{"id":257751,"date":"2018-12-07T07:13:37","date_gmt":"2018-12-07T06:13:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=257751"},"modified":"2018-12-07T07:18:14","modified_gmt":"2018-12-07T06:18:14","slug":"zasto-je-razbijana-sfr-jugoslavija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/12\/07\/zasto-je-razbijana-sfr-jugoslavija\/","title":{"rendered":"Za\u0161to je razbijana SFR Jugoslavija?"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Ivica Mladenovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Fridrich Hegel je primetio da se sve velike svetskoistorijske \u010dinjenice pojavljuju tako re\u0107i dva puta. Karl Marx na to pronicljivo dodaje: \u201djedanput kao tragedija, drugi put kao farsa\u201d. Na osnovu socijalnih u\u010dinaka dru\u0161tveno\u2013ekonomske formacije koja je dominirala u modernoj Srbiji do Drugog svetskog rata, kao i o dometima aktuelne kapitalisti\u010dke restauracije, \u010dini se da se socijalno-politi\u010dki kontekst novovekovnog dru\u0161tva Srbije mo\u017ee simboli\u010dki razumeti i objasniti upravo kroz pomenutu istorijsku \u201dpravilnost\u201d.<\/p>\n

Pad Berlinskog zida i socijalisti\u010dkih re\u017eima na Istoku je u ve\u0107ini ovih polu\u2013 perifernih dru\u0161tava\u00a0 dovelo do euforije i infantilnog ube\u0111enja da je u otvorenoj tr\u017ei\u0161noj ekonomiji, privatnom vlasni\u0161tvu nad sredstvima za proizvodnju i parlamentarnoj demokratiji najzad prona\u0111ena spasonosna formula za ubrzavanje modernizacije i istorije. Danas mo\u017eemo konstatovati da je ovaj \u201ddemokratski prelaz\u201d doveo do vi\u0161edimenzionalne krize, naro\u010dito na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, tako da se na ovom mestu logi\u010dno postavlja pitanje za\u0161to je Jugoslavija razbijena?<\/p>\n

Pored svih problema i unutra\u0161njih protivure\u010dnosti, po stopama rasta dru\u0161tvenog proizvoda, pove\u0107anju dru\u0161tvene pokretljivosti, brzini industrijalizacije i urbanizacije, ru\u0161enju o\u0161trih dru\u0161tvenih i ekonomskih nejednakosti, obuhvatu stanovni\u0161tva obrazovanjem, osvojenim nivoom radni\u010dkih prava, laicizaciji, emancipaciji \u017eena itd. socijalisti\u010dka Jugoslavija tokom svojih les vingt glorieuses(1945-1965) do\u017eivljava jedan od najbr\u017eih socijalnih progresa u svetu i predstavlja jednu od najcenjenijih dr\u017eava, kako u \u201dkomunisti\u010dkom\u201d tako i u kapitalisti\u010dkom bloku.<\/p>\n

Istorijski socijalizam je na ju\u017enoslovenskim prostorima omogu\u0107io skoro pola veka mira i intenzivnog ekonomskog i dru\u0161tvenog prosperiteta. Ovaj oblik \u201dautoritarne modernizacije\u201d (Todor Kulji\u0107) uspeo je da obezbedi prelazak dr\u017eave iz perifernog u poluperiferni polo\u017eaj na makro\u2013 me\u0111unarodnom nivou ekonomskih i politi\u010dkih odnosa snaga, kao i mogu\u0107nost vo\u0111enja relativno nezavisne nacionalne politike. Parola \u201dbratstvo i jedinstvo\u201d nije bila \u201dtitoisti\u010dka izmi\u0161ljotina\u201d, kako se to danas predstavlja u nekada\u0161njim jugoslovenskim republikama u kojima je i dalje na delu antikomunisti\u010dka histerija, ve\u0107 originalno lokalno adaptirana balkanska verzija prosvetiteljskih i modernisti\u010dkih ideala iz perioda Francuske revolucije.<\/p>\n

Posle svih etni\u010dkih tenzija i negativnih iskustava zajedni\u010dkog \u017eivota u Kraljevini Jugoslaviji, i posebno nakon lokalnih genocida po\u010dinjenih\u00a0 tokom Drugog svetskog rata, rezultati komunisti\u010dke strategije \u201dbratstva i jedinstva\u201d me\u0111u kulturno i socijalno srodnim ju\u017enoslovenskim narodima su bili impozantni. Iako su sve vreme \u017eivota druge Jugoslavije tinjali sukobi izme\u0111u republi\u010dkih nomenkatura u vidu frakciona\u0161kih borbi unutar (i izme\u0111u) centralnih komiteta partije, sociolo\u0161ka istra\u017eivanja \u2013 sprovedena u predve\u010derje rata na samom kraju 1980-ih \u2013 na primeru brojnosti me\u0161anih etni\u010dkih brakova i etni\u010dke distance me\u0111u ju\u017enoslovenskim narodima pokazuju veoma visok nivo me\u0111uetni\u010dke tolerancije i me\u0111usobnog prihvatanja.<\/p>\n

Dakle, uprkos pojedinim opravdanim ili neopravdanim nacionalnim nezadovoljstvima, brojnim nedostacima i blokiraju\u0107im elementima, sistem etabliran 1945, koji je transformisao dr\u017eavu u federaciju, obezbe\u0111ivao je relativnu ravnote\u017eu interesa izme\u0111u republika i pokrajina, ali i izme\u0111u aspiracija \u201dnaroda i narodnosti\u201d u Jugoslaviji. Interetni\u010dke tenzije, uglavnom \u201dpodgrevane s vrha\u201d, su oduvek bile prisutne na margini, me\u0111utim dr\u017eava nije do\u017eivela niti jedan ozbiljan konflikt koji bi doveo u pitanje postojanje njeno postojanje \u2013 sve do po\u010detka poslednje decenije prethodnog veka \u2013 tako da je izgledalo da je nacionalno pitanje ju\u017enoslovenskih naroda manje\u2013 vi\u0161e re\u0161eno u jugoslovenskom politi\u010dkom i kulturnom okviru.<\/p>\n

Ipak, nepodeljena vlast i komunisti\u010dko reprodukovanje presocijalisti\u010dke nedemokratske tradicije koja podrazumeva sna\u017enu prevlast dr\u017eave nad nejakim i atomizovanim dru\u0161tvom, doveli su do toga da se \u2013 sa prvom sna\u017enom krizom \u2013 u neobi\u010dno kratkom roku, i sa velikim uspehom, reakcionarni talas iz vrha republi\u010dkih nomeklatura indukuje prema dru\u0161tvu u celini. Biv\u0161i komunisti su tako veoma lako i brzo odbacili internacionalisti\u010dki koncept \u201dbratstvo i jedinstvo\u201d i borbu protiv svih vrsta eksploatacije, te prihvatili njemu protpuno opre\u010dan, sa legitimacijskim upori\u0161tem u oligarhijskoj ekonomiji i nacionalisti\u010dkim isklju\u010divostima.<\/p>\n

