{"id":258101,"date":"2018-12-14T08:15:44","date_gmt":"2018-12-14T07:15:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=258101"},"modified":"2018-12-14T08:15:44","modified_gmt":"2018-12-14T07:15:44","slug":"hilari-klinton-i-korporativni-feminizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/12\/14\/hilari-klinton-i-korporativni-feminizam\/","title":{"rendered":"Hilari Klinton i korporativni feminizam"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Jelena Rizni\u0107<\/strong><\/p>\n

Rezultati midterm izbora u Americi kojim je vi\u0161e od sto \u017eena u\u0161lo u ameri\u010dki Kongres neke medije su inspirisali da 2018. godinu proglase godinom \u017eena.[1] ,,Pobeda\u201c ameri\u010dke demokratije i \u017eena je dodatno nagla\u0161ena \u010dinjenicom da je etni\u010dka struktura onih koje su to uspele vrlo raznolika. Istorijska nepravda koja je poentirana sa Trampom ovim po\u010dinje da se ispravlja \u2013 manjine postaju vidljive. Ameri\u010dki feminizam svojim osvajanjem pop kulture uspeva da se nametne kao mainstream feminizam, a strategije politi\u010dke borbe postaju reper za univerzalnu \u017eensku borbu sa ciljem ve\u0107e vidljivosti i zastupljenosti u svim sferama dru\u0161tva. Pa ipak, name\u0107e se pitanje koji su krajnji dometi ovako shva\u0107ene feministi\u010dke borbe? Prou\u010davanje savremenog feminizma mora uzeti u obzir i razli\u010dite istorijske manifestacije \u017eenske borbe. Kako Adriana Zaharijevi\u0107 ka\u017ee, istorija feminizma mo\u017ee se posmatrati kao istorija sporova.[2] Ovo ni na koji na\u010din ne diskredituje sam feminizam, a svakako ne zna\u010di da je razlog njegovog postojanja irelevantan. Od velikog je zna\u010daja, me\u0111utim, analizirati kako istorijski dolazi do konstituisanja apstraktnog \u017eenskog subjekta, kao naizgled univerzalne kategorije u \u010dije ime se dela \u2013 prakti\u010dno i politi\u010dki. Participiranje ,,samo\u201c na osnovu pola vrlo brzo je pokazalo neodr\u017eivost ovako usko shva\u0107ene \u017eenske borbe, koja je preispitivala do tada va\u017ee\u0107u predstavu \u017eene, istovremeno prave\u0107i kompromise sa njom.<\/p>\n

Nije \u010dudno \u0161to su prve relevantne kritike \u017eenskog pokreta do\u0161le upravo iz \u017eenske perspektive \u2013 od onog dela \u017eena \u010dija se viktimizacija sastojala u tihom prihvatanju istovremenog postajanja i bivanja \u017eenom, ali i radnicom, robinjom, ne-belom i ne-heteroseksualnom, vi\u0161estruko potla\u010denom, toliko da \u010dak ni ne zadovoljava date kriterijume \u017eene. Sve te ne-\u017eene stoga nisu polagale pravo ni na neposrednu participaciju, ni na reprezentaciju u \u017eenskoj borbi prvog talasa feminizma, zasnovanoj na sada ve\u0107 dovoljno puta kritikovanim bur\u017eoaskim principima slobode i jednakosti pod okriljem univerzalizma. Bez radikalnijeg preispitivanje postoje\u0107ih rodnih re\u017eima (i samim tim bez radikalnije dru\u0161tvene kritike), ovaj pristup je vrlo brzo izgubio svoj subverzivni potencijal sa po\u010detka. Od Suzan B. Entoni i Elizabet Stentnon, preko Klare Cetkin, Roze Luksemburg i Aleksandre Kolontaj do Sod\u017eurner Trut i Bel Huks, razli\u010dite \u017eene su govorile o karakteristikama \u017eenske egzistencije, o pobolj\u0161anju dru\u0161tvenog polo\u017eaja \u017eena i \u017eenskim pravima. Pa ipak, zbog savezni\u0161tava sa nekim drugim politi\u010dkim i dru\u0161tvenim snagama, a usled specifi\u010dnosti istih, definisanje \u017eenskog subjekta, strategija borbe i njenog krajnjeg cilja, uticali su na odnos prema feminizmu kao takvom.<\/p>\n

