{"id":257299,"date":"2018-11-29T07:16:08","date_gmt":"2018-11-29T06:16:08","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=257299"},"modified":"2018-11-29T07:16:30","modified_gmt":"2018-11-29T06:16:30","slug":"zaboravili-smo-na-revoluciju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/11\/29\/zaboravili-smo-na-revoluciju\/","title":{"rendered":"Zaboravili smo na revoluciju"},"content":{"rendered":"

Autor: Davor Konjiku\u0161i\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"Redatelj \u017delimir \u017dilnik jedan je od onih sugovornika s kojima se posebno lagano i opu\u0161teno razgovara. Jedan od najzna\u010dajnijih autora jugoslavenskog crnog vala ovih dana je boravio u Zagrebu, gdje je u organizaciji kustoskog kolektiva WHW u Galeriji Nova predstavljena izlo\u017eba \u2018\u017delimir \u017dilnik: Gra\u0111ani iz sjene\u2019. Istovremeno, u sklopu Human Rights Film Festivala odr\u017eana je premijera njegova novog filma \u2018Najljep\u0161a zemlja na svijetu\u2019, u produkciji austrijskog Nanook Filma, a \u010diji je koproducent izme\u0111u ostalog i zagreba\u010dki Factum.<\/p>\n

Gostuju\u0107i u Zagrebu prije \u010detiri godine spomenuli ste da su gra\u0111ani s ex-jugoslavenskog prostora imali dostojanstven \u017eivot i da su tako i prihva\u0107ani u svijetu. Danas, kada tog dostojanstva evidentno nema, postoji li vjera da \u0107e im se ikada vratiti?<\/em><\/p>\n

Ako me pitate da li sada\u0161nji politi\u010dki sustav u biv\u0161im jugoslovenskim dr\u017eavama obezbe\u0111uje neki okvir za povratak toga \u0161to smo zvali dostojanstvo, moj je odgovor negativan. Imam utisak da je u svim novostvorenim dr\u017eavama vladaju\u0107a hijerarhija uspostavila politi\u010dki model kojim je sve dr\u017eave stavila u funkciju kapitalizma. S druge strane, zbog vlastitih karijera oligarhije su razvlastile radni narod, ne samo ukidanjem njegove pozicije, ve\u0107 i ukidanjem njegovog vlasni\u0161tva. Objektivno govore\u0107i, ranije nije bilo idealno, ali je ne\u0161to definitivno postojalo. Snimio sam pet-\u0161est filmova u raznim kolektivima, poput tekstilnih fabrika i rudnika, i mogu da vam ka\u017eem da je filmska ekipa koja je tamo trebala raditi odobrenje dobijala od radni\u010dkog saveta. Bila je to prilika da se govori ne samo o uspesima, ve\u0107 i o konfliktima do kojih je dolazilo, da ka\u017eem to tako, s menad\u017ementom. Bez obzira na to \u0161to je u jednopartijskom sistemu bilo raznih prepreka za demokratiju, se\u0107am se da su ljudi o tim svojim kolektivima govorili kao o entitetu u kojem imaju ne samo prava da govore glasno, nego i prava da se bore za svoj polo\u017eaj i pravo na odlu\u010divanje.<\/p>\n

Kada je po\u010detkom devedesetih politi\u010dka nomenklatura krenula u dogovore, a fakti\u010dki u sukobe, u Novom Sadu i Vojvodini do\u0161lo je do primene jednog musolinijevskog modela ve\u0107 1988. godine. Krenuli su zborovi na kojima se koristila retorika i pona\u0161alo suprotno tada\u0161njem ustavnom sistemu, ne samo zbog toga \u0161to se tra\u017eilo ukidanje klauzula ustava koje su garantirale autonomiju Vojvodine i Kosova, ve\u0107 zato \u0161to su u svojim parolama fakti\u010dki spojili nacionalni sentimentalizam zajedno s parolama o socijalizmu. Spolja gledano, to je bilo spajanje socijalisti\u010dkih pre\u010dica s nacionalnim sentimentom, a to je gnezdo fa\u0161izma.<\/p>\n

Film iz rova<\/strong><\/p>\n

Da li sebe do\u017eivljavate kao autora koji je zapravo kritizirao socijalisti\u010dki sustav s jo\u0161 radikalnije lijeve pozicije? Mo\u017eemo li govoriti da su i odre\u0111ene kulturne i avangardne politike kroz svoju kritiku jugoslavenskog socijalizma zapravo zazivale njegov raspad i uspostavu tranzicijskog neoliberalnog poretka?<\/em><\/p>\n