Naravno, svi ovi procesi \u201dstrukturnog prilago\u0111avanja\u201d, \u010dije korene nalazimo jo\u0161 u utrobi samog socijalizma, imali su svoju jasnu interesnu, tj. klasnu logiku delanja. U tekstu \u0107u upravo naglasak staviti na ulogu i interese kontinuisti\u010dke nomenklature u razbijanju dr\u017eave i tranziciji iz socijalizma u kapitalizam.<\/p>\n

Nomenklatura u SFR Jugoslaviji (1965 \u2013 1990)<\/strong><\/p>\n

Da bismo razumeli dimenzije funkcionisanja svake dr\u017eave, i u slu\u010daju Jugoslavije \u2013 tj. posebno na primeru socijalisti\u010dke Jugoslavije \u2013 treba najpre shvatiti konkretno funkcionisanje rukovode\u0107eg mikrokosmosa. Naime, nomenklatura, kao nosilac pune vlasti u istorijski egzistiraju\u0107em socijalizmu ima tendenciju da postane posebna klasa. Nomenklatura je posebna klasa i jer su pod njenom kontrolom kako sredstva za proizvodnju, tako i radnici, \u010dime se ove dve grupe nu\u017eno javljaju kao protivstavljene, sa razli\u010ditim socijalnim interesima. U tom kontekstu treba razumeti i najve\u0107i broj reformi sprovedenih u posleratnom periodu koje su vodile sve ve\u0107om administrativnom i privrednom parcelisanju.<\/p>\n

Velika privredna reforma iz 1965. godine, koja je podrazumevala osna\u017eivanje zakona ponude i tra\u017enje, davanje ve\u0107e samostalnosti preduze\u0107ima i privatnom kapitalu, uvo\u0111enje nagra\u0111ivanja prema radu, autorizaciju otpu\u0161tanja itd, dakle, nepovratno mobili\u0161e upliv kapitalisti\u010dkih zakona u socijalisti\u010dkim dru\u0161tvenim odnosima. \u010citav niz mera 1964. godine, kojima se nagove\u0161tava \u201dciklus transformacija\u201d, tj. po\u010detak najobimnijih dru\u0161tveno\u2013 ekonomskih promena od uvo\u0111enja samoupravljanja, otvara put slobodnijem delovanju tr\u017ei\u0161nih mehanizama, predstavljaju\u0107i svojevrsni uvod u privrednu transformaciju.<\/p>\n

Reforma je, kako pokazuje L. Sekelj, imala filozofiju da \u0107e tr\u017ei\u0161te po sebi da re\u0161i probleme modernizacije i da \u0107e ga\u0161enje nerentabilnih preduze\u0107a \u2013 bolan ali nu\u017ean rez \u2013 zna\u010diti kraj voluntaristi\u010dke ekonomije, odnosno dominacije politi\u010dkog podsistema nad ekonomijom. Suo\u010davaju\u0107i se sa narastaju\u0107im nezadovoljstvima, deformacijama i neravnote\u017eom jugoslovenske ekonomije, centralna vlast odgovara metodama koje su\u0161tinski podrazumevaju restauraciju politike \u010diju osnovu \u010dine partikularni interesi i identiteti, te suprostavljanje me\u0111u narodima: ukidaju se dr\u017eavni investicioni fondovi na makro i mikro nivoima, a transfer njihovih sredstava se vr\u0161i prema bankama,[1]dok na mesto doprinosa iz dohotka u osnovnim granama privrede, dolazi do stvaranja fonda Federacije za br\u017ei razvoj privredno nedovoljno razvijenih podru\u010dja (koji \u0107e se puniti pre svega iz Slovenije i Hrvatske), kako bi se pomoglo Crnoj Gori, Makedoniji, BiH i Kosovu.<\/p>\n

Naravno, ovim se hrane privilegije republi\u010dkih i pokrajinskih podbirokratija u nerazvijenim regionima, dok se istovremeno jo\u0161 vi\u0161e pove\u0107avaju ekonomske razlike izme\u0111u dr\u017eava ja\u010daju resantimani u bogatijim repubikama koje se ose\u0107aju pokradenima. Privreda se dakle od sredine 1960\u2013 ih nalazi u situaciji da mora da funkcioni\u0161e na na\u010din suprotan onome na koji je do tada to \u010dinila. Reforma podsti\u010de privatnu inicijativu, ali na drugoj strani izaziva i zastoj u velikom broju industrijskih grana koje su do tog perioda \u0161ti\u0107ene carinama, podsticane inflacijom, regresima i dotacijama itd. Sve ve\u0107e okretanje privrede prema potrebama tr\u017ei\u0161ta, redukovanje investicija i inflacije, imaju za posledicu\u00a0 opadanje zaposlenosti (prvi put nakon rata), bujanje spoljnog duga, pove\u0107avanje socijalnih razlika i ja\u010danje politi\u010dkih tenzija izme\u0111u nacionalnih nomeklatura.<\/p>\n

Ovo je i period kada dolazi do gnojenja i procvata\u00a0 tehnokratije, koja polako preuzima klju\u010dne polo\u017eaje kako u preduze\u0107ima, tako i u samoupravnim politi\u010dkim telima. Jer logika ja\u010danja uloge tr\u017ei\u0161nih elemenata neminovno vodi autonomizaciji interesa \u201dtehnokrata\u201d, kao i njihovo sve celovitije preuzimanje preduzetni\u010dkih uloga i razvijanje posebne dru\u0161tvene svesti, s jedne strane, dok istovremeno ukida potrebu za apsolutnom dominacijom frakcije politi\u010dkih birokrata u organizaciji reprodukcije dru\u0161tvenog \u017eivota. Zauzimanje va\u017enih funkcija od strane ove sve sna\u017enije dru\u0161tvene snage se poklapa i sa postepenim silaskom sa scene predratne komunisti\u010dke \u2013 \u201dpartizanske\u201d \u2013 generacije koja je u krvi kovala zajedni\u010dku federaciju.<\/p>\n

U kontekstu ekonomske, socijalne i politi\u010dke nestabilnosti, novi kadrovi su ovaj dr\u017eavni okvir po\u010deli da shvataju sve vi\u0161e instrumentalno, iako jo\u0161 uvek nisu radili na njegovoj disoluciji. Me\u0111utim, tranzicijski put ka socijalnoj dr\u017eavi koja bi se u ve\u0107oj meri podre\u0111ivala gvozdenim zakonima tr\u017ei\u0161ta i tehni\u010dkog menad\u017eerisanja sistema (\u0161to bi u praksi na ekonomskom planu podrazumevalo smer ka perifernoj kapitalisti\u010dkoj \u201ddr\u017eavi blagostanja\u201d), partikularisti\u010dke politi\u010dke revandikacije nacionalnih elita, hegemonija morala krute liberalne u\u010dinkovitosti privrede i nerezonsko zadu\u017eivanje kod stranih kreditora, su\u0161tinski vode ka nezaustavljivom okretanju le\u0111a i socijalizmu i Jugoslaviji.<\/p>\n

