{"id":257359,"date":"2018-11-30T07:10:04","date_gmt":"2018-11-30T06:10:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=257359"},"modified":"2018-11-30T07:35:36","modified_gmt":"2018-11-30T06:35:36","slug":"kapitalizam-je-nikad-jaci-i-nikad-krhkiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/11\/30\/kapitalizam-je-nikad-jaci-i-nikad-krhkiji\/","title":{"rendered":"Kapitalizam je nikad ja\u010di i nikad krhkiji"},"content":{"rendered":"

Autor: Ivica Mladenovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"\u201cOvo je pri\u010da o \u010doveku iz senke koji je postao klju\u010dni \u0161raf u aparatu pokreta Nepokorna Francuska. Godine 2012, \u0110or\u0111e Kuzmanovi\u0107 je Melan\u0161onov telohranitelj. Pet godina kasnije, postaje kandidat na parlamentarnim izborima. \u0110or\u0111e Kuzmanovi\u0107, najva\u017eniji \u010dovek poslednjih predsedni\u010dkih izbora! \u017dan-Luk Melan\u0161on ga je postavio za svog portparola za me\u0111unarodna pitanja. (\u2026) Kao biv\u0161i vojnik, Kuzmanovi\u0107 je inspirisao novu poziciju Nepokorne Francuske prema Atlanskom paktu, Rusiji, Ukrajini i ratu u Siriji (\u2026) Ko je u stvari ovaj \u201egospodin diplomatija\u201c? Upravo ovako glasi najava pro\u0161logodi\u0161njeg dokumentarca koji je emitovan na francuskoj dr\u017eavnoj televiziji. \u0110or\u0111e Kuzmanovi\u0107, Srbin, Francuz, Jugosloven, poliglota i diplomac politi\u010dkih nauka na Sorboni, dru\u0161tvenih nauka na jo\u0161 presti\u017enijoj \u00c9cole normale sup\u00e9rieure, i vlasnik jo\u0161 \u010detiri master diplome iz oblasti sociologije rada, me\u0111unarodnih odnosa i vojnih pitanja, u me\u0111uvremenu je postao jedna od najintrigantnijih li\u010dnosti francuske politi\u010dke scene. S obzirom na to da je tu\u017eio \u010dak \u010detri novinara za klevetu, u poslednje vreme, ka\u017ee, na novinske intervjue pristaje isklju\u010divo ukoliko ih i s\u00e2m snima. Optu\u017ebe za nacionalizam i populizam ne jenjavaju. Lib\u00e9ration, Le Monde, Le Nouvel Observateur i drugi liberalni mediji redovno objavljuju denuncijacijske tekstove o njemu. \u010cini se da je, ipak, primarna meta ovih napada bio \u010dovek koji ga je javno ozna\u010dio prijateljem i lansirao u sam centar francuske politike, \u017dan-Luk Melan\u0161on, \u010delnik pokreta Nepokorna Francuska, \u201eprvi opozicionar\u201c Makronu i jedan od glavnih favorita na predsedni\u010dkim izborima 2022. godine u Francuskoj. \u0110or\u0111evo prezime i stereotipi o Srbima, \u201enacionalistima\u201c, \u201emilitaristima\u201c i \u201emalim Rusima\u201c, savr\u0161eno se uklapaju u medijsku agendu o budu\u0107oj borbi izme\u0111u dobrih liberala iz \u201eotvorenog sveta\u201c i zlih populista koji bi da \u201edovedu ruske tenkove u Pariz\u201c. Ipak, uprkos kontroverznim stavovima u odnosu na ustaljene levi\u010darske standarde, smestiti \u0110or\u0111a, levi\u010dara i antifa\u0161istu, u isti \u201epopulisti\u010dki ko\u0161\u201c sa opskurnim desni\u010darima, nije nimalo jednostavan zadatak. A bi\u0107e jo\u0161 te\u017ei, jer \u0110or\u0111e vi\u0161e nije \u201e\u010dovek iz senke\u201c, \u201ebiv\u0161i vojnik\u201c sa egzoti\u010dnim imenom o kome se pri\u010da\u2026 bez da mu je stvarno data prilika da pri\u010da. On polako postaje jedna od najistaknutijih javnih figura politi\u010dkog \u017eivota Francuske.<\/p>\n

Sa \u0110or\u0111em razgovaramo o njegovom detinjstvu, politi\u010dkoj karijeri, se\u0107anjima na Srbiju i Jugoslaviju, ratu u Jugoslaviji, nacionalnom identitetu, patriotizmu, populizmu, Putinu, imigraciji, EU, NATO paktu\u2026 ukratko, o njegovoj politi\u010dkoj filozofiji.<\/p>\n

IVICA MLADENOVI\u0106: U jednom razgovoru od pre pet godina rekao si mi da si kao \u0161estogodi\u0161nji \u201eklinac\u201c stigao sa roditeljima u Pariz, u godini neposrdno pre Titove smrti. Bilo je to dakle daleke 1979. godine. Da li si se nakon toga vra\u0107ao u Srbiju ?\u00a0<\/em><\/p>\n

\u0110OR\u0110E KUZMANOVI\u0106:<\/strong> Svakako. Ro\u0111en sam u Zemunu, ali smo do moje \u0161este godine \u017eiveli u Beogradu. Se\u0107am se jako dobro i adrese: Kaleni\u0107 pijaca, ulica Trnska 3A. Otac mi je Jugosloven, majka Francuskinja, tako da od malena govorim oba jezika. U Beogradu sam po\u0161ao i u pred\u0161kolsko, ali su moji roditelji iz profesionalnih razloga odlu\u010dili da se preselimo u Pariz. Na po\u010detku je bilo jako te\u0161ko, \u017eiveli smo u garsonjeri, tako da sam se \u010desto vra\u0107ao u Srbiju, kod dede i babe, koji su \u017eiveli u Aran\u0111elovcu. Do osamnaeste godine, \u017eiveo sam izme\u0111u Francuske i Jugoslavije. Dakle, vrlo dobro znam \u0161ta zna\u010di biti migrant. Moj otac je uvek patio zbog toga \u0161to je morao da napusti svoju zemlju.<\/p>\n

Tvoj otac je zavr\u0161io sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Da li je uspeo da se bavi poslom za koji je \u0161kolovan?<\/em><\/p>\n

Delimi\u010dno. U po\u010detku je bio aktivan unutar jugoslovenske dijaspore i sara\u0111ivao je sa \u010delnicima Jugoslovenskog kulturnog centra koji se i danas, pod imenom Kulturni centar Srbije, nalazi na istom mestu, preko puta Centra \u017dor\u017e Pompidu. Osim toga, kao sociolog sara\u0111ivao je sa Alenom Turenom i Mi\u0161elom Vjevorkom u njihovom istra\u017eiva\u010dkom centru, na \u00c9cole des hautes \u00e9tudes en sciences sociales (EHESS). Kako nije imao francusko dr\u017eavljanstvo, bilo mu je te\u0161ko da dobije stabilan ugovor u univerzitetskom sistemu Francuske, tako da je odlu\u010dio\u00a0 da osnuje privatnu firmu. S obzirom na to da se firma bavila uvozom i izvozom iz Jugoslavije, nakon raspada dr\u017eave nestao je i razlog njenog postojanja. Posle toga, imao je velikih problema da na\u0111e adekvatan posao. Svaki dan sam gledao oca koji je sociolo\u0161ki obrazovan, koji svira klavir, govori vi\u0161e jezika, ali zbog toga \u0161to nije Francuz ipak mora da radi kao no\u0107ni \u010duvar u hotelu. Moram da ka\u017eem da je to njegovo iskustvo u zna\u010dajnoj meri uticalo na moje politi\u010dko obrazovanje.<\/p>\n

Ka\u017ee\u0161 da ti je majka Francuskinja, a otac Jugosloven iz Srbije. S druge strane, odrastao si u Parizu, ovde si zavr\u0161io \u0161kolu, bio si u francuskoj vojsci, francuski ti je maternji jezik, i u javnosti stalno isti\u010de\u0161 da sebe vidi\u0161 kao \u201efrancuskog patriotu\u201c. Interesuje me kako miri\u0161 sve te delove identiteta?<\/em><\/p>\n

