{"id":257809,"date":"2018-12-08T08:37:51","date_gmt":"2018-12-08T07:37:51","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=257809"},"modified":"2018-12-08T09:58:08","modified_gmt":"2018-12-08T08:58:08","slug":"populizam-i-politika-emocija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/12\/08\/populizam-i-politika-emocija\/","title":{"rendered":"Populizam i politika emocija"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e:Paul Mason<\/strong><\/p>\n

Autoritarni nacionalizam osvaja pozicije u Evropi, SAD i Brazilu zahvaljuju\u0107i plimi negativnih emocija u javnosti i popustljivosti elita prema tome. Ali to nije repriza 30-ih godina 20. veka. Pre svega, za razliku od tada\u0161njih elita u Nema\u010dkoj, Italiji i \u0160paniji dana\u0161nje elite ne \u017eele fa\u0161izam. Naprotiv, njihov problem je u tome \u0161to ne znaju kako da ga suzbiju.<\/p>\n

Ve\u0107 15 godina politikolozi vode dobro dokumentovanu, ali ne previ\u0161e plodnu raspravu o razlozima uspona partija kao \u0161to su Ukip u Britaniji, Partija slobode (PVV) u Holandiji ili Nacionalni front u Francuskoj. U toj raspravi je utvr\u0111eno da su razlozi pomeranja politi\u010dkog spektra udesno pre kulturni nego ekonomski. Ali to ne zna\u010di da delovanje na polju ekonomije ne bi zaustavilo navalu plebejskog rasizma. Tu pre svega treba razumeti da je razlog neuspeha narativa politi\u010dkog centra ugra\u0111en u sam projekat ekonomije slobodnog tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Profesor Will Davies sa Univerziteta Goldsmits je ponudio verovatno najbolju kratku definiciju neoliberalizma kao sistema (ne ideologije), opisuju\u0107i ga kao \u201erazotkrivanje (disenchantment) politike ekonomijom\u201c. Pod tim se podrazumeva prinudno uvo\u0111enje tr\u017ei\u0161ne logike u sve forme dru\u0161tvenog \u017eivota, \u010dime se drasti\u010dno su\u017eava prostor politi\u010dkog izbora.<\/p>\n

Na primer, ako \u017eelim da sa\u010duvam \u010deli\u010danu u Port Talbotu, ne mogu se pozvati na nacionalnu bezbednost, ili na sentimentalan poriv da dam prednost britanskim proizvodima, ili na \u010dinjenicu da \u0107e grad umreti bez svojih visokih pe\u0107i. To mogu posti\u0107i jedino pa\u017eljivo formulisanim argumentom koji zadovoljava uslove svih postoje\u0107ih nacionalnih, evropskih i globalnih pravila o trgovini i investiranju. Ako bih \u017eeleo da to u\u010dinim samo zato \u0161to se dobro ose\u0107am dok prolazim pored tog proizvoda ljudske genijalnosti na putu do pla\u017ee na kojoj surfujem, moji emocionalni razlozi bili bi blokirani pravilima koje je moja dr\u017eava davno potpisala i na njih se obavezala.<\/p>\n

Daviesova definicija se mo\u017ee parafrazirati i kao kasapljenje (evisceration) politike pravilima ekonomije, to jest hirur\u0161ko odstranjivanje svih emocionalnih razloga iz procesa dono\u0161enja politi\u010dkih odluka.<\/p>\n

Ljudi intuitivno znaju da se njihova ose\u0107anja identiteta, mesta, nacije i klase mogu vratiti u proces odlu\u010divanja jedino suspenzijom postoje\u0107eg sistema \u2013 \u0161to obja\u0161njava ja\u010danje opozicije neoliberalizmu i sa levih i sa desnih pozicija.<\/p>\n

Drugi va\u017ean faktor u emotivno motivisanom revoltu jeste promena shvatanja radnog mesta. Za politi\u010dke nauke i ekonomiju radno mesto vi\u0161e nije deo politi\u010dke arene. Pre 40 godina, na svom prvom poslu u jednoj fabrici svakodnevno sam prisustvovao politi\u010dkim skupovima dobro obave\u0161tenih ljudi. U odnosu na to doba prime\u0107ujem dve bitne promene.<\/p>\n

Prvo, moderni menad\u017ement zahteva visoki nivo performativnosti na poslu, naro\u010dito od radnika sa najmanje mo\u0107i: od njih se tra\u017ei da nam po\u017eele sre\u0107an put, dobar dan ili da nam prodaju toblerone kada kupujemo vodu u trafici. Drugo, za ljude sa niskim kvalifikacijama ili niskim dohotkom rad danas podrazumeva vi\u0161e prinude nego \u0161to je to bio slu\u010daj u pred-neoliberalnoj eri. Pretnja otkazom nije samo implicitna: njome se preti svakoga dana. Uz to idu slu\u010dajevi maltretiranja, favorizovanja i seksualnog zlostavljanja. Na najizlo\u017eenijim pozicijama, u zanimanjima kao \u0161to su vo\u017enja taksija i kamiona, obezbe\u0111enje i \u010di\u0161\u0107enje, postoji neprekidna pretnja stvarnim nasiljem. U svakodnevnom \u017eivotu, na samom dnu platne lestvice svako poznaje nekoga ko je povezan sa organizovanim kriminalom niskog intenziteta.<\/p>\n