Upravo protesti studenata 1968. godine predstavljaju najartikulisaniju reakciju progresivnih snaga na socijalne turbulencije i put koji su tada\u0161njem jugoslovenskom dru\u0161tvu namenile oko\u0161tale politi\u010dke, ekonomske i kulturne nomenklature. Ipak, uprkos dru\u0161tvenim nezadovoljstvima, ali i uz skepsu, usporavanje, dileme, unutarstrana\u010dke trzavice i kontradikcije u sprovo\u0111enju jedistvene linije, od navedenog opredeljenja se strate\u0161ki nije odustalo.<\/p>\n

Verovatno je taj proces u Srbiji do\u017eiveo vrhunac s dolaskom tzv. \u201dliberala\u201d na \u010delo Saveza komunista Srbije. Upravo su oni bili taj \u201dnajprotr\u017ei\u0161niji\u201d i \u201dnajtehnokratskiji\u201d deo birokratije koji je grupisao najsposobije kadrove u politi\u010dkom i privrednom \u017eivotu zemlje (svakako najadekvatnije za uspe\u0161no sprovo\u0111enje transformacije ka kapitalisti\u010dkim dru\u0161tvenim odnosima na socijal\u2013 demokratratski na\u010din u konkretno\u2013 istorijskom okviru). Nije slu\u010dajno da je u svetskoj \u201dprodemokratskoj\u201d javnosti Marko Nikezi\u0107 bio predstavljan kao \u201dNovi \u010dovek\u201d, \u201dzapadnjak na vode\u0107em mestu u Srbiji\u201d, te da je unutarstrana\u010dki obra\u010dun s ovom grupom imao ogroman odjek u evropskoj \u0161tampi.<\/p>\n

Iz aktuelne perspektive horizonta postoje\u0107ih odnosa mo\u0107i i diktata \u201dbezalternativnosti\u201d, deluje nam da je proliberalni put koji je polako otvarala jugoslovenska nomeklatura ujedno i jedini mogu\u0107i, a da je eliminacija \u201dsrpskih liberala\u201d u tom kontekstu velika propu\u0161tena \u0161ansa za modernizaciju Srbije, tako da nije mogu\u0107e predvideti \u0161ta bi se dogodilo da je tada\u0161nja vlast istrajala na socijalisti\u010dkom programu stvaranja nove i kreaivne komunisti\u010dke politike utemeljen u borbi protiv eksploatacije i dominacije.<\/p>\n

Jer, istorijski upravo takva politika proizvodi invenciju novih formi jednakosti, po\u010dev\u0161i od \u201diracionalne\u201d odluke da se u\u0111e u frontalni antifa\u0161isti\u010dki rat protiv neuporedivo ja\u010deg neprijatelja, pa preko sukoba sa Staljinom, sve do samoupravljanja i osnivanja Pokreta nesvrstanih. Dakle, izbor jugoslovenske nomenklature da egalitaristi\u010dku komunisti\u010dku politiku zameni prevelikom liberalizacijom ekonomije \u2013 uz svetskoistorijski kontekst u kome se tr\u017ei\u0161ni tip racionalnosti name\u0107e kao dominantan \u2013 predstavlja op\u0161ti uslov entropije sistema pod presijom kapitala tokom 1980\u2013 ih.<\/p>\n

De\u0161avanja tokom 1980\u2013ih su samo simptom politi\u010dko\u2013 ekonomskih protivre\u010dnosti koje su se odvijale 1960\u2013ih i 1970\u2013ih godina. Naplatu ra\u010duna iz prethodnih godina jugoslovensko dru\u0161tvo nije bilo spremno ni sposobno da podnese. Osim toga, recesija na Zapadu, koja je po\u010dela 1975. godine, u narednoj deceniji se \u0161iri na ceo svet. Jugoslovenska vlada je bila optere\u0107ena rastom spoljnjeg duga, a stanje dodatno pogor\u0161ava skok cene nafte koji dovodi do udvostru\u010denja interesnih stopa na ameri\u010dki dolar (jugoslovenski dug je pritom bio nominovan upravo u dolarima).<\/p>\n

Vlada je, za razliku od rukovodstava pojedinih latinoameri\u010dkih dr\u017eava, morala garantovati isplatu dr\u017eavnih dugova i obezbediti poverenje stranih kreditora, s obzrom da je od sredine 1960\u2013 ih godina jugoslovenska proizvodnja zavisila od uvoza (\u010dak i proizvodnja za izvoz), ali i zbog globalnog polo\u017eaja zemlje izvan dva dominantna bloka. Dakle, unutra\u0161nji kontekst koji je godinama kreirala nomeklatura i nepovoljne me\u0111unarodne okolnosti snose odgovornost za\u0161to je dr\u017eava upala u postavljenu \u201dklopku\u201d MMF\u2013a, koji je bio produ\u017eena ruka tada ve\u0107 ofanzivne i delatne antikomunisti\u010dke politike Va\u0161ingtona.<\/p>\n

Zapad sve do 1991. aktivno podr\u017eava federalne premijere i njihove \u201dplanove strukturalnog oporavka\u201d, tj. stezanja kai\u0161a, pod pritiskom MMF-a, koji su vodili ka smanjenju kupovne mo\u0107i, inflaciji, zatvaranju pojedinih fabrika, ukidanju celih bran\u0161i i dru\u0161tvenog vlasni\u0161tva, otpu\u0161tanju i, generalno, stvaranju uslova za bujanje nacionalizama. Jer nacionalizmi nisu ideologije koje \u201dlebde\u201d u vazduhu, ili su pak stvar volje i hira pojedina\u010dnih ljudi, nego pre svega produkt dru\u0161tveno\u2013 ekonomskih odnosa.[2]<\/p>\n

Naime, Jugoslavija je tokom 1980\u2013 ih imala dug oko 20 milijardi ameri\u010dkih dolara, a da bi zadr\u017eala taj nivo duga morala je da pla\u0107a samo kamate izme\u0111u 3 i 4 milijarde dolara na godi\u0161njem nivou. U kontekstu svakodnevice socijalnih protesta, smanjenja \u017eivotnog standarda i pove\u0107anja siroma\u0161tva,[3]pro\u2013MMF \u201dkomunisti\u010dke\u201d frakcije nomenklature po\u010dinju da igraju na kartu nacionalnih zahteva, a za njihov sopstveni ra\u010dun i u interesu krupnog zapadnog kapitala i geostrate\u0161kih ciljeva pojedinih velikih sila.<\/p>\n

Ukratko, u epohi vrhunca snage dominiranih slojeva i komunisti\u010dkog bloka na Istoku, u prvom periodu nakon revolucije, radi obezbe\u0111ivanja legitimiteta vladaju\u0107eg polo\u017eaja, nomeklatura je prinu\u0111ena da pravi ustupke i uva\u017eava interese radni\u010dke klase, pritom utemeljuju\u0107i internacionalisti\u010dke koordinate kao zajedni\u010dke forme i kategorije vrednovanja, da bi ve\u0107 sredinom 1960\u2013ih, sa sve ve\u0107im uplivom tr\u017ei\u0161ta u dru\u0161tvenim odnosima i rastu\u0107im potencijama za socijalno raslojavanje, a pogotovo s ulaskom sistema u dublju krizu i postajanjem periferije \u017eivotno zavisne od globalnog kapitalizma 1980\u2013ih, ona po\u010dela da traga za druga\u010dijom socijalnom osnovom i subjektima svoga sistema, \u010diji interesi mogu biti novi izvor legitimisanja vlasti, ali koji nisu, kao \u0161to je to slu\u010daj sa interesima radnika,[4]protivstavljeni njenim konkretnim interesima.<\/p>\n

