{"id":258154,"date":"2018-12-15T08:15:58","date_gmt":"2018-12-15T07:15:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=258154"},"modified":"2018-12-15T08:16:48","modified_gmt":"2018-12-15T07:16:48","slug":"pouke-liberalizma-iz-doba-hladnog-rata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/12\/15\/pouke-liberalizma-iz-doba-hladnog-rata\/","title":{"rendered":"Pouke liberalizma iz doba Hladnog rata"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Jan-Werner M\u00fcller <\/strong><\/p>\n

Liberalizam je u krizi, govore nam, izlo\u017een napadima populisti\u010dkih i autoritarnih snaga u usponu i s leva i s desna. Sredi\u0161te popu\u0161ta, ka\u017eu. Ali ako je liberalna demokratija u opasnosti za\u0161to se ne pozivaju u pomo\u0107 veliki branitelji \u201eotvorenog dru\u0161tva\u201c kao \u0161to su bili Isaiah Berlin, Arthur Schlesinger Jr, Karl Popper i Raymond Aron? O\u010dekivalo bi se da dana\u0161nji liberali prizivaju ove robusne mislioce liberalizma iz perioda Hladnog rata. Ipak, iako nisu zaboravljena, njihova imena se retko \u010duju u dana\u0161njim raspravama. Zanimljiv izuzetak koji potvr\u0111uje pravilo je pro\u0161logodi\u0161nja pohvala I. Berlina od strane irskog ministra finansija jer mu je pomogao da iza\u0111e na kraj sa \u201ezahtevnim politikama poreza na dobit\u201c. To svakako nije bila upotreba I. Berlina kao bedema pred nadolaze\u0107im populizmom.<\/p>\n

U liberalizmu iz perioda Hladnog rata ima mnogo toga \u0161to mo\u017ee biti od koristi u na\u0161em istorijskom trenutku. Tada\u0161nji mislioci su znali da progres nije zagarantovan. Samokriti\u010dno su prihvatali optu\u017ebe upu\u0107ene kapitalisti\u010dkim demokratijama 20-ih i 30-ih godina 20. veka. Postulati koje je Schlesinger skicirao u svojoj uticajnoj knjizi Vitalni centar iz 1949. nisu bili proizvod pukog pragmatizma ili potrage za srednjim putem izme\u0111u krajnje levice i desnice. Ovi mislioci su gradili principijelnu politiku slobode koja odgovara potrebama 20. veka. Taj projekat je su\u0161tinski razli\u010dit od poku\u0161aja dana\u0161njih dezorijentisanih centrista da preventivno implementiraju programe populista \u2013 na primer, cini\u010dni poziv Hillary Clinton upu\u0107en Evropi da obustavi pomo\u0107 izbeglicama, jer problem imigracije ja\u010da populisti\u010dke snage. Iz ovoga sledi da politi\u010dke protivnike mo\u017eemo pobediti tako \u0161to \u0107emo ih imitirati. Starija generacija liberala nije padalo tako nisko.<\/p>\n

O\u010digledan razlog za izostavljanje hladnoratovskih liberala iz dana\u0161njih rasprava je to \u0161to je Hladni rat bio pre svega veliki sukob politi\u010dkih narativa. Berlin i Aron su osu\u0111ivali totalitarne utopije 20. veka kao \u201eopijum za intelektualce\u201c. Populisti ne nude nikakve utopijske programe i ne veruju u istorijski determinizam kao komunisti. Zapravo, populizam ne sadr\u017ei nikakvu osobenu ideologiju ili doktrinu, bilo na levici ili desnici. Umesto toga, populisti tvrde da oni i samo oni predstavljaju \u201eobi\u010dne ljude\u201c ili \u201etihu ve\u0107inu\u201c u \u010dije ime pori\u010du legitimnost politi\u010dkih protivnika koje osu\u0111uju kao korumpirane i \u201epokvarene\u201c.<\/p>\n

Berlinova i Aronova kritika je tu neprimenjiva jer populisti nemaju interesa za privla\u010denje intelektualaca ili zavo\u0111enje velikim idejama. Umesto pogleda napred u svetliju budu\u0107nost, populisti, naro\u010dito oni desnog usmerenja, prizivaju fantazijsku pro\u0161lost homogenog \u010distog naroda. Zapravo, populisti sva politi\u010dka pitanja svode na jedno \u2013 na pitanje pripadanja, insinuiraju\u0107i tako da oni koji ne dele njihovo shvatanje naroda tom narodu i ne pripadaju. One koji ih kritikuju progla\u0161avaju izdajnicima. To obja\u0161njava za\u0161to jedan desni\u010darski populista kao \u0161to je ma\u0111arski premijer Viktor Orb\u00e1n istovremeno napada \u201eliberalne elite\u201c i ranjive manjine.<\/p>\n

