{"id":256429,"date":"2018-11-11T07:49:18","date_gmt":"2018-11-11T06:49:18","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=256429"},"modified":"2018-11-11T07:49:18","modified_gmt":"2018-11-11T06:49:18","slug":"sta-skriva-veliki-rat","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/11\/11\/sta-skriva-veliki-rat\/","title":{"rendered":"\u0160ta skriva \u2018Veliki rat\u2019"},"content":{"rendered":"

\"\"Pi\u0161e: Jana \u0160ari\u0107<\/strong><\/p>\n

Obele\u017eavanje stogodi\u0161njice od zavr\u0161etka Prvog svetskog rata nizom prigodnih skupova predstavlja jo\u0161 jednu epizodu u ja\u010danju nacionalnog mita o (srpskom) stradanju. Ono \u0161to \u0107e ostati skriveno je to da su \u017ertvovani siroma\u0161ni kako bi bogati u\u010dvrstili svoje pozicije, dok su se klasne razlike samo pove\u0107ale, kao i nezadovoljstvo ve\u0107eg dela populacije.<\/p>\n

Ove godine Evropa obele\u017eava stogodi\u0161njicu zavr\u0161etka Prvog svetskog rata, najve\u0107eg oru\u017eanog sukoba u dotada\u0161njoj istoriji, odaje po\u010dast palim borcima, velikim herojstvima i izgubljenim generacijama. Muzejske postavke, dokumentarni filmovi, organizovane ekskurzije, vojne parade, polaganje venaca i crkvena zvona obele\u017ei\u0107e sto godina od poslednjeg metka ispaljenog na Zapadnom frontu. Rovovi su zatrpani, \u017ertve prebrojane, granice prekrojene, a pro\u0161lost je, i \u010ditav vek kasnije, ostala \u2013 neprevladana.<\/p>\n

Srbija se pridru\u017eila evropskom trendu obele\u017eavanja stogodi\u0161njice \u201ekraja stradanja\u201c, komemorativnim skupovima, izlo\u017ebama se\u0107anja koje trenutno obilaze gradove po Srbiji i nizom kulturnih manifestacija koje imaju za temu \u201eVeliki rat\u201c (poput ovogodi\u0161nje No\u0107i muzeja).1 Na ovaj na\u010din dr\u017eava, gradske vlasti i pojedine nevladine organizacije ula\u017eu u obnovu se\u0107anja na \u201ezaboravljenu i nedovoljno prou\u010davanu istoriju\u201c. Ostaje pak neizre\u010deno, ali istovremeno samorazumljivo, ko je zapravo krivac za nepravdu po\u010dinjenu ovom delu \u201eslavne pro\u0161losti srpskog naroda\u201c.<\/p>\n

Volimo Francusku kao \u0161to je ona volela nas<\/strong><\/p>\n

U martu ove godine u Francuskoj ambasadi odr\u017eana je konferencija za \u0161tampu na kojoj su francuski ambasador, v.d. direktorka Zavoda za za\u0161titu spomenika kulture grada Beograda, dr\u017eavni sekretar ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, kao i aktuelni ministar odbrane izneli zajedni\u010dki plan za obele\u017eavanje stogodi\u0161njice primirja u Prvom svetskom ratu. Akcenat je stavljen na ja\u010danje srpsko-francuskog prijateljstva, koje \u201etraje vekovima\u201c, a koje se danas manifestuje obnovom Spomenika zahvalnosti Francuskoj, ciklusima dokumentarnih filmova kao i saradnjom francuskih i srpskih istra\u017eiva\u010da na projektima vezanim za prou\u010davanje zajedni\u010dke istorije i povezanosti tokom \u201eVelikog rata\u201c.<\/p>\n

Time se se\u0107anje na Prvi svetski rat gradi kroz narativ o ekonomskoj, diplomatskoj i vojnoj saradnji dveju dr\u017eava, a upotrebom termina \u201eprijateljstvo\u201c, pretrpanim emocionalnim i moralnim sadr\u017eajem, unapred se obezbe\u0111uje legitimitet budu\u0107im odlukama politi\u010dkih elita vezanih za konkretno pitanje obele\u017eavanja stogodi\u0161njice.<\/p>\n