U tom smislu, najve\u0107i deo frakcija komunisti\u010dke nomeklature, najadekvatnije oru\u0111e za ostvarenje svojih partikularnih ciljeva tra\u017ei u brzom napu\u0161tanju dotada\u0161njeg ideolo\u0161kog upori\u0161ta, da bi kao novi i klju\u010dni legitimacijski princip svoje vlasti izabrali naciju i \u2013 komunizmu vrednosno dijametralno suprotstavljenu \u2013 nacionalisti\u010dku ideologiju. Da nije bilo ovog zaokreta, malo je verovatno da bi eksproprijacija dru\u0161tvenog kapitala bila mogu\u0107a bez sna\u017ene kontrole radni\u010dkih saveta i otpora masa. Naime, samoupravljanje je od po\u010detka i permanentno kontradiktoran odnos: s jedne strane, uprkos institucionalnoj razvijenosti, ono je prividno i duboko podre\u0111eno nomeklaturi, a sa druge, ono je silno prisutno u svesti radnika, tako da iz njihove perspektive radni\u010dki saveti raspola\u017eu itekako stvarnom mo\u0107i.<\/p>\n

S obzirom da su nacionalne nomeklature bile svesne \u010dinjenice da proces transformacije iz tr\u017ei\u0161no\u2013socijalisti\u010dke u otvorenu tr\u017ei\u0161nu privredu zna\u010di bespo\u0161tednu borbu me\u0111u konkurentskim nomeklaturama, i svih njih zajedno s federalnom nomeklaturom, a pogotovo \u017eestok otpor radni\u010dke klase, to je zna\u010dilo po\u010detak procesa kona\u010dne dezintegracije i socijalizma i Jugoslavije kao vi\u0161enacionalne dr\u017eave, jer je jedino stvaranje nezavisnih dr\u017eavnih aparata garantovalo ovim komandnim grupacijama najpre nesmetano grabljenje dru\u0161tvenog bogatstva stvaranog u posleratovskom razdoblju, a onda i\u00a0 direktno posredni\u0161tvo izme\u0111u lokalnih tr\u017ei\u0161ta i krupnog zapadnog kapitala.<\/p>\n

Lumpenbur\u017eoazija u Srbiji (1990 \u2013 2000)<\/strong><\/p>\n

Uprkos ekonomskih i politi\u010dkih problema, umno\u017eavanju me\u0111unacionalnih trzavica i nove strukturalno\u2013 socijalne i politi\u010dke krize reprodukcije dru\u0161tvenih odnosa dr\u017eavnog socijalizma tokom 1980\u2013ih, SFR Jugoslavija je u o\u010dima zapadnih politi\u010dara i medija po\u010detkom poslednje decenije pro\u0161log veka izgledala kao dr\u017eava koja je najbolje pozicionirana \u2013 u pore\u0111enju s ostalim \u010dlanicama \u201dkomunisti\u010dkog bloka\u201d \u2013 u redu za dru\u0161tvenu transformaciju i ulazak u proces pro\u0161irenja \u201dujedinjene Evrope\u201d.<\/p>\n

Francuski dnevnik Liberationo d 4 aprila 1991. godine tako najavljuje da je \u201djasno (\u2026) da Evropska zajednica(prete\u010da EU, prim. IM) \u017eeli da primi u svoje \u010dlanstvo stabilnu Jugoslaviju\u201d. Zapadne vlade su bile zadovoljne ostvarenom brzinom i rezultatima liberalnih ekonomskih reformi koje je postiglo rukovodstvo Jugoslavije. Stabilnost i celovitost ove dr\u017eave je, kao izraz osiguravanja sopstvenih interesa, bila svakako pozicija koju su, po\u010detkom poslednje decenije pro\u0161loga veka, branili i zajamodavci iz me\u0111unarodnih fondova.<\/p>\n

Tako je Me\u0111unarodni monetarni fond(MMF), po poverila\u010dkoj logici zna\u010daja sna\u017ene i centralizovane dr\u017eave, postavio uslov Markovi\u0107evoj Vladi, pre nego joj odobri novi kredit, da izdejstvuje glasanje 11 amandmana po republikama, koji bi predstavljali garanciju da \u0107e savezna politika \u201dstezanja kai\u0161a\u201d biti sprovedena bez izuzetka u svim delovima jedinstvene dr\u017eave. Ergo, uprkos svemu, delovalo je kao da su obezbe\u0111eni svi preduslovi za miran i uspe\u0161an kapitalisti\u010dki preobra\u017eaj komunisti\u010dke Jugoslavije.<\/p>\n

Me\u0111utim, nedugo nakon toga, razorni i nezaustavljivi rat je ve\u0107 bio pred vratima. Na ovom mestu se slu\u017eim tezom Pierre Bourdieua da secesionisti\u010dke tenedencije koje vode nestanku (kao uostalom i nastanku) jedne dr\u017eave mogu direktno proishoditi, pored ostalog, i iz klasnih interesa. Rezultati nekih od sociolo\u0161kih istra\u017eivanja sprovedenih u Srbiji tokom 1990\u2013ih nas navode na razmi\u0161ljanje kako je primer dezintegracije socijalisti\u010dke Jugoslavije eklatantan u tom smislu.<\/p>\n

Naime, nacionalisti\u010dka histerija koju su posednici dr\u017eavnih aparata, po dolasku Slobodana Milo\u0161evi\u0107a na vlast, indukovali odozgo prema dru\u0161tvu i koja je vodila ka nestanku Jugoslavije, upravo je tim istim grupacijama omogu\u0107ila nesmetanu konverziju ranijih monopolskih polo\u017eaja ste\u010denih u okviru dr\u017eavnog socijalizma. Reetabliranje ove u biti reakcionarne i dekadentne ideologije kao dominantnog legitimacijskog upori\u0161ta u Srbiji, dovodi do toga da gra\u0111ani u ostalim delovima SFR Jugoslavije, tako\u0111e optere\u0107eni raznim nacionalisti\u010dkim\u00a0 kampanjama i manipulacijama, daju ve\u0107insku podr\u0161ku svojim nacional\u2013\u0161ovinistima, odlu\u010dno odbacuju\u0107i pomirljive i projugoslovenske opcije. Jugoslovenski primer iz toga vremena je dobar pokazatelj\u00a0 na obimnom istorijskom iskustvu dokumentovane pretpostavke o esencijalnom me\u0111usobnom podr(a)\u017eavaju i savezni\u0161tvu nominalno neprijateljskih etno\u2013nacionalizama.<\/p>\n

