{"id":256232,"date":"2018-11-07T07:06:39","date_gmt":"2018-11-07T06:06:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=256232"},"modified":"2018-11-07T07:06:39","modified_gmt":"2018-11-07T06:06:39","slug":"kapitalizam-i-karteli","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/11\/07\/kapitalizam-i-karteli\/","title":{"rendered":"Kapitalizam i karteli"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vladimir Vasi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"Nedavna vest da je Audi sudski ka\u017enjen 800 miliona evra, zbog prodaje dizel automobila \u010dija je nedozvoljena emisija \u0161tetnih gasova softverski prikrivena, samo je jedna epizoda u serijalu razotkrivanja organizovanih kartela, sastavljenih od presti\u017enih korporacija radi obmane potro\u0161a\u010da u kvalitetu i ceni proizvoda. Mitologiju o konkurentnom kapitalizmu, u kome bismo svi trebali da imamo koristi, jer se preduze\u0107a utrkuju da udovolje na\u0161im potrebama i nov\u010daniku, stvarnost demantuje skandalima i medijskim provalama o vi\u0161egodi\u0161njim dogovorima oligopolnih igra\u010da, kako bi stabilizovali svoje prihode, o\u010duvali profitabilnost i udeo na tr\u017ei\u0161tu, ne mare\u0107i za dobrobit kupaca, odgovornost prema dru\u0161tvenoj zajednici i zakonske propise.<\/p>\n

Pre godinu dana velika se pra\u0161ina digla u nema\u010dkoj javnosti, usput treba zable\u017eiti pred parlamentarne izbore na koje je uticala \u010ditava ova afera, o varanju Folksvagenovih in\u017eenjera na softveru, koji je umanjivao doze emitovanja azotnih oksida kod dizel motora. Audi je pustio u promet skoro 5 miliona, a Folksvagen vi\u0161e od 10 miliona automobila \u0161irom sveta. Njima su se u ovom nesta\u0161luku pridru\u017eili BMW, Porshe i Dajmler.<\/p>\n

U 2016. godini, Evropska komisija je izrekla rekordnu kaznu od 2,93 milijarde evra za vode\u0107e evropske proizvo\u0111a\u010de kamiona zbog kartelskog poslovanja. Optu\u017eba je pala na Folksvagenove MAN i Skaniju, Dajmler, DAF, Iveko i Volvo za name\u0161tanje cena izme\u0111u 1999. i 2011. godine, kao i za dogovor o odlaganju uvo\u0111enja nove tehnologije za smanjenje zaga\u0111enja. Najve\u0107u kaznu platio je Dajmler, a MAN je izbegao namet zbog saradnje pri razoktrivanju kartela. Zapravo, propisi Evopske Unije ka\u017enjavaju kompanije koje su ume\u0161ane u osnivanje kartela sa 10% od globalnog prihoda, ali ceh mo\u017ee i da se smanji onom preduze\u0107u koje pru\u017ei informacije o nedozvoljivom ograni\u010denju konkurencije.<\/p>\n

Ne\u0161to sli\u010dno se dogodilo i 2014. godine, kada je ukupno \u0161est proizvo\u0111a\u010da automobilskih le\u017eajeva bilo u dosluhu, kako bi tajno uskla\u0111ivali cene tokom vi\u0161e od sedam godina, od aprila 2004. do jula 2011 godine. Japanski JTEKT je dobio imunitet zbog potkazivanja Komisiji postojanje kartela. Najve\u0107a kazna je izre\u010dena nema\u010dkoj kompaniji \u0160efler (Schaeffler) u visini od 370,5 miliona evra, zatim sledi \u0161vedski SKF sa 315,1 miliona evra, dok su japanski proizvo\u0111a\u010di NTN, NSK i NFC platili 201,3 miliona evra, 62,4 miliona i ne\u0161to manje od 4 miliona evra.[i]<\/p>\n