Mislim da se radi o komplementarnim stvarima. Do 1991. godine sam se kao veoma mlad izja\u0161njavao samo Jugoslovenom, jer sam ro\u0111en u Jugoslaviji i politi\u010dki sam pripadao toj zajednici. Uostalom, na prvom popisu, kada sam napunio 18 godina, mislim da je on bio 1991. godine, izjasnio sam se kao Jugosloven. Dakle, ja sam bio jedan od onih koji su izabrali da budu Jugosloveni. Danas se etni\u010dki vidim kao Srbin, ali mi je, iako Jugoslavije vi\u0161e nema, jako bitan i ovaj kulturni deo identiteta, tj. jugoslovenstvo. Ako govorimo o nacionalnoj identifikaciji, pri \u010demu pod nacijom podrazumevam politi\u010dku a ne etni\u010dku konstrukciju, onda se defini\u0161em kao Francuz i francuski patriota. Ipak, dubinski, ja sam Evropljanin. Moj otac je, na primer, po majci \u010de\u0161kog porekla, moja majka je Francuskinja, supruga Ruskinja, sin mog ujaka ima francusko i poljsko dr\u017eavljanstvo.\u00a0 Mi smo, dakle, jedna veoma me\u0161ana evropska porodica. Kada bi postojao evropski identitet, mogao bih vrlo lako da se i s njim identifikujem, uz naglasak da dolazim iz regiona koji se zovu Francuska i Srbija.<\/p>\n

\u0160ta ta\u010dno zna\u010di to \u201epatriota\u201c u tvojoj perspektivi?<\/em><\/p>\n

U pitanju je \u017doresovo internacionalisti\u010dko poimanje patriotizma. \u017dan \u017dores ka\u017ee ne\u0161to otprilike ovako: \u201eMalo internacionalizma nas udaljava od domovine. Mnogo internacionalizma nas njoj vodi. Malo patriotizma nas udaljava od internacionalizma. Mnogo patriotizma nas njemu vodi\u201c. Patriotizam podrazumeva ljubav prema svom narodu, Francuzima, Jugoslovenima, Nemcima, nebitno. On zna\u010di voleti kulturu svoje zemlje, njen jezik, \u017eeleti da ih univerzalizuje\u0161 i deli\u0161 sa drugima, i napokon, na politi\u010dkom planu, raditi u interesu naroda. Ali ne naroda u etni\u010dkom smislu nego naroda u smislu, kako mi u Francuskoj ka\u017eemo, narodskih klasa: radnika, seljaka, i drugih pot\u010dinjenih slojeva. Zbog toga mi je te\u0161ko da se osetim srpskim patriotom, jer ne \u017eivim u Srbiji. Opet nagla\u0161avam, u ovoj viziji domovina je politi\u010dki a ne etni\u010dki koncept. Drugim re\u010dima, ja nisam francuski patriota jer imam francusku krv nego jer pripadam ovoj politi\u010dkoj zajednici koja je izgra\u0111ena na vrednostima slobode, jednakosti i bratstva. Francuska je ina\u010de veoma etni\u010dki izme\u0161ana zemlja. I pritom ne mislim na useljenike, nego na \u201eautohtone\u201c Francuze. Mislim da je zbog ljudi u biv\u0161im jugoslovenskim dr\u017eavama va\u017eno re\u0107i da je Francuska potpuno ista kreacija kakva je bila i Jugoslavija. Do XIX veka, Francusku \u010dine veoma razli\u010diti regioni, sa razli\u010ditim kulturama i jezicima. Ljudi toga nisu svesni, ali Hrvati, Srbi, Crnogorci i Bo\u0161njaci su ekstremno bliski ako bismo ih poredili sa Alza\u0161anima, Bretoncima i Korzikancima npr., koji govore tri strukturno i gramati\u010dki razli\u010dita jezika. Jedan je gaeli\u010dki, drugi anglosaksonski, tre\u0107i latinski. Ovi su narodi danas deo jedne zemlje koja se zove Francuska i u ogromnoj ve\u0107ini se ose\u0107aju i izja\u0161njavaju kao Francuzi. Krajem XVIII veka, a pre Revolucije, kultura i svakodnevni \u017eivot ovih ljudi bili su u svakom smislu udaljeniji od toga kako su \u017eiveli narodi na Balkanu u okviru razli\u010ditih imperija. Posle \u0107e Republika, naro\u010dito Tre\u0107a republika krajem XIX veka, sve te etni\u010dke grupe ujediniti, \u010dak i silom, preko \u0161kole, vojske itd., u jedinstvenu i nedeljivu naciju. Ovaj proces nije nipo\u0161to bio spontan. Verujem da \u0107e ovo \u0161to \u0107u sada re\u0107i biti \u0161okantno nacionalistima iz biv\u0161e Jugoslavije, ali Jugosloveni su na svim nivoima mnogo sli\u010dniji jedni drugima nego \u0161to su to me\u0111usobno Francuzi koji dolaze iz raznih krajeva Francuske.<\/p>\n

Pomenuo si malopre raspad Jugoslavije. Da li se se\u0107a\u0161 perioda kada je krenuo rat i kako je \u010ditava ta kriza vi\u0111ena u tvojoj porodici?<\/em><\/p>\n

Naravno, 1991. godine imao sam 18 godina. Sa roditeljima smo bili na odmoru u Cavtatu. Bilo je jutro, na TV-u sam gledao neki dokumentarac, da bi u jednom momentu program bio prekinut zbog obave\u0161tenja o napadu na vojnike u Sloveniji. Probudio sam oca i rekao mu ne\u0161to u smislu, \u201egotovo je, po\u010dinje\u201c. Onda smo oti\u0161li u Dubrovnik, obi\u0161li jo\u0161 neke gradove, i tamo sam na licu mesta osetio da je nacionalizam pobedio. Bilo mi je malo te\u0161ko da shvatim kako smo do toga do\u0161li, ali, s druge strane, se\u0107am se i nekih ranijih vremena, kada je i u javnom diskursu stalno bila pri\u010da kako su \u201esvi problemi\u201c Jugoslavije vezani za Kosovo. Stalno su bili neki izve\u0161taji sa Kosova, ljudi su godinama govorili kako je potrebno da se na\u0111e re\u0161enje za Kosovo i sl. Na\u017ealost, re\u0161enje nikada nije na\u0111eno, ali je zato Jugoslavija razbijena. Moj otac i ja smo ovaj slom Jugoslavije do\u017eiveli kao tragediju. Bio sam mlad, ali sam stalno razmi\u0161ljao o tome za\u0161to je do\u0161lo do tog konflikta. I, bave\u0107i se predano analizom me\u0111unarodnih odnosa, shvatio sam da su za raspad moje zemlje porekla, uz unutra\u0161nje nacionalizme i interese lokalnih elita, najodgovorniji imperijalizmi SAD i, naro\u010dito, Nema\u010dke. U pitanju je plan nema\u010dkog imperijalizma, poznat pod imenom Mitteleuropa, koji datira jo\u0161 iz vremena Bizmarka. On je napokon i na\u017ealost danas realizovan. Generalno, doga\u0111aji u Jugoslaviji su puno uticali na mene i na moje politi\u010dko formiranje. Jo\u0161 iz tog perioda sam ube\u0111en da nacionalizam, koji god bio, srpski, hrvatski, bo\u0161nja\u010dki, albanski, slu\u017ei kao prevara za narod, prevara koja ih navla\u010di na rat i koja je uni\u0161tila jedan izuzetan zajedni\u010dki projekat. \u0160to vreme vi\u0161e prolazi mislim da je to jo\u0161 jasnije. U javnim istupima \u010desto se slu\u017eim jugoslovenskim primerom. Podse\u0107am da je Jugoslavija, ona koja je ro\u0111ena u Jajcu 29. novembra 1943. godine, po\u010dela kao zemlja potpuno uni\u0161tena ratnim razaranjima i gubicima. To je bila prete\u017eeno agrarna zemlja sa stra\u0161nim civilnim i vojnim gubicima, bez bilo kakve industrije nakon rata. Posle 40 godina postojanja, u toj zemlji je odr\u017eana zimska Olimpijada, proizvodio se Galeb, borbeni avion koji je prodavan SAD-u; Jugoslavija je postala zemlja evropske kulture. Pulski festival je ozbiljno konkurisao Kanskom tokom nekoliko godina. Imali smo i Kor\u010dulu, evropska levica je dolazila u Jugoslaviju da istra\u017euje samoupravljanje, itd. Daleko je to od savr\u0161enog, ali postojao je ipak neki oblik demokratije u fabrikama, \u010dega ovde na Zapadu nije bilo. Dakle, u toj zemlji su se de\u0161avale interesantne stvari, koje su omogu\u0107ile, izme\u0111u ostalog, izuzetnu dru\u0161tvenu pokretljivost i bolji \u017eivot za ve\u0107inu stanovni\u0161tva. A da ne govorim o herojskoj antifa\u0161isti\u010dkoj borbi, raskidu sa Staljinom 1948. godine, formiranju Pokreta nesvrstanih, gde je Jugoslavija bila jedan od velikih lidera. To je i zemlja koja je direktno podr\u017eavala veliki broj antikolonijalnih, narodnooslobodila\u010dkih pokreta u svetu. I \u0161ta smo do\u017eiveli 1991. godine? Sve to je tako olako ba\u010deno u vodu, a sami narodi u bedu. Dakle, moj otac i ja smo jo\u0161 1991. znali da \u0107e raspad Jugoslavije biti katastrofalan po sve jugoslovenske narode i da im taj nacionalizam ne\u0107e doneti ni\u0161ta dobro, osim kov\u010dege, izbeglice i svu tugu koja s tim dolazi. Da ne govorim o raspadu ekonomije i gubitku nacionalne nezavisnosti. Najve\u0107i paradoks je \u0161to su nacionalisti napustili\u00a0 Jugoslaviju kako bi u\u0161li u jedan supranacionalni politi\u010dki okvir, kakva je EU, koji je neuporedivo vi\u0161e ograni\u010davaju\u0107i po nacionalni suverenitet i nezavisnost nego \u0161to je to bila sama Jugoslavija.<\/p>\n