Istorijski socijalizam (kao dru\u0161tveno\u2013 ekonomski okvir) i SFR Jugoslavija (kao politi\u010dki okvir) polako postaju deo pro\u0161losti, dok se propagandisti novo\u2013tronizovanog autoritarnog kapitalizma periferije vode neskrivenim materijalnim interesima u perisifla\u017ei demokratije, kao i u denunciranju komunizma i svih oblika intaernacionalnih dru\u0161tvenih identiteta. Dakle, tokom 1990\u2013ih, svaka zloupotreba i kra\u0111a u Srbiji se simboli\u010dki racionalizuju patriotskom borbom za zajedni\u010dki interes i najv\u0161e nacionalne ciljeve. Biv\u0161e politi\u010dke i privredne nomeklature su se, u kontekstu gubljenja komunisti\u010dke legitimacijske osnove za svoju vladavinu, a kako bi zadr\u017eale privilegovane rukovode\u0107e polo\u017eaje i kontrolu nad materijalnim resursima, veoma lako okrenule jednoj novoj, strukturno ugra\u0111enoj u ovom regionu: nacionalisti\u010dkoj, koja je prikriveno, a \u010desto i otvoreno (u razli\u010ditim formama) bila deo i samog komunisti\u010dkog pokreta.<\/p>\n

Ovo nametanje realnosti u kojoj su u politi\u010dkom polju dominirala pitanja nesocijalnog i neekonomskog karaktera je svakako imalo interesnu logiku jer se fakti\u010dki, s druge strane, na socijalnom i ekonomskom planu odvija proces eksproprijacije dru\u0161tvenog i javnog dobra stvaranog u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji. Rat je bio samo najefikasnije oru\u0111e u procesu zaokru\u017eivanja nacionalnih tr\u017ei\u0161ta i ve\u0161ta\u010dkog fabrikovanja povoljnog okru\u017eenja za nesmetanu masovnu konverziju razli\u010ditih privilegija u novi sistem.<\/p>\n

Tako biv\u0161i pripadnici politi\u010dke nomenklature i direktori dru\u0161tvenih preduze\u0107a beskrupulozno konvertuju politi\u010dki i socijalni kapital iz dr\u017eavnog socijalizma i postaju vode\u0107i privatni preduzetnici i ministri \u2013 ili u tom ratnom me\u0111uperiodu kreiraju uslove za svoju privatni\u010dko\u2013 menad\u017eersku budu\u0107nost u kapitalizmu \u2013 a delovi kulturne nomenklature konvertuju kulturni kapital u politi\u010dki i preuzimaju vo\u0111stvo u novim nacionalnim politi\u010dkim partijama.<\/p>\n

Sociolo\u0161ko istra\u017eivanje nove preduzetni\u010dke elite postratnog dru\u0161tva u Srbiji \u2013 koje je sporvedeno pod rukovodstvom profesora Mladena Lazi\u0107a \u2013 u tom klju\u010du pokazuje da oko dve tre\u0107ine elitnih srpskih preduzetnika u prvoj deceniji postojanja srbijanskog kapitalizma poti\u010de iz ranije komunisti\u010dke nomenklature, dok se u drugim postsocijalisti\u010dkim dr\u017eavama ovaj procenat kre\u0107e izme\u0111u jedne \u010detvrtine i jedne tre\u0107ine. Dakle, postojala je izrazito prozirna interesna veza izme\u0111u politi\u010dkih ciljeva razbijanja dr\u017eave i poslovnih i drugih klasnih interesa dominantnih klasa koje su taj proces predvodile. Kako ka\u017ee profesor \u0110okica Jovanovi\u0107, \u201dcinizam se sam name\u0107e: Ratovi nisu vo\u0111eni radi obezbe\u0111ivanja jedinstvenog dr\u017eavnog krova za sve Srbe (\u2026) ve\u0107 zarad nove realokacije bogatstva. Dakle, name\u0107e se pitanje: da li su ratovi i uni\u0161tavanje Jugoslavije bili pokrenuti poglavito radi nelegitimnog oduzimanja imovine od legalnih vlasnika?\u201d<\/p>\n

Nominalno, postsocijalisti\u010dki prelaz u Srbiji po\u010dinje ve\u0107 1989. godine po stavljanju u pogon federalnog Zakona o preduze\u0107imakojim se legalizuje osnivanje \u010disto privatnih preduze\u0107a. Ovim zakonom, kao i brojnim njegovim izmenama i republi\u010dkim homolozima u kasnijem periodu, ali i vi\u0161estrana\u010dkim izborima 1991. godine, ukinut je osnovni princip socijalisti\u010dke reprodukcije dru\u0161tva: totalizovana kontrola dru\u0161tvenog, ekonomskog, politi\u010dkog i kulturnog sistema.<\/p>\n

Ipak, u specifi\u010dnim ratnim okolnostima 1990\u2013ih, pra\u0107enim pseudo\u2013socijalisti\u010dkim diskursom o \u201d\u0161vedskom standardu\u201d, antifa\u0161isti\u010dkom nasle\u0111u, borbi za o\u010duvanje Jugoslavije i brizi za radni\u010dku klasu, tokovi nacionalizacije, a pogotovo privatizacije dru\u0161tvenih preduze\u0107a i konstituisanja novih privatnih firmi, dozirani su i pod strogom kontrolom biv\u0161e klase kolektivnih vlasnika: \u010dime se u takvom blokiranom kontekstuolak\u0161ava prisvajanje dru\u0161tvene svojine. S ovim reformama i definitivnim nestankom SFR Jugoslavije, Srbija napu\u0161ta model dr\u017eavnog socijalizma i ulazi u fazu degenrisanog \u201dpoliti\u010dki orijentisanog kapitalizma\u201d u zatvorenoj nacionalnoj dr\u017eavi,[5]koja traje do na\u0161ih dana, ali u svom reformisanom \u201dneoliberalnom\u201d obliku.<\/p>\n

Ukratko, pod politi\u010dkim kapitalizmom u jednoj zasebnoj zemlji, koji je u svojoj najpotentnijoj fazi egzistirao od 1990. do 2000. godine, podrazumevam privredni sistem \u2013 zasnovan na iskori\u0161\u0107avanju politi\u010dki kreiranih monopola u specifi\u010dnom kontekstu nacionalno zatvorene tr\u017ei\u0161ne privrede i kriminalizovane ekonomije \u2013 \u010dija je imanentna posledica proizvodnja uskog kruga privatno\u2013 vlasni\u010dke elite, tzv. lumpenbur\u017eoazije(Karel Kosik) \u2013 direktne naslednice socijalisti\u010dke nomenklature \u2013 neraskidivo povezane s hegemenim politi\u010dkim grupacijama.<\/p>\n

