{"id":255436,"date":"2018-10-24T07:26:42","date_gmt":"2018-10-24T05:26:42","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=255436"},"modified":"2018-10-24T07:27:35","modified_gmt":"2018-10-24T05:27:35","slug":"o-limunu-i-mafiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/10\/24\/o-limunu-i-mafiji\/","title":{"rendered":"O limunu i mafiji"},"content":{"rendered":"

Autor: Ola Olsson<\/strong><\/p>\n

\"\"Za danas najslavniju kriminalnu organizaciju na svetu zna se bar od 1870-ih, kada je jedan sicilijanski gazda zapisao da mu je lokalna banda mafija\u0161a toliko ugrozila posao da je morao da pobegne sa ostrva. Koza nostra i njeni severnoameri\u010dki izdanci opisani su u mnogim knjigama, filmovima i delima popularne kulture, ali im je poreklo ostalo tajna. Postoji li ne\u0161to \u0161to mo\u017ee objasniti iznenadnu pojavu mafije na Siciliji posle ujedinjenja sa Italijom 1860? Jesu li mafiozi stvarno bili \u201eljudi od \u010dasti\u201c, kako su sebe zvali, koji \u0161tite siroma\u0161ne gra\u0111ane od represivne dr\u017eave \u2013 ili su njihove aktivnosti nastale na braniku od komunizma?<\/p>\n

Nedavno smo, ekonomisti Arkan\u0111elo Dimiko, Alesija Isopi i ja, pokazali da je nagli rast potra\u017enje za limunom i pomorand\u017eama u prvoj polovini 19. veka bio glavni katalizator uspona mafije na Siciliji. Me\u0111utim, da bismo razumeli kako je uzgoj citrusa doveo do organizovanog kriminala, prvo treba da razmotrimo uslove koji su vladali u britanskoj Kraljevskoj mornarici 18. veka.<\/p>\n

Do tada su mornari na dugim plovidbama \u0161irom sveta patili od skorbuta, bolesti uzrokovane nedostatkom C vitamina. Prvi simptom je op\u0161ta malaksalost, dok u poodmakloj fazi bolesti zubi po\u010dinju da se klate i ispadaju, javljaju se emotivna razdra\u017eljivost, groznica i gr\u010devi mi\u0161i\u0107a. Stopa smrtnosti na dugoj plovidbi bila je uobi\u010dajeno visoka.<\/p>\n

Uprkos sporadi\u010dnim uvidima, nije bilo utemeljenih znanja o uzrocima skorbuta sve dok, sredinom 18. veka, \u0161kotski lekar u Kraljevskoj mornarici D\u017eejms Lind nije sproveo prvo klini\u010dko ispitivanje na bolesnim mornarima. Kontrolnoj grupi servirana je uobi\u010dajena brodska hrana, dok su ostali mornari dobijali i porcije sve\u017eeg vo\u0107a. Naravno, druga grupa je ozdravila, a Lind je svoje otkri\u0107e objavio pod naslovom \u201eStudija o skorbutu\u201c (A Treatise of the Scurvy, 1753). Rezultati studije uva\u017eeni su tek pola veka kasnije, kada su Komesari za povre\u0111ene i bolesne (Sick and Hurt Commissioners) pri Kraljevskoj mornarici po\u010deli da izdaju preporuke da se limunov sok redovno slu\u017ei \u0161irom flote.<\/p>\n

Kako se znanje o blagotvornom dejstvu citrusa \u0161irilo Evropom, limun je postao tra\u017eena roba. Ostrvo Sicilija kod vrha italijanske \u201e\u010dizme\u201c bilo je jedno od malobrojnih krajeva u poznatom svetu koji su spremno do\u010dekali ovu potra\u017enju. Limun i druge citruse na Siciliju su doneli Arapi u 10. veku, koriste\u0107i tople priobalne ravnice i izvanredno plodnu zemlju. Budu\u0107i da je vrlo osetljiv na mraz, limun je uspevao samo u pojedinim oblastima iznad obale. Sve do 19. veka prete\u017eno je kori\u0161\u0107en u proizvodnji parfema i kao dekorativna biljka; glavna roba za izvoz sa Sicilije bili su vino, masline i \u017eito.<\/p>\n