Ka\u017ee\u0161 da su doga\u0111aji u Jugoslaviji uticali na tvoje politi\u010dko formiranje. Koji su to jo\u0161 doga\u0111aji uticali na to da postane\u0161 levi\u010dar i kako je tekla tvoja politi\u010dka evolucija?<\/em><\/p>\n

Moj otac je nesumnjivo tu imao ulogu osnovne politi\u010dke \u0161kole. On je i u Jugoslaviji bio veoma politizovan. Kao mladi profesor sociologije u\u010destvovao je u junskim protestima \u201968 u Beogradu, bio je jedan od u\u010desnika \u0161irom sveta poznate Kor\u010dulanske filozofske letnje \u0161kole, itd. Osim toga, Jugoslavija je bila jedan od svetskih centara Pokreta nesvrstanosti, tako da su nam u ku\u0107u dolazili prijatelji i politi\u010dari iz razli\u010ditih delova sveta. Posle, kada je radio na \u00c9cole des hautes \u00e9tudes en sciences sociales, kod njega su dolazili i levi intelektualci sa razli\u010ditih meridijana. To mi je dalo priliku da slu\u0161am \u0161ta pri\u010daju i da sa njima razmenjujem mi\u0161ljenja. Dakle, osnovno politi\u010dko obrazovanje dolazi iz ku\u0107e. Posle, kad sam postao student, uklju\u010dio sam se u malu trockisti\u010dku organizaciju koja se zove Radni\u010dka borba (\u010dija je kandidatkinja na predsedni\u010dkim izborima 2002. osvojila skoro 6 % glasova, prim. IM). To je jedina partija \u010diji sam \u010dlan bio pre nego \u0161to sam se, mnogo kasnije, priklju\u010dio Partiji levice i Nepokornoj Francuskoj, kao pokretu koji okuplja \u0161iri front levih snaga. U Radni\u010dkoj borbi sam bio pet godina, i taj period za mene predstavlja va\u017enu politi\u010dku \u0161kolu jer sam upravo tada nau\u010dio kako da \u010ditam i razumem klasi\u010dne marksisti\u010dke tekstove. Radni\u010dka borba je odli\u010dna \u0161kola za aktiviste. Ipak, mislim da su me\u0111unarodni doga\u0111aji najvi\u0161e uticali na moju odlu\u010dnost da se profesionalno bavim politikom, a naro\u010dito ratovi u Jugoslaviji i Ruandi. U Ruandu sam oti\u0161ao 1994. kao humanitarac. \u0160ta da ti ka\u017eem, to je bilo jedno otre\u017enjuju\u0107e iskustvo koje mi je otvorilo o\u010di o ulozi velikih sila u ratnim katastrofama \u0161irom sveta. Posle Ruande sam radio kao humanitarac i u drugim afri\u010dkim zemljama, zemljama koje su toliko bogate prirodnim sirovinama. Umesto da se te sirovine koriste za dobrobit lokalnog stanovni\u0161tva, imamo situaciju da se za njih bore zapadne multinacionalne kompanije, koriste\u0107i lokalne \u0161efove bandi za svoje interese. Posle misije u Maliju, vratio sam se u Francusku, gde sam tri godine pomagao besku\u0107nicima, Francuzima, imigrantima, itd. Tada sam shvatio da, iako je dobro to \u0161to poma\u017eemo drugim ljudima u zemlji i svetu, milosr\u0111e jednostavno nije re\u0161enje, odnosno da je potrebno udariti na sam uzrok problema. Jer, uprkos na\u0161im humanitarnim naporima, siroma\u0161nih na ulici je sve vi\u0161e, kao i sve razornijih ratova. Dakle, to je bila jedna dobra lekcija. To iskustvo, kao i iskustvo koje nosim kao rezervni oficir francuske armije, dovelo me je do dubokog uverenja da u zemljama kao \u0161to su Mali, Ruanda, Srbija i sl. stanje mo\u017eemo istinski popraviti jedino ukoliko levi\u010dari preuzmu vlast u Francuskoj i u drugim mo\u0107nim zemljama. Na\u017ealost, nekoliko svetskih sila de facto odre\u0111uje sudbinu celog sveta.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do saradnje sa \u017dan-Lukom Melan\u0161onom? On je do 2008. godine bio istaknuta figura jedne partije vlasti, Socijalisti\u010dke partije. U vreme Lionela \u017dospena, on je obavljao i funkciju ministra.\u00a0<\/em><\/p>\n

U vreme dok sam bio u Ruandi, dru\u017eio sam se sa \u0160arlot \u017dirar, koja se danas bavi pitanjima programa Nepokorne Francuske, a ina\u010de je pravnica i predaje na Univerzitetu Pariz X. Njen suprug Fransoa Delapjer je dugo godina bio Melan\u0161onov najbli\u017ei saradnik sa kojim je po\u010deo da sara\u0111uje kada je imao 15 godina. \u0160tavi\u0161e, bilo je predvi\u0111eno da on bude na\u0161 kandidat 2017, a ne Melan\u0161on. Na\u017ealost, rak ga je uni\u0161tio veoma brzo, u nekoliko meseci, 2015. godine. Fransoa je bio veoma va\u017ena figura za na\u0161 pokret. Dakle, njegova \u017eena je moja prijateljica. Ona me je i upoznala sa njim 2005. godine, kada se uklju\u010dila u Socijalisti\u010dku partiju. Fransoa mi tada predla\u017ee da im se pridru\u017eim u levom krilu Socijalisti\u010dke partije, ali ja odbijam jer sam verovao da jednostavno nemam \u0161ta tamo da radim. U pitanju je partija koja odavno nije bila socijalisti\u010dka, osim po imenu. Istina, u njoj je postojala interna opozicija, ali koja nije imala nikakvu \u0161ansu da preuzme partiju, tako da je iz moje perspektive bila potpuno lo\u0161a strategija delovati unutar te partije. \u0160tavi\u0161e, mislio sam da je to \u0161tetno po na\u0161u stvar jer je upravo to levo krilo davalo levi\u010darski legitimitet partiji koja ga je odavno izgubila. Dakle, odbio sam, ali su me oni opet kontaktirali 2006, Fransoa na prvom\u00a0 mestu, a onda i Melan\u0161on. \u017dan-Luk mi je tada, se\u0107am se, rekao: \u201eTi \u0107e\u0161 jednog dana raditi sa nama\u201c. Ja sam mu odgovorio: \u201eNe, ne, nema \u0161anse da ulazim u Socijalisti\u010dku partiju\u201c, ali mi je on sa osmehom odgovorio: \u201eDa, da, jednog dana \u0107emo raditi zajedno\u201c. Kasnije, 2008, dok sam bio u Rusiji, on je napustio Socijalisti\u010dku partiju i osnovao Partiju levice. To je uradio iz uverenja, isti\u010du\u0107i da je ova partija postala socijal-liberalna partija i da nema vi\u0161e smisla nastavljati borbu unutra. Ja sam to shvatio kao hrabar \u010din, jer je \u017dan-Luk preuzeo veliki li\u010dni rizik. Bio je lepo etabliran u Socijalisti\u010dkoj partiji, znalo se da \u0107e dobiti neko ministarstvo kad socijalisti ponovo do\u0111u na vlast, ali on je odbacio sve to i u\u0161ao u rizik stvaranja potpuno nove politi\u010dke formacije. Odmah sam se uklju\u010dio u taj proces, iako do 2010. godine, tj. do povratka u Pariz, ni\u0161ta ozbiljno nisam radio. Po povratku u Francusku, bavio sam se standardnim aktivisti\u010dkim stvarima, ali brzo sam postao deo grupe koja se bavila me\u0111unarodnim pitanjima i odbranom. Na po\u010detku, s obzirom na to da imam iskustva u tom domenu, vodio sam slu\u017ebu za obezbe\u0111enje u Partiji levice. U onoj prvoj kampanji 2012. godine, bio sam uklju\u010den kao stru\u010dnjak za pitanja odbrane. Pripremao sam Melan\u0161onu govore u vezi sa odbranom i geopolitikom i brinuo o njegovoj za\u0161titi na mitinzima. Ali ne kao Benala, to je bio \u010dist aktivizam. J Po\u010detkom 2013. ulazim u najvi\u0161i organ Partije, Nacionalni biro, gde se opet bavim pitanjima odbrane, da bih 2015. postao nacionalni sekretar Partije levice za me\u0111unarodnu saradnju i za odbranu. To je bilo 6. jula 2015. godine.<\/p>\n

