{"id":255235,"date":"2018-10-20T08:01:05","date_gmt":"2018-10-20T06:01:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=255235"},"modified":"2018-10-20T08:01:05","modified_gmt":"2018-10-20T06:01:05","slug":"sumrak-demokratije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/10\/20\/sumrak-demokratije\/","title":{"rendered":"Sumrak demokratije"},"content":{"rendered":"

Autor: Christopher R. Browning<\/strong><\/p>\n

\"\"Kao istori\u010dar specijalizovan za istoriju Holokausta, nacisti\u010dke Nema\u010dke i Evrope u doba svetskih ratova, \u010desto sam suo\u010den sa pitanjima o tome u kojoj meri aktuelna situacija u SAD podse\u0107a na ovaj me\u0111uratni period i uspon fa\u0161izma u Evropi. Porede\u0107i ova dva perioda, uo\u010dio sam nekoliko uznemiruju\u0107ih sli\u010dnosti i jednu zna\u010dajnu, ali podjednako uznemiruju\u0107u razliku.<\/p>\n

Dvadesetih godina pro\u0161log veka, SAD su vodile izolacionisti\u010dku spoljnu politiku i odbijale u\u010de\u0161\u0107e u me\u0111unarodnim organizacijama poput Lige naroda. \u201eAmerika na prvom mestu\u201c (America First) je tada bila \u201eisklju\u010divo Amerika\u201c, ako izuzmemo finansijske sporazume poput Dosovog i Jangovog plana, koji je trebalo da osiguraju da na\u0161i biv\u0161i saveznici otplate svoje ratne zajmove. U isto vreme, visoke carine su te\u0161ko pogodile me\u0111unarodnu trgovinu, ote\u017eavaju\u0107i otplatu ovih zajmova. Nejednakost je rasla, bogatstvo se koncentrisalo na vrhu, a Kongres i sudovi odbijali su da sprovedu regulacije kojima bi se gra\u0111ani za\u0161titili od katastrofa izazvanih razularenom slobodom preduzetni\u0161tva. Istovremeno, vlada je usvojila izuzetno restriktivnu imigracionu politiku koja je trebalo da sa\u010duva dominaciju belih anglo-saksonskih protestanata od priliva katoli\u010dkih i jevrejskih imigranata. (Razli\u010dite mere kojima se spre\u010davala imigracija iz Azije, ve\u0107 su bile na snazi od 1882, odnosno 1917.) Zahvaljuju\u0107i ovim merama, dr\u017eava je bila nesposobna da formuli\u0161e konstruktivni odgovor kako na Veliku depresiju, tako i na uspon fa\u0161izma, rastu\u0107u pretnju svetskom miru i izbegli\u010dku krizu koja je nastupila tokom 30-ih godina pro\u0161log veka.<\/p>\n

Danas, predsednik Tramp izgleda odlu\u010dan u nameri da isklju\u010di SAD iz celokupne posleratne strukture me\u0111usobno povezanih diplomatskih, vojnih i ekonomskih sporazuma i organizacija koje su od 1945. \u010duvale mir, stabilnost i prosperitet. Njegova sklonost ka bilateralnim sporazumima kao rivalskim odnosima nulte sume, u kojima je on dominantni igra\u010d koji uvek \u201epobe\u0111uje\u201c, preklapa se sa ideolo\u0161kim sklonostima Stiva Benona i takozvanog alt-right pokreta ka nesputanom nametanju sebi\u010dnog interesa autonomnih i ksenofobnih nacionalnih dr\u017eava \u2013 ukratko, ka me\u0111unarodnom sistemu pre 1914. Ova \u201eme\u0111unarodna anarhija\u201c proizvela je Prvi svetski rat, bolj\u0161evi\u010dku revoluciju, Veliku depresiju, fa\u0161isti\u010dke diktature, Drugi svetski rat i Holokaust, dakle upravo onu vrstu katastrofa koju je me\u0111unarodni sistem uspostavljen nakon 1945. zapanjuju\u0107e uspe\u0161no izbegavao tokom \u010ditavih 7 decenija.<\/p>\n

