{"id":258759,"date":"2018-12-27T07:25:36","date_gmt":"2018-12-27T06:25:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=258759"},"modified":"2018-12-27T07:25:36","modified_gmt":"2018-12-27T06:25:36","slug":"izivljavanje-politicke-elite","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/12\/27\/izivljavanje-politicke-elite\/","title":{"rendered":"I\u017eivljavanje politi\u010dke elite"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Bojan Marjanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Mo\u017ee \u010dovek da se interesuje za mudre knjige i pametna slova, mo\u017ee svoj mozak da isparceli\u0161e anga\u017eovanim novinskim i radikalnim teorijskim tekstovima, mo\u017ee u mali prst da strpa ekonomiju, a u domali sociologiju, mo\u017ee imati istan\u010dan istori\u010darski sluh kojim oslu\u0161kuje rimovanje razli\u010ditih epoha, mo\u017ee biti iskusan ronilac u dodatnoj literaturi iz filozofije, mo\u017ee svoja promi\u0161ljanja obogatiti gledanjem provokativnih pozori\u0161nih predstava i \u010ditanjem maestralnih knji\u017eevnih dela, mo\u017ee da nau\u010di da stvarnost tuma\u010di strukturalno i da uvi\u0111a logiku dru\u0161tvenih procesa, pa mu, onda, mogu biti i jasne krize kapitalizma i posledi\u010dna zao\u0161travanja represivnih, desni\u010darskih re\u017eima, posebno onih na periferiji. Sve to, ka\u017eem, \u010doveku mo\u017ee biti jasno i poznato, pa, opet – ako se zaista odaziva na tu zloupotrebljivanu i tro\u0161nu imenicu \u201c\u010dovek\u201d – kada se suo\u010di sa slikama poput onih koje su ju\u010de do\u0161le iz Banjaluke, ne mo\u017ee da ne ostane u neverici. Ne mo\u017ee da, na makar jedan ili dva naivna sekunda, nevino ne pomisli \u201cDa li je mogu\u0107e da se ovo zaista de\u0161ava?\u201d.<\/p>\n

Ali, onda, jebiga, tih sekund ili dva pro\u0111u, a \u010dovek shvati da jeste mogu\u0107e da se takve stvari de\u0161avaju. I da, detinjoj neverici uprkos, detinje zatvaranje o\u010diju ne\u0107e u\u010diniti da one nestanu.<\/p>\n

Dok se dobar deo \u010dove\u010danstva, ba\u0161 kao u onoj sladunjavoj pesmi, budio u snenom i mutnom Bo\u017ei\u0107nom jutru, u Banjaluci su uhap\u0161eni Davor Dragi\u010devi\u0107 i Suzana Radanovi\u0107, roditelji ubijenog dvadesetjednogodi\u0161njeg mladi\u0107a Davida Dragi\u010devi\u0107a. Roditelji koji ve\u0107 mesecima protestuju poku\u0161avaju\u0107i da se izbore da istinski krivci za smrt njihovog deteta budu obelodanjeni i procesuirani, a te iste istinske krivce, po svoj prilici, dr\u017eava i njeni aparati zdu\u0161no \u0161tite i brane. Zaista, sva\u0161ta su ti ljudi ve\u0107 pro\u017eiveli i ostavili iza sebe, od toga da im zvani\u010dnici dete progla\u0161avaju narkomanom i lopovom preko mu\u010dne izborne kampanje u BiH i zajedni\u010dkih protesta sa roditeljima D\u017eenana Memi\u0107a, sarajevskog momka ubijenog pod okolnostima koje nadle\u017ene institucije tako\u0111e \u017eele da ostave nerasvetljenim, pa do toga da Milorad Dodik, odvratno kako samo nasilnik poput njega to ume, prete\u0107i izgovori kako je \u201cDavor Dragi\u010devi\u0107 umislio da je neki frajer\u201d.<\/p>\n