Automoto kartelima pridru\u017eila se i elektronska industrija televizora i kompjuterskih ekrana kada je 2012. godine Evroska komisija odredila globu od 1,5 milijardi evra za renomirane LG Elektroniks (Electronics) i Filips (Philips) za name\u0161tanje cena tokom deset godina. A u svetlu nedavnog otvaranja Lidla u Srbiji, krupni trgovinski lanci su posebna pri\u010da.<\/p>\n

Evropski ekonomski i socijalni odbor (EESC) saop\u0161tio je 2013. godine da je poslovanje velikih igra\u010da poput Teskoa (Tesco) u Velikoj Britaniji, O\u0161ana i Karfura u Francuskoj (Auchan i Carrefour), zatim nema\u010dkih i austrijskih Fauflanda, Lidla, Metroa i Bile (Billa) postalo netr\u017ei\u0161no i ucenjiva\u010dko i da preti da ugrozi poljoprivredu i industriju hrane. Naj\u010de\u0161\u0107i oblici manipulacije su sni\u017eavanje maloprodajnih cena bez opravdanog razloga, ka\u0161njenja i jako dugi rokovi pla\u0107anja. Postala je praksa da trgovci prevaljuju tro\u0161kove reklamiranja na dobavlja\u010de, tako \u0161to name\u0107u posebne nadoknade za ve\u0107u vidljivost robe i promociju, a slu\u017ee se i retroaktivnim sni\u017eavanjem cena proizvoda u slu\u010daju da se nisu prodavali kako se to o\u010dekivalo.<\/p>\n

Dobavlja\u010di su prinu\u0111eni da prihvate ovakve uslove jer nemaju izbora u pogledu plasmana proizvoda mimo monopsomske mo\u0107i krupnih trgovinskih lanaca, koji se svi sli\u010dno pona\u0161aju i \u010dija razgranata mre\u017ea prodajnih mesta pru\u017ea logisti\u010dke pogodnosti, uklju\u010duju\u0107i i prednost ekonomije obima, \u010dime je garantovan minimalni profit, tako neophodan za poslovanje u kapitalizmu sklonom tendencijskom padu profitne stope.<\/p>\n

Uprkos mitu o konkurenciji kao leku za neodgovorno pona\u0161anje preduze\u0107a, analiza tr\u017ei\u0161ta pokazuje da ove kompanije dominiraju na tr\u017ei\u0161tima hrane u vi\u0161e zemalja i da zapravo nema ko da ih ugrozi. Na primer, u Nema\u010dkoj \u010detiri kompanije kontroli\u0161u 85% tr\u017ei\u0161ta, a u Britaniji lanci dr\u017ee 76%. U Austriji je sli\u010dna situacija sa 82% tr\u017ei\u0161ta, dok je u Francuskoj i Holandiji 65% obima trgovine u rukama pet krupnih igra\u010da.<\/p>\n

\u201c\u010cinjenica je da nekoliko trgovinskih lanaca kontroli\u0161e ve\u0107inu tr\u017ei\u0161ta i name\u0107e svoje uslove snabdeva\u010dima. Sloboda ugovaranja je ideja koja postoji samo na papiru\u201d, smatra EESC.[ii] Ovaj Odbor, koga \u010dini vi\u0161e od 300 \u010dlanova me\u0111u kojima su i organizacije civilnog dru\u0161ta, ocenio je da ovakvi trgovinski oligopoli izazivaju poreme\u0107aje na tr\u017ei\u0161tu i na\u0161iroko ugro\u017eavaju kupovnu mo\u0107 potro\u0161a\u010da. Iako veliki lanci u teoriji jedni drugima \u010dine konkurenciju, oni to posti\u017eu preko le\u0111a njihovih klijenata, a naro\u010dito malih i srednjih preduze\u0107a.<\/p>\n

Nekonkurentske prakse koje se name\u0107u dobavlja\u010dima hrane uti\u010du da neki od njih ne mogu da ispune uslove za ulazak na police prodajnih mesta, a posledica toga je pad poljoprivredne proizvodnje u nekoliko zemalja Evropske unije, \u010dak u tolikom obimu, da nekada\u0161nja samodr\u017eivost nekih regiona vi\u0161e nije garantovana bez uvoza.<\/p>\n