U ovakvom sistemu, dakle, ekonomski uspeh nije uslovljen sposobno\u0161\u0107u na tr\u017ei\u0161tu, nego u prvom redu stepenom bliskosti s vlastima, tj. politi\u010dke veze poslovnih ljudi su preduslov svake uspe\u0161ne poslovne karijere. U Srbiji je ovaj koncept doveden do svojih krajnjih granica, pogotovo jer je substancijalno bilo nemogu\u0107e privatizovati dru\u0161tvena dobra doma\u0107im privatnim kapitalom u zemlji u kojoj biv\u0161a fluktuiraju\u0107a klasa kolektivnih vlasnika[6]\u2013 u okviru dr\u017eavnog socijalizma \u2013 jednostavno nije mogla da stvori i raspola\u017ee ve\u0107om koli\u010dinom privatnog kapitala.<\/p>\n

Izuzetno va\u017enu ulogu u reprodukciji takvog sistema ima i nova uspinju\u0107a \u2013 \u010disto krimogena \u2013 klasa \u010dije vlasni\u0161tvo nad sredstvima za proizvodnju i nepokretnostima reflektuje isklju\u010divo njihovu \u201dsposobnost\u201d u sticanju raznih oblika ratnog plena. Bilo kako bilo, upravo u ovom periodu vidimo konstituisanje lumpenbur\u017eoazije kao vladaju\u0107e klase u kapitalizmu \u010diji se socijalni karakter \u2013 iako mo\u017eemo u najve\u0107em da govorimo o \u201dkontinuisti\u010dkoj nomenklaturi\u201d \u2013 sada temelji na privatnom vlasni\u0161tvu i koja u svoje \u201dbiznis projekte\u201d neizostavno ugra\u0111uje prevare, karikaturalnu bestidnost, korupciju, bezobzirnost, neposredno mafija\u0161tvo ili pak \u201dsamo\u201d krimogene odnose s podzemljem, kao i nerazmrsive koruptivne veze s politi\u010dkom elitom.<\/p>\n

Elem, komandne politi\u010dke i privredne klase, uz najve\u0107i deo intelektualne elite kao \u201dideolo\u0161kih prvoboraca\u201d u materijalnom i moralnom pravdanju svakog hegemonog sistema, \u010ditavu poslednju deceniju XX veka \u2013 zarad svojih parcijalnih interesa \u2013 rukovode procesom ruiniranja preostalog zdravog privrednog tkiva nasle\u0111enog iz vremena dr\u017eavnog socijalizma.<\/p>\n

Podsticanje i finansiranje ratova kroz plja\u010dku gra\u0111ana preko ve\u0161ta\u010dki izazvanih inflacija i fiktivnih banaka, prepu\u0161tanje kontrole privrednih procesa neformalnim centrima mo\u0107i koji su u sprezi s dr\u017eavom, prevare s dozvolama za uvoz i izvoz u periodu izolacije i samoizolacije, selektivan pristup vanredno profitabilnim \u201dbiznisom\u201d s cigaretama i naftom, nerezonsko davanje bankaraskih kredita iz dr\u017eavnih banaka delu lumpenburo\u017eazije za \u201dpodupiranje proizvodnje i realne ekonomije\u201d, manipulacije sa zvani\u010dnim i fakti\u010dkim kursom deviza, plansko i permanentno srozavanje tada\u0161njih privrednih kapaciteta i nepostojanje bilo kakve strategije za neophodne investicije u postoje\u0107i realni sktor privrede itd: sve su, dakle, ovo destruktivni politi\u010dki manevri karakteristi\u010dni za \u201dekonomiju plja\u010dke\u201d koji dovode do pada GDP\u2013a za oko 60% u odnosu na period pre raspada SFRJ ili do dru\u0161tvene stvarnosti u kojoj\u00a0 je deset godina od za\u010detka kapitalisti\u010dke restauracije, industrijska proizvodnja dosegla tek 43% u odnosu na 1990. godinu.<\/p>\n

Srbija je npr, uz Ukrajinu, bila \u0161ampion u brzini i dubini srozavanja GDP\u2013a u jednoj godini: naime, 1992. godine taj pad je iznosio ta\u010dno 59,4%, i to samo dve godine nakon nelegalnog monetarnog upada u savezni bud\u017eet i prebacivanja vi\u0161e od deset milijardi dolara realnog novca na ra\u010dune srpskih ekonomskih subjekata. Pored toga, dolazi do drasti\u010dnog su\u017eavanja radni\u010dkih prava, sna\u017enog dru\u0161tvenog raslojavanja i, generalno, poni\u0161tavanja gotovo svih pozitivnih socijalnih i civilizacijskih dostignu\u0107a iz posleratnog perioda, tako da i na tom polju npr. kapitalisti\u010dke \u0160vedska i Francuska oli\u010davaju pravi socijalisti\u010dki raj u odnosu na \u201dsocijalisti\u010dku\u201d Srbiju.<\/p>\n

Rezultat jedne takve politike je i naizgled nestvarna dru\u0161tvena struktura Srbije koju na kraju ovog drugog perioda strukturnog prilago\u0111avanja \u010dini oko 40% siroma\u0161nog stanovni\u0161tva, 40% gra\u0111ana na granici siroma\u0161tva, 15% populacije bi moglo da bude svrstano u srednju klasu, dok je bogatih svega 5%, a od toga vrlo bogatih oko 0,5%.<\/p>\n

Na politi\u010dkom i dru\u0161tveno\u2013 kulturnom planu, pak, postsocijalisti\u010dku transformaciju obele\u017eava restauracija sistema \u201dvi\u0161epartijske demokratije\u201d i procesi retradicionalizacije koji vode\u00a0 o\u017eivljavanju konzervativnih predsocijalisti\u010dkih obrazaca i praksi \u017eivljenja. Usvajanjem novog Ustava Srbije u septembru 1990. godine oficijelno je detronizovan sistem sa monopolskom ulogom veoma kompleksno ustrojenog Saveza komunista Jugoslavije, a na njegovo mesto dolazi oblik politi\u010dkog takmi\u010denja koji je, iako nerazvijen i zna\u010dajno okrnjen, bio prisutan i u monarhisti\u010dkoj Jugoslaviji: tzv. \u201dvi\u0161estrana\u010dka demokratija\u201d.\u00a0 Ipak, dr\u017eavna zajednica Srbije i Crne Gore je zadr\u017eala republikanski karakter kao deo revolucionarnog komunisti\u010dkog nasle\u0111a.<\/p>\n

Uprkos formalnom insistiranju na demokratiji, politi\u010dkom pluralizmu, slobodnim izborima i autonomnim predstavni\u010dkim institucijama koje bi trebalo da budu izraz narodnog suvereniteta, u Srbiji tokom 1990\u2013ih na delu imamo reprodukciju autoritarnog partijskog pluralizma s partijom hegemonom.Ovaj model \u0107e u narednom periodu, unato\u010d brojnim protivure\u010dnostima i razli\u010ditim pojavnim formama, imati tendenciju da se konsoliduje u sistem u kojem posedovanje retkih materijalnih bogatstava u rukama manjine, istoj omogu\u0107uje dominaciju u privrednim i politi\u010dkim odnosima i takvo stanje koristi zarad sopstvenih interesa, a na u\u0161trb javnog dobra. Socijalisti\u010dka partija Srbije(partija hegemon nastala na ru\u0161evinama \u201do\u010di\u0161\u0107enog\u201d i degenerisanog Saveza komunista Srbije), dru\u0161tveno i politi\u010dki dominantan polo\u017eaj gradi na vrlo razra\u0111enim tehnikama manipulacije atomizovanim dru\u0161tvom, nedemokratskom zloupotrebom tajnih slu\u017ebi, izbornim kra\u0111ama, zastra\u0161ivanjima pa \u010dak i ubistvima politi\u010dkih protivnika itd, a nacionalisti\u010dka politika ove partije snosi odgovornost ne samo za nestanak druge Jugoslavije nego i za delegitimizovanje jugoslovenstva kao vi\u0161evekovne ideje koja \u010dini istorijsku vertikalu brojnih naprednih balkanskih inicijativa, pokreta i organizacija.<\/p>\n