Prete\u0107i trgovinskim ratom kako protivnicima, tako i saveznicima, Tramp pravda uvo\u0111enje carina savezicima pod izgovorom da zemlje poput Kanade predstavljaju pretnju za na\u0161u nacionalnu bezbednost. On kombinuje svoje konstantno omalova\u017eavanje na\u0161ih demokratskih saveznika sa otvorenim divljenjem autoritarnim vladarima. Njegova naivna i narcisti\u010dka ube\u0111enost u sopstvenu nadarenost za personalnu diplomatiju i njegova vera u zna\u010daj rukovanja sa ljudima poput Putina i Kim D\u017eong-Una, podse\u0107aju na nesre\u0107nog Nevila \u010cemberlena (ina\u010de \u010doveka u svakom drugom pogledu razli\u010ditog od Trampa). Sre\u0107om, SAD su tako \u010dvrsto uglavljene u me\u0111unarodni poredak koji su stvarale posle 1945, a Republikanska partija i njeni zastupnici iz sveta biznisa dovoljno upla\u0161eni zbog pretnje slobodnoj trgovini, da Tramp jo\u0161 uvek nije do kraja sproveo svoj plan povla\u010denja iz me\u0111unarodnih institucija, iako je za vrlo kratko vreme zapanjuju\u0107e brzo napredovao u tom smeru.<\/p>\n

Drugi aspekt me\u0111uratnog perioda koji u velikoj meri nalikuje na na\u0161u aktuelnu situaciju, jeste odumiranje Vajmarske republike. Paul fon Hindenburg, izabran za predsednika Nema\u010dke 1925, imao je po Vajmarskom ustavu mno\u0161tvo vanrednih ovla\u0161\u0107enja za odbranu nema\u010dke demokratije u slu\u010daju da se ona na\u0111e u ozbiljnoj opasnosti. Me\u0111utim, umesto da je brani, Hindenburg je postao njen grobar, koriste\u0107i svoja ovla\u0161\u0107enja prvo za to da uni\u0161ti demokratske norme, a zatim i da u savezu sa nacistima zameni parlamentarnu vlast autoritarnom vladavinom. Hindenburg je po\u010deo da koristi svoja vanredna ovla\u0161\u0107enja 1930, postavljaju\u0107i niz kancelara koji su vladali dekretima, a ne na osnovu parlamentarne ve\u0107ine koju je, zbog Velike depresije i hiperpolarizacije nema\u010dke politike, bilo sve te\u017ee formirati.<\/p>\n

Po\u0161to usled sve malobrojnije podr\u0161ke za tradicionalni konzervativizam nisu bili u stanju da sprovedu autoritarnu reviziju ustava, Hindenburg i stara desnica su na kraju u\u0161li u dogovor sa Hitlerom i postavili ga za premijera. Veruju\u0107i da \u0107e biti u stanju da kontroli\u0161u Hitlera i da \u0107e im on obezbediti podr\u0161ku kod gra\u0111ana, konzervativci su u po\u010detku bili zadovoljni ostvarenjem svoga plana: intenzivnijim naoru\u017eavanjem, zabranom Komunisti\u010dke partije, suspendovanjem slobode govora, \u0161tampe i okupljanja, a zatim i same parlamentarne vladavine, \u010distkama u javnim slu\u017ebama i ukidanjem nezavisnih radni\u010dkih sindikata. Nije potrebno naglasti da su nacisti ubrzo prevazi\u0161li ciljeve svojih konzervativnih saveznika koji su se pokazali nemo\u0107nima da ih u tome zaustave.<\/p>\n

***<\/p>\n

Ako danas u SAD postoji figura koju \u0107e istori\u010dari jednoga dana proglasiti grobarom ameri\u010dke demokratije, onda je to Mi\u010d Mekonel. On je potpirivao hiperpolarizaciju ameri\u010dke politike kako bi Obamine godine predsednikovanja u\u010dinio \u0161to vi\u0161e disfunkcionalnim i paralisanim. Kao i u slu\u010daju parlamentarne blokade u Vajmaru, blokada Kongresa u SAD je podrila po\u0161tovanje prema demokratskim normama, tako omogu\u0107uju\u0107i Mekonelu da ih jo\u0161 bezobzirnije gazi. Ova povratna sprega se najbolje vidi na primeru kr\u0161enja tradicionalnih presedana o imenovanju sudija. Sistematska opstrukcija sudskih kandidatura u Obaminom prvom mandatu navela je demokrate da ukinu filibaster za sve osim za kandidature za Vrhovni sud. Usledilo je Mekonelovo blokiranje kandidature Merika Garlanda, \u0161to je bio postupak bez presedana, da bi zatim upravo on sam ukinuo filibaster za kandidature za Vrhovni sud, kako bi dovr\u0161io \u201ekra\u0111u\u201c Skalijinog mesta i potvrdio izbor Nila Gorsi\u010da. Ektremna politizacija procesa sudskih kandidatura mo\u017ee se videti i u aktuelnom procesu izbora Breta Kavano.<\/p>\n