Ipak, narativi o \u201eprijateljstvima\u201c u izvesnoj meri romantizuju istoriju, pa se tako pri\u010dom o bliskosti dva naroda prikrivaju o\u010digledni ekonomski i politi\u010dki interesi kojima su se obe vlade vodile prilikom sklapanja sporazuma. Treba naglasiti da je Francuska odobrila Kraljevini Srbiji 1914. godine kredit od 110 miliona franaka, kao i da se Kraljevina Srbija kod francuskih \u201eprijatelja\u201c zadu\u017eivala i u predratnim godinama (\u201eTopovsko pitanje\u201c o modernizaciji vojske i kupovini artiljerijskog naoru\u017eanja re\u0161eno je 1906. zahvaljuju\u0107i francuskom kreditu). Iako je Krfskim sporazumom iz 1916. godine Srbiji ispla\u0107ena pomo\u0107 (\u0161to podrazumeva nepovratna sredstva) i otpisan dug za kredit iz 1914, kojim je Kraljevina Srbija delimi\u010dno finansirala rat, ostala je obaveza vra\u0107anja predratnih dugova, iz 1895, 1902, 1906, 1909. i 1913. godine.2 Dakle, istina je daleko pragmati\u010dnija. Iako dominantni narativ manipuli\u0161e mitovima o iskrenom prijateljstvu i milosr\u0111u, Francuska je pomenutom me\u0111udr\u017eavnom saradnjom osiguravala svoje ekonomske i vojno-strate\u0161ke interese.<\/p>\n

Kona\u010dno, zanimljivo je kako se naj\u010de\u0161\u0107e rabljeno prijateljstvo (ono srpsko-rusko, tako\u0111e \u201evekovno\u201c) u kontekstu Prvog svetskog rata ne pominje. Ovo ne treba da nas \u010dudi, s obzirom na to da je Rusija iza\u0161la iz rata separatnim mirom i ubrzo nakon toga pro\u0161la kroz socijalisti\u010dku revoluciju, pa se u hegemoni antikomunisti\u010dki i antisocijalisti\u010dki diskurs ovaj period ruske istorije naprosto \u2013 ne uklapa.<\/p>\n

Sudar srpske golgote i sedam ofanziva<\/strong><\/p>\n

Kada se govori o kolektivnom se\u0107anju na Prvi svetski rat, ono se uglavnom vezuje za dve klju\u010dne ta\u010dke \u2013 velike pobede srpske vojske (Cer\u2013Kolubara\u2013Kajmak\u010dalan) i velika stradanja (povla\u010denje vojske, vlade i dela stanovni\u0161tva preko Albanije, zlo\u010dini nad civilnim stanovni\u0161tvom u Ma\u010dvi). Povla\u010denje vojske preko Albanije zadr\u017ealo se u kolektivnom se\u0107anju pod nazivom \u201ealbanska golgota\u201c, preoptere\u0107enim emocionalnim sadr\u017eajem i sklonim manipulacijama i politi\u010dkim zloupotrebama. O bitkama se govori isklju\u010divo kao o pobedama, bez osvrtanja na neposredne posledice bitke, kao i bez osvrtanja na pozadinske napore da se rat podnese i izdr\u017ei. Odluka vlade o povla\u010denju preko albanskih planina umesto o kapitulaciji danas tako\u0111e slu\u017ei za (re)produkovanje mita o \u201eprkosnom\u201c narodu, nepobedivom bez obzira na sve, koji neodoljivo podse\u0107a na narativ o \u201enebeskom narodu\u201c, a koji je pak sastavni deo \u201ekosovskog mita\u201c, postepeno napu\u0161tanog s obzirom na trenutnu, krajnje neizvesnu politi\u010dku situaciju.<\/p>\n

Ratne pobede postaju novo upori\u0161te dr\u017eavotvornog mita, gde \u201eVeliki rat\u201c predstavlja slavnu pro\u0161lost koja trenutnu dr\u017eavu povezuje sa jo\u0161 davnijom i slavnijom pro\u0161lo\u0161\u0107u. Ovako se nasilno gradi privid o istorijskom kontinuitetu, koji u trenutnoj politi\u010dkoj situaciji ima latentnu funkciju da (ponovno) legitimi\u0161e nacionalnu dr\u017eavu, s granicama i teritorijama koje je neophodno braniti, bezkompromisno, uz istorijsko pokri\u0107e.<\/p>\n