Nalazio sam se u krugu omladinskog bunta 1968. godine. Zapravo, jo\u0161 od ranih \u0161ezdesetih bio sam urednik \u2018Tribine mladih\u2019 u Novom Sadu, koja je bila jedan od najagilnijih kulturnih centara. S obzirom na to da smo imali veliki broj nacionalnih zajednica poput Ma\u0111ara, Slovaka, Rumuna, Slovaka, Ukrajinaca, Novi Sad je bio izrazito otvoren i stimulisala se jedna otvorena kulturna politika. Pravili su se mediji, radio i televizija na tim jezicima i u Novi Sad su dolazili najva\u017eniji kriti\u010dki intelektualci i iz tih zemalja. Kod nas je dolazila i kompletna garnitura ljudi poput Gaje Petrovi\u0107a i Rudija Supeka koji su par godina kasnije osnovali Kor\u010dulansku letnju \u0161kolu. Rasprave su bile bazirane na jednom marksisti\u010dkom poimanju sveta i iz tog se intelektualnog kruga veoma brzo stvorila komunikacija izme\u0111u univerziteta i onoga \u0161to se de\u0161avalo u celom svetu. Tada smo shvatili da se taj liberalni model socijalizma izlo\u017eio jednoj opasnosti stvaranja konflikta sa menad\u017eerskom strukturom, koja je ve\u0107 bila okrenuta zapadnim tr\u017ei\u0161tima i koja je tra\u017eila zapadnja\u010dki socijalni polo\u017eaj menad\u017eera. Veliki broj na\u0161ih preduze\u0107a veoma uspe\u0161no je radio po Africi i Bliskom istoku, pa se tako javila i ambicija da ti na\u0161i menad\u017eeri i manji broj radnika trebaju da imaju standard radnika na zapadu. Kada su studenti govorili o socijalnim razlikama, nije bilo re\u010di o socijalnim razlikama na temu biv\u0161ih kapitalista i sada\u0161njih radnika, ve\u0107 na temu tada\u0161nje postoje\u0107e strukture. Mo\u017ee se re\u0107i da se ono \u0161to se desilo na Beogradskom univerzitetu 1968. godine, kada sam snimao film \u2018Lipanjska gibanja\u2019, bio jedan krik da se vratimo o\u010dekivanjima uspostavljanja socijalisti\u010dkog sistema vrednosti i te\u017enji prema solidarnosti i jednakosti u ime kojih je revolucija i napravljena. Kada danas govorimo o socijalizmu, vrlo smo skloni da u kompletnoj historiografiji pomenemo samo antifa\u0161isti\u010dki pokret, dok se zaobilazi ideja revolucije koja je imala jednostavnu proklamaciju \u2013 \u2018Fabrike radnicima, zemlja seljacima\u2019. Nije se radilo o pukom oslobo\u0111enju od fa\u0161izma, ve\u0107 je revolucija donela i ne\u0161to od svojih obe\u0107anja. Sedamdesetih se postavljalo pitanje da li se ta obe\u0107anja realizuju.<\/p>\n

Ove godine se obilje\u017eava pedesetogodi\u0161njica od 1968. Da li je ona i dalje va\u017ena i koliki utjecaj ima na dru\u0161tvene procese danas?<\/em><\/p>\n