Pored spolja\u0161njeg delovanja koje, prema Mladenu Lazi\u0107u, predstavlja samo katalizator koji je podsticao degnerativnu usmerenost, svakako treba izdvojiti krivicu najve\u0107eg dela tzv. politi\u010dke opozicije u tom periodu, koja je bila nesposobna da osmisli druga\u010diji model politi\u010dkog i dru\u0161tvenog prelaza. Najrelevantniji deo opozicije i pozicije su manje\u2013 vi\u0161e tokom 1990\u2013ih, sve do NATO bombardovanja, bili deo istog nacionalisti\u010dkog toka koji je osmi\u0161ljavan u srcu najva\u017enijih dru\u0161tvenih i kulturnih institucija Srbije, kao \u0161to su Udru\u017eenje knji\u017eevnika Srbije, Srpska akademija nauka i umetnosti, pa i Srpska pravoslavna crkva.<\/p>\n

\u201dNajprogresivniji\u201d uticajni delovi opozicije su na gotovo svim nivoima bili u stvari nazadniji i od samog Milo\u0161evi\u0107a i njegove partije. Naime, za razliku od Socijalisti\u010dke partije Srbije, Demokratska stranka, koja se u javnosti obi\u010dno percipira upravo kao taj modernizatorski i najnapredniji, \u201dprozapadni\u201ddeo opozicije, imala je u svom politi\u010dkom programu ideju Velike Srbije kao jedan od ciljeva politi\u010dke borbe,[7]njeni poslanici nakon prvih vi\u0161estrana\u010dkih izbora tra\u017ee da se \u201dodrede zapadne granice srpstva\u201d, dok njihov lider ubire aplauze i socijalisti\u010dkih poslanika tvrdnjom da \u201dodustajanje od autonomije Srba u Hrvatskoj ne predstavlja mir nego kapitulaciju\u201d.[8]<\/p>\n

Zoran \u0110in\u0111i\u0107, tada\u0161nji predsednik ove partije je \u010dak i 1997. godine potpisivao \u201dDeklaraciju protiv genocida nad srpskim narodom\u201d, zajedno s patrijarhom Pavlom, crkvenim poglavarima Irinijem ba\u010dkim i Irinejem ni\u0161kim (dana\u0161njim srpskim patrijarhom), akademicima poput Ljubomira Tadi\u0107a, Vasilija Kresti\u0107a, Dejana Medakovi\u0107a i dr.[9]\u0160tavi\u0161e, klju\u010dna zamerka Milo\u0161evi\u0107u od strane njegovih najve\u0107ih nacionalno obojenih i izrazito antikomunisti\u010dki orijentisanih politi\u010dkih protivnika nije bila samo zasnovana na tome \u0161to je iz rata iza\u0161ao kao gubitnik (a ne zbog toga \u0161to je u njemu u\u010destvovao), nego i na njegovom obe\u0107anju da \u0107e o\u010duvati neke socijalisti\u010dke elemente i u novom sistemu.<\/p>\n

U tom smislu, veliki deo bira\u010da prozreo opoziciju kao otvorene propagatore kapitalizma i rata, nesposobne i nezainteresovane da pove\u017eu koherentan sistem raspodele bogatstva i socijalne za\u0161tite sa svojim \u201ddemokratskim ambicijama\u201d, tako da su se instinktivno okrenuli la\u017enim levi\u010darima \u2013 opremljenim aparatima sile i sredstvima za masovnu manipulaciju \u2013 koji su iskoristili priliku da ponude alternativu izme\u0111u \u201dkapitalizma divljih zveri\u201d (Helmut Schmidt) i socijalne sigurnosti. Dakle, takva odluka nije bila iracionalna, nego upravo suprotno: u pitanju je \u010disto interesna reakcija.<\/p>\n

Ukratko, iako teza o dogovorenom ratu nikada faktografski nije, niti mo\u017ee biti potvr\u0111ena (uprkos veoma ubedljivim indicijama o dogovorima izme\u0111u S. Milo\u0161evi\u0107a i F. Tu\u0111mana o podeli BiH, koje joj idu u prilog), evidentno je da je postojala veoma prozirna interesna logika da raspad Jugoslavije izgleda upravo kako je izgledao jer su politi\u010dki ciljevi razbijanja dr\u017eave bili nerazmrsivo interesno isprepletani s ekonomskim i drugim klasnim interesima centrifugalnih snaga koje su taj proces predvodile. Naravno, ne mo\u017eemo ba\u0161 sve objasniti iz prizme ekonomskih interesa (kod nemalog broja ljudi i motivi kao \u0161to su \u017eelja za vla\u0161\u0107u, mo\u0107i ili bar uticajem mogu imati presudan zna\u010daj), ali, s druge strane, istorija nas u\u010di da klju\u010dne dru\u0161tvene doga\u0111aje i procese ne mo\u017eemo objasniti bez uzimanja istih u obzir.<\/p>\n

Najzad, pogledajmo anticipacijsku potenciju re\u010di Rado\u0161a Radivojevi\u0107a izre\u010denih jo\u0161 1994. godine: \u201eBirokratija se sa neverovatnom lako\u0107om i brzinom odrekla komunisti\u010dke ideologije onog trenutka kada je izvor legitimiteta svoje vlasti otkrila u vrednosno potpuno suprotnoj nacionalisti\u010dkoj ideologiji, kao \u0161to \u0107e se uskoro odre\u0107i i nacionalisti\u010dke ideologije i po\u010deti da zastupa liberalnu ideologiju. Ali, zato je potrebno da se dovr\u0161i proces pretvaranja dr\u017eavne svojine u privatnu svojinu sada\u0161nje birokratije. To \u0107e ujedno biti i kraj vladaju\u0107eg polo\u017eaja sada\u0161nje birokratije i njeno pretvaranje u kapitalisti\u010dku klasu, koja \u0107e onda stvoriti birokratski aparat koji \u0107e biti pod kontrolom njenih interesa\u201c.<\/p>\n