U medijskom, ali i u akademskom diskursu na Prvi svetski rat referi\u0161e se kao na \u2013 Veliki rat, iako je taj termin postao prevazi\u0111en onog trenutka kada je otpo\u010deo nov oru\u017eani sukob svetskih razmera 1939. godine. Ponovnim kori\u0161\u0107enjem ovog pojma negira se postojanje Drugog svetskog rata, a taj period pro\u0161losti ostaje neprevladan i revidiran. S promenom epohalne svesti, usled dominantne antikomunisti\u010dke paradigme, centralno mesto u kolektivnom se\u0107anju sada zauzima \u2013 \u201eVeliki rat\u201c. Tako se \u010ditav jedan istorijski period stavlja na stranu, sa izuzetkom \u201esrpskih stradanja\u201c, koja se uklapaju u narativ o \u201evekovnim nepravdama\u201c, poput Jasenovca, streljanja u \u0160umaricama, \u0161estoaprilskog bombardovanja\u2026<\/p>\n

Politika prema ovom delu pro\u0161losti sastoji se od nacionalizacije antifa\u0161izma i stradanja, dok se \u201ekomunisti\u010dki\u201c elementi potpuno potiskuju. Socijalisti\u010dka istoriografija se zanemaruje, uz optu\u017ebe da je neobjektivna i ideologizovana, a narativ o \u201eVelikom ratu\u201c i \u201esrpskoj golgoti\u201c zamenjuje pre\u0111a\u0161nji o \u201eslavnih sedam ofanziva narodnooslobodila\u010dke vojske\u201c.<\/p>\n

Drugi svetski rat se danas tuma\u010di u nacionalnom klju\u010du, a komemoracije i obele\u017eavanja bitnih datuma iz Drugog rata neretko se predstavljaju kao usko povezani s doga\u0111ajima iz Prvog rata. Tako ove godine Beograd slavi svoja dva oslobo\u0111enja \u2013 74. godi\u0161njicu oslobo\u0111enja u Drugom svetskom ratu (20. oktobra) i stogodi\u0161njicu oslobo\u0111enja u Prvom svetskom ratu (1. novembra). Ovako se naizgled mire dve suprotstavljene politike \u2013 trenutna nacionalisti\u010dka, dominantna i tokom Prvog svetskog rata, i neprevladana socijalisti\u010dka, dominantna u periodu nakon Drugog svetskog rata. Me\u0111utim, ono \u0161to se zaista de\u0161ava jeste marginalizacija Drugog svetskog rata, koji se predstavlja kao \u201eistorija drugih\u201c, dok se \u201eVeliki rat\u201c lak\u0161e uklapa u hegemoni nacionalizam i konstruisan istorijski kontinuitet.<\/p>\n

Kolektivna trauma i njene posledice<\/strong><\/p>\n

U narativu o \u201eVelikom ratu\u201c retko kad se daje prostora sagledavanju njegovih politi\u010dkih i ekonomskih posledica, njegovog uticaja na izmenu politi\u010dke situacije, kao i na promenu svesti epohe. Slomljena je vera u konstantan evropski progres, pa je \u201eVeliki rat\u201c zapravo velika kolektivna trauma koja je radikalno izmenila ideolo\u0161ku sliku Evrope. U poslednjim ratnim i prvim posleratnim godinama povratnici s fronta uspeli su da podignu nekoliko oru\u017eanih ustanaka, uglavnom bezuspe\u0161nih, sa izuzetkom Oktobarske revolucije, koja se odigrala pre op\u0161teg primirja.<\/p>\n

Kada se govori o lokalnom, balkanskom kontekstu, \u010desto se izostavlja uloga i mobilizatorska mo\u0107 levice u Kraljevini SHS, a kasnije i u Kraljevini Jugoslaviji, dok se komunizam tuma\u010di kao pojava usko vezana za Drugi svetski rat, u izrazito negativnom kontekstu. \u010cinjenica je, me\u0111utim, da su leve ideje i politi\u010dke organizacije nastale na tim idejama imale bitnu funkciju u prevladavanju kolektivne traume prvih posleratnih godina, nude\u0107i konkretna i radikalna re\u0161enja za aktuelne dru\u0161tvene probleme, poput siroma\u0161tva, nezaposlenosti i op\u0161te nerazvijenosti zemlje. Najbolji pokazatelj toga jeste izuzetno dobar rezultat KPJ na prvim demokratskim izborima Kraljevine SHS 1920. godine. Komunisti\u010dka partija osvojila je 58 poslani\u010dkih mandata, odnosno 12,4% glasova, \u0161to ju je postavilo na 4. mesto po broju dobijenih glasova.3 Ovi rezultati pokazuju da je veliki deo populacije tada prepoznao opasnosti dr\u017eavne monarhisti\u010dke i kapitalisti\u010dke politike.<\/p>\n