Na moju generaciju 1968. godina je ostavila ogroman uticaj, ali mislim i na ostalo stanovni\u0161tvo, ali ne samo kroz studentske proteste koji su bili ipak na margini, jer je tada\u0161nji politi\u010dki sistem poku\u0161avao na sve na\u010dine da ih izoluje i da elimini\u0161e informacije o njima. Samo dva meseca nakon studentskih demonstracija jedna druga stvar zatresla je celi dr\u017eavni socijalizam u svetu, a to je okupacija \u010cehoslova\u010dke, dr\u017eave koja je tada krenula putevima otvorenog socijalizma jugoslovenskog tipa tra\u017ee\u0107i tako\u0111e da njena ekonomija bude liberalizovana, da ne bude dirigovana iz centra i da kolektivi imaju neku slobodu odlu\u010divanja, uklju\u010duju\u0107i i spoljnju politiku. Za sve nas, moje kolege, pojavilo se pitanje da li dr\u017eavni socijalizam u formi u kojoj funkcioni\u0161e u svetu uop\u0161te mo\u017ee da opstane kada armije tih socijalisti\u010dkih zemalja tenkovima bukvalno gaze sve principe, po\u010dev\u0161i od onog osnovnog \u2018Proleteri svih zemalja, ujedinite se\u2019. U tom momentu jugoslovenska politika eksplicitno je bila protiv te okupacije, u strahu da bismo i mi mogli da budemo slede\u0107i. Moja generacija mu\u0161karaca bila je pozvana da kopa rovove protiv tenkovskih armija koje su bile na granici prema Ma\u0111arskoj i Rumuniji. U tim rovovima nastao je najve\u0107i dio koncepta za film \u2018Rani radovi\u2019, a u takvoj atmosferi priprema za neki budu\u0107i rat stigao mi je poziv iz Avala filma za moj debitantski film. Poslao sam svoje scenaristi\u010dke bele\u0161ke i nakon dvadeset dana javljeno mi je da \u0107e se film finansirati i to iz kredita.<\/p>\n

Tabu teme<\/strong><\/p>\n

Pavle Levi vas kontekstualizira kao jednog od rijetkih filmskih autora za koje se mo\u017ee re\u0107i da su marksisti, isti\u010du\u0107i \u010dinjenicu da ste uvijek vodili ra\u010duna o uvjetima proizvodnje koriste\u0107i metode i stil \u2018gerilske kinematografije\u2019?<\/em><\/p>\n

Marksizam je definitivno bio jedna oblast koja me zanimala, a u na\u0161e vreme marksizam je bio i obavezan predmet u gimnaziji. Tih godina sam za svoj maturski rad odabrao analizu knjige \u2018Zbirka ranih radova Karla Marxa\u2019 koja je izdana u Zagrebu. Produkcija koju je Levi pomenuo dolazi iz drugog iskustva. Vrlo rano kao asistent re\u017eije u Avala filmu video sam da je u zemljama malog tr\u017ei\u0161ta i malog jezika film kao jedna od grana umetnosti naprosto osu\u0111en da ima odre\u0111enu komunikaciju s dr\u017eavnim fondovima. Tu postoji opasnost osvajanja jednog privilegovanog i manipulativnog polo\u017eaja. Mene je zanimalo kako raditi film bez kontrole, bez oslanjanja na tu vrstu administrativne podr\u0161ke. Iz toga se razvila dugogodi\u0161nja praksa niskobud\u017eetskih filmova kojoj sam ostao dosledan do danas. U takvoj praksi postoji puno minusa jer ne mo\u017eete raditi spektakularne stvari s prvorazrednom gluma\u010dkom ekipom ili ne\u0161to \u0161to je oslonjeno na scenografiju, ali imate mogu\u0107nost da ekipu koju okupite motivi\u0161ete na jedan koautorski rad sa vama, a u\u010desnicima da objasnite da su pozvani samo ako ose\u0107aju da je film platforma u kojoj mogu da se osvrnu na okolnosti svog \u017eivota ili na dru\u0161tvene okolnosti. Najve\u0107i broj ljudi spremnih za takvu vrstu saradnje dolazi iz grupe onih koji se izdr\u017eavaju sopstvenim radom.<\/p>\n

Ka\u017eete da se iz filmskog medija danas mo\u017ee jako puno nau\u010diti kada govorimo o pro\u0161losti. Me\u0111utim, koliko kamera mo\u017ee biti okida\u010d promjene, koliko ona za vas mo\u017ee biti anga\u017eirana i koliko zapravo vizualni aktivizam danas mo\u017ee utjecati na dru\u0161tvene procese? Na koji na\u010din je danas ideologija, barthesovski re\u010deno, istinsko kino dru\u0161tva? Na koji na\u010din film vidite kao djelovanje, kao anga\u017eman, kao praxis?<\/em><\/p>\n