Mo\u017ee se predvideti da od sada ne\u0107e biti zna\u010dajnijih imenovanja sudija ukoliko i predsedni\u0161tvo i senat nisu u rukama iste partije. Mekonel i na\u0161 disfunkcionalni i nepo\u0161tovani Kongres su sada osigurali podjednako disfunkcionalno i nepo\u0161tovano sudstvo, a ustavna ravnote\u017ea izme\u0111u tri grane vlasti je u opasnosti.<\/p>\n

Kakve god tajne sumnje Mekonel i tradicionalni republikanci imali o Trampovom karakteru, njegovom stilu vladanja i mogu\u0107e upletenosti u protivzakonite radnje, oni se otvoreno raduju dobitima koje su ostvarili sara\u0111uju\u0107i s njim i njegovom bazom: ogromnim smanjenjima poreza za bogate, finansijskoj i ekolo\u0161koj deregulaciji, kandidaturama (za sada) dvojice konzervativnih sudija Vrhovnog suda i mno\u0161tvu sudijskih imenovanja iz redova konzervativaca, kao i zna\u010dajnom smanjenju dr\u017eavno finansiranog zdravstvenog osiguranja (mada ne i totalnom ukidanju Obamakera kojem su se nadali). Poput Hitlerovih konzervativnih saveznika, Mekonel i republikanci se ponose brzo ste\u010denim dividendama na svoju investiciju u Trampa. \u010cak ni kombinacija Trampovog samoponi\u017eenja pred Putinom u Helsinkiju, sramotnog razdvajanja porodica na granici \u2013 u potpunoj suprotnosti sa zakonom o azilu (da ne pominjemo osnovne humanitarne principe i republikansko zaklinjanje u \u201eporodi\u010dne vrednosti\u201c), i najskorije, optu\u017ebe koje Majkl Koen izneo protiv Trampa za kr\u0161enje zakona o finansiranju kampanje, nije uspela da uzdrma odanost republikanske stare garde. Stoga ima malo nade da bi \u010dak i eventualni skandalozni nalazi Milerove istrage mogli da raskinu ovaj savez.<\/p>\n

li potencijalni uticaj Milerovog izve\u0161taja ukazuje na jo\u0161 jednu zlokobnu sli\u010dnost sa me\u0111uratnim periodom, koja se ogleda u na\u010dinu na koji su toksi\u010dne podele u unutra\u0161njoj politici dovele do potpunog preokreta ranijih politi\u010dkih orijentacija. I Musolini i Hitler su do\u0161li na vlast izme\u0111u ostalog zato \u0161to se fa\u0161isti\u010dko-konzervativna alijansa suo\u010dila sa podelama i neredom na levici. Katoli\u010dke partije (Popolari u Italiji, Zentrum u Nema\u010dkoj), liberalni umerenjaci, socijaldemokrati i komunisti nisu dovoljno odlu\u010dno sara\u0111ivali u odbrani demokratije. U Nema\u010dkoj je ovo bilo dovedeno do apsurdnog ekstrema kada su komunisti potcenili nacisti\u010dku pretnju kao privremeni izazov, fokusiraju\u0107i se umesto toga na socijaldemokrate \u2013 koje su nazivali \u201ecrvenim fa\u0161istima\u201c \u2013 kao na pravu dugoro\u010dnu pretnju pobedi komunizma.<\/p>\n