Pretnja za sistem bila je dovoljno velika da je Komunisti\u010dkoj partiji dekretom \u201eObznana\u201c zabranjen politi\u010dki rad, organizovanje politi\u010dkih skupova i \u0161trajkova, \u0161irenje propagande i \u0161tampanje novina, a njeni \u010dlanovi i pristalice sistematski su proganjani (sankcije za u\u010de\u0161\u0107e u \u0161irenju \u201erazorne propagande\u201c bile su zatvaranje, otpu\u0161tanje iz slu\u017ebe ili oduzimanje univerzitetskih stipendija). Mandati komunisti\u010dke partije su poni\u0161teni, imovina zaplenjena, a svaka sindikalna borba za radni\u010dka prava unapred osuje\u0107ena.<\/p>\n

Ovim je kralj Aleksandar (kome se sada vra\u0107a me\u0111uratni epitet \u201eujedinitelja\u201c) suspendovao radni\u010dka i ustavna prava, i okon\u010dao kratak period demokratije Kraljevine. Kako se podaci o popularnosti komunista i diktatorskom potezu kralja ne uklapaju u hegemonu ideolo\u0161ku matricu, potpuno su skrajnuti i svedeni na nivo \u201eistorijskog incidenta\u201c. Dakle, ni obim kolektivne traume ni razorne posledice nisu dovoljno zastupljene u velikoratovskom narativu, u kojem ima prostora jedino za lamentiranje nad ljudskim \u017ertava, vojnim i civilnim.<\/p>\n

Dominantan medijski i akademski diskurs o Prvom svetskom ratu insistira na osetljivim pojmovima poput stradanja, golgote, herojstva i velikih pobeda, i tako skre\u0107e pa\u017enju sa \u010dinjenice da su radnici i seljaci, koji su \u010dinili ve\u0107inu srpske vojske, svesno \u017ertvovani u ime interesa nacionalne politi\u010dke elite. Razorne posledice rata najvi\u0161e su osetili najsiroma\u0161niji slojevi stanovni\u0161tva, dok je privilegovana manjina iskoristila posleratnu dru\u0161tvenu dezorganizovanost da uve\u0107a sopstveno bogatstvo i dru\u0161tvenu mo\u0107 (paradigmati\u010dan primer ove pojave je sin Nikole Pa\u0161i\u0107a, koji je o\u010dev politi\u010dki polo\u017eaj iskoristio za trgova\u010dke mahinacije i boga\u0107enje). U kolektivnom se\u0107anju kralj, prestolonaslednik i predsednik vlade ostaju romantizovani kao hrabre vojskovo\u0111e, ve\u0161ti dr\u017eavnici i veliki dobrotvori koji su se odlu\u010dno suprotstavili mo\u0107nijima i podelili nezavidnu sudbinu srpskog naroda i vojske. Tako se “Veliki rat\u201c predstavlja kao istorijska odbrana nacionalnog sentimenta, dok je to u su\u0161tini sukob imperijalisti\u010dkih i nacionalisti\u010dkih interesa koji je iza sebe ostavio devastirano dru\u0161tvo klasnih nejednakosti, vojni\u010dka groblja i ratne profitere.<\/p>\n

\n
    \n
  1. \u00a0\u00a0\u00a0 Ovogodi\u0161nja manifestacija nosila je naziv \u201ePobede i pobednici\u201c, i bila je posve\u0107ena, izme\u0111u ostalog, i velikoj pobedi na\u0161eg naroda u Velikom ratu.<\/li>\n
  2. \u00a0\u00a0\u00a0 Podaci koje je Sne\u017eana Krsti\u0107 iznela u svom \u010dlanku \u201eDr\u017eavni dugovi Srbije i finansiranje Prvog svetskog rata\u201c<\/li>\n
  3. \u00a0\u00a0\u00a0 Bira\u010dko pravo utvr\u0111eno je Krfskom deklaracijom, a pravo glasa imao je svaki mu\u0161karac, dr\u017eavljanin Kraljevine SHS s navr\u0161enom 21 godinom, koji je \u017eiveo bar \u0161est meseci u op\u0161tini na kojoj je prijavljen.<\/li>\n<\/ol>\n<\/blockquote>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    ‘Veliki rat’ se predstavlja kao istorijska odbrana nacionalnog sentimenta, dok je to u su\u0161tini sukob imperijalisti\u010dkih i nacionalisti\u010dkih interesa koji je iza sebe ostavio devastirano dru\u0161tvo klasnih nejednakosti, vojni\u010dka groblja i ratne profitere<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-256429","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/256429","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=256429"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/256429\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=256429"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=256429"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=256429"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}