To je simboli\u010dki va\u017ean datum. Upravo na taj dan je odr\u017ean referendum u Gr\u010dkoj. Se\u0107am se da je levica \u0161irom Evrope slavila pobedu. Kako ste vi u Partiji levice do\u017eiveli Ciprasovu kapitulaciju?<\/em><\/p>\n

Jeste, Grci su tog dana glasali OXI, tj. NE. Ne znam kako si ti to do\u017eiveo, ali za mene, kao i za mnogo meni bliskih ljudi, to je bila jedna od najve\u0107ih pobeda levice u Evropi poslednjih 30 godina. Grci su veoma dobro znali \u0161ta su potencijalne posledice i pokazali su otpor vredan divljenja. Se\u0107am se da smo tog dana i\u0161li automobilima oko Ministarstva spoljnih poslova, dr\u017eali gr\u010dke i francuske zastave, i slavili ovaj akt otpora. Naro\u010dito jer smo dugo vremena verovali u to da \u0107e se desiti ne\u0161to veliko onog momenta kada narod pru\u017ei otpor. Na op\u0161tu \u017ealost, Cipras je izdao, kapitulirao, potpisuju\u0107i Memorandum koji je bio jo\u0161 gori od onog koji su Grci odbili na referendumu. Naravno, tada je do\u0161lo do op\u0161teg razo\u010daranja, \u0161to samo pokazuje koliko smo svi mi Evropljani jedan evropski narod koji deli istu politi\u010dku sudbinu. Ja taj ose\u0107aj imam stalno dok pri\u010dam sa aktivistima iz Bugarske, Poljske, Slovenije, Irske. Npr., apsolutno svi su videli i ose\u0107ali rezultate referenduma kao dan pobede svih nas, a dan potpisa Memoranduma kao dan poraza svih nas. Dakle, to je jedan od pokazatelja koliko evropski narodi imaju zajedni\u010dke inetrese. Tako da onaj patriotizam o kome sam malopre govorio, patriotizam \u017dana \u017doresa, nije patriotizam koji se suprotstavlja drugima, nego upravo suprotno. Mi smo patriote i internacionalisti koji se borimo za istinsku saradnju izme\u0111u nacija, na ravnopravnim osnovama i u interesu naroda, a ne u interesu kapitala, \u0161to je trenutno slu\u010daj.<\/p>\n

Kad smo ve\u0107 kod toga, kakav je stav Nepokorne Francuske o EU i NATO paktu? Veliki deo radikalno levih grupacija u Evropi ima veoma kriti\u010dki odnos prema EU na primer, ali ne zagovara izlazak iz nje. To je bio i Melan\u0161onov stav u kampanji 2012. Ipak, na tom planu je do\u0161lo do evolucije kod vas.<\/em><\/p>\n

Na geopoliti\u010dkom planu, mi smo protiv svih vojnih alijansi, Var\u0161avski pakt je nestao ima tome skoro 30 godina, tako da vi\u0161e ne postoji razlog postojanja NATO pakta. Naro\u010dito jer se radi o alijansi koja predstavlja instrument ameri\u010dke hegemonije koji slu\u017ei ameri\u010dkoj eliti da kontroli\u0161e ostatak sveta. S druge strane, EU je organizacija koja je napravljena u interesu multinacionalnih kompanija. Danas, ukoliko uop\u0161te postoji funkcionalna internacionala na svetu, to je sigurno internacionala kapitala. Ona je odli\u010dno organizovana, njeni akteri se sla\u017eu oko okvira u kome treba delovati, i imaju sredstva da ga nametnu dr\u017eavama preko raznih organizacija i me\u0111unarodnih ugovora, kao \u0161to je na onaj o slobodno trgovinskoj razmeni. Tako, na primer, lider ultraliberalne desnice u Evrope, \u017dan-Klod Junker, otvoreno ka\u017ee da nema demokratije koja mo\u017ee da ospori evropske ugovore. Imamo i izjavu Alena Madlena, koji je bio ministar ekonomije, da je EU garancija protiv socijalizma u Evropi. Mislim da treba slu\u0161ati te ljude. On ina\u010de, \u0161to je veoma indikativno, dolazi iz jedne organizacije ekstremne desnice u Francuskoj, koja se zove \u201eZapad\u201c. Ukoliko analiziramo glavne tendencije evropskih politika poslednjih decenija, vide\u0107emo da EU nastoji da uru\u0161i sva socijalna dostignu\u0107a evropskih naroda. To se de\u0161ava i u Francuskoj. Postratovski konsenzus izme\u0111u rada i kapitala se naglo menja na ra\u010dun kapitala, i to zahvalju\u0107i EU i partijama levog i desnog centra koje primenjuju politike koje su u skladu sa direktivama EU. \u010cak 80 % izglasanih zakona u francuskom parlamentu npr. nisu zakoni koji su osmi\u0161ljeni od strane Francuza, tj. od strane francuske politi\u010dke elite koju gra\u0111ani biraju za taj posao, nego se radi o zakonima koji slu\u017ee za uskla\u0111ivanje francuskog prava sa direktivama EU. Makron, kao i drugi pre njega, ali samo na jedan agresivniji na\u010din, primenjuje nametnute politike EU. Mi smo, dakle, protiv ovakve EU, zala\u017eemo se za izlazak Francuske iz evropskih ugovora i stvaranje EU na potpuno novim osnovama. \u0160to je veoma razli\u010dito od nacionalisti\u010dke logike Marin Le Pen i njene politi\u010dke formacije, koji su protiv bilo kakvog evropskog udru\u017eivanja. Elem, mi jednostavno verujemo da nema nikakvog smisla ostati u EU kojom rukovode ultraliberali. Na\u0161 predlog, koji je formulisan naro\u010dito nakon Ciprasovog potpisa Memoranduma, podrazumeva plan A i plan B. Ovu strategiju smo osmislili zajedno sa drugovima i drugaricama iz drugih evropskih levi\u010darskih partija. Koja je njena klju\u010dna ideja? Ukoliko do\u0111emo na vlast, nepokolebljivo bismo pru\u017eali otpor dominantnim politikama, kao \u0161to je to na po\u010detku radila Siriza. S tim \u0161to Francuska ima neuporedivo ve\u0107i kapacitet nego Gr\u010dka, ne samo da pru\u017ei otpor nego i da u\u010dini neva\u017ee\u0107im jedan broj va\u017enih direktiva EU, kao \u0161to su recimo direktive o deta\u0161iranim radnicima, kori\u0161\u0107enju kancerogenih proizvoda u poljoprivredi, po\u0161tovanju slobodno trgovinskih ugovora itd. Postoji dakle desetak direktiva koje mo\u017eemo odmah po dolasku na vlast da odbacimo. Istovremeno, pokrenuli bismo pregovore sa evropskim partnerima sa ciljem da EU postavimo na novim osnovama. Naravno, svesni smo toga da je pri ovakvom odnosu snaga to neizvodljivo jer je Lisabonski ugovor sa\u010dinjen tako da je nemogu\u0107e bilo \u0161ta tu promeniti bez op\u0161teg konsenzusa. \u0160to se nikada ne\u0107e desiti. Dakle, dolazimo do Plana B. Plan B podrazumeva izlazak iz ovakve EU. Ali, Plan A nam slu\u017ei za nekoliko stvari, a na prvom mestu njime kupujemo vreme za pripremu Plana B. Drugim re\u010dima, ne mo\u017ee se tek tako iza\u0107i iz EU. Vidi kako sve to ide sporo sa Velikom Britanijom, tako da je potrebno organizovati i ispregovarati mnoge stvari. Ovo je u su\u0161tini dobro, jer nam omogu\u0107ava da se, dok pregovaramo sa ultraliberalima na \u010delu EU i pojedina\u010dnih zemalja, u stvari obra\u0107amo evropskim narodima: npr, dok gospo\u0111i Merkel argumentujemo na\u0161e stavove i predloge reformi, u stvari \u0107emo se indirektno obra\u0107ati siroma\u0161nim gra\u0111anima u Nema\u010dkoj, kojih trenutno ima 14 miliona i koji tako\u0111e na svojoj ko\u017ei ose\u0107aju evropske ugovore i politiku \u201estezanja kai\u0161a\u201d. Ovde \u010desto pravim paralelu sa 1789. i 1848. Karakteristika Francuske je, i zato se ose\u0107am francuskim patriotom, da je nekoliko puta u istoriji predstavljala motor emancipacije evropskih naroda. Na primer, nakon Revolucije, u periodu od 1789. do 1791, formirana je koalicija evropskih monarhija koja je vodila rat protiv Francuske kako bi uni\u0161tila njenu Republiku i spre\u010dila \u0161irenje \u201erevolucionarnog virusa\u201c. Francuska je u to vreme branila jednu novu ideju koja je osporavala tada hegemoni poredak u Evropi. Uprkos tome \u0161to nije do\u0161lo do jednolinearnog razvoja, imali smo restauracija, vlast je konfiskovao Napoleon itd., u veku koji je sledio upravo je ova nova ideja uni\u0161tila gotovo sve evropske monarhije. Na\u0161 plan je skoro isti i danas: \u017eelimo da Francuska dobije vladu koja \u0107e predlo\u017eiti jedan potpuno druga\u010diji ekonomski i politi\u010dki poredak.<\/p>\n