Do 1936, demokratske snage u Francuskoj i \u0160paniji su nau\u010dile bolnu lekciju o posledicama razjedinjenosti pred fa\u0161isti\u010dkom pretnjom, a \u010dak je i Staljin promenio svoju nepromi\u0161ljenu politiku i poru\u010dio komunistima da se pridru\u017ee demokratskim snagama okupljenim u izborne saveze Narodnog fronta. U Francuskoj je mogu\u0107nost pobede Narodnog fronta i formiranja nove vlade na \u010dijem \u010delu bi se nalazio \u2013 u\u017eas nad u\u017easima \u2013 socijalista i Jevrejin Leon Blum navela mnoge da uskliknu \u201eBolje Hitler nego Blum!\u201c. Bolje da pobedi Francuz koji podr\u017eava nacisti\u010dkog diktatora i tradicionalnog neprijatelja s druge obale Rajne, nego da francuska demokratija i nezavisnost budu sa\u010duvane pod vo\u0111stvom jednog jevrejskog socijaliste. Pobeda Narodnog fronta 1936. privremeno je spasila francusku demokratiju, ali je ve\u0107 1940. dovela do poraza demoralisane i podeljene Francuske, nakon kojeg je na vlast do\u0161ao vi\u0161ijevski re\u017eim koji je prihvatio saradnju sa nacistima, istovremeno sprovode\u0107i sopstvenu autoritarnu kontrarevoluciju.<\/p>\n

Suo\u010deni sa Milerovom istragom u rusko me\u0161anje u izbore i \u0161urovanje sa \u010dlanovima njegovog tima, Tramp i njegove pristalice pribegavaju dvostrukoj odbrani \u2013 nije bilo \u0161urovanja i tvrdnja o ruskom me\u0161anju je izmi\u0161ljotina. Druga linija odbrane je tako\u0111e dvostruka: \u201eme\u0161anje nije zlo\u010din\u201c, a do sada nije dokazano da je rusko me\u0161anje imalo ikakvog efekta. Slutim da \u0107e se, ukoliko Milerov izve\u0161taj poka\u017ee da Trampovo \u201e\u0161urovanje\u201c sa Rusima uistinu odgovara zakonskoj definiciji \u201ezlo\u010dina\u010dkog udru\u017eivanja\u201c i da je rusko me\u0161anje bilo toliko opse\u017eno da nije moglo ostati bez efekta, mnogi republikanci povu\u0107i, bilo implicitno ili eksplicitno, na tre\u0107u liniju odbrane: \u201eBolje Putin nego Hilari!\u201c. \u010cini se da nema ni\u010dega \u0161to se ne mo\u017ee opravdati demonizacijom Hilari Klinton, a teza da je Trampov dolazak na predsedni\u010dko mesto uz Putinovu pomo\u0107 jo\u0161 uvek manje zlo od ko\u0161mara Hilarine pobede, bi\u0107e znak kona\u010dnog republikanskog preokreta ka neliberalnoj vladavini kod ku\u0107e i pot\u010dinjenosti autoritarnom vladaru na spoljnopoliti\u010dkoj sceni.<\/p>\n

***<\/p>\n

Takve sli\u010dnosti, kako one aktuelne, tako i one koje se mogu predvideti, ne smeju zamagliti zna\u010dajnu razliku izme\u0111u me\u0111uratnog uru\u0161avanja demokratije i na\u0161e dana\u0161nje situacije. U svom romanu iz 1935, To se ovde ne mo\u017ee desiti, Sinkler Luis je opisao kvazi-nacisti\u010dko preuzimanje vlasti u SAD. U romanu, paravojne snage novoizabranog populisti\u010dkog predsednika, preuzimaju vlast hapse\u0107i \u010dlanove Kongresa, uvode diktaturu, postavljaju svemo\u0107ne lokalne komesare, otvaraju koncentracione logore, uvode preke sudove i strogu cenzuru i zatvaraju sve politi\u010dke protivnike koji nisu uspeli da pobegnu u Kanadu. Pozivanje na primer nacizma je u to vreme bilo razumljivo i kao \u0161to sam ve\u0107 primetio, mnogi aspekti sumraka demokratije u me\u0111uratnom periodu zaista izgledaju zastra\u0161uju\u0107e sli\u010dno aktuelnim trendovima. Ali nacisti\u010dka diktatura, rat i genocid koji su usledili nakon propasti vajmarske demokratije, nisu se pokazali preterano korisnim za procenu smera u kojem se danas kre\u0107emo. Mislim da dana\u0161nji trendovi pokazuju zna\u010dajno odstupanje od diktatura iz 30-ih godina pro\u0161log veka.<\/p>\n