Zapravo, svi ovi primeri pokazuju staru istinu da je kapitalizam jo\u0161 sa po\u010detka XX veka u\u0161ao u monopolisti\u010dku fazu razvoja kada, u uslovima visoke koncentracije i centralizacije kapitala, dalje organizovanje proizvodnje i tehnolo\u0161kog napretka vi\u0161e nije mogu\u0107e bez regulacije cena i ograni\u010denja konkurencije.<\/p>\n

Kao \u0161to je to skicirao Jozef \u0160umpeter,[iii] u uslovima \u201ekreativne destrukcije\u201c, kada plasman novih proizvoda ugro\u017eava poslovanje \u010ditavih privrednih grana, zahteva se odr\u017eivost dugoro\u010dnih investicija, stabilnost prihoda i profita radi podno\u0161enja konkurentskih udara tr\u017ei\u0161nih agresora, koji su i sami pod rizikom od neuspeha. Uslovi savr\u0161ene konkurencije, koji postoje samo u apstrakcijama uvodnih kurseva ekonomskih ud\u017ebenika, sami su po sebi sputavaju\u0107i za dalji napredak kapitalizma.<\/p>\n

Zabele\u017een je istorijski raritet da je gotovo polovina korporacija u Sjedinjenim Dr\u017eavama, u toku prosperiteta 20-tih godina XX veka poslovalo sa gubitkom, bez profita ili veoma niskom profitnom stopom, a za koje da se znalo u vreme zapo\u010dinjanja poslovnih avantura, ne bi se kretalo u investiranje.[iv] Na taj na\u010din, tvrdio je znameniti ekonomista Jozef \u0160umpeter, politika povi\u0161enih cena i ograni\u010dene proizvodnje postaje neophodna za dalji tehnolo\u0161ki napredak u uslovima savremenih oligopolizovanih tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Me\u0111utim, ovo ima jednu lo\u0161u logi\u010dnu posledicu za ideolo\u0161ke zaljubljenike u navodnu racionalnost i efikasnost sprege slobodnog tr\u017ei\u0161ta i kapitalizma. Kao \u0161to je to jezgrovito iskazao zagreba\u010dki matemati\u010dar Zvonimir \u0160iki\u0107,[v] Arrow-Debreu teorema o Pareto optimumu tr\u017ei\u0161ta pada u vodu ako nije ispunjen njen veoma bitan uslov: ekonomija mora biti kompetetivna tj. nijedan agent, bilo da je re\u010d o pojedincu, firmi, farmi ili pak o njihovoj grupi, ne sme svojim kupovinama i prodajama da uti\u010de na cenu roba. Drugi na\u010din da se to ka\u017ee jeste stru\u010dni \u017eargon da u\u010desnik na tr\u017ei\u0161tu \u201eprihvata cene\u201c i da je on \u201eatom a ne strateg\u201c.<\/p>\n

Me\u0111utim, u uslovima savremenog globalizovanog kapitalizma u kome dominiraju krupne oligopolne transnacionalne korporacije, sa tr\u017ei\u0161nim udelima ve\u0107im od 70 %, unutar i izme\u0111u raznolikih privrednih grana, cene te\u0161ko da se \u201eprihvataju\u201c. One se odre\u0111uju od strane tehnolo\u0161kih lidera u jednoj bran\u0161i, a slede od strane drugih firmi.[vi] Zapravo, izbegava se cenovni rat, a konkurencija prenosi na plan kvaliteta proizvoda, agresivne reklame i drugih strategija poslovnog napada ali sa koli\u010dinama dobara koje ne odgovaraju potencijalu proizvodnih snaga jednog dru\u0161tva.<\/p>\n