Ovo je odli\u010dan \u0161lagvort za pitanje koje sam svakako nameravao da ti postavim. Naime, poslednji put kada je Francuska \u017eelela da igra sli\u010dnu ulogu, 1981. godine, zavr\u0161eno je poprili\u010dno neslavno, bezuslovnom kapitualcijom. Mislim na dolazak Fransoa Miterana na vlast. On je osvojio vlast, zajedno sa komunistima, na antikapitalisti\u010dkom programu koji je bio jo\u0161 radikalniji od dana\u0161njeg programa Nepokorne Francuske. Dakle, ideja je bila da se reformskim putem prevazi\u0111u kapitalisti\u010dki odnosi i izgradi socijalisti\u010dko dru\u0161tvo. Prvih dve godine su sprovedene izrazito progresivne reforme, do\u0161lo je do nacionalizacije nekih preduze\u0107a i banaka, krenulo je s uvo\u0111enjem programa samoupravljanja i dr. Me\u0111utim, tada je do\u0161lo do \u0161trajka kapitala, devalvacije franka, pretnji iz Evropske zajednice i socijalisti su odustali od svog socijalisti\u010dkog programa ve\u0107 nakon dve godine od dolaska na vlast. Danas se \u010dini da je situacija po alternativnu politiku jo\u0161 nepovoljnija jer je kapital jo\u0161 ja\u010di od rada nego \u0161to je to bio slu\u010daj po\u010detkom 1980-ih, a i svet je globalizovaniji. Kako mislite da je mogu\u0107e sprovesti ovako radikalnu politiku ako to nisu uspeli ni socijalisti i komunisti, pod jo\u0161 povoljnijim uslovima, u Francuskoj 1980-ih?<\/em><\/p>\n

Pitanje je odli\u010dno. Najpre, nisam siguran da su socijalisti tada zaista \u017eeleli da promene sistem. Ipak, krah njihove politike nakon 1983. je za nas jedno va\u017eno iskustvo. To nam je va\u017ena lekcija u smislu da danas znamo \u0161ta treba raditi kako ne bismo ponovili iste gre\u0161ke. Me\u0111utim, treba naglasiti i da kontekst nije isti. U pravu si, kapitalizam je, s jedne strane, danas mnogo ja\u010di nego \u0161to je bio pre 30 godina, ali je, istovremeno, s druge, krhkiji. Tada je kapitalizam bio primarno nacionalni i industrijski, uz sna\u017ene veze izme\u0111u dr\u017eavnog aparata i krupne nacionalne bur\u017eoazije. U me\u0111uvremenu, on je postao vi\u0161e internacionalan i finansijski po karakteru. Drugim re\u010dima, ranije je veliki deo kapitala bio u Francuskoj i stalno je postojala pretnja \u0161trajkom, tj. njegovog izno\u0161enja iz zemlje. Danas to nije slu\u010daj, iako stalno \u010dujemo prigovor kako \u0107e kapital pobe\u0107i ukoliko levica do\u0111e na vlast. To nije ta\u010dno, on je ve\u0107 pobegao i ve\u0107 je investiran u siroma\u0161nijim krajevima sveta. Tako\u0111e, u Francuskoj\u00a0 postoji i onaj fiksni kapital koji se naprosto ne mo\u017ee delokalizovati. \u010cesto zaboravljamo da fabrike, i sve ono na \u010demu je su\u0161tinski bazirana na\u0161a ekonomija, kao \u0161to su preduze\u0107a, prodavnice, hoteli i dr., ne mogu tek tako da se prebace u \u0160vajcarsku. Napokon, postoji jo\u0161 jedna povoljna stvar. Paradoksalno, ali evro, kao zajedni\u010dka evropska moneta, predstavlja jedno va\u017eno oru\u017eje u na\u0161im rukama. Svojevremeno smo imali franak, koji je zbog sna\u017enog udara svetskog kapitala u kratkom periodu do\u017eiveo, kako si rekao, pet devalvacija. Danas pak imamo evro, tako da ukoliko u\u0111emo u igru mo\u0107i sa evropskom oligarhijom, interesantna stvar je da \u0107emo imati istu valutu kao i oni. Elem, ukoliko udare na nas, udari\u0107e na svoju sopstvenu valutu, tj. na udaru \u0107e istovremeno biti i Nema\u010dka i sve ostale zemlje Evrope. To je ono \u0161to nas \u0161titi. Tim vi\u0161e \u0161to dve zemlje u kojima se evro \u0161tampa su upravo Nema\u010dka i Francuska. Ukoliko bi oni udarili na nas, mogli bismo da se branimo tako \u0161to \u0107emo neograni\u010deno \u0161tampati evro. Sve to \u0107e ih naterati da dobro razmisle \u0161ta \u0107e da rade sa nama i da li im se isplati da u\u0111u u frontalni rat. Kapitalizam je trenutno veoma mo\u0107an, u smislu da kontroli\u0161e me\u0111unarodne organizacije koje name\u0107u ultraliberalizam, konstituisana je i jedna multinacionalna meta vladaju\u0107a klasa. Vidimo da kad neka mala dr\u017eava, poput Gr\u010dke, po\u010dne da prkosi, reakcija je brza i beskrupolozna. Me\u0111utim, kao \u0161to rekoh, kapitalizam je danas krhkiji jer je finansijalizovan. Recimo, 2007. i 2008, do\u017eiveli smo pad \u010ditavog bankarskog sistema, potpuni raspad. Sa novom krizom on bi bio dotu\u010den. A Francuska ima oru\u017eje da pokrene sistemsku krizu. \u010cesto mi ljudi ka\u017eu, ne, ne mo\u017eemo ni\u0161ta da uradimo, previ\u0161e su jaki. To nije ta\u010dno, mo\u017eemo itekako puno da uradimo, pogotovo ako smo Francuska. Ukupan dug Francuske je preko dva miliona milijardi. Ukoliko ka\u017eemo: ho\u0107ete da nas napadate? Ok, onda ne\u0107emo da vra\u0107amo dug. To je raspad sistema. Sistem ne mo\u017ee da izdr\u017ei nevra\u0107anje dugova zemlje kao \u0161to je Francuska. Naravno, to su vrlo kompleksni politi\u010dki procesi, nemogu\u0107e ih je u kratkim crtama niti izlo\u017eiti niti precizno predvideti, ali treba znati da postoji oru\u017eje. I, klju\u010dna stvar: treba imati politi\u010dki odlu\u010dne ljude na pravim mestima. Posle, kako \u0107e to izgledati u praksi stvar je odnosa snaga i nemogu\u0107e je sve predvideti u ovom momentu. Da li \u0107emo uspeti, to zavisi od brojnih faktora, od podr\u0161ke naroda, da li \u0107e se na\u0161a ideja pro\u0161iriti dalje, da li \u0107e do\u0107i do promene vlada u drugim zemljama Evrope, itd. Konkretni doga\u0111aji i procesi \u0107e odrediti karakter i tok politi\u010dkih promena. Ukoliko se setimo Francuske revolucije 1789, Sen-\u017dist je npr. bio neko ko je bio radikalan od samog po\u010detka, dok je Robespjer na po\u010detku bio reformisti\u010dki orijentisan. Kasnije su se na\u0161li na istoj strani. Konkretni doga\u0111aji su ti koji menjaju ljude, radikalizuju ih, ubrzavaju revolucionarne procese, socijalne i politi\u010dke promene. Tako da ne treba se previ\u0161e baviti spekulacijama. Naravno, mo\u017ee da se desi i da izgubimo. Sve je mogu\u0107e.<\/p>\n

Slede\u0107e godine se odr\u017eavaju izbori za Evropski parlament. Ti \u0107e\u0161 biti jedan od kandidata. \u010cini se da vlast nastoji da napravi referendumsku atmosferu, u smislu da politi\u010dku borbu predstavlja kao spor izme\u0111u liberalizma i populizma. Naravno, u ovaj drugi ko\u0161 zajedno se stavljaju radikalna levica i desnica. Zanimljivo je da Nepokorna Francuska nema nikakav problem s populizmom. Melan\u0161on na optu\u017ebe za populizam ka\u017ee: Da, ja sam levi populista! Populizam, kao politi\u010dku strategiju na levici su teorijski osmisli Ernesto Laklau i \u0160antal Muf, a u evropsku politi\u010dku arenu uveo PODEMOS u \u0160paniji. U skladu s tim, vidimo da u va\u0161im obra\u0107anjima nema vi\u0161e pozivanja na radni\u010dku klasu nego na narod, umesto Internacionale se pu\u0161ta Marseljeza, umesto crvenih zastava se vijore francuske zastave. \u0160ta je to levi populizam u va\u0161oj viziji?\u00a0<\/em><\/p>\n