Fa\u0161isti\u010dki pokreti onog vremena bili su ponosno i otvoreno antidemokratski, a oni koji su do\u0161li na vlast u Italiji i Nema\u010dkoj razmetali su se totalitarnom prirodom svojih re\u017eima. Najoriginalnije otkri\u0107e aktuelnog talasa autoritarizma sastoji se u tome da izgradnja otvoreno antidemokratske diktature sa eksplicitno totalitarnim te\u017enjama nije neophodan uslov ostanka na vlasti. Mo\u017eda se ovaj novi autoritarizam mo\u017ee najbolje opisati lukavim terminom \u201eneliberalna demokratija\u201c. Red\u017eep Tajip Erdogan u Turskoj, Vladimir Putin u Rusiji, Rodrigo Duterte na Filipinima i Viktor Orban u Ma\u0111arkoj, otkrili su da opozicione partije mogu nastaviti da postoje i da izbori mogu nastaviti da se odr\u017eavaju kako bi se obezbedio smokvin list demokratske legitimnosti, dok su u stvarnosti izbori zanemarljiva opasnost po njihovu mo\u0107. Uistinu opasni opozicioni lideri bivaju na ovaj ili onaj na\u010din neutralisani ili eliminisani.<\/p>\n

Totalna kontrola \u0161tampe i drugih medija tako\u0111e nije neophodna, budu\u0107i da poplava la\u017enih vesti u tolikoj meri zaga\u0111uje protok informacija da \u010dinjenice i istina postaju nebitni kao faktori oblikovanja javnog mnjenja. Nekada nezavisno sudstvo se postepeno razgra\u0111uje kroz selektivne \u010distke i postavljanje politi\u010dki pouzdanih lojalista. Burazerski kapitalizam otvara put ka simbiozi izme\u0111u politi\u010dkih i biznis lidera, zasnovanoj na korupciji i boga\u0107enju. Ksenofobni nacionalizam (a u mnogim slu\u010dajevima i eksplicitno antiimigrantski beli nacionalizam), kao i pretpostavljanje \u201ereda i zakona\u201c individualnim pravima, tako\u0111u su klju\u010dni za mobilisanje \u0161iroke podr\u0161ke me\u0111u bira\u010dima i stigmatizaciju neprijatelja.<\/p>\n

***<\/p>\n

Tramp je pokazao neskriveno divljenje prema ovim autoritarnim vo\u0111ama i izra\u017eenu sklonost ka osnovnim principima neliberalne demokratije. Ali drugi su mu ve\u0107 u dobroj meri utabali put. Republikanci su od samog starta imali sistemsku prednost na izborima za senatore i kongresmene, jer je baza Demokratske partije koncentrisana u velikim dr\u017eavama i velikim gradovima. Po mom prora\u010dunu, svaki aktuelni demokratski senator predstavlja oko 3,65 miliona ljudi, dok svaki republikanski predstavlja oko 2,65 miliona. Drugim re\u010dima, 50 senatora \u2013 me\u0111u kojima je 29 republikanaca \u2013 iz 25 najmanje naseljenih dr\u017eava predstavlja svega oko 16% stanovi\u0161tva Amerike, a 34 republikanska senatora \u2013 dovoljno za blokiranje presude po optu\u017ebama za impi\u010dment \u2013 predstavlja dr\u017eave sa ukupno 21% ameri\u010dke populacije. Ako uzmemo u obzir i prekrajanje izbornih jedinica i onemogu\u0107avanje glasanja, koji predstavljaju dodatnu sistemsku prednost za republikance, procenjuje se da bi Demokratska partija na izborima 2018. morala da pobedi sa 7-11 poena (\u0161to je razlika koju je mogu\u0107e dosti\u0107i samo na retkim \u201etalasnim\u201c izborima), kako bi uspela da osvoji najtanju mogu\u0107u ve\u0107inu u Predstavni\u010dkom domu.<\/p>\n

Od 5 predsedni\u010dkih izbora odr\u017eanih u ovom veku, demokrati su osvojili ve\u0107inu glasova na 4. Uprkos tome, 2 od ova 4 izbora (2000 i 2016) ipak su se zavr\u0161ili pobedom republikanskog kandidata, jer Elektorski koled\u017e tako\u0111e daje ve\u0107u te\u017einu glasovima iz malih, uglavnom republikanskih dr\u017eava, ba\u0161 kao i Senat. Imaju\u0107i u vidu da je Vrhovni sud doprineo podrivanju su\u0161tinskih principa iz Zakona o pravu glasa (Shelby County v. Holderi), da je odbio da razmatra flagrantne slu\u010dajeve prekrajanja izbornih jedinica (Gill v. Whitford za Viskonsin; Benisek v. Lamone za Merilend) i da je nedavno potvrdio zakon kojim se u Ohaju \u010diste bira\u010dki spiskovi (Husted v. Randolph Institute), strah da \u0107e ovaj sud u budu\u0107nosti omogu\u0107iti jo\u0161 ne\u010duvenije prestupe ove vrste je opravdan.<\/p>\n