Sigurno je da bi se kinematografija u takvom jednom cilju morala propagandno postaviti. Kada se radi s otvoreno\u0161\u0107u i u prvi plan stave potisnute ili tabu teme, do\u0111ete u situaciju da filmom provocirate otvaranje javnih diskusija, a nekad i promenu dru\u0161tvenog polo\u017eaja grupa kojima se bavite. Napravio sam jednu trilogiju o na\u0161im povratnicima koji su bili u izbegli\u0161tvu tokom ratova i o sudbini njihove dece \u2013 \u2018Kenedi se vra\u0107a ku\u0107i\u2019, \u2018Kenedi, Lost and Found\u2019 i \u2018Kenedi se \u017eeni\u2019. Veliki broj tih mladi\u0107a i devojaka bili su romske nacionalnosti i kada sam ih sreo, oni su u jednom potpuno marginalnom polo\u017eaju bili izlo\u017eeni izolaciji, smatrani su kriminalcima i proteranima. Sam moment vra\u0107anja bio je izazvan me\u0111udr\u017eavnim sporazumima. Nakon prikazivanja ovih filmova, nakon dva-tri meseca, iz Nema\u010dke je do\u0161la parlamentarna delegacija Zelene partije koja je tako\u0111e imala stav da treba biti puno selektivniji kada se govori o prekidanju \u0161kolovanja dece. Tra\u017eili su dopu\u0161tenje da te filmove prika\u017eu u parlamentima nema\u010dkih pokrajina, a nakon toga oni su zavr\u0161ili i u Evropskom parlamentu. Jednim delom filmovi su doprineli da se tema deportacija po\u010dne druga\u010dije tretirati.<\/p>\n

Va\u0161i filmovi su svojim temama nagovje\u0161tavali pukotine sustava, to\u010dke pucanja koje su na odre\u0111eni na\u010din i dovele do njegovog uru\u0161avanja. Ve\u010deras \u0107e biti prikazano nekoliko va\u0161ih ostvarenja, uklju\u010duju\u0107i \u2018Crni film\u2019. Na koji na\u010din publika danas i\u0161\u010ditava takve filmove, koliko tu ima odre\u0111ene medijske nostalgije?<\/em><\/p>\n

Ako bi publika, nakon \u0161to vidi \u2018Crni film\u2019, rekla da on govori o napuklinama u dru\u0161tvu, bilo bi to povr\u0161no gledanje. Napravljen je na temu mistifikovane politi\u010dke kampanje 1971. godine protiv novog slobodnog jugoslovenskog filma. Politi\u010dari su te filmove, poput onih Krste Papi\u0107a, Du\u0161ana Makavejeva, Ante Babaje, Sa\u0161e Petrovi\u0107a, po\u010deli progla\u0161avati jednom vrstom novih politi\u010dki programa. \u2018Crni film\u2019 sam napravio kako bih pokazao da je film kao i svaka umetnost okrenut temi smrti, starosti, bolesti i nemo\u0107i ljudskog stvora, a mi filmad\u017eije imamo izazov kako da uspostavimo okvir i formu za to na\u0161e razmi\u0161ljanje o \u010dovekovoj sudbini. Taj film je jedan ironi\u010dno-kriti\u010dki osvrt na marginalni polo\u017eaj svake umetnosti i moje ograni\u010dene mogu\u0107nosti pravljenja kriti\u010dkog filma. Kada je 1971. iza\u0161ao, film je bio skandalozan, ali pre svega za moje kolege filmske radnike. Moji najve\u0107i prijatelji, poput \u017dike Pavlovi\u0107a, pitali su me: \u2018Kako si mogao da nas izlo\u017ei\u0161 ovako ogoljene?\u2019 Kada su me politi\u010dari i izvesni drug Vlajkovi\u0107 napali da sam la\u017eni humanista, odgovorio sam: \u2018Dru\u017ee Vlajkovi\u0107u, vi ste potpuno u pravu, ja sam jedan bedni humanista, ali sam video va\u0161u divnu vilu u koju mo\u017eete da primite 150 ljudi, a ako to napravite, ja \u0107u vam svaka dva dana objavljivati oglas zahvalnosti u novinama.\u2019 To je bila jedna takva unutra\u0161nja razmena mi\u0161ljenja, efikasna koliko kultura uop\u0161te mo\u017ee biti efikasna.<\/p>\n

Portal Novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u017delimir \u017dilnik: Kada danas govorimo o socijalizmu, vrlo smo skloni da u kompletnoj historiografiji pomenemo samo antifa\u0161isti\u010dki pokret, dok se zaobilazi ideja revolucije koja je imala jednostavnu proklamaciju \u2013 \u2018Fabrike radnicima, zemlja seljacima\u2019. Nije se radilo o pukom oslobo\u0111enju od fa\u0161izma, ve\u0107 je revolucija donela i ne\u0161to od svojih obe\u0107anja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":109071,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-257299","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/257299","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=257299"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/257299\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/109071"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=257299"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=257299"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=257299"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}