Trump, s druge strane, svoje protivnike optu\u017euje za \u201eizdaju\u201c i \u201enepatriotsko pona\u0161anje\u201c. U govoru koji je odr\u017eao u Var\u0161avi Trumpovo retori\u010dko pitanje: \u201eImamo li dovoljno vere u svoje vrednosti da ih branimo po svaku cenu?\u201c zvu\u010di kao citat iz doba vrhunca Hladnog rata. Zanimljivo je da je odmah potom postavio jo\u0161 jedno pitanje: \u201eImamo li dovoljno po\u0161tovanja za na\u0161e gra\u0111ane da za\u0161titimo na\u0161e granice?\u201c Tako je prizvao sliku sveta u kome su pravi Amerikanci uvek ugro\u017eeni karavanima bliskoisto\u010dnih terorista i ljudi iz Ju\u017ene Amerike koji \u0107e mo\u017eda dobiti dr\u017eavljanstvo, a mogli bi biti unutra\u0161nji neprijatelj.<\/p>\n

Budu\u0107i da su se suo\u010davali sa totalitarizmom a ne populizmom, liberali iz perioda Hladnog rata su insistirali na pluralizmu. Za njih je to bio pluralizam interesa, \u0161to je temelj konvencionalne odbrane demokratije polovinom 20. veka kao sistema koji razli\u010ditim interesnim grupama omogu\u0107ava nenasilnu konkurenciju. Bio je to i pluralizam ljudskih vrednosti i ono \u0161to je Schlesinger nazivao \u201eistinskim kulturnim pluralizmom\u201c tipi\u010dnim za demokratsko dru\u0161tvo. Mislioci poput Berlina i Poppera nagla\u0161avali su da utopijska dr\u017eava ne mo\u017ee realizovati projekat izgra\u0111en na nepromenjivim vrednostima bez ugro\u017eavanja prava pojedinaca \u010dije su vrednosti raznolike i \u010desto u me\u0111usobnom sukobu. Taj principijelni pluralizam uz pozivanje na po\u0161tovanje razli\u010ditosti pojedinaca i grupa tako\u0111e pokazuje za\u0161to je populisti\u010dka ideja o unitarnom narodu opasna.<\/p>\n

Liberali poput Schlesingera nastojali su da izgrade \u201eborbeni duh\u201c potreban za odbranu vitalnog sredi\u0161ta. Bacali su se u sukobe ideja, veruju\u0107i da \u0107e i na taj na\u010din do\u0107i do jasnije formulacije sopstvenih ideala. Berlin je jednom rekao: \u201eDra\u017ei su mi jezuiti od nemu\u0161tih ljudi dobre volje. U sukobu sa jezuitima \u010dovek bar zna na \u010demu je i uvek dr\u017ei isukan ma\u010d\u201c. Ipak, u nekim drugim prilikama Berlin je savetovao umerenost i upozoravao da se na politi\u010dku \u201everu\u201c ne mora nu\u017eno odgovarati \u201eprotiv-verom\u201c i da fanatizam nije jedini odgovor fanaticima.<\/p>\n

Oba liberalna stava \u2013 spremnost na \u201edobru borbu\u201c da bi se afirmisao sopstveni identitet i zalaganje za umerenost \u2013 danas su problemati\u010dni. Budu\u0107i da populizam ne nudi koherentan sistema uverenja, ne postoji \u201eprotiv-vera\u201c Schlesingerovog tipa; u svakom slu\u010daju, liberali bi trebalo da svoj kredo defini\u0161u bez pomo\u0107i svojih neprijatelja. Nastupanje sa pozicija centra ili umerenosti mo\u017ee biti atraktivno jedino ako je mogu\u0107e uverljivo pokazati da su obe krajnosti jednako opasne. Sem toga, nema direktne simetrije izme\u0111u desnog populizma i onoga \u0161to se opisuje kao populizam levice. Mo\u017eemo se ne slagati sa njihovim predlozima, ali \u010dinjenica je da Bernie Sanders u Americi i Jeremy Corbyn u Britaniji nisu antipluralisti. Mo\u017eda se zala\u017eu \u201eza mnoge, a ne za malobrojne\u201c, ali oni nemaju ideju \u010distog naroda. (To ne zna\u010di da se antiliberalni populizam ne mo\u017ee prona\u0107i i na levici: katastrofalni \u201esocijalizam za 21. vek\u201c u Venecueli je o\u010digledan primer.)<\/p>\n

Prakti\u010dno je zaboravljeno da je ja\u010danju nekomunisti\u010dke, nestaljinisti\u010dke levice (koju je Schlesinger nazivao \u201eslobodnom levicom\u201c) doprinela i Schlesingerova odbrana centra, a ne potraga za srednjim putem izme\u0111u krajnje levice i desnice ili ravnote\u017eom dvopartijskog sistema. Berlin i Popper su prakti\u010dno bili socijaldemokrati i tvrdili da je socijalna dr\u017eava neophodna ako \u017eelimo pristojno dru\u0161tvo. Schlesinger je kritikovao \u201etiraniju neodgovorne plutokratije\u201c i zahtevao demokratsku kontrolu nad ekonomijom. Liberali iz perioda Hladnog rata se otuda su\u0161tinski razlikuju od ljudi poput Hayeka, zakletog neprijatelja socijaldemokratije i glavnog inspiratora konzervativnog pokreta u Americi i ta\u010derizma u Velikoj Britaniji.<\/p>\n