Nezabele\u017eeni uticaj \u201etamnog novca\u201c na predizborne kampanje dodatno je izobli\u010dio izborni proces. Odluka Vrhovnog suda kojom se korporacije progla\u0161avaju osobama, a novac slobodnim govorom (Citizens United v. FEC) naro\u010dito je uve\u0107ala mo\u0107 korporacija i bogatih pojedinaca da uti\u010du na ameri\u010dke izbore. Pribli\u017eavamo se ta\u010dki u kojoj \u0107e demokrati jo\u0161 uvek biti u stanju da dobiju izbore u tradicionalno pro-demokratskim dr\u017eavama, ali \u0107e na izborima za predsednika i Kongres postati irelevantni. Mogu\u0107e je da \u0107e Trampove li\u010dne mane i njegova taktika obra\u0107anja uskoj bira\u010dkoj bazi, uz motivisanje demokrata i odbijanje nezavisnih bira\u010da, dovesti upravo do onih retkih \u201etalasnih\u201c izbora neophodnih da bi se omogu\u0107ila kongresna protivte\u017ea predsedni\u010dkoj administraciji i da bi se osvojio dovoljan broj dr\u017eava kako bi se zapo\u010delo preokretanje aktuelnih trendova prekrajanja izbornih jedinica i onemogu\u0107avanja glasanja. Izbori 2018. i 2020. bi\u0107e od presudne va\u017enosti kao test razmera propadanja na\u0161eg izbornog sistema.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna oblast u kojoj je Tramp imao koristi od dugoro\u010dnih trendova koji su prethodili njegovom dolasku na predsedni\u010dko mesto jeste i uru\u0161avanje radni\u010dkog organizovanja. Kako bi konsolidovao svoju diktaturu Hitler je morao da jednim udarcem ukine nezavisne sindikate u Nema\u010dkoj. Tramp nije suo\u010den sa takvim problemom. U prve tri posleratne decenije radnici i menad\u017ement su de facto delili rastu\u0107e profite koji su bili rezultat rasta produktivnosti. Od 70-ih godina pro\u0161log veka ovaj dru\u0161tveni ugovor je propao, sindikalno \u010dlanstvo i uticaj su opali, rast prihoda je stagnirao, a nejednakost je po\u010dela naglo da raste. Pobeda koju je u Viskonsinu izvojevao guverner Skot Voker nad sindikatima zaposlenih u javnom sektoru, kao i nedavna odluka Vrhovnog suda kojom se poni\u0161tavaju obavezne dotacije sindikatima u javnom sektoru (Janus v. AFSCME), predstavljaju samo dodatno ubrzavanje jednog ve\u0107 dugotrajnog procesa. Sve nejednakiji uslovi na tr\u017ei\u0161tu rada, izazvani porastom uticaja korporacija i opadanjem mo\u0107i sindikata, kao i sve ve\u0107a armija dobro pla\u0107enih lobista, tako\u0111e su simptomi neliberalnog trenda o kojem govorimo.<\/p>\n

***<\/p>\n

Pored uru\u0161avanja nezavisnog sudstva kao protivte\u017ee izvr\u0161noj vlasti, prepoznatljive odlike neliberalne demokratije su i neutralizacija slobode \u0161tampe i uporno smanjivanje ljudskih prava. Kada su u pitanju ove institucije, koje se \u010desto predstavljaju kao bedem demokratije pred autoritarnom uzurpacijom, Trampova administracija je ili ve\u0107 trijumfovala ili je na putu da ostvari zna\u010dajne pobede za neliberalnu demokratiju. Odmah nakon svog postavljenja za kancelara, Hitler je napravio Ministarstvo za narodno prosvetljenje i propagandu i na mesto ministra postavio Jozefa Gebelsa, jednog od svojih najbli\u017eih politi\u010dkih savetnika.<\/p>\n