Levica je dugo videla feminizam kao bur\u017eoasku tvorevinu koja samo reprodukuje postoje\u0107e dru\u0161tvene odnose. Lenjin i Aleksandra Kolontaj ne govore o feminizmu ve\u0107 o \u017eenskom pitanju, \u017eele\u0107i da na taj na\u010din uka\u017eu na fundamentalnu razliku izme\u0111u jo\u0161 jedne manifestacije ideologije vladaju\u0107e klase i sopstvene revolucionarne teorije i prakse. Va\u017eno je re\u0107i i da je jedan deo levice ovo iskoristio za legitimizaciju patrijarhalnih vrednosti i normi (setimo se da ni Lenjin nije bio imun na njih), ali ovo je ukazivalo i na dublji problem onda\u0161njeg mainstream liberalnog feminizma \u2013 na neodr\u017eivost definisanja \u017eenskog subjekta, te ekspliciranje zahteva za pobolj\u0161anje polo\u017eaja isklju\u010divo kroz prizmu pola, uz istovremeno zanemarivanje strukturalnih determinanti koje oblikuju egzistenciju svih ne-belih, ne-heteroseksualnih \u017eena ni\u017eih klasa. \u017densko pitanje, u komunisti\u010dkoj interpretaciji, deo je klasne borbe, te njegovo re\u0161avanje kao polaznu ta\u010dku mora uzeti i klasu, a ne samo rod. Kasnije marksisti\u010dke i socijalisti\u010dke feministkinje II talasa \u0107e dati zna\u010dajniji doprinos u prikazivanju sprege izme\u0111u kapitalisti\u010dke eksploatacije i patrijarhalne opresije. Istorijski osvrt na probleme koji su obele\u017eili po\u010detak \u017eenske borbe, ali i kasniju feministi\u010dku teoriju i praksu, nije samo stvar pukog reprodukovanja ve\u0107 poznatih \u010dinjenica u zatvorenom akademskom mehuru.<\/p>\n

Podse\u0107anje na ove po\u010detke ukazuje na dva vrlo bitno problema na koje nije ostao imun ni savremeni neoliberalni feminizam. Prvo, feminizam, njegove predstavnice i predstavnici, tako\u0111e su koristili razli\u010dite diskriminatorne strategije isklju\u010divanja svih onih koji nisu zadovoljavali kriterijume\u00a0 ,,univerzalnog\u201c \u017eenskog subjekta, koji je po tom osnovu i zahtevao odre\u0111ena prava. Jednodimenzionalna perspektiva \u017eenske realnosti, bez ikakvog preispitivanja sopstvene ekskluzivnosti osna\u017eivala je bela\u010dku supremaciju, zanemaruju\u0107i (ili pak o\u0161tro negiraju\u0107i) vezu izme\u0111u roda, klase i rase. Drugi problem ti\u010de se toga da feminizacija politike ne zna\u010di nu\u017eno i feministi\u010dke politike. Ili pak zna\u010di, ali je u tom slu\u010daju va\u017eno precizirati \u0161ta i koga te politike predstavljaju, te da li su rezervisane za vrlo uzak krug \u017eena koje upravo iz tako definisanog feminizma crpe legitimitet isklju\u010divanja ostalih potla\u010denih grupa.\u00a0 Ne treba zaboraviti ni da je priznanje \u017eenskog politi\u010dkog subjekta bilo posledica dugotrajne borbe koja nije zanemarljiva, bezna\u010dajna ili ograni\u010dena isklju\u010divo na prvu polovinu XX veka. Pa ipak, treba ukazati i na ograni\u010denja takve politi\u010dke participacije.<\/p>\n