Preporuke Komesara za povre\u0111ene i bolesne u Britaniji promenile su sve i tokom narednih decenija dobar deo sicilijanske poljoprivredne proizvodnje preusmeren je na uzgoj citrusa za me\u0111unarodno tr\u017ei\u0161te. Me\u0111utim, zaokret ka masovnoj proizvodnji limuna nije bio ni brz ni lak. Samo su pojedine oblasti ostrva bile pogodne za sadnju, pa \u010dak je i tu bilo potrebno mnogo novca da bi se pokrenuo posao.<\/p>\n

Mladice je trebalo obrezivati i \u0111ubriti, dok su za zalivanje bar jednom nedeljno obi\u010dno kori\u0161\u0107ene vodenice koje su pokretali konji. Da bi se plodovi za\u0161titili od lopova i vetrova vo\u0107njaci su \u010desto bili ogra\u0111ivani visokim zidovima. Neza\u0161ti\u0107ena stabla sa zrelim vo\u0107em bila su laka meta, plja\u010dka\u0161i su za jednu no\u0107 mogli da zbri\u0161u i nekoliko godina ulaganja. Do sredine 19. veka, kada su prihodi od izvoza vrtoglavo narasli, sicilijanski vo\u0107njaci naj\u010de\u0161\u0107e su bili pod oru\u017eanom stra\u017eom.<\/p>\n

Od 1837. do 1850. broj buradi limuna utovaranih na brodove u sicilijanskoj luci Mesini porastao je sa 740 na 20.707, a vrtoglavi rast izvoza nastavio se do kraja veka. Kako britanski istori\u010dar D\u017eon Diki pi\u0161e u svojoj knjizi \u201eKoza nostra\u201c (2005), tokom 1880-ih u Njujork je godi\u0161nje stizalo 2,5 miliona sanduka sa po vi\u0161e od 300 komada italijanskih citrusa, naj\u010de\u0161\u0107e iz sicilijanskog lu\u010dkog grada Palerma.<\/p>\n

Eksplozija potra\u017enje citrusa donela je ogroman profit uzgajiva\u010dima limuna na Siciliji. Ali, ko su bili ti farmeri i u kakvim su uslovima radili?<\/p>\n

Po\u010detkom 19. veka Sicilija je imala slabe institucije i lo\u0161u vladavinu zakona. Banditi su krstarili po unutra\u0161njosti ostrva pa je stanovni\u0161tvo, pored hroni\u010dnog siroma\u0161tva, trpelo i stalne plja\u010dke. Koreni ovih problema sezali su duboko. Strate\u0161ki polo\u017eaj ostrva usred Mediterana \u010dinio ga je tipi\u010dnom metom raznih imperija tokom istorije: posle anti\u010dke Gr\u010dke i Rima, redom su ga osvajali vizantijski, arapski, normanski, \u0161panski i francuski vladari. Posle napoleonskih ratova po\u010detkom 19. veka, ostrvom su iz Napulja upravljali Burboni, vladari takozvanog Kraljevstva dve Sicilije (1816-60). U to vreme, Sicilija je bila prete\u017eno siroma\u0161an i nerazvijen region, dok su socijalni nemiri bili \u010desti. Feudalne strukture opstajale su uprkos poku\u0161ajima reforme, a burbonska uprava suzbila je dva velika ustanka, 1820. i 1848.<\/p>\n

Kona\u010dno, Siciliju su tokom 1860. i 1861. osvojile trupe sa kopna kada je postala deo Kraljevine Italije, kojom se fakti\u010dki upravljalo iz Pijemonta na krajnjem severu novoformirane dr\u017eave. Ubrzo je postalo jasno da su mnogi Sicilijanci nezadovoljni novim aran\u017emanom. Osvaja\u010di sa poluostrva govorili su italijanskim dijalektom koji su stanovnici Sicilije jedva razumeli, dok je za ve\u0107inu njih pijemontska dr\u017eava bila samo jedna u nizu stranih sila koja nerazvijenom ostrvu name\u0107e svoju politiku.<\/p>\n

U takvom ambijentu nakon ujedinjenja, sa \u0161tetnom me\u0161avinom slabih institucija dr\u017eavne uprave i velikog priliva novca od prodaje limuna, pojavljuje se organizacija poznata kao mafija. Re\u010d mafioso poreklom je iz arapskog jezika i zna\u010di \u201evaralica\u201c ili \u201eprevarant\u201c. Ali na Siciliji taj naziv nije imao negativno zna\u010denje, ve\u0107 se odnosio na nekog ko zaslu\u017euje po\u0161tovanje zato \u0161to \u0161titi lokalno stanovni\u0161tvo od kriminalnih bandi i milicija koje su krstarile zemljom i napadale seljake.<\/p>\n