Pod Trampovom vla\u0161\u0107u, ove funkcije su de facto privatizovane kroz Foks njuz i \u0160ona Henitija. Foks verno ponavlja \u201ealternativne \u010dinjenice\u201c koje potvr\u0111uju Trampovu verziju doga\u0111aja, a Tramp zauzvrat nalazi insipiraciju za svoje tvitove i izjave u nastupima Foksovih komentatora i svojim no\u0107nim razgovorima sa Henitijem. Rezultat je stvaranje \u201eFoksovog mehura\u201c za Trampove bira\u010de, potpuno nerazumljivog za gledaoce CNN-a. PBS-a i MSNBC-a, kao i za \u010ditaoce Va\u0161ington posta i Njujork tajmsa. Izuzetno kriti\u010dki nastrojeni slobodni mediji ne samo da nisu delotvorna protivte\u017ea Trampovoj spremnosti da neprestano la\u017ee bez ikakvih politi\u010dkih posledica, ve\u0107 postaju jo\u0161 jedan neprijatelj protiv kojeg on mobili\u0161e nezadovoljstvo i frustraciju svojih bira\u010da. Slobodna \u0161tampa ne mora biti ugu\u0161ena, dovoljno je u\u010diniti je irelevantnom i iskoristiti je za dobijanje politi\u010dkih poena.<\/p>\n

Prvi zakon koji je Hitler doneo dekretom, Zakon o ovla\u0161\u0107enjima iz 1933 (koji je suspendovao zakonodavne mo\u0107i Rajhstaga) davao je prava vladi da otpusti javne slu\u017ebenike na osnovu sumnje u njihovu politi\u010dku pouzdanost i \u201enearijevsko\u201c poreklo. Nejednakost pred zakonom i pravna diskriminacija bile su klju\u010dne odlike nacisti\u010dkog re\u017eima ve\u0107 od prvih dana njegovog dolaska na vlast. Tako\u0111e, ovaj re\u017eim se ume\u0161ao u privatne izbore ljudi po pitanju seksualnosti i razmno\u017eavanja. Progon mu\u0161kih homoseksualaca se drasti\u010dno poja\u010dao rezultiraju\u0107i smr\u0107u preko 10.000 gej mu\u0161karaca i utamni\u010denjem i kastracijom jo\u0161 vi\u0161e hiljade drugih. Prisilno je sterilisano izme\u0111u 300 i 400 hiljada Nemaca koji su progla\u0161eni nosiocima naslednih nedostataka; oko 150.000 mentalno i fizi\u010dki hendikepiranih Nemaca progla\u0161eno je \u201enevrednim \u017eivota\u201c i potom ubijeno. Nemcima koji su progla\u0161eni sposobnim da donesu na svet rasno vredno potomstvo uskra\u0107en je pristup kontracepciji i abortusu, i dodeljivane su im nagrade za veliki broj dece; strane radnice koje bi ostale u drugom stanju primoravane su na abortus kako bi se spre\u010dilo ra\u0111anje nepo\u017eeljne dece i gubljenje radnih dana.<\/p>\n

Neliberalna agenda nije ni pribli\u017eno tako u\u017easna kao ona nacisti\u010dka, ali mo\u017eemo o\u010dekivati ukidanje mnogih prava koje Amerikanci trenutno u\u017eivaju. Istopolni brakovi \u0107e verovatno opstati, imaju\u0107i u vidu promenu stava javnog mnjenja po ovom pitanju. Ali prava poslodavaca i pojedinaca da diskrimini\u0161u homoseksualce verovatno \u0107e dobiti \u0161iroku za\u0161titu pod krinkom \u201eiskrenih religioznih uverenja\u201c. Pozitivna diskriminacija, omiljena meta predsednika Vrhovnog suda D\u017eona Robertsa, verovatno \u0107e biti ukinuta pod obrazlo\u017eenjem da je u pitanju oblik rasne diskriminacije. Pravo \u017eene na abortus \u0107e verovatno biti ukinuto u republikanskim dr\u017eavama, bilo kroz eksplicitno obaranje odluke iz slu\u010daja Roe v Wade ili, \u0161to je izglednije, kroz u\u017ee sudske odluke kojima \u0107e se dopustiti drakonska ograni\u010denja kojima se u praksi onemogu\u0107ava pristup abortusu. Jednaka za\u0161tita glasa\u010dkih prava \u0107e u republikanskim dr\u017eavama biti potkopana kroz jo\u0161 lukavije smi\u0161ljene zakone o onemogu\u0107avanju glasanja i prekrajanju bira\u010dkih jedinica, jednom kada Vrhovni sud bude jasno stavio do znanja da ne namerava da se me\u0161a u ovakve odluke.<\/p>\n