U kontekstu \u017eenske\/ih borbe\/i na globalnom planu, pobede ameri\u010dkih politi\u010darki su svakako posebno zanimljive, uzimaju\u0107i u obzir jedan oblik feminizma koji one zastupaju, a \u010dija je predstavnica Hilari Klinton. U ameri\u010dkom politi\u010dkom establi\u0161mentu koji je tek nominalno polarizovan, Trampovi mizogini i seksisti\u010dki ispadi stvorili su povoljnu klimu iz koje neoliberalni, korporativni feminizam crpi svoju subverzivnost, premda je ina\u010de daleko od toga. Visoko individualizovan, ovakav feminizam pre svega targetira aspiracije srednjoklasnih \u017eena, sa istovremenim usvajanjem jezika intersekcionalnosti. Me\u0111utim, li\u0161ena strukturalne analize i dublje dru\u0161tvene kritike, ova ,,feministi\u010dka demagogija\u201c samo prikriva brojne probleme realnog politi\u010dkog delovanja razli\u010ditih akterki.<\/p>\n

Ulazak vi\u0161e od sto \u017eena u Kongres je na simboli\u010dkom planu svakako va\u017ean, ali su krajnji dometi prili\u010dno ograni\u010deni.\u00a0 Re\u010d je pre o uklapanju \u017eena u postoje\u0107e obrasce institucionalnog delovanja, bez neophodnih strukturalnih promena koje \u0107e dovesti do transformacije dru\u0161tva, a samim tim i rodnih re\u017eima. Bez poku\u0161aja adresiranja pravih problema, u vidu neoliberalnih politika koje najvi\u0161e poga\u0111aju marginalizovane dru\u0161tvene grupe (me\u0111u kojima su \u017eene, pripadnici\/e radni\u010dke klase, LGBT+ i drugi), politi\u010dki anga\u017eman \u017eena se vrlo \u010desto na kraju zavr\u0161ava nastavkom razornih politika stranaka iz kojih dolaze, a \u010diji sadr\u017eaj svakako nije feministi\u010dki, iako se deklarativno predstavljaju kao takve. Pa tako, u slu\u010daju Demokratske partije i posebno u slu\u010daju politi\u010darki koje su njene \u010dlanice, jasno je da se ne\u0107e \u010duti otvoreno mizogine, rasisti\u010dke, homofobi\u010dne ili antimigrantske izjave. Me\u0111utim, jasno je tako\u0111e i da je Tramp verbalizovao ono \u0161to je prethodna Obamina administracija (u kojoj je Hilari Klinton imala istaknuto mesto) uveliko radila. Politi\u010darke koje su poslednjih decenija tako\u0111e dale svoj doprinos u ovim destruktivnim politikama bile su i Kondoliza Rajs, Medlin Olbrajt i druge.<\/p>\n

Seksisti\u010dki komentari koje Hilari Klinton i druge politi\u010darke Demokratske partije dobijaju, pre svega od Donalda Trampa, a onda i od ostatka ameri\u010dke desnice, jesu nedopustivi. Ono \u0161to je, me\u0111utim, problemati\u010dno u takvom kontekstu jeste nemogu\u0107nost ikakve politi\u010dke kritike koja ne\u0107e biti protuma\u010dena kao seksizam. Sa druge strane, ne postavlja se pitanje prakti\u010dnih implikacija politika za koje su one, kao samoproklamovane feministkinje, i te kako odgovorne. Od mera \u0161tednje i ru\u0161enja ve\u0107 lo\u0161eg sistema socijale za\u0161tite u Americi, preko opresije ne-belog ameri\u010dkog stanovni\u0161tva do podr\u0161ke vojnim intervencijama sa ciljem ,,\u0161irenja demokratije\u201c i daljeg ubiranja profita, razli\u010diti krajnje problemati\u010dni politi\u010dki \u010dinovi bi\u0107e pod okriljem apstraktnog feminizma. \u017denski subjekt, kao predmet politi\u010dkog delovanja, opet pretenduje na univerzalnost, ve\u0161to skrivaju\u0107i svoje strategije isklju\u010divanja koje su mu imanentne. Mainstream feminizam nastoji da u\u010dini vidljivim manjinske grupe, ali ne i one koje su toliko potla\u010dene da ne ,,zaslu\u017euju\u201c mogu\u0107nost reprezentacije.<\/p>\n

