv za pristalice ostanka Britanije u EU, prim. prev); da, evroskepti\u010dna italijanska omladina se mu\u010di da prona\u0111e posao. Ali njihove pobune, bilo na izborima, bilo na ulicama, vuku energiju iz ne\u010dega ve\u0107eg od “neposredne nema\u0161tine” – one su izgra\u0111ene na osporavanju legitimnosti postoje\u0107eg politi\u010dkog i kulturnog poretka.<\/p>\n

Bregzit je ovo zahvatio: bio je to masovni glas prkosa politi\u010dkoj i ekspertskoj klasi koja je insistirala da je evrotehnokratija jedini realisti\u010dan na\u010din da se organizuje kontinent koji je toliko velik i slo\u017een kao Evropa. I na to smo im rekli “ne”. Doveli smo u pitanje legitimnost ove politi\u010dke pravovernosti. Francuska to tako\u0111e zahvata. Tamo imamo pojavu novog kontrakulturnog pokreta, pri \u010demu kultura kojoj se suprotstavljaju “\u017euti prsluci” pripada novim elitama, konkretno generaciji post-\u0161ezdesetosma\u0161a. Ta nova kultura ideolo\u0161kog multikulturalizma, tehnokratskog upravljanja, elitizma usmerenog protiv nacionalnih dr\u017eava, i ekolo\u0161kih diktata – to je ono \u010demu se svesno suprotstavljaju francuski demonstranti. Neki su \u010dak nosili transparente na kojima su zahtevali stvaranje \u0160este republike: \u0161to je eksplicitno sukobljavanje sa trenutnim stilom upravljanja Pete republike, sa njenom visokom centralizacijom i slabim parlamentom, kao i same EU, naravno.<\/p>\n

\u017divimo, dakle, ponovo u “gladnim decenijama”. Ljudi su gladni promena, gladni su alternativa za koje su nam 40 godina govorili da ne postoje (“Nema alternative” je ozlogla\u0161ena fraza Margaret Ta\u010der). Ove gladne godine, od kojih je 2018. bila do sada najgladnija, trebalo bi do\u010dekati radosno, trebalo bi ih slaviti, i na njima bi trebalo graditi. Otvoreno je pitanje ko \u0107e, ako iko, oblikovati ovu glad i povesti je napred. Levica to ne mo\u017ee, jer se ona ili ve\u0107 deklarisala za elitizam trule\u017ene tehnokratije koji u na\u0161oj narodnoj gladi vidi novi oblik fa\u0161izma, ili poku\u0161ava da ovo narodnja\u0161tvo svede na ekonomski vapaj, \u0161to ima za u\u017easnu posledicu omalova\u017eavanje i \u010dak gu\u0161enje njegove istorijski kudikamo zna\u010dajnije i pobunjeni\u010dke kulturne prirode. Potrebni su novi glasovi. Ova gladna pobuna zapravo predstavlja ljude koji tra\u017ee svoj glas. Nadajmo se da \u0107e u 2019. godini glasovi da se uzdignu iz ovog Neoprole\u0107a naroda.<\/p>\n

SOTT<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ljudi su gladni promena, gladni su alternativa za koje su nam 40 godina govorili da ne postoje<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-258923","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/258923","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=258923"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/258923\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=258923"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=258923"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=258923"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}