I pretnje se, pokazalo se, nisu bili sasvim pucnji u prazno. Ju\u010de, devet meseci od kada su okupljanja pod parolom \u201cPravda za Davida\u201d po\u010dela, Davora Dragi\u010devi\u0107a su uhapsili jer se nije odazvao na pozive za saslu\u0161anje zbog, navodnog, ugro\u017eavanja bezbednosti visokih zvani\u010dnika Ministarstva unutra\u0161njih poslova Republike Srpske. Po re\u010dima advokata, Dragi\u010devi\u0107 je prilikom hap\u0161enja povre\u0111en i potom je pregledan na hirur\u0161kom odeljenju. Ne\u0161to kasnije, privedena je i Davidova majka Suzana Radanovi\u0107. Uhapsili su je dok je, dr\u017ee\u0107i sinovljevu sliku u rukama, stajala ispred policajaca i, u o\u010daju i besu, pitala ih imaju li majke ili decu. Razume se, mnogi od njih imaju i majke i decu, ali joj to, po prirodi stvari, nisu mogli re\u0107i. Naprosto, od onog trenutka kad su navukli plavu uniformu i pretvorili se u \u0161tit kojim se politi\u010dke elite brane od obi\u010dnih ljudi, jedini jezik kojim su uop\u0161te mogli da se slu\u017ee je jezik pendreka. I, potom su se, bogami, ba\u0161 raspri\u010dali na tom svom represivnom jeziku.<\/p>\n

Privedeni su i neki drugi u\u010desnici protesta, kao i par opozicionih politi\u010dara, a policija se, u vi\u0161e navrata, nasilno obra\u010dunavala sa okupljenim gra\u0111anima i gra\u0111ankama. Internetom kru\u017ei snimak kordona koji, pod punom opremom, nasr\u0107e na ljude me\u0111u kojima, u prvom redu, jedan stariji mu\u0161karac i jedna starija \u017eena le\u0111ima poku\u0161avaju da za\u0161tite jedno sasvim malo dete od nekih, po slobodnoj proceni, osam ili devet godina. Ipak, to \u0161to je dete sasvim malo, ne zna\u010di da je ono i sasvim mala pretnja uposlenicima Ministarstva unutra\u0161njih poslova. Ili njegovim visokim zvani\u010dnicima. A, ko \u0107e ga znati, mo\u017eda je to dete ju\u010de bilo pretnja \u010dak i Miloradu Dodiku li\u010dno, pa je bilo nu\u017eno anga\u017eovati pandruske kornja\u010de koje \u0107e ga \u0161titovima i palicama terati sa onoga \u0161to se samo zvani\u010dno zove Trg krajine, a, uistinu, ime mu je Davidov trg.<\/p>\n

Me\u0111utim, sve to ve\u0107 dobro znamo. Uprkos delovanjima re\u017eimskih medijolikih struktura u Republici Srpskoj, preko dru\u0161tvenih mre\u017ea i nezavisnih medija \u010ditav ovaj u\u017eas je postao vest koja se nastanila u na\u0161 ju\u010dera\u0161nji dan. Gledali smo izve\u0161taje. \u010citali tekstove. \u0160erovali fotografije. Pratili kada je ko od uhap\u0161enih pu\u0161ten – prvo Davidova majka ju\u010de popodne, a danas i Davidov otac. Slutili da tu nikako nije kraj represije. Psovali pandurima sve po spisku. Isto to radili i pojedinim politi\u010darima. Recimo, Vladimiru \u0110ukanovi\u0107u iz Srpske napredne stranke jer je prvo postavio, pa potom obrisao tvit u kome hvali \u201cdr\u017eavne institucije Republike Srpske koje kona\u010dno rade svoj posao\u201d. Ili Miloradu Dodiku zato \u0161to je, naprosto, Milorad Dodik. Plakali smo iznova gledaju\u0107i snimke i fotografije na kojima se roditelji hapse samo zbog toga \u0161to se bore za istinu o smrti svog deteta. Neki od nas su se okupili na protestima u Banjaluci i Sarajevu. Neki su to danas uradili u Beogradu i Tuzli. Neki \u0107e to uraditi sutra u Novom Sadu. Me\u0111utim, uprkos svemu tome, \u0161ta je nama 25. decembar 2018. godine? \u0160ta nama, zapravo, taj dan zna\u010di?<\/p>\n

Da bismo odgovorili na ovo, samo na prvi pogled, sasvim jednostavno pitanje, morali bismo postaviti i neka druga, samo na prvi pogled, sasvim nepovezana jednostavna pitanja. Recimo, \u0161ta je nama 25. decembar 2018. godine, dan kada su me\u0161tani sela Rakita koji se protive izgradnji minihidroelektrana i uni\u0161tavanju reka na Staroj planini potukli sa privatnim obezbe\u0111enjem investitora? Ili, \u0161ta je nama 23. jul 2018. godine, dan kada je Tomislavu Toma\u0161evi\u0107u, predstavniku liste Zagreb je na\u0161 pretio Davorin Kara\u010di\u0107, predstavnik stranke Zlatka Hasanbegovi\u0107a i Brune Esih i ugledni advokat jo\u0161 uglednijeg Marka Perkovi\u0107a Thompsona?<\/p>\n