Na taj na\u010din vi\u0161e se ne mo\u017ee re\u0107i da \u201enevidljiva ruka\u201c posti\u017ee Paretov optimum maksimalnog zadovoljenja preferenci kupaca,\u00a0 zahvaljuju\u0107i cenama koje balansiraju ponudu i potra\u017enju na raznolikim i me\u0111usobno povezanim tr\u017ei\u0161tima. Kapitalizam ne proizvodi maksimalno koliko bi mogao, resursi nisu racionalno raspore\u0111eni po privrednim granama, a dru\u0161tvo ispunjava manje svojih potreba. Zapravo, u slu\u010daju cenovno neelasti\u010dnih roba i usluga, oligopoli svojim vi\u0161im naplatama ugro\u017eavaju poslovanje drugih poslovnih grana, sti\u010du\u0107i profit na njihov ra\u010dun i ra\u010dun raznolikosti zadovoljenja preferenci kupaca.<\/p>\n

S obzirom da su oligopoli neizbe\u017ena posledica akumulacije, centralizacije i koncentracije kapitala, kroz besomu\u010dnu konkurentsku trku u kojoj, da parafraziramo Marksa, jedan kapitalista ubija mnoge, apologete kapitalizma, suo\u010dene sa negativnim posledicama kartelisanja i monopolisti\u010dke prakse gigantskih korporacija, konstrui\u0161u sve zamr\u0161enija i neodr\u017eiva ideolo\u0161ka opravdanja postoje\u0107eg stanja.<\/p>\n

Sam Jozef \u0160umpeter pokriva \u010ditavu stvar te\u0161e\u0107i nas stalnim tehnolo\u0161kim napretkom, koji nas u krajnjem ishodu daruje sve masovnijim i kvalitenijim proizvodima, dok Paskal Salin[vii] (Pascal Salin) govori o kartelima kao efikasnim proizvodnim strukturama koje bi objedinile koordinaciju tr\u017ei\u0161ne utakmice i prednosti koordinacije tipi\u010dne poslovne organizacije, koja sinhnronizuje svoja odeljenja u lancu radnih procesa. Zapravo, kartel bi bio neka vrsta efikasnije simulacije jedne gigantske korporacije, koja bi ekonomijom obima i homogenizacijom roba i usluga bolje poslu\u017eila potrebama potro\u0161a\u010da, a ulogu njenih odseka igrala bi preduze\u0107a koja su odlu\u010dila da u\u0111u u kartel.<\/p>\n

Me\u0111utim, ono \u0161to se upadljivo ignori\u0161e jeste tendencijski pad profitne stope kome je kapitalizam sklon, usled sve ve\u0107eg rasta organskog sastava kapitala, a koji je neizbe\u017ena posledica tehnolo\u0161kog unapre\u0111enja produktivnosti rada.[viii] Preduze\u0107a u trci da ponude \u0161to kvalitetnije i jefitnije robe, ula\u017eu sve ve\u0107e svote novca u naprednu opremu i tehniku, ali se time istiskuje radna snaga kao jedini tvorac nove dodate vrednosti. Tako profitna masa postaje nedovljna za dalji tok investicija i zapo\u0161ljavanja, \u0161to provocira nastanak recesije. Savremena ekonomska gledi\u0161ta negiraju radnu teoriju vrednosti i time sebe li\u0161avaju uvida u protivure\u010dnosti samog mehanizma kapitalisti\u010dke reprodukcije i postaju slepe za su\u0161tinu problema sa kojim se suo\u010dava krupni kapital.<\/p>\n

U \u017eelji da osiguraju profitablinost, koja opada zbog sve ve\u0107e akumulacije konstantnog kapitala u proizvodni pogon, preduze\u0107a se karteli\u0161u radi izbegavanja cenovne konkurencije koja bi samo pogor\u0161ala stanje. To je pogotovu izra\u017eeno u vremenima recesija i depresija, kada cene padaju usled sveop\u0161te krize, ali upravo kod gigantskih firmi i kartela ostaju relativno krute. To omogu\u0107ava da se teret privrednog sloma svali na mala i srednja preduze\u0107a, a najvi\u0161e na potro\u0161a\u010de i dru\u0161tvo u celini.<\/p>\n