Osna\u017eivanje o kom govore ameri\u010dke politi\u010darke se ne odnosi na \u017eene i sve druge marginalizovane kategorije koje ne odgovaraju konstruisanom identitetu ,,idealne \u017ertve\u201c \u2013 \u017ertve koja \u0107e navodnim sopstvenim naporima uspeti u okrutnom svetu, ne zavise\u0107i ni od koga. Ne-bele, ne-heteroseksualne \u017eene, ni\u017eih klasa, kako u Americi, tako i u zemljama koje se bore sa razornim posledicama ameri\u010dkog ,,demokratskog imperijalizma\u201c ne odgovaraju ovom identitetu i kao takve nemaju pravo na tako zami\u0161ljene feministi\u010dke prakse. Prava za koja se politi\u010darke borbe (i ona koja uspevaju da izbore) vrlo \u010desto idu na \u0161tetu upravo onih grupa koje nemaju ekonomsku, pa samim tim ni dru\u0161tvenu mo\u0107 pomo\u0107u koje bi mogle da pregovaraju o sopstvenom polo\u017eaju. Tako je, primera radi, jedan od glavnih zahteva (neo)liberalnog feminizma ve\u0107a zastupljenost \u017eena na rukovode\u0107im pozicijama, \u0161to samo po sebi nije pogre\u0161no ili lo\u0161e, ali je isto tako i promena forme bez ikakve dublje problematizacije dominantnih pozicija mo\u0107i u dru\u0161tvu. Eksploatacija \u017eene iz radni\u010dke klase od strane \u010dlanice odbora korporacije u kojoj obe rade zna\u010di zadovoljenje \u017eenskih prava jer je jedna \u017eena uspela da zauzme zna\u010dajnu dru\u0161tvenu poziciju i tim \u010dinom ,,potvrdila\u201c subverzivni potencijal ovako shva\u0107ene \u017eenske borbe.<\/p>\n

Istini za volju, ostaje nam da vidimo kakav \u0107e biti politi\u010dki anga\u017eman Aleksandrije Okazio-Kortez, samoproklamovane demokratske socijalistkinje. Do fundamentalnih promena verovatno ne mo\u017ee do\u0107i \u2013 u situaciji kad postoji institucionalno delovanje, polje mogu\u0107e tranformacije je, paradoksalno, unapred odre\u0111eno rodnim re\u017eimom i svim drugim strukturalnim \u010diniocima. Ona ipak unosi odre\u0111eni ,,poreme\u0107aj\u201c u dosada\u0161nje odnose mo\u0107i, barem kroz stvaranje socijalne baze i podr\u0161ke koju velikim delom \u010dine milenijalci, a koji se prihvatanjem ovih (socijaldemokratskih) ideja mo\u017eda mogu dalje radikalizovati.<\/p>\n

Nijedna od prethodnih kritika ne zna\u010di da je ulazak \u017eena u politiku lo\u0161. Upravo suprotno \u2013 problemati\u010dno je kori\u0161\u0107enje direktnih tekovina feministi\u010dke borbe u krajnje nefeministi\u010dke svrhe. Nijedna od ovih kritika ne treba ni da se pretvori u diskusiju o tome kome feminizam pripada i ko ima pravo ili monopol nad njim. Feminizam je civilizacijska tekovina i kao takav mora biti integralni deo svakog politi\u010dkog akta i strategije. Sa druge strane, va\u017eno je ukazati na to da se feminizam su\u0161tinski odlikuje solidarno\u0161\u0107u sa svim potla\u010denim dru\u0161tvenim grupama te da kao takav u sebi mora nositi i radikalnu dru\u0161tvenu kritiku. Ta kritika bi morala dolaziti sa levih pozicija jer one jedine mogu ponuditi re\u0161enja, pa i krajnje oslobo\u0111enje svih ovih grupa, koje ne\u0107e sa sobom nositi protivre\u010dnosti u vidu oslobo\u0111enja jedne klase na ra\u010dun daljeg tla\u010denja druge.<\/p>\n

[1] Vidi ovde<\/a>, pristupljeno 7.12.2018<\/p>\n

[2] Zaharijevi\u0107, A. 2010. Postajanje \u017eenom. Beograd: Rekonstrukcija \u017denski fond<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Va\u017eno je ukazati na to da se feminizam su\u0161tinski odlikuje solidarno\u0161\u0107u sa svim potla\u010denim dru\u0161tvenim grupama te da kao takav u sebi mora nositi i radikalnu dru\u0161tvenu kritiku<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-258101","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/258101","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=258101"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/258101\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=258101"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=258101"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=258101"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}