[1]Banke igraju sve ve\u0107u ulogu u investicijama: 1961. godine, ova uloga je marginalna (0.9%), dok 1965. godine ona dosti\u017ee 36%, a u\u010de\u0161\u0107e banaka u investicijama prelazi 50% 1970. godine. Tako\u0111e, udeo investicija dr\u017eave i lokalnih zajedinica se smanjuje u istoj proporciji: 1961. godine on iznosi 61,7%, a 1970. nekih 15.7%. Iako su banke kontrolisane od vlada, ovo je svakako pokazatelj procesa autonomizacije ekonomije u odnosu na dru\u0161tvo, dr\u017eavu i politi\u010dku mo\u0107. Finansijski kriteriji (vezani za pravila tr\u017ei\u0161ta) sve vi\u0161e \u0107e nastojati da se nametnu. Osim toga, 1970. godine, preduze\u0107a ve\u0107 mogu da trguju s inostranstvom (iako \u0107e uvoz biti u kontigentima), a ohrabruju se i investcije iz inostranstva (uz ograni\u010denje od 49% vlasni\u0161tva nad kapitalom).<\/p>\n

[2]Kada govorimo o situaciji i nezadovoljstvima na Kosovu, treba imati najpre na umu da je u ovom delu biv\u0161e dr\u017eave dru\u0161tveni proizvod po stanovniku krajem 1980\u2013ih bio 8 puta manji od onog u Sloveniji. Nezaposlenost je dostigla nestvarnih 57% , dok je prose\u010dna nezaposlenost u Jugoslaviji iznosila 16%. Prihod po stanovniku u ovoj pokrajini je bio ekvivalentan onom u Banglade\u0161u i Pakistanu. S druge strane, najrazvijeniji deo Jugoslavije, Slovenija, upore\u0111ivala se sa \u0160panijom i Novim Zelandom. Vojvodina i Hrvatska pribli\u017eavale su se Gr\u010dkoj i Portugalu. BiH i Makedonija upore\u0111ivale su se s Tajlandom i Meksikom, a Srbija s Turskom.<\/p>\n

[3]Iako ih treba uzeti s rezervom, pre svega zbog nejasnih kriterija, indikativni su podaci MMF o rastu siroma\u0161tva u SFRJ: 1979. bilo je 15% populacije ispod granice siroma\u0161tva, zatim se taj broj pove\u0107ava na 48% u 1987, a 1988. dosti\u017ee \u010dak 60%. Tako\u0111e, u istom izve\u0161taju se navodi da se realni prihodi, pod uticajem inflacije (koja 1987. iznosi 170%, 1988 blizu 250%, a u prva dva meseca 1989. \u010dak 800%) krajem 1980 \u2013ih smanjuju za nekih 20 do 30%, te da se nivo zarada od 400 do 800 dolara 1979. godine srozava na 120 do 150 dolara 1988. godine.<\/p>\n

[4]Uprkos stra\u0161noj presiji MMF \u2013a i politi\u010dkoj volji birokratije, rad na punoj restauraciji kapitalizma i elminaciji dru\u0161tvenog vlasni\u0161tva se sapli\u0107e o sna\u017ean otpor radni\u010dke klase. \u010cak je i sam jugoslovenski premijer Ante Markovi\u0107 morao da prizna u predve\u010derje raspada zemlje da je bilans \u201dekonomskih reformi\u201dbio razo\u010daravaju\u0107i, odnosno da je samo 2% dru\u0161tvenih preduze\u0107a (koji su \u010dinili 90% udela u ukupnoj ekonomiji Jugoslavije) privatizovano. S druge strane, \u0161trajkovi se od po\u010detka 1980\u2013ih\u00a0 umno\u017eavaju. Doga\u0111aji od 1987. do 1989. godine najplasti\u010dnije pokazuju kako se prihvata nova ekonosmka politika od strane populacije. Zamrzavanje plata je izprovociralo u martu 1987. enormni \u0161trajka\u010dki pokret u industrijskom centru Hrvatske. Ubrzo, on \u0107e se pro\u0161iriti u celoj zemlji, teraju\u0107i Milo\u0161evi\u0107a da provizorno napravi \u201dpozadinski mar\u0161\u201dkako bi relativizovao pretnju (po obi\u010daju koriste\u0107i silu da uspostavi red). Ova konfrontacija izme\u0111u vlade i radnika je nastavljena: 1623 \u0161trajkova (sa 365.000 u\u010desnika) imamo 1987. godine, u pore\u0111enju sa 174 \u0161trajka (sa 11.000 u\u010desnika) 1982. godine, i \u010dak 1851 \u0161trajk u toku 1988. Jugoslavija se u tim godinama svrstavala me\u0111u dr\u017eavama s najvi\u0161om \u0161trajka\u010dkom aktivno\u0161\u0107u u Evropi.<\/p>\n

[5]Ovaj oblik \u201dpoliti\u010dkog kapitalizma\u201d ozna\u010davamo degenerisanim jer je njegova priroda odre\u0111ena upravo prelaznim, tranzicijskim, karektorom koji podrazumeva konzervaciju mnogih bitnih strukturalnih karakteristika iz perioda dr\u017eavnog socijalizma.<\/p>\n

[6]Ova klasa uglavnom nije imala isti sastav, kako je to slu\u010daj s vladaju\u0107om klasom u kapitalisti\u010dkim dru\u0161tvima, jer su je \u010dinile komandne grupacije koje su u odre\u0111enom momentu zauzimale najvi\u0161e polo\u017eaje u reprodukciji postoje\u0107eg poretka, ali bi one prestajale da budu deo te klase onog momenta kada bi bile zamenjene novom generacijom nomenkature.<\/p>\n

[7]\u201dNacionalna politika srpske dr\u017eave, ba\u0161 kao i drugih nacionalnih dr\u017eava, mora biti usmerena na to da sve teritorije naseljene Srbima u\u0111u u sastav jedne dr\u017eave. Ako posle sprovedenog referenduma, plebiscita i otcepljenja pojedinih delova Jugoslavije, tako smanjena zajedni\u010dka dr\u017eava bude obuhvatala vi\u0161e jugoslovenskih naroda, ona bi trebalo da bude integrisana i dobro ure\u0111ena federacija. Srpski narod \u0107e, u protivnom, uspostaviti svoju nacionalnu dr\u017eavu i zahtevati da nijedan deo jugoslovenske teritorije naseljen Srbima ne ostane izvan granica te dr\u017eave\u201d.<\/p>\n

[8]Uporedi i stav izne\u0161en u strana\u010dkom glasilu Demokratske stranke: \u201dMi se, tako\u0111e, zala\u017eemo za mirno re\u0161enje, ali mir pod tim uslovima nije mir nego kapitulacija. Dakle, mir bi i sada mogao da se postigne po cenu odustajanja od autonomije (Srpske Krajine), po cenu odr\u017eavanja mitinga lojalnosti Srba hrvatskoj vlasti na Jela\u010di\u0107evom trgu (\u2026) Takav mir je samo prividan mir i mi na njega ne smemo da pristanemo jer se radi o na\u0161im \u017eivotima\u201d (Demokratija, 24.05.1991).<\/p>\n

[9]Vidi ovde.<\/a><\/p><\/blockquote>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prozirna interesna veza izme\u0111u politi\u010dkih ciljeva razbijanja dr\u017eave i poslovnih i drugih klasnih interesa dominantnih klasa<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-257751","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/257751","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=257751"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/257751\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=257751"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=257751"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=257751"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}