Klju\u010dno pitanje koje je postavio levi populizam je pitanje nove levi\u010darske strategije, odnosno kako mobilizovati gra\u0111ane da bi odbranio demokratiju i politiku u interesu naroda. Narod, pri\u010dam o narodskim kategorijama, ne interesuje se mnogo za politiku. Pre svega jer je poslednjih decenija bio izdat od strane socijaldemokrata, koji su dolazili iz jedne tradicije koja se naziva socijalisti\u010dkom. Tokom tog perioda imali smo slom SSSR-a, dakle slom komunizma, tako da je socijalizam izgubio svoj mobilizacijski potencijal. Osim toga, novi poredak je uspostavio svoju ideolo\u0161ku dominaciju. Eksploatisane narodne klase sociolo\u0161ki postoje i danas. \u0160tavi\u0161e, one su jo\u0161 siroma\u0161nije u odnosu na period od pre 30 godina. Ipak, pod uticajem dominantne ideologije, ove dru\u0161tvene kategorije ne do\u017eivljavaju sebe kao radni\u010dku klasu, ili sve manje to \u010dine, i to se vidi iz relevantnih istra\u017eivanja. U zapadnim zemljama, uklju\u010duju\u0107i i Francusku, 76-80 % ljudi se samoidentifikuje kao srednja klasa. Imamo situaciju, dakle, da ljudi koji su na granici siroma\u0161tva sebe vide kao srednju klasu. Na delu je dobro staro pitanje odnosa prezentacije i reprezentacije. Smatram da svaki ozbiljan politi\u010dki projekat treba da po\u0111e od objektivno utvr\u0111enog stanja stvari. Veliki deo Marksovih analiza, po na\u0161em mi\u0161ljenju, je i danas relevantan. Da, potreban nam je univerzalni emancipatorski projekat. U osnovi se ni\u0161ta nije promenilo. Mi ne napu\u0161tamo ideal. Ali treba biti materijalista, u smislu da u politi\u010dku borbu moramo po\u0107i od konkretnog. Na\u017ealost, crvena zastava\u00a0 i internacionalizam tipa Internacionala sa po\u010detka XX veka ne idu zajedno sa dru\u0161tvenom sve\u0161\u0107u dana\u0161njeg proleterijata. A glavno pitanje je, kao \u0161to rekoh, kako mobilizovati taj proleterijat. Ne\u0107u otkriti ni\u0161ta novo ako ka\u017eem da je na\u0161 najve\u0107i problem apstinencija na izborima. A u kojim slojevima je ona najizra\u017eenija? Pa upravo u pot\u010dinjenim klasama. To daje veliku prednost sociolo\u0161kim srednjim klasama, koje su najprisutnije na izborima. U tom smislu, da bismo ponovo mobilizovali \u0161iroke narodne mase, smatramo da je potrebno raditi stvari koje za njih danas imaju smisla. Otuda, recimo, na\u0161e insistiranje na nacionalnom suverenitetu.\u00a0 Suverenitet jednog naroda, \u0161to mi u krajnjem \u017eelimo, nije se do sada izra\u017eavao osim u kadru nacije. Ili op\u0161tine, grada, ali naj\u0161iri kadar je nacija. Mi se, dakle, vra\u0107amo pitanju nacionalnog suvereniteta, odakle poku\u0161avamo da prisvojimo i nacionalne simbole: zastavu, Marseljezu itd., \u0161to u Francuskoj i nije tako problemati\u010dno jer se radi o zastavi koja je produkt Francuske revolucije, kao \u0161to je i Marseljeza revolucionarna himna, uz koju su i druge zemlje vodile svoje oslobodila\u010dke revolucije, a ne samo vojna himna koja se vezuje za kolonijalnu Francusku. Dakle, levi populizam nam u tom smislu predstavlja oru\u0111e za reaproprijaciju istorije, tj. njenih pozitivnih elemenata. U svakom slu\u010daju, po tre\u0107i put ponavljam, klju\u010dno pitanje svake politi\u010dke strategije je mobilizacija. Kako mobilizovati narod? Mi smo odlu\u010dili da se u tom smislu ve\u017eemo za pozitivne stvari iz na\u0161e istorije koje su delatne u narodnim klasama danas. Ali to nipo\u0161to nije, i to podvla\u010dim, odbacivanje ideala op\u0161te ljudske emancipacije.<\/p>\n

Obi\u010dno se u francuskoj javnosti upire u tebe kao nekoga ko je zaslu\u017ean ili kriv za Melan\u0161onovu i, uop\u0161te, poziciju Nepokorne Francuke prema Rusiji i Putinovom re\u017eimu. Da li mo\u017ee\u0161 u kratkim crtama da mi izlo\u017ei\u0161 tu poziciju?<\/em><\/p>\n

Optu\u017ebe za putinizam me nerviraju jer su stupidne. Ja sam degolista u me\u0111unarodnim odnosima. To podrazumeva da \u017eelim pacifizam kao glavnu orijentaciju. U tom klju\u010du, mi Rusiju ne shvatamo kao neprijatelja nego kao partnera.\u00a0 Ovaj stav je u mnogome zasnovan na francuskoj tradiciji koja je utemeljena jo\u0161 u vreme Napoleona. Pre nego \u0161to je, na\u017ealost, zapo\u010deo rat protiv Rusije, francuski Imperator je potpisao ugovor sa Aleksandrom I. \u017dul Feri, jedan od osniva\u010da Tre\u0107e republike, to isto je u\u010dinio sa Aleksandrom III. Napokon, svi znaju za dogovore De Gola sa Staljinom i Bre\u017enjevim. Vrlo jasno vidim logiku: Feri, tvrdokorni republikanac, nema prakti\u010dno nikakvih dodirnih ta\u010daka sa jednim caristi\u010dkim autokratom kakav je bio Aleksandar III. Izme\u0111u De Gola, tvrdokornog suverenisti\u010dkog desni\u010dara, i komunisti\u010dkih lidera tog vremena dodirnih ta\u010daka je jo\u0161 manje. Dakle, ovde se ne radi ni o kakvoj ljubavi prema Putinu, ili podr\u0161ci ruskoj politici. Mi Rusiju shvatamo kao politi\u010dkog giganta koji je va\u017ean za Evropu i zala\u017eemo se za partnerski odnos sa ovom zemljom kako bismo zajedni\u010dki radili na uspostavljanju mira na planeti. Tako\u0111e, smatramo da Francuska treba da bude dr\u017eava koja \u0107e \u010diniti most, kako je to bio slu\u010daj ranije sa Jugoslavijom, izme\u0111u dva bloka, a u slu\u017ebi mira. \u0160irenje NATO-a na Istok je u tom klju\u010du deo problema. Mi ka\u017eemo: stop, ne prihvatamo takav odnos prema Rusiji. Kada je re\u010d o Putinovom re\u017eimu, tu je stvar druga\u010dija. Putin je jedan oligarhijski nacionalist. Iako je uveo odre\u0111enu formu redistribucije, i zasigurno je manje zlo u odnosu na one u Rusiji koji su jo\u0161 vi\u0161e oligarhijski nastrojeni od njega. Dakle, on nije nikakav politi\u010dki model za nas. Naravno, nepobitno je da je umeo i imao snage da podigne Rusiju na geopoliti\u010dkom planu. Ja sam bio 1998. u Rusiji i prisustvovao sam potpunom rastakanju jedne dr\u017eave. Putin je tu propalu dr\u017eavu obnovio i ja ga vidim vi\u0161e kao \u201eruskog Ri\u0161eljea\u201d.\u00a0 Za one koji ne znaju, Ri\u0161elje je stvorio francusku \u201eduboku dr\u017eavu\u201c, jedan oblik politi\u010dke policije, li\u010dnu vojsku i sl., ali je podigao na noge Francusku koja \u0107e postati svetska sila tokom vekova. Naravno, nije bio naro\u010dito dobar za svoj sopstveni narod. Tako vidim i Putina. Mi u Rusiji imamo politi\u010dkog partnera, to je Front levice, \u010diji je ina\u010de predsednik bio \u010detiri i po meseca u zatvoru. Odmah po izlasku je rekao: \u201ePozdravljam \u017dan-Luka Melan\u0161ona i Nepokornu Francusku, koji su nas jedini podr\u017eali\u201c. Ruski Front levice je razli\u010dit u odnosu na Nepokornu Francusku, deluje u druga\u010dijem kontekstu i ima jednu drugu logiku borbe protiv oligarha i za raspodelu bogatstva, ali mi smo njih izabrali za partnere.<\/p>\n

