{"id":256710,"date":"2018-11-17T07:00:06","date_gmt":"2018-11-17T06:00:06","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=256710"},"modified":"2018-11-16T19:30:47","modified_gmt":"2018-11-16T18:30:47","slug":"poreski-sistem-srbije-raj-za-investitore-pakao-za-njene-gradane","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/11\/17\/poreski-sistem-srbije-raj-za-investitore-pakao-za-njene-gradane\/","title":{"rendered":"Poreski sistem Srbije \u2013 raj za investitore, pakao za njene gra\u0111ane"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Luka Petrovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Op\u0161te mesto doma\u0107ih neoliberalnih ekonomista i \u201estru\u010dne javnosti\u201c predstavljaju tvrdnje da su u Srbiji porezi previsoki, te da bi smanjenje poreza vodilo ekonomskom preporodu dr\u017eave. Visoki porezi se okrivljuju jer obeshrabruju privredne aktivnosti, pa zbog toga talentovani i preduzimljivi privrednici ne \u017eele da zapo\u010dinju poslove od kojih bi koristi imali svi. Navodno, bogatstvo bi se \u201eefektom prelivanja\u201c (trickle-down) prelilo i u d\u017eepove siroma\u0161nih, a samo treba smanjiti sve mogu\u0107e poreze.<\/p>\n

S druge strane, na poslednjoj \u201eListi poreskih rajeva\u201c, koju objavljuje Evropska komisija, Srbija se ponovo na\u0161la u neslavnom krugu teritorija klasifikovanih kao \u201esive zone\u201c poreskih rajeva. Zajedno s Mar\u0161alskim ostrvima, Britanskim devi\u010danskim ostrvima, Maldivima, Svetom Lusijom, ali i Crnom Gorom, Makedonijom i Turskom, na\u0161la se na listi teritorija koje su mapirane radi borbe protiv izbegavanja pla\u0107anja poreza. Srbiji se zameraju dve stvari \u2013 netransparentnost poreskog sistema i neprimenjivanje BEPS mera koje je definisala Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ovo drugo je posebno zanimljivo jer se te mere ti\u010du borbe protiv razli\u010ditih strategija koje multinacionalne kompanije koriste kako bi izbegle pla\u0107anje poreza, ili kako bi ga platile u dr\u017eavama sa izuzetno niskim poreskim stopama. Ove strategije ne moraju nu\u017eno biti nelegalne, ali \u201epodrivaju pravednost i integritet poreskog sistema\u201c, s ciljem da velike kompanije dodatno uve\u0107aju svoj profit.<\/p>\n

Sve ovo name\u0107e pitanje kako je mogu\u0107e da je Srbija poreski raj u koji dolaze multinacionalne kompanije da bi platile ni\u017ee poreze, i istovremeno dr\u017eava na meti kritike doma\u0107ih ekonomista zbog visokih poreza?<\/p>\n

Porezi u Srbiji<\/strong><\/p>\n

Porezi su najzna\u010dajnija prihodna stavka dr\u017eavnog bud\u017eeta. Konkretno, u 2017. i 2018. godini prihodi od poreza \u010dinili 83,9% bud\u017eeta, a struktura poreskih prihoda govori nam da najvi\u0161e novca dolazi od PDV-a i akciza.<\/p>\n

graf_kropVe\u0107 na prvi pogled je jasno da bud\u017eetu najvi\u0161e doprinose obi\u010dni gra\u0111ani koji svakodnevno kupuju u prodavnicama. PDV je, naime, porez na potro\u0161nju, tako da ga platimo svaki put kad kupimo neku robu. Prodavci jednostavno pove\u0107aju cenu proizvoda za iznos ovog poreza.1 Prikupljanje ovog poreza vrlo je jednostavno, prili\u010dno je te\u0161ko izbe\u0107i njegovo pla\u0107anje, i zbog toga se dr\u017eave odlu\u010duju za uvo\u0111enje PDV-a. Pove\u0107anjem prihoda od PDV-a, koji poga\u0111a sve nas, dr\u017eava stvara sebi prostor da smanji poreze koji poga\u0111aju kapital i time staje na stranu bogatih.<\/p>\n

S druge strane, porez na dobit preduze\u0107a doprinosi sa svega 9% ukupnih poreskih prihoda. Dakle, najve\u0107e kompanije koje ostvaruju najve\u0107e profite ne doprinose bud\u017eetu koliko i ostali gra\u0111ani. Radi se o porezu koji pla\u0107aju privredna dru\u0161tva (preduze\u0107a), zadruge i druga lica osnovana radi sticanja dobiti, a koji iznosi 15%,2 \u0161to je jedna od najni\u017eih poreskih stopa u Evropi.<\/p>\n