Da bi sa\u010duvali svoje dragocene vo\u0107njake, zemljoposednici su po\u010deli da unajmljuju lokalne grupe mafioza. Istovremeno, ova \u201eza\u0161tita\u201c bi ponekad poprimala karakter iznude. Prvi takav zabele\u017eeni slu\u010daj odigrao se 1872. i ticao se izvesnog doktora Galatija, zemljoposednika \u010diji su se zasadi limuna nalazili u okolini Palerma. Ubrzo po\u0161to je stekao vo\u0107njak, Galati je otkrio da nadzornik krade vo\u0107e sa stabala i za sebe zadr\u017eava dobar deo prihoda od prodaje. Gazda ga je otpustio i unajmio drugog \u010doveka koji je nedugo zatim ubijen. Policijska istraga nije otkrila ni\u0161ta. Galati je uskoro po\u010deo da dobija prete\u0107a pisma, sa zahtevom da vrati prethodnog nadzornika. Odbio je, pre\u017eiveo nekoliko poku\u0161aja ubistva i na kraju se spakovao i pobegao.<\/p>\n

Incident sa Galatijem otkriva kako je grupa lokalnih \u201eljudi od \u010dasti\u201c, tada poznatih i kao cosca (klan), uspela da se ubaci ne samo u lokalna sela, ve\u0107 i u policiju, politiku a zatim i na tr\u017ei\u0161ta povezana sa industrijom citrusa. \u010clanovi ovih tajnih grupa polagali su zakletvu \u0107utanja o organizaciji i njenim aktivnostima, da bi ubrzo preuzeli kontrolu nad va\u017enim segmentima snabdevanja. Mafija je \u010desto postavljala svoje ljude za nadzornike vo\u0107njaka, \u0161to im je omogu\u0107avalo da uzmu deo berbe. Tako su razvijali monopole i dizali cene, a ponekad su i posredovali izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da i izvoznika u Palermu i Mesini. Uprkos svemu, a prete\u017eno zahvaljuju\u0107i haoti\u010dnim prilikama na Siciliji tog vremena, lokalni mafiozi su \u010desto u\u017eivali ve\u0107u naklonost farmera i trgovaca od predstavnika represivne italijanske dr\u017eave. Prihodi od limuna bili su dovoljno veliki za sve.<\/p>\n

Me\u0111utim, novouspostavljena dr\u017eava na kopnu ubrzo je identifikovala mafiju kao prepreku. Italijanski parlament je 1877. nalo\u017eio op\u0161te istra\u017eivanje o uslovima u poljoprivrednim sektorima u zemlji, \u010diji se klju\u010dni deo odnosio na Siciliju. Jedan poslanik sa Sicilije, Abele Damijani bio je zadu\u017een za istra\u017eivanje na ostrvu, sprovedeno od 1881. do 1886. Svi lokalni pretori, sudije ni\u017eih sudova na Siciliji, odgovarali su na ista pitanja: \u201eKoja je naj\u010de\u0161\u0107a vrsta prestupa u va\u0161em nadle\u0161tvu? Koji su joj uzroci? Koji su najva\u017eniji usevi ili zasadi?\u201c Mafija se stalno pojavljivala kao najozbiljniji problem.<\/p>\n

Sve ove istorijske podatke smo koristili kako bismo ispitali postoji li utemeljena statisti\u010dka veza izme\u0111u prisustva mafije i uzgoja citrusa, istovremeno vode\u0107i ra\u010duna i o drugim faktorima, kao \u0161to su odnos uzgoja drugih sorti, gustina naseljenosti ili razmere kolektivnog vlasni\u0161tva zemlje. Na\u0161a analiza je pokazala da je rasprostranjenost uzgoja citrusa jaka determinanta lokalnih mafija\u0161kih grupa tokom 1880-ih. Korelacija je opstala \u010dak i kada smo u obzir uzeli kasniju istragu iz 1900. kao i odnos kultivisanog zemlji\u0161ta pogodnog za citruse sa stvarnom proizvodnjom.<\/p>\n