***<\/p>\n

Unutra\u0161nja politika Trampove neliberalne demokratije jo\u0161 uvek je vrlo daleko od totalitarnih diktatura poput Hitlerove ili Musolinijeve. Ali to je slaba uteha za one koji se nadaju i veruju da se luk istorije neminovno savija ka ve\u0107oj emancipaciji, jednakosti i slobodi. Tako\u0111e, slaba je uteha i \u0161to u spoljnoj politici Tramp ne sledi hitlerovske osvaja\u010dke i genocidne ciljeve, jer su uprkos tome izgledi za mir i stabilnost u ozbiljnoj opasnosti. Eskalacija trgovinskih ratova bi lako mogla izazvati pad svetske ekonomije, a Trampova administracija je u\u010dinila mirno re\u0161enje sukoba sa Iranom i Severnom Korejom skoro nedosti\u017enim.<\/p>\n

Mogu\u0107e je da Tramp samo koristi retori\u010dko preterivanje kao sredstvo cenkanja i da \u0107e se u oba ova slu\u010daja povu\u0107i na umerenije pozicije. Ali je isto tako mogu\u0107e i da \u0107e retori\u010dki sukob eskalirati, da \u0107e prostor za ustupke nestati i da \u0107e Tramp nehotice gurnuti zemlju u ozbiljne ekonomske i vojne konflikte. Istorijski gledano, ovakvi sukobi i eskalacije su neretko izmicali kontroli \u010dak i mnogo talentovanijih lidera nego \u0161to je Tramp.<\/p>\n

Kako god se zavr\u0161io Trampov predsedni\u010dki mandat, bauk neliberalizma \u0107e nastaviti da pohodi ameri\u010dku politiku. Visoko politizovano sudstvo \u0107e ostati, mnogi \u0107e sumnjati u legitimnost odluka Vrhovnog suda, a predstoje\u0107a imenovanja sudija \u0107e biti predmet ogor\u010dene borbe. Bi\u0107e te\u0161ko ubla\u017eiti rasne podele, kulturalne sukobe i politi\u010dku polarizaciju koje je Tramp aktivno ohrabrivao i raspirivao. Prekrajanje izbornih jedinica, onemogu\u0107avanje glasanja i nekontrolisano finansiranje kampanja \u0107e u\u010diniti izbore nereprezentativnim i nedemokratskim. Rastu\u0107u nejednakost prihoda \u0107e biti te\u0161ko zaustaviti, a jo\u0161 te\u017ee preokrenuti.<\/p>\n

Kona\u010dno, nekoliko decenija nakon Trampovog mandata, efekti ekolo\u0161ke katastrofe izazvane antropogenim klimatskim promenima \u2013 koje Tramp ne samo da pori\u010de, ve\u0107 intenzivno radi na tome da ih ubrza \u2013 posta\u0107e neminovni. Pretvaranje unutra\u0161njosti kontinenta u pustinje, poplave u naseljenim priobalnim podru\u010djima i poja\u010dana u\u010destalost i intenzitet ekstremnih meteorolo\u0161kih pojava, pra\u0107eni nesta\u0161icama vode i hrane, pokrenu\u0107e talase imigracije i sukobe oko oskudnih resursa, prema kojima \u0107e aktuelna situacija u Siriji i Centralnoj Africi izgledati kao de\u010dija igra. Ne postoji dovoljno visok zid koji \u0107e biti u stanju da za\u0161titi SAD od ovih doga\u0111aja. Tramp nije Hitler i trampizam nije nacizam, ali kako god se zavr\u0161io Trampov mandat, malo je verovatno da \u0107e ova pri\u010da imati sre\u0107an kraj.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/The New York Review of Books<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tramp nije Hitler i trampizam nije nacizam, ali kako god se zavr\u0161io Trampov mandat, malo je verovatno da \u0107e ova pri\u010da imati sre\u0107an kraj<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-255235","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/255235","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=255235"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/255235\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=255235"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=255235"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=255235"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}