Napokon, dolazimo do pitanja imigracije. Nakon intervjua koji si dao najpoznatijem francuskom nedeljniku L\u2019Obs (Le Nouvel Observateur) povodom formiranja pokreta \u201eUstaj\u201c u Nema\u010dkoj, \u010dije je najistaknutije lice Sara Vagneht, a najistaknutiji podr\u017eavalac biv\u0161i \u010delnik Socijaldemokratske partije Nema\u010dke i Partije levice Oskar Lafonten, do\u0161lo je do sinhronog napada na tebe od strane levih i liberalnih medija, pa i politi\u010dara. Ti si u tom intervjuu naglasio da treba zavr\u0161iti sa \u201e\u010distom save\u0161\u0107u\u201c levice kada je re\u010d o migrantskom pitanju i da podr\u017eava\u0161 pokret Sare Vagneht. Od strane nekih istaknutih politi\u010dara na levici \u010dak si progla\u0161en ekstremnim desni\u010darom. O \u010demu se ta\u010dno radi?<\/em><\/p>\n

Dugo vremena glavni cilj levice je bila borba protiv ekstremne desnice. Kad sam bio u srednjoj \u0161koli, se\u0107am se da sam bio aktivista SOS rasizma. U\u010destvovao sam i u uli\u010dnim tu\u010dama protiv aktivista ekstremne desnice. Sada sam od nekih ljudi na levici progla\u0161en kao ekstremni desni\u010dar. Mislim da je va\u017eno vratiti se nazad i objasniti odakle dolazi ekstremna desnica. Zbog toga volim ma\u0111arskog istori\u010dara i sociologa Karla Polanjija, koji na sjajan na\u010din odgovara na pitanje koji su dru\u0161tveni uslovi pojave nacizma. Drugim re\u010dima, krupni kapital je u\u010dinio sve kako bi osigurao svoj maksimalni profit, pa i po cenu toga da su partije na vlasti postale njegove direktne ekspoziture. Ovo je proizvelo masovnu bedu, koja je i dovela do glasa za ekstremnu desnicu. Rezimiram brzo, ali to je su\u0161tina. Sada imamo sli\u010dnu situaciju. Kapital je mondijalizovan. Bez obzira na to ko je na \u010delu dr\u017eave, vlade vode istu politiku. Multinacionalni kapital je toliko jak da, bez obzira na to ko upravlja dr\u017eavama, \u010dak i onim na zapadu, stvarna vlast nije u dr\u017eavnim aparatima nego u globalnim organizacijama. Vrati\u0107u se na tvoje pitanje, ali ovo je neophodno precizirati. Posledica ovakvih tendencija je rezimirana u Piketijevim radovima, koji pokazuje da se odnos izme\u0111u rada i kapitala polako vra\u0107a na stanje koje smo imali u predratnom periodu. Imamo paradoksalnu situaciju da se dru\u0161tveno bogatstvo sve vi\u0161e pove\u0107ava, ali istovremeno i beda, koju mo\u017eemo sve \u010de\u0161\u0107e videti ne samo u zemljama tre\u0107eg sveta i periferije nego i na ulicama Pariza i drugih evropskih metropola. Mislim da su mnogi od nas zaboravili da ekstremna desnica svoj uspeh duguje upravo takvim dru\u0161tvenim uslovima, a ne sna\u017enoj volji tamo nekih mra\u010dnja\u010dkih ideologa. Sociolo\u0161ka istra\u017eivanja jasno pokazuju da ekstremna desnica u Francuskoj poslednjih nekoliko godina dobija glasove onih koje je vladaju\u0107i politi\u010dki establi\u0161ment li\u0161io onoga \u0161to je nekada predstavljalo civilizacijske tekovine u \u0161kolstvu, zdravstvu, javnom sektoru. Te grandiozne socijalne tekovine se, \u010dak i kod nas u Francuskoj, koji imamo veoma jaku socijalnu tradiciju, polako ali sigurno ukidaju ve\u0107 decenijama. Ekstremna desnica nezaustavljivo ja\u010da \u0161irom sveta. U Ukrajini neonacisti u\u010desvuju u vlasti; u Poljskoj je na vlasti desnica tipa Marin Le Pen ; po ulicama Var\u0161ave defiluju neretko na desetine hiljada crnoko\u0161ulja\u0161a; u Ma\u0111arskoj na vlasti imamo Viktora Orbana, a u parlamentu ljude u crnom koji se pozivaju na Hortija; u Austriji ekstremna desnica u\u010destvuje u vlasti sa konzervativcima (koji su i sami postali ultrakonzervativni na identiteteskom planu), dok na ekonomskom planu ova koalicija vodi ultraliberalnu ekonomsku politiku (upravo im je pro\u0161ao zakon koji dozvoljava radni dan od 12 sati); \u010ce\u0161ka tako\u0111e; vidite \u0161ta se de\u0161ava u Nema\u010dkoj sa neverovatnim rastom Alternative za Nema\u010dku (AfD). Da ne pominjem Brazil. Levoliberalni mediji ovde \u010desto navode kako je Bolsonaro ekstremna desnica, ali zaboravljaju da ka\u017eu i da je istovremeno ekonomski ultraliberal, fanatik, novi Pino\u010de. U najkra\u0107em, opet ponavljam, mislim da ne treba nikako zaboraviti odakle dolazi ekstremna desnica i \u0161ta je njen uzrok. Zbog toga, smatram da je va\u017eno primarno koncentrisati se na sam uzrok, a to je predominacija kapitala u odnosu na rad. Ukoliko \u017eelimo da pobedimo ekstremnu desnicu, moraju biti stavljeni van snage neoliberalni trgovinski ugovori i ostalo, o \u010demu sam ve\u0107 pri\u010dao. Na toj liniji je i Sara Vagneht\u00a0 i njen pokret u Nema\u010dkoj. Osim toga, ne treba zaboraviti \u010dinjenicu da su nema\u010dka Partija levice (Die Linke), Komunisti\u010dka partija Francuske, zajedno sa Sirizom, rukovode\u0107e snage u okviru Partije evropske levice u Evropskom parlamentu. Od kad je Siriza potpisala Memorandum, oni su gotovo prestali da kritikuju evropske ugovore. Sve ovo nas dovodi do akutnog problema migracija i migratorne krize. Denuncijacije na moj ra\u010dun povodom ovog pitanja krenule su od strane \u010doveka koji je na \u010delu liste francuskih komunista na prestoje\u0107im izborima za Evropski parlament. On je, neposredno pre nego \u0161to je i lansiran pokret \u201eUstani\u201c, rekao da je Sara Vagneht, koja je ina\u010de iranskog porekla, ksenofob i ekstremna desni\u010darka. Po\u0161to sam u Nepokornoj Francuskoj zadu\u017een za me\u0111unarodna pitanja, ve\u0107 dosta dugo radim sa Sarom i Oskarom i jako dobro ih poznajem. Njih dvoje su bili ovde sa nama kada smo pravili Partiju levice, zajedno smo pokrenuli nekoliko zajedni\u010dkih inicijativa na evropskom planu, me\u0111u njima i Plan B za Evropu 2015, imali smo zajedni\u010dke mitinge itd. \u017dan-Luk je bio u januaru ove godine u Berlinu kako bi se video s njima tako\u0111e. Sara ka\u017ee da se u Nema\u010dkoj de\u0161ava ne\u0161to jezivo. U njihovom parlamentu ima 92 poslanika AFD-a, dakle ljudi koji dolaze direktno iz nacisti\u010dkih krugova. Imamo situaciju da nema\u010dka ekstremna desnica u Bundestagu kontroli\u0161e finansijsku komisiju, \u0161to je ranije \u010dinio Die Linke. Dakle, na delu je kolosalni napredak ekstremne desnice koji dolazi kao oluja koja se pribli\u017eava Francuskoj. Austrija i Italija su ve\u0107 osvojene, tako da su sada na redu Nema\u010dka i Francuska. Sara Vagneht, kao i ja, smatra da je neophodno izvr\u0161iti radikalnu kritiku oportunisti\u010dke i samo na prvi pogled apstraktno humanisti\u010dke no border ideolo\u0161ke struje u okviru jednog dela evropske levice, odnosno da je neophodan marksisti\u010dki prilaz problemu savremenih migracija. Drugim re\u010dima, mislimo da treba odbaciti imigraciju takvu kakva je organizovana od strane kapitala. Me\u0111utim, ovde \u017eelim da preciziram neke stvari, jer kada koristimo re\u010d imigracija, mi \u010desto ne znamo o \u010demu pri\u010damo. Za ekstremnu desnicu u Francuskoj, kao i za deo ekstremne levice, migranti su samo ljudi na barkama koji preko Mediteranskog mora poku\u0161avaju da se iskrcaju na evropsko kopno. To je pogre\u0161no. Tih ljudi uop\u0161te nema mnogo. Pro\u0161le godine ih je bilo 125 000. Na vrhuncu migratorne krize iz 2015, sa izbeglicama iz Sirije, samo 200 000 ljudi su i\u0161li preko Mediterana. Ne dovodi se u pitanje to da treba u\u010diniti sve kako bi se ti ljudi spasili. Mi ka\u017eemo, tako\u0111e, da treba bezrezervno ispo\u0161tovati sva prava predvi\u0111ena \u017denevskim konvencijama kad je re\u010d o izbeglicama iz ratnih podru\u010dja. Osim toga, smatramo da je neophodno\u00a0 regularizovati sve ljude \u201ebez papira\u201c u Francuskoj, kako bismo izbegli konkurenciju na tr\u017ei\u0161tu rada. U Francuskoj imamo 400 000 ljudi bez papira, koji su neregularno zaposleni i u\u017easno eksploatisani, a pritom stavljeni u situaciju konkurencije prema drugim radnicima koji su regularno zaposleni.