I drugi istra\u017eiva\u010di, uklju\u010duju\u0107i Dikija i italijanskog istori\u010dara Salvatorea Lupa, primetili su da je organizovani kriminal na Siciliji rastao zajedno sa potra\u017enjom limuna. Ranije analize pokazale su da je i eksploatacija sumpora tako\u0111e igrala odre\u0111enu ulogu; drugi su dokazivali da je su\u0161a iz 1893. dovela do uspona organizacija socijalisti\u010dkih fasci (\u201eliga\u201c) zbog kojih su zemljoposednici unajmljivali mafiju kao za\u0161titu. Ipak, na\u0161a empirijska analiza podr\u017eava hipotezu da je tr\u017ei\u0161te citrusnog vo\u0107a bio glavni faktor za uspon i konsolidaciju sicilijanske mafije.<\/p>\n

Krajem prve decenije 20. veka, sicilijanska ekonomija u\u0161la je u stagnaciju. Industrija limuna suo\u010dila se sa ozbiljnom konkurencijom novih zasada na Floridi. Desetine hiljada siroma\u0161nih Sicilijanaca emigriralo je u Sjedinjene Dr\u017eave, be\u017ee\u0107i od haosa kod ku\u0107e.<\/p>\n

S tim talasom emigracije, okean je pre\u0161la i mafija. Klanovi su uspostavljeni u siroma\u0161nim italijanskim kvartovima Njujorka i pro\u0161irili se na Boston i \u010cikago. Sicilijanski mafiozi povezali su ju\u017ene Italijane i kriminalne grupe iz drugih sredina, formiraju\u0107i specifi\u010dnu vrstu ameri\u010dke mafije. Za to vreme u Italiji, uz Kamoru iz Napulja i kalabrijsku Ndrangetu sicilijanska mafija ostala je glavna pretnja vladavini zakona sve do danas.<\/p>\n

Da li je pri\u010da o kriminalnim bandama koje su nastale iz kombinacije lo\u0161e dr\u017eavne uprave i eksploatacije prirodnih resursa jedinstvena? Ni najmanje. Zapravo, ekonomisti i politikolozi skovali su termin \u201eprokletstvo resursa\u201c da opi\u0161u \u010desto perverzne efekte visokih profita od resursa u nerazvijenim krajevima sveta.<\/p>\n

Isto prokletstvo prati i takozvane \u201eratne dijamante\u201c (conflict diamonds). Pre desetak godina, prihode od ilegalne trgovina dijamantima u zemljama kao \u0161to su Angola, Sijera Leone i Liberija, kontrolisale su lokalne bande koje su izrasle u privatne vojske, a njihov osnovni cilj bio je profit od prodaje beskrupuloznim kupcima povezanim sa zemljama na zapadu. Kao i mafija sa Sicilije, ove naoru\u017eane grupe su kontrolisale i proizvodnju i distribuciju, dok su fizi\u010dkim nasiljem primoravale lokalno stanovni\u0161tvo na saradnju. Na kraju je uz pomo\u0107 UN-a uspostavljen politi\u010dki okvir (tzv. Kimberli proces) za suzbijanje ilegalne trgovine. Ratovi u Sijera Leoneu, Liberiji i Angoli utihnuli su delom i zahvaljuju\u0107i prekidu finansiranja naoru\u017eanih grupa od prodaje dijamanata. U isto\u010dnom Kongu, me\u0111utim, mnoge pobunjeni\u010dke grupe i dalje se finansiraju nelegalnim izvozom \u201eratnih minerala\u201c kao \u0161to je koltan, neophodan sastojak mobilnih telefona i drugih elektronskih ure\u0111aja.<\/p>\n

Pri\u010da o usponu mafije na 19-ovekovnoj Siciliji otkriva kako tra\u017een resurs u kombinaciji sa slabim institucijama proizvodi nestabilne prilike iz kojih izviru beda i stradanje lokalnog stanovni\u0161tva. \u010cak i potra\u017enja za naizgled bezazlenom robom kao \u0161to je limun, lako mo\u017ee privu\u0107i kriminalne bande. Iako sicilijanska mafija mo\u017eda vi\u0161e nije povezana sa proizvodnjom citrusa, pe\u010dat drugih mafija\u0161kih organizacija mogao bi se na\u0107i u va\u0161em nakitu ili telefonu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Aeon<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nagli rast potra\u017enje za limunom i pomorand\u017eama u prvoj polovini 19. veka bio glavni katalizator uspona mafije na Siciliji<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-255436","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/255436","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=255436"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/255436\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=255436"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=255436"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=255436"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}