Hajde, dobro, ne moramo odgovoriti na ta dva sasvim slu\u010dajno odabrana pitanja o ekolo\u0161kim borbama u isto\u010dnoj Srbiji i politi\u010dkom nasilju u gradskoj skup\u0161tini Zagreba, ali, eto, da bar poku\u0161amo da ka\u017eemo \u0161ta je nama 14. septembar 2018. godine, dan kada su poginula dva radnika na gradili\u0161tu Vu\u010di\u0107evog megalomanskog i megalopovskog Beograda na vodi? Ili, ako ne mo\u017eemo re\u0107i \u0161ta je nama ba\u0161 ta\u010dno taj dan ili \u0161ta su nam ba\u0161 ta\u010dno ti neki drugi dani kada su neki drugi radnici, zbog neadekvatnih uslova, ginuli po gradili\u0161tima, znamo li bar \u0161ta nam je 23. novembar 2018. godine, dan kada je potpredsednik Gra\u0111evinske komore Srbije Goran Rodi\u0107 izjavio kako se dobar deo nesre\u0107a de\u0161ava jer radnici piju te je \u201cna gradili\u0161tima ve\u0107i promet piva nego u kafi\u0107ima\u201d? Ili, ako se pomerimo na tren od\u00a0 slike radnika koji umiru piju\u0107i, da li makar znamo \u0161ta je nama 30. maj 2018. godine, dan kada je hrvatska policija, pucaju\u0107i na kombi u kom su krijum\u010dari prevozili izbeglice, ranila dvoje dece?<\/p>\n

Da li nam pada na pamet \u0161ta bi nam mogao biti 12. decembar 2018. godine, dan kada je novinaru iz Grocke Milanu Jovanovi\u0107u izgorela ku\u0107a u podmetnutom po\u017earu u kome, samo pukim sre\u0107nim slu\u010dajem, njegova \u017eena i on nisu nastradali? Ili \u0161ta nam je onaj, ve\u0107 od nekoliko redova iznad poznat, 23. novembar 2018. godine, dan kada je opoziconi politi\u010dar Borko Stefanovi\u0107 u Kru\u0161evcu dobio udarce \u0161tanglama u glavu? Ili 9. maj 2018. godine, dan kad je ispred svog stana u Podgorici hicem iz pi\u0161tolja ranjena novinarka Vijesti Olivera Laki\u0107? Ili, recimo, \u0161ta je nama 23. decembar 2018. godine, dan kada su u emisiji \u201cPosle ru\u010dka\u201d na beogradskoj televiziji Happy razdragano razgovarali narodni poslanik i osu\u0111eni ratni zlo\u010dinac Vojislav \u0160e\u0161elj i urednik politi\u010dke rubrike dnevnog lista Politika Bojan Bilbija, te u tom \u0161aljivom razgovoru spomenuli da kada vidi\u0161 \u017eutu patku – ina\u010de simbol opozicionog pokreta Ne davimo Beograd – u nju treba pucati ili poku\u0161ati da je sredi\u0161 satarom? Zapravo, ne satarom, ve\u0107, da precizno citiramo Bilbiju, sataricom. Ipak je deminutiv prigodniji za emisiju u kojoj se veseli gosti, posle dobrog ru\u010dka, prepu\u0161taju veseloj zafrkanciji u kojoj, poneseni prazni\u010dnim duhom, postavljanju meta na ne\u010dija \u010dela.<\/p>\n

Naravno, mogli smo izabrati za ovaj niz pitanja i neke sasvim druge datume. Mogli smo se pitati \u0161ta nam zna\u010de neki ovde nepomenuti 2. februar, 14. april ili 22. jun. Sasvim je izvesno da bismo svakog od tih dana, u Sarajevu, Splitu ili Subotici, prona\u0161li neku vest poput ovih. Pa, opet, ako bismo u bilo kom od tih datuma videli tek puku novinsku vest, tek kratak tekst ili TV prilog koji \u0107e projuriti kroz na\u0161e listanje kanala ili kroz newsfeed na\u0161eg Facebook profila, ne bismo bili ni blizu odgovora na pitanje \u0161ta nama, zapravo, zna\u010di ju\u010dera\u0161nji dan kada su uhap\u0161eni roditelji Davida Dragi\u010devi\u0107a.<\/p>\n

