![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2018\/10\/sjedenje-300x200.jpg\")
Svima nam je poznata izreka da ako ve\u017ebamo da \u0107emo \u017eiveti du\u017ee. A novo istra\u017eivanje ide korak dalje i otkriva da je moderan na\u010din \u017eivota (koji podrazumeva sedenje tokom ve\u0107eg dela dana) lo\u0161iji za va\u0161e zdravlje nego pu\u0161enje, dijabetes i bolesti srca.<\/p>\n
Dr Vil D\u017eaber, kardiolog na Klivlendskoj klinici i jedan od autora istra\u017eivanja nazvao je rezultate “izuzetno iznena\u0111ujuc\u0301im.<\/p>\n
“\u010cinjenica da vam nisu dobri rezultati na testu optere\u0107enja i da ne tr\u010dite ima lo\u0161u prognozu, \u010dak vodi i u smrt, a mo\u017ee da se javi dijabetes”, rekao je D\u017eaber CNN-u.<\/p>\n
“Nikada nismo videli ne\u0161to tako nagla\u0161eno kao ovo i objektivno kao \u0161to su rezultati ovog istra\u017eivanja”.<\/p>\n
D\u017eaber je rekao da istra\u017eiva\u010di sada moraju da prenesu svoje zaklju\u010dke \u0161irokoj populaciji, odnosno da ka\u017eu da to \u0161to nisu u formi mo\u017ee da vodi raznim boolestima, pa i dijabetesu kao i da takvi ljudi imaju sve rizike bolesti poput pu\u0161a\u010da.<\/p>\n
“A samo je potrebno da ve\u017ebate”, rekao je.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su prou\u010davali 122.007 pacijenata koji su tokom klinike u Klivlendu bili podvrgnuti testiranju od 1. januara 1991. do 31. decembra 2014. godine. Istra\u017eivali su koje su koristi ve\u017ebanja i fitnesa. Oni sa najni\u017eom stopom ve\u017ebe \u010dinili su 12 odsto u\u010desnika.<\/p>\n
Studija je objavljena u petak u \u010dasopisu JAMA Netvork Open.<\/p>\n
“Kardiovaskularna oboljenja i dijabetes su najrasprostranjenije bolesti u SAD. Potro\u0161imo vi\u0161e od 200 milijardi dolara godi\u0161nje na le\u010denje ovih bolesti i njihovih komplikacija. Umesto da plac\u0301amo ogromne sume za le\u010denje bolesti, trebalo bi da ohrabrujemo na\u0161e pacijente i zajednice da budu aktivni i ve\u017ebaju svakodnevno “, rekao je dr D\u017eordan Metzl, doktor sportske medicine u bolnici za specijalnu hirurgiju i autor knjige” Ve\u017ebanje leka”.<\/p>\n
D\u017eaber je rekao da je drugo veliko otkric\u0301e istra\u017eivanja da fitnes produ\u017eava \u017eivot. Istra\u017eiva\u010di su uvek bili zabrinuti da “ultra” ve\u017eba\u010di mogu da budu u vec\u0301em riziku od smrti, ali studija je otkrila da to nije slu\u010daj.<\/p>\n
“Ne postoji nivo ve\u017ebanja ili sposobnosti koja vas izla\u017ee riziku”, rekao je on. “Iz studije mo\u017eemo videti da ultra-fit ljudi jo\u0161 uvek imaju ni\u017ei mortalitet”.<\/p>\n
Ono \u0161to je istra\u017eivanje u\u010dinilo jedinstvenim, osim velikog broja ljudi koji su u njemu u\u010destvovali, D\u017eaber je rekao da je to \u0161to se istra\u017eiva\u010di nisu oslanjali na ono \u0161to su im u\u010desnici studije govorili.<\/p>\n
“Ovo nisu pacijenti koji nam govore \u0161ta rade”, rekao je D\u017eaber. “Ovo ih mi testiramo i objektivno shvatamo stvarnu meru onoga \u0161to rade.”<\/p>\n
“Ako uporedite rizik od sedenja naspram najvi\u0161ih performansi na testu ve\u017ebanja, rizik je oko tri puta vec\u0301i od pu\u0161enja”, obja\u0161njava D\u017eaber.<\/p>\n
Poredec\u0301i nekoga ko ne posvec\u0301uje mnogo vremena ve\u017ebanju sa onim ko redovno ve\u017eba, ovaj doktor je rekao da je kod prvog rizik od smrti ve\u0107i za 390 odsto.<\/p>\n
“U stvari, nema plafona u korist ve\u017ebanja”, rekao je. “Nema starosne granice koja nema koristi od fizi\u010dke sposobnosti. ”<\/p>\n
CNN\/B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svima nam je poznata izreka da ako ve\u017ebamo da \u0107emo \u017eiveti du\u017ee. A novo istra\u017eivanje ide korak dalje i otkriva da je moderan na\u010din \u017eivota (koji podrazumeva sedenje tokom ve\u0107eg dela dana) lo\u0161iji za va\u0161e zdravlje nego pu\u0161enje, dijabetes i bolesti srca. Dr Vil D\u017eaber, kardiolog na Klivlendskoj klinici i jedan od autora istra\u017eivanja nazvao […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-255294","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/255294","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=255294"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/255294\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=255294"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=255294"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=255294"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}