\u00a0 Jezivo je znati tako\u0111e da u Francuskoj imamo minimum 130 000 ljudi, koji se nalaze u situaciji robova. U Francuskoj 2018, dakle. Ovo su podaci iz istra\u017eivanja koje sprovode relevantne organizacije. Po meni je ovo apsolutno nedopustivo. Na\u0161a marksisti\u010dka kritika no border logike stavlja akcenat na organizaciju socijalnog dampinga u Evropi. U Francuskoj danas ima 550 000 \u201edeta\u0161iranih\u201c radnika, regularno registrovanih. O \u010demu se radi? U pitanju je direktiva Volken\u0161tajn, koja omogu\u0107ava da ima\u0161 agenciju na lizing radnika u Rumuniji, u Ma\u0111arskoj, bilo gde na obodima EU, da unajmi\u0161 ljude iz tih zemalja za poslove u drugoj zemlji, kao \u0161to je Francuska, sve pla\u0107aju\u0107i socijalne doprinose u visini i prema zakonima zemlje odakle oni dolaze. To je klasi\u010dno organizovanje sukoba izme\u0111u radnika, \u0161to samo preduzetnicima odgovara. Osim toga, radi se o eksploataciji razlike u platama i socijalnim davanjima, jer ako si kapitalista, naravno da \u0107e\u0161 da otvori\u0161 preduze\u0107e u zemlji gde su socijalna prava na najni\u017eem nivou. Dakle, ti igra\u0161 na kartu socijalnih prava i plate ljudi koji \u017eive u Francuskoj. Ovo stvara situaciju gde masa ljudi napu\u0161ta svoje zemlje kako bi do\u0161li na Zapad i to \u010dak nije shva\u0107eno kao imigracija jer se radi o \u201ezajedni\u010dkom tr\u017ei\u0161tu\u201c. Iz Gr\u010dke je samo od po\u010detka krize 600 000 mladih oti\u0161lo. Isto tako iz balti\u010dkih zemalja, Rumunije, Poljske, Ukrajine\u2026 Kad Poljaci ka\u017eu da imaju \u201eproblem\u201c sa imigracijom, ne radi se o migrantima iz Afrike, nego iz Ukrajine. Dakle, na delu je kolosalna eksploatacija u srcu EU. Da, ja se protivim toj imigraciji. Me\u0111utim, postoji neka nazovi levica koja se zala\u017ee za nekakav kvazi internacionalizam, koji podrazumeva primiti sve bez bilo kakvih kriterija, koja se zala\u017ee za ukidanje granica, ostavljaju\u0107i po strani i bez odgovora sva ova kupna pitanja. \u010cini mi se da postoji problem kada smo levica a zala\u017eemo se za istu stvar kao i vlasnici kapitala? Jer, MEDEF, udru\u017eenje francuskih poslodavaca, potpuno je na toj liniji. \u0160to je i normalno, jer je ona u skladu sa njihovim klasnim interesima. To je ne\u0161to \u0161to javno kritikujem, a najve\u0107i mediji namerno izvr\u0107u moje re\u010di i koriste tu pri\u010du kako bi napadali, preko mene, Melan\u0161ona i Nepokornu Francusku. I tu imamo jednu potpuno suludu situaciju. Oni koji se izdaju za internacionaliste i kosmopolitite \u00e0 la no borders denunciraju jedan politi\u010dki pokret tako \u0161to evociraju moje poreklo. Jer, u tim medijima ve\u0107 postoji stereotip da su svi Srbi nacionalisti. To je tako\u0111e ne\u0161to \u0161to je jezivo. Svi su se ovde sprdali sa potpunim krahom SSSR-a 1990, a i zbog ratova u ex-Jugoslaviji postala je normalna stvar zezati se na ra\u010dun Slovena, a naro\u010dito Rusa i Srba. U pitanju je jedna vrsta nesvesno usvojenog kompleksa superiornosti, jedan oblik iracionalnog prezira i nipoda\u0161tavanja, kojima se pribegava u nedostatku relevantnih argumenata. Nadobudni Zapad sa jednim delom svoje \u201esveznaju\u0107e\u201c levice. Napokon, u vezi sa migracijama, postoji jo\u0161 jedna ta\u010dka oko koje imam problema sa jednim delom levi\u010dara i liberala. Mislim da je to zato \u0161to dolazim iz Jugoslavije, i \u0161to sam u tim stvarima internacionalista na stari na\u010din. U potpunosti se sla\u017eem sa Tomasom Sunkarom, biv\u0161im \u010delnikom Burkine Faso da je problem Zapada taj \u0161to jednim delom \u017eivi na ra\u010dun drugih. Zapad, SAD, Evropa, to je samo 10 % svetske populacije koja koristi 30 % resursa i u\u010destvuje sa 80 % vojnog bud\u017eeta u svetu. Postoji dakle jasna korelacija izme\u0111u obima kori\u0161\u0107enih resursa i obima armije, \u0161to ide preko eksploatacije siroma\u0161nih delova sveta, a naro\u010dito Afrike. Africi se name\u0107u ugovori o slobodnoj trgovini koji uni\u0161tavaju lokalnu ekonomiju, dok se dr\u017eavni dugovi koriste kao oru\u0111e u politi\u010dkoj borbi. Setimo se Gr\u010dke i njenog primera. Pri\u010da je bila da treba apsolutno platiti dugove tako \u0161to \u0107e prodati nacionalne resusrse i da \u0107e time biti re\u0161en problem dugova. Me\u0111utim, u me\u0111uvremenu je gotovo sve prodato, dr\u017eava ima sve manje novca, bolnice su uni\u0161tene, porastao je mortalitet dece, a dug nastavlja da raste. Ista se logika primenjuje svuda. Napokon, poslednja stvar koja se ti\u010de imigracije je zamka koju je demaskirao upravo Sunkara. On je govorio o va\u017enosti da dr\u017eava zadr\u017ei ljude koji su se \u0161kolovali u Burkini Faso. To zna\u010di da kad ima\u0161 in\u017einjera,u \u010dije si \u0161kolovanje ulo\u017eio, on treba da tu i ostane, a ne da ode u Francusku za 500 evra vi\u0161e. To je mo\u017eda dobro za njega, ali nije dobro za zemlju porekla. Ponovo promi\u0161ljam ono \u0161to sam na po\u010detku rekao o Jugoslaviji, i tu vidimo vezu, veliki broj mladih iz ex-Jugoslavije napu\u0161ta svoje zemlje. Tamo je bio rat, nacionalisti nisu stvorili nikakve perspektive, SAD, Engleska i Francuska im predla\u017eu bolje plate itd. In\u017einjeri, matemati\u010dari, slikari, muzi\u010dari\u2026 mozak jednog naroda odlazi. Mozgovi odlaze. Upravo mislim i na moje drugove iz Ro\u017eave, i zbog toga me poga\u0111aju ovi napadi Olivijea Bezansnoa protiv mene i Melan\u0161ona, jer sam bio s njim u Ro\u017eavi, sa kurdskim drugovima. Zajedno smo videli \u0161ta Turska vlada radi i on zna vrlo dobro \u0161ta su nam Kurdi tamo govorili. Njihov stav je da ne \u017eele da njihovi mladi odlaze na Zapad, jer \u0107e uskoro ostati bez doktora, in\u017einjera\u2026 Ka\u017eu, mi mo\u017eemo da napravimo bolje dru\u0161tvo jedino ukoliko na\u0161i mladi ostanu.\u00a0 Levica ne sme da izgubi iz vida taj aspekt.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kuzmanovi\u0107: Potreban nam je univerzalni emancipatorski projekat. U osnovi se ni\u0161ta nije promenilo. Mi ne napu\u0161tamo ideal. Ali treba biti materijalista, u smislu da u politi\u010dku borbu moramo po\u0107i od konkretnog<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-257359","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/257359","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=257359"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/257359\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=257359"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=257359"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=257359"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}