Iz privrednog ponora krupni igra\u010di izlaze jo\u0161 ja\u010di, sa oporavljenim profitnim stopama zahvaljuju\u0107i o\u010di\u0161\u0107enom tr\u017ei\u0161tu za vreme krize, a u kojoj se obezvredio konstantni kapital putem bankrota firmi, amortizacionim otpisima opreme i delova, padom vrednosti ma\u0161ina i sirovina, a nadnice su smanjene i pritisnute usled povi\u0161ene nezaposlenosti. Na taj na\u010din se kapital dodatno centralizuje i koncentri\u0161e i otvara mu se mogu\u0107nost za dalje napredovanje u ekonomiji obima, a koja se nekriti\u010dki uzima za apologiju kapitalizma, zato \u0161to se stavljaju pod tepih neda\u0107e desetine miliona ljudi koji trpe usled gubitka posla i niskih zarada u stanju privrednog sloma. Kada se uzme u obzir da su u poslednjih 150 godina recesije i depresije, kada se saberu periodi 33 ciklusa, trajale gotovo 580 meseci ili jasnije izra\u017eeno 50 godina, onda se shvata razmera iracionalnosti i pusto\u0161enja kapitalisti\u010dkog na\u010dina proizvodnje.<\/p>\n

Karteli prestavljaju samo lo\u0161 poku\u0161aj da se iza\u0111e na kraj sa problemima koje stvara ekonomski sistem zasnovan na \u201eoptimalnom\u201c tr\u017ei\u0161tu, oplodnji kapitala radi profita i privatnoj svojini nad sredstvima za proizvodnju, koja su postala sputana u svom razvoju i osaka\u0107ena u pru\u017eanju blagodeti nepreglednog broja siroma\u0161nih ljudi \u0161irom sveta. Savremenom dru\u0161tvu potrebna je racionalna i planska organizovana proizvodnja na principima nau\u010dnih i tehnolo\u0161kih dostignu\u0107a, uz demokrati\u010dnost, ekolo\u0161ku samodr\u017eivost i zagarantovano samoostvarenje svakog \u010doveka i \u017eene bez eksplotacije radne snage. To kapitalizam ne mo\u017ee da postigne u svojim insistucionalnim okvirima i ideolo\u0161ki nametnutim tabuima ve\u0107 samo zamenom kiberneti\u010dki vo\u0111enim socijalizmom.<\/p>\n

[i] Rekordna kazna za kartel proizvo\u0111a\u010da kamiona, [website], 2016, (pristupljeno 2. novembra 2018).<\/p>\n

[ii] Navedeno prema: Ucene velikih trgovinskih lanaca ugro\u017eavaju agroindustriju u EU, [website], 2013, (pristupljeno 2. novembra 2018).<\/p>\n

[iii] Videti poglavlje Monopolisti\u010dka praksa iz: Jozef \u0160umpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Plato, Beograd, 1998.<\/p>\n

[iv] Isto., str. 102.<\/p>\n

[v] Zvonimir \u0160iki\u0107, O matemati\u010dkoj neumitnosti tr\u017ei\u0161nih zakona, Zagreb, [website], (pristupljeno 2. novembra 2018)<\/p>\n

[vi] Videti o tome u: Paul A. Baran i Paul M. Sweezy, Monopolni kapital, Zagreb, 1969, na str. 61-67.<\/p>\n

[vii] Paskal Salin , Karteli kao efikasne proizvodne strukture, Katalaksija, [website], 2014, (pristupljeno 2. novembra 2018.)<\/p>\n

[viii] Videti o \u0161ire o mehanizmu izbijanju recesija u kapitalizmu u: Vladimir Vasi\u0107, Mali re\u010dnih kapitalisti\u010dkih kriza, Novi plamen, [website], 2018.<\/p><\/blockquote>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Savremenom dru\u0161tvu potrebna je racionalna i planska organizovana proizvodnja na principima nau\u010dnih i tehnolo\u0161kih dostignu\u0107a, uz demokrati\u010dnost, ekolo\u0161ku samodr\u017eivost i zagarantovano samoostvarenje svakog \u010doveka i \u017eene bez eksplotacije radne snage<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-256232","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/256232","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=256232"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/256232\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=256232"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=256232"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=256232"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}