Od poku\u0161aja sna\u017eenja umerenog centra ne\u0107e biti koristi ako ti poku\u0161aji nisu utemeljeni na \u010dvrstim principima, a ne samo na neuverljivoj ideji o odr\u017eavanju jednake distance prema obe krajnosti. Populisti besne zbog \u201eglobalizma\u201c i \u201eotvorenih granica\u201c. Ali ko je za potpuno otvorene granice? Zagovornici totalne globalne pravde i sasvim slobodnog protoka ljudi retko se sre\u0107u \u010dak i na univerzitetima. Kada je Popper branio \u201eotvoreno dru\u0161tvo\u201c, on se protivio i doktrinarnoj netoleranciji i tribalizmu; njegov argument je epistemolo\u0161ki i ne ti\u010de se imigracione politike. On se zalagao za otvorene umove, a ne za dostupne teritorije. (Ipak, liberali iz vremena Hladnog rata bili su naklonjeni prihvatanju izbeglica; njihov liberalizam je blizak i jednom starijem zna\u010denju liberalnosti kao \u0161irokogrudosti.)<\/p>\n

\u010cini se da bi me\u0111u liberalnim intelektualcima staroga kova Isaiah Berlin najvi\u0161e mogao da doprinese populisti\u010dkom kulturnom ratu za nacionalni identitet. On je bio posve\u0107eni cionista i veliki simpatizer nacionalizma. Nagla\u0161avao je ljudsku fundamentalnu potrebu za pripadanjem, a mnoge od ideolo\u0161kih ekscesa od 18. veka naovamo obja\u0161njavao je pozivaju\u0107i se na \u201estanje povre\u0111ene svesti\u201c kao nepo\u0161tovanja uvre\u017eenog na\u010dina \u017eivota zbog pritiska liberalne kosmopolitske kulture.<\/p>\n

Re\u010di kao \u0161to su \u201egnev\u201c i \u201eresantiman\u201c rutinski se koriste u savremenim komentarima populizma, pri \u010demu se ove dijagnoze daju gadljivo i s visine. To razdvanje emocija i razuma ugro\u017eava ozbiljnost javne debate. Kona\u010dno, ljudi nikada nisu besni bez razloga. S druge strane se javlja vi\u0161ak empatije i automatsko prihvatanje svega \u0161to nam serviraju razni demagozi. U poku\u0161aju da razumemo (Berlin tu koristi re\u010d Einf\u00fchlen kao proces identifikacije sa mislima i emocijama drugog) mi pokazujemo previ\u0161e razumevanja. Onaj koji sve razume verovatno \u0107e sve i oprostiti. Opasne su tvrdnje nekih politi\u010dkih lidera da sasvim razumeju poruke \u201eobi\u010dnih ljudi\u201c (na nema\u010dkom Populismusversteher). Postalo je op\u0161te prihva\u0107eno da su populisti otkrili istinu o onome \u0161to se odvija duboko u na\u0161im dru\u0161tvima, a zatim su politi\u010dke partije po\u010dele da postupaju u skladu sa tom navodnom \u201eistinom\u201c, na primer o objektivnoj netrpeljivosti prema strancima i imigrantima me\u0111u pripadnicima radni\u010dke klase.<\/p>\n

U nastojanju da potvrdi svoje vrednosti, dana\u0161nji liberalizam bi morao biti ne\u0161to vi\u0161e od reaktivnog antitrampizma ili mlake odbrane koncepta centra koji po\u010diva na la\u017enom izjedna\u010davanju levog i desnog populizma. U samokriti\u010dnom duhu starih liberala liberalizam treba da preispita svoja na\u010dela u skladu sa potrebama na\u0161eg vremena i oslobodi se iluzije liberala posle 1989: da je istorijski progres predodre\u0111en. Liberali iz perioda Hladnog rata verovali su u legitimnost sukoba mi\u0161ljenja pod kontrolom demokratskih procedura. Smatrali su, Schlesingerovim re\u010dima, da je sukob mi\u0161ljenja garancija slobode. Ali sukobi za njih nisu bili ne\u0161to dato, \u0161to bi zna\u010dilo svo\u0111enje centrizma na minimalne ustupke jednoj i drugoj strani; ne, oni su upotrebili imaginaciju da sukobe defini\u0161u u odnosu na sopstvena na\u010dela, ostaju\u0107i verni onome \u0161to je Schlesinger opisivao kao \u201eduh ljudskosti\u201c.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The New York Review of Books<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dana\u0161nji liberalizam bi morao biti ne\u0161to vi\u0161e od reaktivnog antitrampizma i<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":225150,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-258154","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/258154","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=258154"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/258154\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/225150"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=258154"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=258154"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=258154"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}