Srbija, kao i druge postsocijalisti\u010dke dr\u017eave, ima izuzetno niske poreske stope poreza na dobit preduze\u0107a (primera radi Crna Gora 9%, Makedonija 10%, Kosovo 10%, Moldavija 12%). Me\u0111utim, umesto da prosperiraju, one se u tzv. trci do dna utrkuju koja \u0107e investitorima ponuditi bolji \u201eposlovni ambijent\u201c.<\/p>\n

Jednostavno re\u010deno, ako ste vlasnik velike kompanije i \u017eelite da platite \u0161to ni\u017ei porez, Srbija je idealno mesto za vas. Pored toga, Srbija nudi i \u201evisokokvalifikovanu jeftinu radnu snagu\u201c, a odskora i mladu radnu snagu koja ulazi u programe dualnog obrazovanja. Sve \u0161to treba jednom \u201einvestitoru\u201c. Naravno, socijalno-ekonomski polo\u017eaj ljudi koji \u017eive u Srbiji u drugom je planu, a o dostojanstvenom \u017eivotu se i ne razmi\u0161lja.<\/p>\n

U takvom ambijentu smanjenje poreza na dobit je nezaobilazna politika, dok strane direktne investicije dobijaju misti\u010dna svojstva i svaki njihov \u201edolazak\u201c se proslavlja kao da \u0107e novozaposleni radnici imati plate kojima \u0107e mo\u0107i da priu\u0161te sebi pristojan \u017eivot. Uz to, takve kompanije dobijaju dodatne olak\u0161ice u vidu osloba\u0111anja od pla\u0107anja poreza na odre\u0111en broj godina, ili dobijaju dr\u017eavne subvencije.<\/p>\n

U skladu s tim treba razumeti i zahtev Privredne komore Srbije da dr\u017eava smanji porez na dobit preduza\u0107a na 10%, kao i zahteve da se izmeni Zakon o radu i da se poo\u0161tre kriterijumi za dobijanje bolovanja. Argument je ve\u0107 poznat: \u201etime \u0107e se ubrzati ekonomski razvoj\u201c. No, ako uzmemo u obzir relevantne podatke, vide\u0107emo da je te\u0161ko utvrditi uzro\u010dno-posledi\u010dnu vezu izme\u0111u smanjenja poreza i ekonomskog razvoja neke dr\u017eave. Pre \u0107e biti da se radi o interesu poslodavaca da zarade jo\u0161 vi\u0161e novca nau\u0161trb gradnje \u0161kola, bolnica i puteva, koji se nu\u017eno finansiraju iz bud\u017eeta. Jasno je da tvrdnje prema kojima smanjenje poreza vodi ekonomskom razvoju ne stoje.<\/p>\n

Porez na dohodak i akcize<\/strong><\/p>\n

Porezom na dohodak oporezuju se zarade, prihodi od samostalne delatnosti, autorskih prava, kapitala, nepokretnosti, kapitalni dobici i ostali prihodi ste\u010deni na teritoriji Republike Srbije.3 Porez na dohodak mo\u017ee biti progresivan i proporcionalan (flat tax). Progresivno oporezivanje dohotka podrazumeva da se ve\u0107i dohoci oporezuju vi\u0161im poreskim stopama. Na primer, dohoci bi mogli da se podele u tri kategorije, gde bi najmanji bili oporezovani s 15%, srednji sa 25%, a najvi\u0161i sa 35%. S druge strane, proporcionalno oporezivanje podrazumeva oporezivanje dohotka istom poreskom stopom (npr. 10%) bez obzira na visinu dohotka. Tako\u0111e, najni\u017ee plate se ne moraju oporezivati, \u0161to pojedine dr\u017eave primenjuju, dok se vi\u0161i dohoci oporezuju i do 50%.<\/p>\n

Doma\u0107i zakonodavci odlu\u010dili su se za drugu opciju, proporcionalno oporezivanje, uz odre\u0111enu modifikaciju. Poreska stopa kojom se oporezuje dohodak iznosi 10% u Srbiji. Ipak, zakonom je definisano naknadno oporezivanje lica \u010diji dohodak prelazi odre\u0111enu granicu. Neto dohodak preko trostruke bruto prose\u010dne zarade, a do \u0161estostruke zarade oporezuje se s dodatnih 10%, dok se neto dohodak preko \u0161estostruke zarade oporezuje po stopi od 15%.4<\/p>\n