Sve to dovodi do jakih iako potiskivanih frustracija, koje bi se verovatno prelile u revolt da ljudi nisu neprekidno zabavljeni netrpeljivo\u0161\u0107u prema rasnim i verskim razlikama svojih sugra\u0111ana.<\/p>\n

Prva lekcija za liberale centra, ako \u017eele da opstanu, je to da im je potreban emocionalni narativ sa inspirativnom ponudom u svojoj osnovi. Ta ponuda mora biti uobli\u010dena kao ekonomska nada: nigde nije propisan monopol radikalne levice na politike fiskalne ekspanzije, redistribucije, dr\u017eavne pomo\u0107i i stimulativnih plata. Problem je u tome \u0161to u neoliberalnim ud\u017ebenicima pi\u0161e da je sve to nemogu\u0107e. \u201eStrah od budu\u0107nosti\u201c na koji ukazuju kvalitativna istra\u017eivanja populacije bira\u010da koja podr\u017eava nacionalisti\u010dku desnicu za mnoge od njih je racionalan. Oni su upla\u0161eni, depresivni i gnevni u svetu realno nesigurnih radnih mesta, lo\u0161ih uslova stanovanja i porasta nejednakosti.<\/p>\n

Ako nemate dobar odgovor na pitanje \u201eKako moj \u017eivot i \u017eivot moje porodice mo\u017ee biti bolji?\u201c ne\u0107e vam pomo\u0107i nikakve ve\u0161tine komunikacije. Levi centar tako\u0111e treba da donese va\u017enu strate\u0161ku odluku o udru\u017eivanju levice protiv desnice. Rasprave o populizmu koje izbegavaju taj izbor postale su bespredmetne.<\/p>\n

Ako u Google ukucate re\u010di Sajid Javid i fa\u0161izam, vide\u0107ete da on pokret Momentum kome i ja pripadam naziva \u201eneofa\u0161isti\u010dkom grupom\u201c. Jo\u0161 nisam prona\u0161ao komentar Sajida Javida o neredima u Vajtholu gde je blizu 10.000 sledbenika Tommya Robinsona, me\u0111u i njima pravi sieg-heil nacisti, ciglama i fla\u0161ama ga\u0111alo policiju. Krajnji je \u010das da se zavr\u0161i faza dvostrukih standarda i poricanja na levom centru.<\/p>\n

Ne verujem da \u0107e kriza demokratskog konsenzusa na zapadu popustiti. Ona \u0107e se nastaviti kao talas koji \u0107e se prelomiti u niz nacionalnih kriza \u010dija se koreografija ve\u0107 nazire: pomeranje CDU udesno posle Angele Merkel; duel Jean-Luc Mel\u00e9nchona i Marine Le Pen na slede\u0107im predsedni\u010dkim izborima u Francuskoj; ubedljivo ve\u0107inska Salvinijeva vlada u Italiji; obra\u010dun nostalgi\u010dnih \u0161panskih falangista i katalonskih separatista; dalji pad Ma\u0111arske i Poljske u ruke demagoga.<\/p>\n

U takvom okru\u017eenju, partije koje se u novoj seriji tekstova u Gardijanu o \u201enovom populizmu\u201c opisuju kao stranke \u201epopulisti\u010dke levice\u201c, treba da preuzmu odlu\u010dniju ulogu u organizaciji otpora. Pritom treba da se bore pametno, a ne da kao Tsipras u Gr\u010dkoj tr\u010de pravo na farove dolaze\u0107eg voza. Ali iznad svega, levica treba da sklapa saveze \u2013 kao \u0161to su to u\u010dinili Podemos i Barcelona en Com\u00fa u \u0160paniji.<\/p>\n

Tako \u0107emo, ako se stvari pogor\u0161aju, imati narativ nade. U \u0160panskom gra\u0111anskom ratu, u bici na Harami 1937. na \u201ebrdu samoubica\u201c, me\u0111u ljudima koji su juri\u0161ali kroz ki\u0161u metaka da spre\u010de Frankov ulazak u Madrid bilo je i britanskih socijalista, komunista i biv\u0161ih pripadnika IRA. Memoari pre\u017eivelih boraca nam otkrivaju da su ti ljudi razli\u010ditih ube\u0111enja bili povezani nadom u budu\u0107nost, ponosom zbog \u010dina otpora i verom da se ne\u0161to mo\u017ee u\u010diniti. Aktivno promovisanje takvih uverenja je najja\u010de oru\u017eje koje imamo u borbi protiv pogubnog nihilizma autoritarne desnice.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Levom centru je potreban emocionalni narativ sa ponudom u obliku ekonomske nade<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-257809","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/257809","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=257809"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/257809\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=257809"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=257809"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=257809"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}