Naime, svi ovi dani \u2013 uprkos razli\u010ditim oblicima i nivoima u\u017easa koji nose sa sobom \u2013 nama su va\u017eni jer oni, jebiga, zna\u010de na\u0161 \u017eivot. Na\u0161 \u017eivot koji provodimo u ovim despotskim, autoritarnim dr\u017eavicama \u010dije se elite zarad svojih interesa preko na\u0161ih le\u0111a igraju dr\u017eavnog suvereniteta, iako su, u su\u0161tini, iste te elite tek ni\u017eerangirane poslovo\u0111e d\u017einovskih fabrika za motanje kablova u koje se te dr\u017eavice fakti\u010dki pretvaraju. Provodimo taj \u017eivot, taj niz datuma i niz vesti sa kojima se te\u0161ko izboriti, u dr\u017eavicama u kojima se deca ubijaju, a njihove ubice skrivaju. U dr\u017eavicama u kojima radnici vr\u0161e samoubistva u pogonima razvaljenih, privatizovanih fabrika. U dr\u017eavicama u kojima svako ko poku\u0161a da misli i govori druga\u010dije od dominantne klike, dolazi u realan rizik da mu se preti nao\u0161trenim re\u010dima, drvenim prangijama ili humoristi\u010dkim sataricama. U dr\u017eavicama u kojima se porodice zimi izbacuju na ulice iz svojih stanova jer nisu platili ratu kredita ili imaju zaostale nepla\u0107ene ra\u010dune ili su \u017ertve prevare gra\u0111evinske mafije ili iz ve\u0107 nekog drugog sasvim nebitnog razloga. U dr\u017eavicama u kojima osu\u0111eni ratni zlo\u010dinci sede u parlamentima i na inaguracijama predsednika. U dr\u017eavicama u kojima se na\u0161e reke i zemlji\u0161ta, fabrike i preduze\u0107a – pa, naposletku, i mi sami – prodajemo u bescenje, kao zahvalne i jeftine igra\u010dkice za pro\u017edrljive korporacijske investitore kojima \u0107e se malo poigrati i isisati ih dok negde, jo\u0161 dalje na periferiji, ne na\u0111u neke jeftinije.<\/p>\n

U takvom \u017eivotu i takvim dr\u017eavicama, teku svi ti pomenuti i nepomenuti dani, zaklju\u010dno sa onim ju\u010dera\u0161njim u kojem se nad roditeljima ubijenog deteta i\u017eivljavala politi\u010dka elita predvo\u0111ena Miloradom Dodikom – a ne treba u to imati sumnje, taj beskrupolozni \u010dopor je u nekim drugim okolnostima mogao predvoditi i Aleksandar Vu\u010di\u0107, Kolinda Grabar Kitarovi\u0107, Milo \u0110ukanovi\u0107, Ramu\u0161 Haradinaj ili ve\u0107 neki peti razli\u010dit, a opet, su\u0161tinski, potpuno isti. Teku tako ti na\u0161i dani u na\u0161im \u017eivotima, rvemo se sa njima kako znamo i umemo, kora\u010damo ulicama i cestama po kojima igra posmrtni mar\u0161 cela Postjugoslavija, a sve se oko nas savija i jo\u0161 dalje savija. Poku\u0161avamo da se sastavimo i makar pogled usmerimo ka nekoj \u017eeljenoj druga\u010dijoj budu\u0107nosti, a u\u0161i nam krvare dok svuda oko nas odzvanja ra\u0161timovana i mu\u010dna himna svih tih na\u0161ih razjebanih dr\u017eavica i \u017eivota. Odzvanja ta nesre\u0107na himna\u00a0 i ve\u0107 nas u svom prvom stihu pita Hej, Sloveni, da l\u2019 ste \u017eivi?<\/p>\n

I, stvarno, da l\u2019 smo \u017eivi?<\/p>\n

Lupiga.Com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160ta je nama hap\u0161enje Davidovih roditelja?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-258759","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/258759","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=258759"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/258759\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=258759"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=258759"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=258759"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}