Poreska stopa od 10% tako\u0111e je i jedna od najni\u017eih u Evropi, tako da \u0107e plata osobe koja prima minimalnu platu i direktora neke kompanije koji prima nekoliko hiljada evra biti oporezovana istom poreskom stopom. U Evropskoj uniji samo su se Bugarska (10%), \u010ce\u0161ka (15%), Estonija (20%), Letonija (15%), Litvanija (23%), Ma\u0111arska (15%) i Rumunija (16%) odlu\u010dile za proporcionalno oporezivanje. Mo\u017ee se primetiti da od dr\u017eava koje imaju proporcionalno oporezivanje Srbija zajedno s Bugarskom ima najni\u017ei porez na dohodak. Detaljno istra\u017eivanje NALED-a, organizacije koja se ne mo\u017ee pohvaliti naro\u010ditom osetljivo\u0161\u0107u za socijalna pitanja, pokazuje da je progresivnost doma\u0107eg poreza na dohodak jedno od najni\u017eih u Evropi, i da i te kako ima prostora za pravednije ure\u0111ivanje ovog poreza.5 Kako isti\u010du iz ove organizacije \u201eSrbija je definitivno ispod proseka i kada je u pitanju poresko optere\u0107enje natprose\u010dnih zarada, bilo da su pitanju stare ili nove zemlje \u010dlanice.\u201c6<\/p>\n

Kada je re\u010d o akcizama, tu se nema previ\u0161e \u0161ta re\u0107i, osim da se ponovo pokazuje da dr\u017eava uskla\u0111ivanje doma\u0107eg zakonodavstva sa evropskim pravnim sistemom koristi kao izgovor za sprovo\u0111enje socijalno neodgovornih mera. Tako su u Srbiji 2015. godine uvedene akcize na struju, a kao izgovor je poslu\u017eilo upravo priklju\u010divanje Evropskoj uniji. Time je struja dodatno poskupela, \u0161to ponovo predstavlja ve\u0107i teret upravo za siroma\u0161niji deo stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Srbija je dr\u017eava sa najve\u0107im nejednakostima u Evropi, a porezi su sredstvo koje se mo\u017ee koristiti da se nejednakosti smanjuju. S obzirom na to da je doma\u0107i poreski sistem izuzetno nepravedan i da su najvi\u0161e optere\u0107eni obi\u010dni gra\u0111ani putem PDV-a i akciza, postoji prostor za korenite reforme. Svake promene bi zna\u010dile napredak, koje bi vodile ve\u0107im doprinosima dr\u017eavnom bud\u017eetu preko poreza na dobit preduze\u0107a i poreza na dohodak najve\u0107ih plata, a uz istovremeno smanjivanje poreza na najni\u017ee plate. Osim toga, postavlja se pitanje da li su akcize na struju opravdane, a sigurno je da postoji prostor za ukidanje PDV-a za odre\u0111ene proizvode.<\/p>\n

    \n
  1. \n

    Do 2012. poreska stopa iznosila je 18%, nakon \u010dega je pove\u0107ana na 20%. Preciznije, u Srbiji postoje dve poreske stope PDV-a. Za ve\u0107inu proizivoda va\u017ei poreska stopa od 20%, dok se za odre\u0111ene osnovne \u017eivotne namirnice \u2013 pekarski proizvodi, lekovi, \u017eitarice obra\u010dunava 10%. Do 2012. za takve proizvode va\u017eila je poreska stopa od 8%.<\/p><\/blockquote>\n<\/li>\n

  2. Zakon o porezu na dobit pravnih lica, \u010dlan 39.<\/li>\n
  3. Zakon o porezu na dohodak gra\u0111ana, \u010dlan 3.<\/li>\n
  4. Zakon o porezu na dohodak gra\u0111ana, \u010dlan 87.<\/li>\n
  5. Posebno je interesatno da NALED isti\u010de da Srbija nije, kao ve\u0107ina drugih dr\u017eava, podigla poreske stope kada je izbila svetska ekonomska kriza. Sa druge strane, spa\u0161savanje banaka predstavlja jedan od najve\u0107ih skandala u savremenoj ekonomskoj istoriji.<\/li>\n
  6. Sistem oporezivanja rada i mogu\u0107i na\u010dini njegove reforme, NALED.<\/li>\n<\/ol>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    \u0160ta je zajedni\u010dko Srbiji i Maldivima? Sli\u010dnosti nisu geografske niti kulturolo\u0161ke, ve\u0107 fiskalne. Naime, Srbija se sa svojom poreskom politikom i \u201esocijalizmom za bogate\u201c na\u0161la u dru\u0161tvu \u201esive zone\u201c poreskih rajeva<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-256710","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/256710","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=256710"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/256710\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=256710"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=256710"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=256710"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}